ПСАЛМИ или БОГОМИСЛЕНА РАЗМИШЉАЊА
Преподобни Јефрем Сирин

Псалам 100.

Устани, док је још времена и сузама се очисти (4, 409)

Устани душо, која си до сада спавала у греху, одагнај сан свој, пожури да у покајању потражиш прибежиште, - и Праведни ће се, можда, смиловати сузама твојим. Свуци са ума свога покривало скверни, да би око твоје видело чисто.

Непрестано проливај пред Судијом сузе скрушености ради срамних дела својих. Бездан мучења чека те због њих као плата за неваљалства твоја. Двоструко оплакуј себе да би те Праведни чуо и помирио се са тобом.

Устрепти, несрећнице, и ужасни се мука које си сама себи припремила. Плачи над собом, пријатељице нечистих сила, јер свугде ће са тобом поћи вечни огањ. Дубоко си потонула у похотама никада не излазећи из њих.

Коровом и трњем заглушене су помисли твоје, и још ниси принела плодове покајања. Страсти су те обузеле као таласи, и потопиле твој брод у мору грехова. Никада ниси ни помишљала на Дан када ће све скривено бити подвргнуто испитивању. Шта ћеш чинити када те у трепет доведе глас, позивајући да пођеш у сретање Женику?

Светлост очију твојих помркнуће и ишчезнути, и остаћеш напољу са лудим девојкама.

Обезбеди се јелејем, бедна душо, док још има времена за искупљивање. Моли отпуштање својих грехова са блудницом, и сузама својим исцели ране своје.

Још су отворене двери покајања, - уђи, очисти се од нечистота својих.

Ти желиш спасење синова људских, поштеди душу удаљену од Тебе. Прими је, Господе, са Теби својственом милошћу. На праведном Суду Твоме, нека покрије милост Твоја мене грешног, и избави ме од мука.

Ти, који опрашташ грехе и милујеш забадава, на праведном Суду Твом, опрости и мени душевна прегрешења моја. Славословље нека се узноси Теби од заблуделих - које си Ти сакупио и привео у покајање.

Псалам 101.

Поуке о животу: Блаженства (1, 541-3)

Блажен је онај ко је у Господу постао слободан од свих дела сујетног живота. Блажен је онај ко на уму има будући страшни Суд, и стара се да сузама исцели ране душе своје.

Блажен је онај ко је у сузама постао подобан облаку, и свакодневно њима гаси огњени пламен злих страсти.

Блажен је онај ко истрајава у добрим правилима подвижништва, с надом да ће од Бога добити небеско Царство.

Блажен је онај ко је као огњем разгорен љубављу, и сагорео је у себи све нечисте помисли и сваку душевну нечистоту.

Блажен је онај ко је пронашао одабрани небески бисер, и продајући све што је имао на земљи, купио њега јединог.

Блажен је онај ко је пронашао благо сакривено у њиви, и обрадовавши се - одбацио све да би само њу стекао.

Блажен је онај коме је непрестано у сећању дан исхода његовог, и стара се да се у тај час покаже спреман и без страха.

Блажен је онај ко је стекао смелост у часу разлучења, када се душа са страхом и трепетом раставља од тела, када долазе Анђели да узму душу и одвоје је од њега, и поставе пред престо бесмртног и страшног Судишта.

Псалам 102.

Нада помиловања је у искупљењу (4, 419)

Украсу молитве наше - Исусе, поткрепи мољење наше да узиђе оно са Тобом ка Оцу Твоме, и измоли оно што тражимо.

По милосрђу Твоме, Ти нас штитиш пред Оцем Твојим, јер си Ти жртва одабрана, принесена за свет.

За Адама, који је окусио (забрањени) плод, пригрлио си стуб у судници. За децу Аврамову, која сагрешише пред Тобом, распињачи те клинцима прободоше.

На Себе си примио свеопшти дуг да би њиме отплатио Оцу Твоме, - исплати, у свему недужни Господе, и оне грехе којима се задужила слобода наша.

Драгоценом Крвљу Својом искупио си нас од клетве законске; избави искупљене Твојом Крвљу и од строгости правосуђа.

Дугови слугу нека не надмаше доброту милосрдног Господа, јер колико год да су велике неправде наше, још је веће милосрђе Твоје.

Истина је да много, много дугова имамо, али у Теби је мноштво милости. И ако сама правда буде мерила, наши ће дугови бити мањи од милости Твоје.

Ко би могао одмерити доброту Твоју, и сравнити са њом безакоња наша? И гбре меру имају, а милости Твојој нема мере.

Милосрђе је Твоје драгоценије од живота, јер живот има меру, а милост је Твоја безмерна. Нека нам милост Твоја ограда буде.

Псалам 103.

Устани, остарела у гресима, и са надом приступи Спаситељу (4, 412)

Устани, душо остарела у гресима, и обнови се покајањем. Из скрушености и суза раствори себи лек, и исцели ране твог палог лика. Завапи од свег срца свога и откриј безакоња своја, јер ће Свеблаги поштедети тебе палу.

Заволела си лепоту варљиву и пролазну, уништила си своју красоту, кћери светлости. Храм тела твога унакажен је нерадом којим си била поробљена.

Тешко теби бедној! Хоћеш ли се још дуго бавити оним што је пролазно? Задрхти и ужасни се оног огња који си ти сама себи запалила неправдама својим.

Недолични греси које си починила од младости своје па до сада, превишују главу твоју. Они су те погрузили у очајање, и зато се не трудиш да се покајеш.

Опомени се да си поробљена похотама; сети се да је матер твоју умртвила пожуда. Како је дуготрпељив према теби Благи, а ти тонеш у греховном мору.

Зар се не бојиш онога Дана, када ће се открити ране твоје и тајне твоје? Ко ће те заштитити тамо, где ће свако бити забринут о суду над самим собом?

Страсти су те твоје учиниле безосећајном, поробиле и оставиле.

O, Надо велика која нам се јави на крају времена, поштеди душу удаљену од Тебе! Ја сам овца Твоја, али сам дуго време блудео удаљен од Тебе, служећи лукавоме. Изађи, Господе, и потражи ме. Потражи наслеђе Твоје, јер у сујети сам расточио богатство Твоје!

Ради грешника си узео на себе Крст Свој, и ја сам један од њих; не одврати се од мене. Твоје смо наслеђе, али лукави нас је покрао. Запрети му, и отми од њега плен његов. Помилуј ме, Човекољупче, јер нема мени друге наде осим Тебе.

Хвала доброти Твојој, свемилостиви Сине Божији, јер си Ти дуготрпељив према грешницима. Благодарење нека је Теби од палих, које си Ти сабрао и привео у покајање.

Псалам 104.

Против злог и упорног врага (4, 54)

Колико је велика благодат Божија! Колико је велико човекољубље Његово! Како Он жели и побуђује све људе да би се спасли!... Поштеди, Господе, и мене непотребног слугу Твога; поштеди, благоутробни Христе Спаситељу, саздање Твоје.

