О ПРАКТИЧНОМ МЕТОДУ УМНЕ МОЛИТВЕ (1)
(ОЧИНСКЕ ПОУКЕ (Избор из писама и беседа) - Старац Јефрем (Филотејски и Аризонски))

Док смо боравили у пустињи, наше бдење започињало би са заласком сунца и трајало би до јутарњих часова.

Поучавајући нас дужностима монашког живота, мој блаженопочивши старац Јосиф снажно је наглашавао практични метод умне молитве. Као што је самога себе непрестано присиљавао на молитву, тако је и од нас захтевао да се присиљавамо колико год можемо, да би нам се у уму и срцу дубоко утврдило име Господње, које је камен - темељац васцелог духовног здања.

Старац би нам говорио да је човеков ум након спавања свеж и бистар. Он је тада савршено у стању да од нас прими име нашег Господа Бога и Спаситеља Исуса Христа као прву духовну храну.

Будући да ђаво зна за то, он као муња жури да засеје коров злих помисли чим се пробудимо, тако да памћење почне да их меље као воденица и да звук који настане овим окретањем зазвучи као његова врста "молитве."

На "млинарском" језику, онај део воденице у који се ставља пшеница, јечам, кукуруз или било шта што треба самлети, назива се "чежња"(2). Он је отворен и широк на врху, али на дну постаје толико узан да допушта само неколицини зрна да прођу кроз њега и да ритмично падну на жрвањ. Све што уђе у "чежњу" проћи ће кроз жрвањ и биће самлевено. Међутим, све што уђе у срце, које у себи носи све људске чежње, не мора да се уздигне и да прође кроз жрвањ ума. Из срца излазе зле помисли, каже Господ (Мт. 15;19), уздижу се, пролазе једна по једна и бивају самлевене. Што је срце нечистије и приземније, то су и помисли прљавије и нискије.

Према томе, да бисмо спречили сву прљавштину помисли да се уздигне у ум и да бисмо очистили срце, као што то жели Створитељ, ми посредством умне молитве свој ум спуштамо доле, у небеса срца и на тај начин место страсти у којем се посредно клањамо сатани преображавамо у свети храм Божији, у обитавалиште Пресвете Тројице.

Слика коју смо предочили може се једноставно описати речима, иако њена примена захтева све човекове снаге и потпуно садејство божанске благодати. Будући да Бог увек нуди Самога Себе, па чак и преклиње: Сине мој, дај ми срце своје (Приче Сол. 23;26), неопходно је да и ми саме себе понудимо потпуно и послушно подвижничким правилима наших трезвеноумних Отаца.

Дакле, будите опрезни са својим првим помислима након спавања. Снове и маштања, било да су добра или лоша, и без обзира на оно што нам је завештало спавање, одмах треба поништити. Непосредно након тога, морамо прихватити име Исусово као дисање наших душа. У међувремену, пошто смо бацили мало воде па лице и попили шољицу кафе или нечега другог што ће нас окрепити - будући да наше бдење почиње много пре поноћи - изговарамо Трисвето, декламујемо "Символ вере" и "Достојно јест" Пресветој Богородици. Тада ћемо сести на место предвиђено за молитву, држећи у рукама оружје против ђавола - своју бројаницу.

"Да ли си сео на своју хоклицу", упитао би мој старац. "Причекај мало! Не почињи молитву на прописани начин пре него што усредсредиш своје мисли и не размислиш мало о смрти и ономе што за њом следи!"

Сматрај да је то последња ноћ твог живота. Што се тиче свих осталих дана и ноћи, сигуран си да су прошли и да су те довели до ове тачке у твом животу. Што се тиче ове ноћи, ниси сигуран да ли ће те довести до новог дана који ће доћи или до смрти која долази. Колико ће људи ноћас умрети! Како знаш да и ти нећеш бити мећу њима?

Размишљај о томе да ћеш и ти ускоро отићи и да ће по твоју душу, сагласно ономе што је чинила, доћи или ангели или демони. У самртном часу, демони су горки тужиоци. Подсетиће те на све што си у животу учинио и бациће те у очајање. Напротив, ангели показују ствари које смо учинили Бога . ради. На овом првом суђењу одређује се даље кретање душе. Тада наступају ваздушна митарства, страшни престо Судијин и одлука. Шта ћеш учинити, убога душо, ако исход ових испитивања буде осуда? Шта би у том часу дао да се избавиш? Дођи себи као блудни син, покај се и затражи милост од најмилосрднијег Бога. Оно што би желео да учиниш тада, учини сада. Грешио си? Покај се. Ево, сад је најпогодније време (2. Кор. 6,2).