Ако Ти, Господе, не уразумиш мене бедног, и не даш ми срдачног просвећења, ради свог великог нерада ја нећу бити у стању ни да увидим своју пропаст и растакање своје.

Пошто сам притешњен немилосрдним врагом који ме угњетава, то непрестано са сузама, ноћ и дан вапијем - благости Твојој, да би ме избавио из мрежа његових, јер он свакодневно обнавља мреже своје, свакодневно узнемирава душу моју блудним помислима и прижељкивањем задовољстава.

Твоја сила, Христе, која је запретила морским таласима, нека запрети и њему, да не би могао да делује на мене непотребног слугу Твога. Пошаљи ми, Владико, благодат Твоју брзо, да отера од слуге Твога велику змију са свим њеним скверним и лукавим помислима, јер ране нанесене срцу стрелама његовим, постадоше гнојни чиреви, а ја их по неразумности својој на све начине прикривам.

Лекар добри ме призива, не потребујући плате, не пуштајући (ми) крв (1), али ми моја лењост не дозвољава да Му приђем. Он сам долази да ме исцели, али ме свагда затиче да једем оно што онемогућава лековима Његовом, да покажу нада мном исцелитељску силу.

О, Господе, уразуми и отрезни ме, исцели ме и бићу исцељен!

Псалам 105.

Ка Богородици -за даривање покајања (4, 90)

Молим Тебе, Родитељко незалазне Светлости, почуј шта ћу казати!

Тонем у глибу ја бедни, и сав сам покривен нечистотама, сав сам помрачен. И земљу сам оскврнио мноштвом грехова својих, Владичице моја; зато сада она са уздахом сведочи против мене непоткупљивом Судији, призивајући за сведоке и сунце и небеса са звездама.

Бура помисли мојих већ ме потапа у очајање... Сву сам наду своју положио на Тебе, Богородице, ја блудни. Ти која си једина у утроби носила Избавитеља света, разреши неразрешиве окове моје; мене поцрнелог који сам себе учинио тамом, убели сузама покајања; Ти, која си родила Живот мој, васкрсни мене, умртвљеног великим немаром, и мене, отуђеног од Бога и од Анђела, узведи к њима, Богородице.

Страшно је, ваистину, чудо! Како то Господ трпи грехе моје! Како ме још живог није свео на дно ада! Како свише није послао невидљиви жезал или мач да ме порази... Без сумње, ти си ми, Владичице, заступништвом твојим даровала живот, тражећи моје покајање које Ти сама, Преблага, даруј мени, слузи Твоме, јер си моја тврђава, пристаниште и заштита.

Псалам 106.

Према труду – награда (4, 413)

Господе наш Исусе, поклоњења достојни Царе, који си страдањем Својим победио мучитеља - смрт, Сине Божији, који си нам обећао нови живот и горње Царство, - удаљи од нас све штетно, да би у Дан јављања Твога могли и ми, по благовољењу Твоме, поћи у сретање Теби, видети Тебе и предстати Теби у радости.

Изглади грехе наше праштањем Својим, да би хвалили Име Твоје за сва доброчинства Твоја. Удостој све нас, Господе, да по благодати Твојој прослављамо и клањамо се Божанству Твоме.

Очи које су овде виделе славу Твоју, нека угледају тамо велику милост Твоју. Уши које су чуле глас речи Твојих, нека и тамо слушају једино глас радовања. Уста која те у црквама славе, удостој да и тамо узносе хвалу Теби. Језик који Те овде призива: Свет, свет, свет, - и тамо усмери да хвали Тебе. Руке које су држале Тело Твоје и Крв Твоју, нека приме од Тебе отпуштење грехова. Ноге које улазише у свети храм, нека и тамо ходе пределима живота.

Заједници нашој (братству) која се поклања Божанству Твоме, сву пуноту спаситељних дарова Твојих ниспошљи. Да међу нама пребива узвишена љубав Твоја, и учини нас достојним да Ти приносимо дужну хвалу.

Отвори двер Твоју молитви нашој, и нека угодно буде Теби служење наше.

Обрати се нама, Благи, по доброти Твојој, и одагнај од нас све што је штетно, да би неућутно хвалили Тебе, Господе, и Оца Твога и Духа Светога.

Псалам 107.

Даруј Господе покајање и постојаност до краја (1, 393)

Не одбаци мољење моје, Господе благи! Ка Теби вапе уста недостојна, срце нечисто, и душа гресима оскврњена.

Услиши ме, Господе, по благости Твојој. Утврди срце моје у страху Твоме. Постави ноге моје на камен покајања. Благост Твоја, Господе, нека победи греховност моју. Светлост благодати Твоје, нека надвлада таму која је у мени.

Ти, Господе, који си отворио очи слепоме, отвори помрачене очи срца мога. Ти, који си речју (Својом) очистио губаве, очисти и скверни душе моје. Благодат Твоја, Господе, нека буде у мени огањ који сажиже нечисте помисли моје.

Ти си - једини благи; Ти си - светлост изнад сваке светлости; Ти си - радост изнад сваке радости; Ти си - покој изнад сваког покоја; Ти си - живот истинити; Ти си - спасење које траје у векове.

Ка Теби, једини благи, припадам с молитвом, ја достојан сваке казне, заслужан сваког мучења. Тебе, Искупитеља, молим, да мноме до краја не овлада противник.

Већ Ти, Господе, благи и милосрдни, подигни удове моје раслабљене грехом, оживотвори душу моју умртвљену безакоњем; просвети срце моје помрачено лукавом похотом, избави ме од сваког дела злог, положи у мене савршену љубав Твоју, Господе Исусе Христе, Спаситељу света, и напиши име слуге Твога у књигу живота, даруј ми добар крај, да бих одневши победу над ђаволом, непостидно се поклањао пред престолом Царства Твога са свима праведнима.

Псалам 108.

Поуке о животу: Тешко теби душо (2, 605)

Тешко теби, душо, што безбрижно проводиш живот свој, свакодневно се предајући самоугађању и утехама, живећи распусно. У будућем веку ћеш плакати подобно богаташу, мучена у пламену вечног огња.

Тешко теби, душо, што не подносиш ни најмању жалост коју ти је причинио брат, чак ни реч увредљиву, већ истог часа ступаш у противљење и противуречење, - због чега губиш венце трпљења и кротости, и бићеш занавек осуђена са злопамтивима.

Тешко теби, душо, што презиреш и понижаваш брата свога, или одобраваш када други чине то исто, - за то ћеш бити кажњена са убицама, јер ко мрзи брата човекоубица је.

Тешко теби, душо, што пренебрегаваш заповести Божије, и полазиш од тога да је спасење већ у томе што се зовемо хришћани, јер ћеш у страшни Дан чути како Господ каже: Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство.

Тешко теби, душо, што волиш славу људску и почасти и свечану одећу и стицање материјалног, јер ћеш у Дан Суда бити мрска пред Богом, одбачена од лица Његовог и прибројана надменим бесовима.

Тешко теби, душо, што свакодневно грешиш, а покајање одлажеш дан за даном; постићи ће те смрт као разбојник у ноћи, изненадно, и свезана бићеш одведена у геену огњену, узалудно проливајући сузе, и окривљујући своју неразумност.

Тешко теби, душо, што не дрхтиш помишљајући како ћеш се на страшни Дан Суда, када се Силе небеске покрену од страха, јавити пред лицем Божијим одевена у ризу срамну и нечисту.

Псалам 109.

Даруј благодат песмопојања и учења, да би њима изгладили бар мало грехова (1, 193)

Свети Оци, будући богољубиви, кроз страдања и искушења постали су искусни у врлини, и од Цара небеског са славом и похвалама примили су неувенљиве венце.

А ја бедни, и без искушења грешим, раздражујем и огорчујем Владику мога.

Иако сам познао опитом многе и неизрециве милости Твоје, Господе, молим узвишену благодат Твоју, спаси ме и даруј слузи Твоме из ризница милосрђа Твога, оно што моли срце његово; да би благодат Твоја као поток непрестано струјала у срцу и устима слуге Твога, - да би срце моје, по благодати Твојој, било чист и неоскврњен храм, спреман да прими у себе небеског Цара, - да би прст благодати свагда покретао језик мој као струну на гуслама, на славу Теби, Човекољупче, - и ја непрестано, у све дане живота мога, и срцем и устима с љубављу прослављао и благосиљао Тебе.

Христе Спаситељу! Даруј ми по мољењу срца мога да би се уподобио језик мој слаткозвучној свирали, да бих тешећи, уразумљујући и изграђујући, могао од многих мојих дугова да отплатим бар неке, и да се под покровом милости Твоје спасем тамо, када пред страшном славом Твојом задрхти свака душа.

O, Владико, Сине Божији Јединородни, услиши ме, и мољење слуге Твога прими као дар. Јер се ја грешник благодаћу спасавам. Теби, који грешника спасаваш ради милости Своје, доликује свака слава у векове.

Псалам 110.

Стид и срам очекују нерадне; плач (1, 303)

Затрубиће свише небеска труба и објавити: ”Пробудите се возљубљени Христови, ево долази Цар небески да вам да упокојење и радост у вечном животу за труд вашег подвижништва. Пробудите се и видите Христа Цара, бесмртног Женика којега заволесте, видите Царство Његово које вам је Он припремио. Приступите и радујте се с Њим радошћу неизрецивом.”

И узнеће се праведни и Бога достојни на висоту небеску у неизрецивој слави, а сви нечастиви остаће доле са великим стидом. Блаженство и радост биће онима који се потрудише овде, а стид и казна свим грешницима.

Блажен је онај ко се овде потрудио да би се показао достојним у тај час, и кукаван је онај ко је учинио себе недостојним за онај час. Облаци ће понети све свете са земље на небо, а нечастиве ће похватати Анђели и бацити у пећ, запаљену огњем неугасивим.

Ко ће глави мојој дати обиље воде, и очима изворе који би свагда изливали сузе, да плачем дан и ноћ молећи Бога, да се не бих показао недостојним у час Његовог јављања, и не чујем од Владике страшни онај прекор: „Иди од Мене, ти, који чиниш безакоње, - не познајем те одакле си.”

Свевишњи Боже, једини бесмртни! Укажи у онај час грешнику велику милост Своју, да се моје тајно бешчашће не би открило пред онима који ће ме видети: Анђелима, Арханђелима, пророцима, апостолима, праведнима и светима. Спаси грешника благодаћу и милосрђем, и уведи га у рај сладости са савршеним праведницима. Прими, Владико, мољење слуге Твога, молитвама светих који су Ти благоугодили.

Псалам 111.

Ка Богородици са исповедањем приснодевствености њене и молитвом за достојно причешће Светим Тајнама (4, 92)

O, Мајко Божија, која си изнад сваког ума и речи! O, Дјево, која неупоредиво превишујеш свако девичанство, јер си и до Божанског рођења била Дјева изнад свих девојака - и таква си остала у самом рођењу и после рађања.

Тебе, Владичице молим, Тебе умољавам, милосрдну и човекољубиву Матер милосрдног и човекољубивог Бога, - заштити ме у овај час, јер ми је сада више него икада потребан Твој покров и помоћ Твоја.

Сав сам нечистота и греховно блато, сав обиталиште свих душегубних страсти, а намеравам да приступим пречистим и страшним Тајнама Сина Твога и Бога, и због тога се мучим страхом и обузима ме трепет, ради неиздрживог мноштва грехова мојих.

Ако некад и останем без причешћа, под изговором свога недостојанства, тада упадам у још већу дубину зла, и подвргавам себе још већој казни. Мучно ми је и у једном, и у другом случају.

Теби прибегавам, милосрдна буди мени, пренепорочна Владичице моја. Употребљавајући материнску смелост своју пред Сином Твојим и Богом, испроси ми отпуштење пређашњих сагрешења мојих, удостој ме очишћења и просвећења причешћем овим Светим Тајнама и укажи ми пут да бих остатак свога живота провео у покајању, чистоти и смирењу, и Ти свагда пребивала са мном у делима, речима, помислима и у свим душевним и телесним покретима, усмеравајући ме, предводећи, руководећи, одбијајући од мене противничке силе. И као слугу, иако непотребног, наоружај ме оним што је потребно и сачувај ме благодаћу Твојом.

Псалам 112.

Сузама се купује лек души (1, 306)

Податељ свих блага, источник исцељења и ризница милости - си Ти, једини благи и милосрдни Боже, који свагда дарујеш блага онима који просе! Тебе молим да сиђе на мене обилна благодат Твоја, да сакупи у једно ум мој, и исцели поново сакривене ране моје, јер узалудне и блудеће мисли моје непрестано обнављају моје тајне ране.

Дуготрпељиви Господе, који свагда исцељујеш благодаћу и милосрђем, исцели велике душевне немоћи у мени грешном!

А ја немам чиме да ти узвратим за та исцељења, Владико. Каква би им се цена и могла дати? Ни небо, ни земља не могу узвратити даром достојним њих. Купити је немогуће ове небеске свете лекове, зато им ни цене нема. Само их за сузе дајеш, Спаситељу наш, и за горки плач дарујеш их свима.

Даруј, Владико мој, и мени недостојном, сузе и снагу свакога дана, да би срце моје са сладошћу проливало изворе суза, непрестано се просвећујући чистом молитвом, да са то мало суза буде изглађен велики списак, и тим малим плачем буде угашен тамо разбуктали огањ. Јер ако будем плакао овде, избавићу се огња неугасивог тамо.

Псалам 113.

Одагнај непријатеља, јер без Тебе ко ће га победити (1, 380)

Свакодневно гневим дуготрпљење Твоје, Владико. Пред очима је мојим и убогост моја и милосрђе Твоје.

Пошто сам под влашћу нечистог врага који ме непрестано мучи, дан и ноћ ћу са сузама вапити милосрђу Твоме, да би ме Ти избавио од напада његових. Јер ко ће отрпети лукавога, ако макар и за минут одступи благодат Твоја, Владико?