Ако човек о овоме макар и накратко размишља без представа и слика биће подстакнут на умилење, његово срце ће омекшати као восак, а ум ће престати да лута. Сећање на смрт има ову природну предност: њиме се превазилазе све заблуде и у срцу се појављује жалост по Богу. У таквом расположењу умилења, можеш започети своју једнореченичну, непрестану умну молитву.

Кад се твоје мисли саберу а твој дух буде скрушен и смирен, лагано повиј главу и усмери пажњу ка месту где се налази твоје срце. Оно је такође скрушено и смирено и очекује да ум сиђе у њега, како би заједно (ум и срце) понудили ватрену прозбу најмилосрднијем Богу, надајући се да је Он неће презрети.

Телесни процес дисања започиње удисањем кроз ноздрве. Повежи са овим и дисање твоје душе кроз молитву. Док удишеш, изговори једном молитву, следећи је до срца, а док издишеш понови је још једном. Утврди свој ум тамо, где се заустави дисање, на месту срца, и без расејаности (лебдења, лутања) следи удисање и издисање, молитву којом ћеш удисати и издисати: "Господе Исусе Христе, помилуј ме!"

Замисли положај некога ко воли и, без слика и представа, унутрашњим гласом изговарај име Господа Исуса.

Удаљи сваку помисао, чак и ону најлепшу, најчистију и најспасоноснију. Оне долазе од лукавога, здесна, да би прекинуле твоју молитву. Презри све демонске помисли, ма колико да су развратне, световне или богохулне. Оне нису твоје и немој се због њих бринути, јер ниси ти одговоран. Бог види одакле оне долазе. Само, не дозволи да те оне привуку. Не плаши се, не дозволи да те обузму, не везуј се за њих.

Ако мало одлуташ, врати се чим приметиш да си се удаљио од места и начина молитве. Ако поново одлуташ, поново се врати. Ако наставиш да се враћаш сваки пут кад одлуташ, Бог ће видети твој труд и твоју ревност и онда ће, мало-помало, Својом благодаћу учинити твој ум постојаним.

Ум је навикнут да лута и зауставља се само онда кад осећамо бол. Према томе, задржи мало своје дисање и немој одмах удисати. То ће изазвати незнатан, нешкодљив бол у срцу, а оно је место у којем желимо да утврдимо свој ум. Овај мали бол много помаже јер он као магнет привлачи разум и задржава га тамо, и он ће на неки начин послужити уму као слуга.

И заиста, мало-помало, како време пролази, слатко Име Господње, Име које је изнад сваког имена, кад се призове с болом и умилењем, твори промену деснице Вишњега на нашој души (в. Пс. 77;10), на месту где се пре тога утаборио грех.

Кружно кретање молитве на месту срца проширује његове границе у тој мери да оно постаје друго небо, небо срца које собом може да обухвати Необухватног (Несместивог, грч Αχωριτος , Неограниченог).

Водиће се рат и велика борба за престо срца. У почетку, ђаво ће дејствовати посредством страсти и њихових смрадних испарења, односно различитих помисли које ће се супротстављати молитви. И уколико више губи тло због поста, бдења, молитве и осталих подвига, утолико ће више рикати и, са допуштењем Божијим, утолико ће више покушавати да пројави своју злобу кроз различите утицаје, искушења и недаће. Међутим, благонаклоно провиђење нашег Небеског Оца увек ће постављати границе његовој надлежности, сагласно нашој снази да се супротставимо нападу.

Пре искушења, Христос Судија обезбеђује скривену благодат за борца која ће сломити непријатељску јарост, тако да борац односи превагу и излази као победник. Трпљењем искушења морамо удовољити Господу, како бисмо се измирили због онога што смо Га жалостили чинећи грех. Тада се ђаво радовао, док се Бог жалостио, а сада се Бог радује док се ђаво жалости и бива похаран.

НАПОМЕНЕ:

1. Треба имати на уму упозорења Светих Отаца да су се људи, који су се без искусног руководитеља латили да практикују посебне технике умно-срдачне молитве, повређивали - и душевно и физички. Свети Игњатије Брјанчанинов посебно упозорава на то почетнике у духовном животу. "Добар си део изабрао када си оставио све технике и задовољио се закључавањем ума у речи - то ће довести до најисправнијих резултата, без икакве примесе прелести којој би могао да се подвргнеш, а којој си се донекле већ и подвргавао, употребљавајући технике које ти не одговарају. Што се мене тиче ја се држим, када се држим, једино закључавања ума у речи молитве". - примедба приређивача

молитвеник » књиге о молитви » претходна страна »