Непријатељ из часа у час, и речју и делима угњетава душу моју. Сила Твоја, Христе, која је запретила таласима морским, нека запрети и њему, да не би имао власт нада мном слугом Твојим, јер он свакодневно обнавља против мене мреже своје, и труди се да овлада мојим умом, одвлачећи га од сладости Божанствених заповести Твојих и спаситељног поучавања њиховог. Пошаљи, Владико, благодат Твоју брзо, да би од слуге Твога одагнала велику змију са свим скверним и злим помислима.

Увређена удовица долази немилосрдном и неправедном судији да би је заштитио од непријатеља њеног, а ја долазим милосрдном Владици своме, дуготрпељивом и благом, који у власти има небо и земљу, - да ме услиши брзо. Ти, који указујеш заштиту Своју свима који се на Тебе надају дан и ноћ, не оклевај да заштитиш и мене, Владико. Истргни ме од непријатеља и управи пут мој ка Теби, да бих победивши га благодаћу Твојом, благосиљао Тебе милосрдни и дуготрпељиви, и прослављао Тебе јединог, који жели спасење свим људима.

Псалам 114.

Благодат долази, и налазећи срце нечистим одлази, - чувај, дакле, срце чистим (1, 317)

Добри Бог нам дарује просвећење сазнањем и благодат Његова често посећује срца наша. Ако нађе она себи покоја, улази и постојано обитава у души; ако ли не нађе чисто срце, истог часа одлази. Али је милосрђе изнова побуђује да сиђе и посети нас грешне, јер смо сви ми непостојани по својој вољи, а не по природи.

Вазда смо расејани и слаби, завидљиви и лукави, често друг о другу помишља лоше, занимамо се лукавим помислима, и свагда се као у страшном блату давимо у нечистим помислима. Зато, када благодат долази да нас посети, затиче у срцима нашим злосмрадије нечистих помисли и истог часа одступа, не налазећи себи приступа да би се уселила и обитавала у нама, као што жели; само светлоносном својом сладошћу оставља траг у срцу, да би човек познао да га је благодат посетила и није нашла себи приступа, и да би таквим примером, насладивши се озарењем благодати, трагао за њом.

Видиш ли Промисао Божији? Видиш ли милосрђе Христово? Видиш ли како нас Свети Бог свагда воли и жели да се спасемо?

Блажен је човек који се стара да за благодат припреми чисто срце, да би дошавши нашла благоухање врлине и светињу душе - и населила се у њој у све векове.

Псалам 115.

Због крајње нечистоте недостојан сам да приступим Теби Господе и да Ти се молим (4, 59)

Тек сада, самог овог дана, постиђеног лица обореног према земљи, усуђујем се да Ти се обратим, Владико Анђела и Саздатељу свих; ја земља и пепео, подсмех људима и руг народу; ја - осуђеник, цео покривен ранама и обузет унинијем. Како да подигнем поглед ка благодати Твојој, Владико? Како да се усудим да покренем нечисти и оскврнављени језик? Како да поставим почетак исповедању своме?

Преко сваке мере ожалостио сам ја грешни, Име Твоје, живећи блудно, горе од блудног сина, оскврнавио сам и повредио у себи лик Твој, не сачувавши глас заповести Твојих.

Знам, Господе, да сам због мноштва душевних скверни и због нечистоте моје недостојан назвати се светим Именом Твојим. Не могу да станем пред Тебе на молитву, не могу да погледам и видим висину небеску, јер отворих двери недоличним жељама, и предавши се бешчасним намерама, оскврнавих страстима бедну душу своју, и злонаравном вољом оцрних душевну ризу. Сав је ум мој испуњен демонским помислима; свим делима својим и помислима жалостио сам, и жалостим благост Твоју, а непријатељу своме који води против мене рат, свагда угађам и чиним по вољи.

Савест моја изобличава ум мој; стидом покривам лице своје у срцу своме; пре предстојећег Суда, осуђујем сам себе.

Ликујући, вуче ме за собом и не оставља блудна навика; непрестано се давим у блату стомакоугађања, вазда сам спутан скверним помислима, од детињства постадох сасуд убитачног греха, - и све до сада, свакодневно слушајући о Суду и казни, не противим се плотској похоти, већ непрестано западам у преступе, непрестано чиним себе заробљеником.

Тешко мени, Господе, улудо сам расточио дуготрпљење Твоје! Тешко мени, многе сам године жалостио Духа Твога Светога! Тешко мени, време живота мога је протекло у свакој сујети!... Али Ти, Господе, не обличи мене у јарости Својој, и недолична и бестидна дела моја не износи наочиглед свих Анђела и људи, на мој стид и вечну осуду, иако сам достојан сваког стида и осуде. Једино по великој милости Твојој, помилуј ме и пре Суда очисти све грехе моје.

Псалам 116.

Смрт и Суд - прибегнимо покајању (4, 670)

Опоменуо сам се последњег дана - и уздахнуо, увидевши како су многобројне кривице моје, како су тешка безакоња моја и схватих да ће неправде моје бити откривене пред погледом свих. Тамо нема места покајању, сузама и молитви; свако ће добити плату према трудовима својим - дар према делању своме; праведног Судију неће приклонити на милост ни плач, ни страдања. Умилостиви се нада мном, Човекољупче!

У Дан када се отворе гробови умрлих, огласиће се труба, загрмеће глас њен, велики трепет и ужас обузеће васељену, сви Анђели ће сићи по заповести Твојој да раздвоје добре и зле, јавиће се огњени облаци и понеће на себи чиста тела Светих, - у тај Дан, нека се и на мени јави милост Твоја, да станем са Твоје десне стране, благи Господе, и будем помилован!

Сишао сам мислено у гробове да видим растакање наше, и видевши оно што је у њима, завапих: “Не одврати се од слуге Твога, Господе! Васкрсни палог, да одам хвалу владичанству Твоме; низложи лукавога који се обрадовао у дан невоље моје, и помилуј ме, јер на Тебе полажем уздање своје.”

Суд без милости чека на крају оне који су грешили, а нису се покајали због лукавих дела својих, а они који су чинили правду и чували заповести Господа свога, примиће од Њега небеска блага и наследиће живот вечни. Обрадоваће се тамо праведници за трудове своје, развеселиће се Свети за примљене награде.

Усели све нас у брачни чертог Твој, милосрдни према грешницима, Господе наш!

Псалам 117.

Поуке о животу - осам греховних страсти (помисли) (2, 509)

Знај да је осам помисли (страсти)које изазивају све лоше: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, прекомерна туга, униније, сујета, гордост, и оне воде рат са сваким човеком.

Ако хоћеш да победиш стомакоугађање, заволи уздржање, имај страх Божији и победићеш.

Ако хоћеш да победиш блуд, заволи бденије и жеђ, размишљај свагда о смрти, никада не ступај у разговор са женама - и победићеш.

Ако хоћеш да победиш среброљубље, заволи нестицање и нерасипност.

Ако хоћеш да победиш гнев, потражи кротост и великодушност, и чувај у мислима - колико су зла Јудеји учинили Господу нашем Исусу Христу, и мимо тога, Он се, као човекољубиви Бог, није гневио на њих; напротив, молио се за њих говорећи: Оче, опрости им грех овај, јер не знају шта чине.

Ако желиш да избегнеш прекомерну тугу, никада се не жалости због било чега пролазног; или ако те повређују речју, или узнемиравају, или бешчасте, не тугуј, већ напротив - радуј се. Жалости се само онда када сагрешиш, али и тада чувај меру да не би пао у очајање и погинуо.

Ако хоћеш да надвладаш униније, прихвати се, макар и на кратко, било каквог посла, или читај, или се често моли.

Ако хоћеш да победиш сујету, не жели похвале, ни почасти, ни лепу одећу, ни прва места, нити указивање поштовања, већ напротив, заволи да те ниподаштавају и бешчасте, да говоре против тебе лаж, - и прекоревај сам себе да си грешнији од сваког грешника.

Ако хоћеш да победиш гордост, уколико нешто радиш - не говори да си то учинио сопственим трудом, или својим силама; ако ли постиш, проводиш време у бдењу, спаваш на голој земљи, певаш ли псалме, или помажеш, или чиниш много земних поклона, говори да се при Божијој помоћи и при Божијем покровитељству чини све, а не мојом силом и мојим старањем.

Псалам 118.

Хвала оваплотившем се ради нашег спасења, Господу (3, 146)

Хвала Ономе, који је сишао ка нама у људској природи! Хвала Невидљивоме, који се ради нас учинио видљивим! Хвала Вечноме, који је ради нас окусио смрт! Хвала Скривеноме, кога никакав ум докучити не може, и који је по благодати Својој учинио себе опипљивим кроз ваплоћење!

Благословен нека је Онај, кога је сопствена добра воља довела до материне утробе и наручја, до рођења и узрастања! Благословен нека је Онај, ко је постао причасник смрти, и тиме даровао живот човечанству.

Благословен нека је Онај, који је учинио наше тело стаништем скривеног бића Свога. Благословен нека је Онај, који нам је нашим језиком изрекао тајне Своје.

Хвала Ономе, који нас је ослободио и био свезан за нас. Хвала Богатоме у милости, који је отплатио за нас све оно у чему се сам није задужио. Хвала Судији, који је за нас примио осуду.

Поклањам се Ономе, који је просветио ум наш учењем Својим, и у нашем слуху пропутио стазу речи Својој.

Благодарим Ономе, који је нашем дрвету привио плод Свој.

Хвала Ономе, који невидљиво обрађује дух наш. Благословен нека је Онај који је устројио чувства духа нашег, да би на гуслама духовним узносили хвалу Њему.

Псалам 119.

Сагреших - опрости. Постараћу се да будем исправан уз помоћ благодати Твоје (2, 278 сн. 4, 1)

Приступи Оцу милосрђа, грешниче, и исповедајући грехе своје, кажи са сузама: „Сагреших небу и Теби, Господе Боже Сведржитељу, и више нисам достојан назвати се сином Твојим, нити славно Име Твоје призвати грешним својим устима, јер недостојним неба и земље учиних себе, гневећи Тебе, благог Владику!”

Молим Тебе, Господе, не одбаци ме од лица Твога, и не одступи од мене да не бих погинуо. Да ме рука Твоја није покривала већ бих пропао, био бих као прах пред лицем ветра, као да ме никад ни било није на овом свету. Јер откако оставих пут Твој не дочеках ниједан добар дан, јер дан проведен у греху, иако се показује добрим, на самоме делу - од свега горког, он је горчи.

Од сада се надам на милост Твоју, да ћеш ми дати снаге да се потрудим на своме спасењу. Сада приступам Теби молећи, помози мени који сам одступио са пута правде. Излиј на мене милост Твоју као на блудног сина, јер осрамотио сам живот свој, расточивши богатство благодати Твоје. Помилуј, и не презри мене ради непотребног живота мога. Помилуј ме као грешницу, као цариника, смилуј ми се као разбојнику; он је на земљи био одбачен од свих, али Ти си га примио и учинио житељем раја сладости. Прими покајање и од мене, јер и ја сам одбачен од свих. Ти си, Господе, дошао, не праведнике да спасеш, него грешнике да призовеш на покајање, - прими и мене који се пред Тобом кајем.

Псалам 120.

Колико сам пута давао обећање - и стално лагао; али по благодати Твојој заборави и то (4, 62)

Дарујући опроштај, Господе, пошаљи ми снагу; обрати ме тако да бих живео у побожности, по светој вољи Твојој. Освети срце моје које је постало пећина и обиталиште бесова.

Недостојан сам да тражим за себе опроштај, Господе, јер много сам пута давао обећање да ћу се покајати - и учинио сам себе лажовом, не испуњавајући га; много си ме пута подизао, но ја сам поново падао по својој вољи.

Зато сам на себе приносим жалбу и признајем, достојан сам сваке осуде и муке. Колико си пута Ти просвећивао мој помрачени ум, али ја сам се поново враћао на још горе! Размисливши о свему, обузима ме трепет и опет ме побеђује сласт греховна.

Како да избројим све дарове благодати Твоје, Господе, које сам добио ја кукавни, а које сам обраћао и обраћам ниушта својим нерадом! Хиљадама си ме дарова испунио, а ја Ти, бедни, узвраћам супротним.

Али Ти, Господе, пошто је у Теби море дуготрпљења и бездан милосрђа, не дозволи да посеку мене, бесплодну смокву, и не допусти да ме сагоре на пољу живота још недозрелог. Не узимај ме неспремног, не односи још незапаљену светиљку, не одводи одавде онога који нема брачну одећу, већ као благ и човекољубив помилуј ме и дај ми време за покајање, и пред страшним и непоткупљивим престолом Твојим не остави душу моју обнажену, као жалостан призор срамоте.

Ако се праведник једва спасава, где ћу се онда наћи ја, нечасни и грешни? Ако је мучан и тесан пут који води у живот, како ћу се удостојити оних блага ја, који живим нашироко, угађајући себи и расејано? Али Ти, Господе, Спаситељу мој, Сине Бога истинитог, како сам знаш, и како сам хоћеш, по јединој благости Твојој обрати ме забадава од пребивајућег у мени греха, и спаси од погибли.

Псалам 121.

Обрати ме по Својој моћи, не чекај на моју добру вољу (4, 61)

Како да оплакујем заслепљеност душе своје? Како да оплачем погубно непознавање себе самог? Како да оплакујем страсно и нераскајано своје настројење? Подвижници се успокојавају утешени Духом Светим, а ја јурим као луд, ропћући на своју беду којој је разлог мој немар. Постадох као стока бесловесна. Наг остадох, бедни, по лењости својој, јер се туђим онима што пребивају у бдењу и молитви.

Призри милошћу Својом на мене, Владико, са свете висине Твоје. Погледај на непоправљивост бедне душе моје, и путевима које знаш једино Ти, помилуј и исправи ме. Као да стојим пред страшним престолом славе Твоје, као да се дотичем пречистих ногу Твојих, молим и просим скрушеним срцем, помилуј мене, Ти, који си милосрдан створењима Својим; обрати ме, не тражећи заслуге, једино благодаћу Твојом.

Знам да Ти све можеш, и ништа немогуће није за Тебе. Не чекај на моје покварено настројење, јер нема у мени усрђа да се исправим. Сва видљива и невидљива природа нека плаче за мном, остарелим у гресима и страстима. Плачите за мном који сам за оне који ме гледају целомудрен, а унутрашње свагда прељубочинствујем.

Псалам 122.

Крајње је време да се препозна демонска обмана и да се тргнемо (2, 373)

Позабави се, на крају, грешниче, својим спасењем, и усамљујући се, сабери своје помисли и кажи себи: “Колико ћеш још времена испуњавати похоте тела и помисли својих, какву си корист нашао, и шта си за себе стекао чинећи тако? O, душо моја, до каквог смо стања дошли, до каквог растројства.”

Погледај - ево, сви око тебе су украшени врлинама и истинито се боје Бога, једино ја ходим у тами. Од раног јутра кајем се за оно што чиним, да бих не задуго потом, чинио још горе. Господ ми је дао снагу и здравље - и ево, поседујући све то, ја гневим Саздатеља свога.

Зашто си тако нерадна, ти, душо моја? Зашто си тако безбрижна? Неће те заувек оставити овде. Послаће, на крају, Господ Анђела Свога на тебе, -и мимо своје воље дужна ћеш бити да идеш одавде. Шта тада?

Познај, коначно, крајњу беду своју, човече, и престани да противуречиш Ономе, који те је саздао, и противиш се заповестима Његовим. Непријатељу који те је саблазнио са смелошћу кажи:

„Понизио си ме пред Анђелима и људима када сам послушао злонамерни савет твој, ђаволе. Убацио си ми мисао: Једном удовољи похоти својој”; то мало дело постало је за мене велика пропаст, и ја сам се предао својим срамним жељама. Вода је пронашла малу пукотину, и од ње начинила велики отвор.

Ти си помрачио ум мој нечистим помислима и бацио ме из греха у грех; уништио у мени уздржање, под изговором слабости стомака; учинио ме страним молитвеном бдењу; усадио у мене среброљубље, под изговором дуге старости; исушио си моје сузе; срце учинио жестоким; одвукао ме од потчињености Христу; умножио разоноде; учинио ме непокорним; довео до тога да се не трудим за оно за шта сам дужан, већ да се занимам сујетним; научио ме зависти и злоречивости; учинио ме надменим, раздражљивим и гневљивим; научио ме преједању, пијанству и сластољубљу; подучио ме расејаности у време читања и псалмопојања, тако да се молим, а и не знам за шта; читам псалме, а уствари се предајем ропству незадрживог блуђења помисли.”

Изобличивши тако демонске замке, кажи му на крају одлучно: „Доста ми је тебе, ђаволе!”, и остављајући лукавога, прилепи се човекољупцу Богу. Рањена си? Не очајавај. Пала си? Устани и мужествено кажи: „Ниње начах! (2)” Припадни Владици своме милостивоме и исповеди грехе своје.

Али пре него ли ишта кажеш, Он ће унапред знати шта ћеш рећи; пре него ли отвориш уста, Он већ зна шта ти је на срцу. Нећеш успети да кажеш: „Сагреших”, - а већ ћеш видети како ти Он пружа руку Своју да би те примио и загрлио.

Са вером приступи, и Он ће те истог часа очистити као губавог, подићи са одра као раслабљеног, васкрснути као Лазара.

Псалам 123.

Ради посрнулости наше јави милост (4, 64)

Милосрђу Твоме прибегавам сав у ранама. Прими уздахе моје, као сузе блуднице.

Ти знаш, Владико, посрнулост природе људске. Сети се да је мисао људска привржена злу од малена, и не гневи се на мене до краја, него ми отвори руку и двер милосрђа Твога; безбрижност моја нека не надвлада брижљивост Твоју.

Прими, Владико, и услиши нечисто и недостојно мољење моје, Ти, који спасаваш оне који се надају на Тебе, који не одбацујеш мољења грешних, који пружаш руку Своју обореноме на земљу. Руководи мноме у страху Твоме, и дај ми сузе умилења.

Мисаоне очи душе моје подигао сам Теби, Господе; не одбацуј ме од лица Твога, јер је благословено Име Твоје у векове.

Псалам 124.

Божија казна и љубав (4, 480)

Прогневио сам гресима својим Тебе, Господе; но, Ти се нерадо гневиш, јер си преиспуњен милошћу и непомућена је Твоја лепота.

Ти си море милости, а греси наши нечиста кап. А једна кап не може да узмути непрегледно море.

Ти се не смућујеш кад негодујеш, и не гневиш се када кажњаваш. Јер ако би се Ти разгневио кажњавајући, свет не би издржао гнев Твој.

Ударци Твоји испуњени су љубављу; Твоје кажњавање пламти милошћу, по љубави Својој и када кажњаваш, имаш у виду једино добро.

Палице уразумљења Твога одсечене су са дрвета милосрђа Твога, и чега се дотакне палица Твоја, ударац свагда доноси велико благо.

Када наставник кажњава свога васпитаника, он га не бије ради мржње, већ му жели добро и љубећи кажњава га. И Твој ударац је дело љубави, и не кажњаваш из злобе. Ти желиш наше добро, Господе, јер на све начине доказујеш милосрђе Своје.

Теби није тешко да поднесеш неправде наше, јер си Ти творац природе наше. Ти ниси оптерећен Својим створењем, јер си нас знао пре него што си нас створио.

Ко подноси муке ходећи за дететом, ако не матер која га је родила? Ко подноси неправде света, ако не Господар његов?

Творцу је лако подносити све, и оно најтеже од створења Својих, јер да Он није желео да трпи, не би ни саздао творевину.

Зар ће заборавити жена дете своје, и неће помиловати пород утробе своје? Но, ако ли и заборави жена пород свој, Бог неће заборавити свет, Њиме створени.

Покренула се природна милост Његова, и Он је зачео и породио творевину; као младенац из утробе материне, изникао је из воље Његове - свет.

И ево, подиже и носи Он свет, као што матер када храни млеком својим, с љубављу носи плод, пород утробе њене.

Милосрдни Отац нас је родио, и храни нас Крвљу Сина Свога. Тако и матер даје груди своје детету да би га нахранила.

Младенац сиса, и добија од матере, потребну за себе, храну; колико му треба, толико узима из груди материних.

Младенац не уме да се одврати на другу страну и на неком другом месту да тражи храну себи, а не у матере своје.

Тако и свет једино од Тебе, Творче, позајмљује потребно за одржавање живота, и нико му не може дати храну осим Тебе јединог.

Поуке о животу (2, 635)

Када предстојиш Богу, представи себи оне који служе земаљским властима. Из примера робова и владара закључи о свом стајању пред Богом.

Представи (себи) своју грешност, и призивај Бога у помоћ.

Учи од Светих, и проси благодат Божију за чињење дела својих.

Не горди се благодаћу Божијом, и не предај се непоштењу.

Успевајући у добру, не хвали се као човек; грешећи из незнања, не падај духом као човек; успесима се не хвали, и при грешкама не очајавај.

Делатно ревнуј у добру, и исто толико имај мржњу према злу.

Дајући савет не доноси коначне одлуке, јер не знаш тајне Божије.

Радије пристани да идеш на мач, него ли да се одаш гневу. Гнев је боље притајити у срцу, него ли га испољити.

Не наслађуј се пустословљем и не седи тамо где се води страсни разговор. Не тражи себи задовољства у смеху и пријатности у шалама, да не би постао расејан.

Не жели многољудне скупове, јер они у души производе смућење.

Избегавај пирове да не би постао блудник и без жене.

Уздржавај се од јела да те оно не учини страсним. Буди пажљив у обуздавању тела, да оно не би збацило у опасност коњаника - ум.

Владај осећањима да не би, подобно војном оружју, примила она у себе разорну рђу.

Већи део времена проводи у самоћи, да би када будеш са другима увидео корист, и у једном, и у другом.

Псалам 126.

Не очајавај и не буди самоуверен, већ у смиреној нади вапи: Господе помилуј! (2, 350)

Пазите, никада не говорите: „Много сам грешио, нема ми опроштаја.” Ко тако говори, тај не зна да је Бог, Бог покајника; да је дошао на земљу, не праведнике да спасе, већ је грешнике призвао у покајање, и када се неко каје, радост бива на небесима ради њега.

Истинито покајање се састоји у томе, да се удаљавамо од греха и омрзнемо га. И ево, када неко каже од срца: „Мрзим неправду”, - тада Бог са радошћу прима таквог.

Али пазите, нико да се не дрзне да каже: „Ја нисам сагрешио.” Ко тако говори слеп је и затвара очи, сам себе обмањује и не зна како га поткрада сатана и у речи и у делу, час преко слуха, час преко очију, час преко додира, час преко помисли. Јер ко ће се похвалити да је у њега невино срце и чиста сва осећања?

Нико није безгрешан, нико није чист од скверни, нико од људи слободан од кривице, осим Њега јединог, који је нас ради осиромашио, будући богат. Он, једини Безгрешни, узео је грехе света, желећи да спасе све људе, не желећи смрти грешнику, човекољубив, многоблагоутробни, милосрдни и душељубиви.

Њему прибегнимо и ми, јер су сви грешни који су прибегли Њему, задобили спасење.

Псалам 127.

Реч на Суду онима који су са десне и онима који су са леве стране (2, 371)

На страшном Суду рећи ће Господ онима са десне стране:„Ходите, синови светлости Моје, ходите, благословени наследници Царства Мога; ходите, осиротели ради Мене, огладнели и ожеднели, који нисте заволели свет, ни оно што је у свету. Ходите, ви који сте ради Мене оставили све светско, и радост и сроднике и пријатеље, родитеље и децу. Ходите, ви који се населисте у пустиње и горе, пећине и јаме земаљске заједно са зверима, и развеселите се са Анђелима на небесима. Ходите, сви милостиви и гостољубиви; ходите, сви који ходисге тегобним и уским путем. Ходите, благословени Оца мога да наследите приуготовљено вам Царство од постанка света.” А онима са леве стране, казаће: „Идите од мене у огањ најкрајњи. Идите од Мене, немилосрдни, братомрсци - христомрсци. Ви нисте миловали и нећете бити помиловани; ви не слушасте речи пречистог Јеванђеља Мог и блажених ученика мојих - па ни Ја нећу чути плач ваш; ви сте раскошно живели на земљи, наслађивали се добрима у животу своме, па овде немате шта да добијете, примили сте своје; тамо сам Ја свакодневно призивао кроз Писмо, а ви, чувши, насмејасте се онима који читају, - и сада вам кажем: Не познајем вас. Идите од Мене, проклети, у огањ вечни, припремљен ђаволу и Анђелима његовим.”

И поћи ће они у муку вечну, а праведници у живот вечни.

Псалам 128.

Једино добру жељу приносим; ње ради, помилуј и спаси! (2, 416)

Као Творац, Ти знаш шта си створио. Као Судија, знаш шта си осудио (после пада), као Онај који се очовечио, знаш шта си устројио на спасење.

Ти си ми дао природу неоскврњену, али праотац мој, Адам, ју је покрио великом нечистотом и учинио немоћном. А ја сам нечистоти придодао насладу сујете - и сада невољно сносим казну. У саму природу моју унето је распадање - и ево, сиротујем као витлан буром на мору.

Помилуј ме као Творац; састрадалан буди немоћи мојој, као Онај који се ради мене очовечио; не одбаци ме ради мојих страсти, већ их растерај, видевши стремљење моје воље. Не узгнушај се на мене ради моје нечистоте, већ погледај на скрушеност и жељу да будем бољи.

Ако се одвратиш од мене ради скривених помисли мојих, Ти погледај на плач мој и на то што сам осуђујем сластољубље своје.

Добре воље у мени има, али не могу рећи да има и снаге. Дајем оно што имам. Ако хоћеш да даш и то што недостаје, подари, погледавши на моје расположење.

Сирот сам и покраден од змије; немоћан сам и свезан трулежношћу; не налазим у себи снаге, угушен грехом. Прокоцкао сам дар Твој, и зато немам потпуну благоразумност. Прокоцкао сам близину Твоју, зато и не знам куда идем.

Ничега нема у мени. Ако се нешто и нађе, то си ми Ти, смиловавши се, дао. Сирот сам до краја; а ако се и обогатим, све ће то опет бити Твоји дарови. И ово сада је Твоје, и оно пре је било Твоје.

Само благодат просим, - и исповедам да ћу се кроз Тебе спасти, ако се уопште спасем.

Псалам 129.

Враг је препреден, а ми безбрижни, - будимо пажљиви да не би изгубили Царство (2, 538)

Ходите, принесимо старање; ходите, припаднимо Богу, неодступно плачимо и проливајмо пред Њим сузе, да би нам подарио душевно просвећење.

Схватите замке врага, непријатеља нашег, овог ненависника сваког добра, који нам на путу поставља препреке и саблазни, погубну љубав према стицању, надменост века овог, плотско задовољство, а такође и жељу за дуговременим животом овде, страх од подвига, лењост на молитви, сан увреме псалмопојања и телесни покој.

Колико се год он труди, толико смо ми нерадни и безбрижни; колико је он препреден, толико смо ми непажљиви, иако знамо да су дани наши скраћени, да је дошло време и Господ славе долази у благољепију красоте Своје са страшним силама Царства Свога, да да свакоме према делима његовим.

Бојим се да се на нама не испуни реч Господња: Доћи ће од истока и запада, севера и мора и обитаваће са Аврамом и Исаком и Јаковом у Царству небеском, а ми ћемо бити изгнани напоље.

Молим Тебе, Христе, светлости истинита, породе благословеног Оца, образу и блистање ипостаси Његове, који седиш са десне стране величанства Његовог, похвало и радости оних који Те љубе, Животе мој: „Спаси ме грешног у Царству Твоме и не узврати ми по делима мојим, већ ме спаси благодаћу Твојом, и помилуј ме по доброти Својој, јер си благословен и препрослављен у све векове.”

Псалам 130.

Нисам оно што сам дужан бити, бојим се изобличења на Суду. Подај покајање и силу (4, 25)

Зашто ме доводи у заблуду лик који сам узео на себе, када сам стран врлини, и пред Богом, који све види, ја толико лошег чиним?

С правом су фарисеји претрпели изобличење од Христа Спаситеља, који њихово држање назива лицемерним. И ја све више заслужујем такав прекор, али изобличен савешћу негодујем, јер горка је истина за оне који желе да се покажу, али не и буду.

Ваистину, ако се открије моја унутрашњост, указаће се црви; ако ли се уклони покров од креча, они који ме виде схватиће да лежим у гробу. И ако се то и не открије овде, - свакако ће огњем бити испитано на Суду какав сам.

Тешко мени, како ћу тада поднети изобличење безаконих мојих дела и помисли!... Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој, и по обиљу милосрђа Твога, очисти безакоње моје. Услиши ме по благости Твојој, Владико, и не одбаци мољење моје, као што не одбацујеш молбе оних који се истинито кају.

Правда моја и покајање моје није чисто, јер се један дан кајем, а два Те гневим.

Зато ниспошљи у срце моје страх Твој, и утврди душу моју на камену искреног покајања. Светлост благодати Твоје нека надвлада таму која је у мени.

Приклони се мољењу моме, благи Господе, не ради правде моје, јер нема у мени ничег доброг, већ по милости Твојој и по великој и неизрецивој благости Твојој. Подигни удове моје сокрушене грехом, просвети срце моје помрачено лукавим жељама, спаси ме од греховне навике да ме непријатељ не сруши до краја.

Псалам 131.

Сва је нада на милост Божију (4, 65)

Благодат Твоја даровала ми је да Ти кажем, Господе: „Као једини благи и Саздатељ свих нас, опрости безакоња и грехе слузи Твоме, грешноме и неблагодарноме.”

Знам, Господе, да гресима превазилазим сваког човека, али за прибежиште имам свепревазилазећи бездан милосрђа Твога. Уверен сам да примаш и милујеш све који прилазе благости Твојој, јер волиш да видиш покајање, и радујеш се ревности слугу Твојих који се подвизавају.

Мени недостојном слузи Твоме даруј сузе, да бих просвећеног ума, с љубављу и вером умолио ни са чим упоредиву благост Твоју, и исцелио се од скривених рана својих. Покажи на мени бедном милосрђе Твоје, избави ме од мучења које сам заслужио, и нека се пројави благодат Твоја и на мени, као (што се пројављује) увек и свуда, на мноштву немарних.

Као што си напунио судове за воду благословом Твојим, тако напуни и срце моје благодаћу и благошћу Својом. Болећива мати, и када је одбачена од свога детета, не презире га, Господе, јер је савладана материнском осетљивошћу; тако нека не надвладају ни моји греси благост Твоју.

Знам да ћу бити подвргнут осуди чак и за празну реч, за лукаву помисао, за саму жељу. Међутим, чим ми се укаже прилика за задовољство, истог часа све заборављам, и као безуман, у свему робујем греху. Славољубив, гневљив, раслабљен, лењив, расејан, стомакоугодник, сластољубив, покривен нечистотама, непрестано блудим, и не схватајући то.

Једино ме очекивање благодати Твоје, човекољубиви Владико, теши и држи ван очајања; - зато хтео или не хтео, спаси ме, преблаги Господе, по великој благости Својој.

Псалам 132.

Тамо више нема помиловања, овде вапи (4, 66)

Као да пред страшним Твојим престолом стојим, Господе, и видим осуду и обличење дела мојих, и Твој приговор мени, који ме бедног удаљује од светог лица Твог, и баца у неиздрживе муке. И као што бих тада вапио к Теби, тако и сада, са трепетом и сузама вапијем: „Праведан си Судијо најправеднији, праведан је Суд Твој, и није ми (таквим судом) учињена никаква неправда.”

Стојећи тамо обратићу се Анђелима: „Добри и најсветлији Анђели, изливајте за мене сузе, јер нисам помиловао сам себе, презревши милост Божију; и на крају, потпуно сам праведно подвргнут осуди. Господ ми је указивао милост, а ја безумни на то нисам обраћао дужну пажњу, и сада се Он праведно одвраћа од мене.”

Са гневом ће тада и мени Анђели рећи: „Сада није време покајања, већ плаћања. Молитве више немају никакву снагу, узалудне су сузе покајања; надвлађују једино сузе проливене од мучења; овде нећеш чути уздахе умилења, већ непрестане јауке и болне вапаје. Иди, и прими горку и тешку плату за дела своја, горећи у пламену као нечиста твар, и распаљујући неугасиву геену.

Наслади се као син таме који је заволео вечни мрак, - радуј се гледајући црне зраке, ради којих си се узгнушао вечне светлости.”

Тамо, тамо ће бити непрекидни плач и болни шкргут зуба. Тешко теби, бедна душо, обнажена од (добрих) дела, како ћеш погледати на нелицемерног Судију, на Анђеле и Арханђеле који пред Њим стоје, и на земнородне присутне у толиком мноштву?

O, болно ће тада бити, душо моја, али те нико неће чути. Све ће се изменити, све ће постати другачије. Вечно ће се веселити праведници, и вечно мучити грешници. Они нису обрадовали Бога свих и свега, - и сами ће бити туђи свакој радости у векове.

Завапи, душо, Богу, док смо још овде: „Пре него ли до краја погинемо, спаси нас!”

Псалам 133.

Ако Бог услиши или не услиши молитву, све је на добро (4, 286)

Господ је премудри податељ. Он гледа на корист онога који моли, и чим види да је тражено штетно, или, у крајњем случају, бескорисно, не испуњава молбу и одбија тобожње доброчинство. Он чује сваку молитву, и онај чија се молитва не испуњава, стиче од Господа онолики спаситељни дар, колики и онај чија молитва бива испуњена.

Дође ли Благоме невољник или дужник - и првоме даје, и последњем прашта. Зато оба од двери Податеља одлазе с даровима: невољник стиче избављење од невоље, а дужник - отпуштење дугова.

На све могуће начине Бог показује да је Он милосрдни податељ; обдарује нас Својом љубављу, и јавља нам милосрђе Своје. Због тога се не одазива ни на једну неправилну молитву, чије би нам испуњавање донело смрт и погибао.

Чак и у случају када не испуњава тражено, не оставља нас без веома корисног дара, самим тим што уклања од нас штету, и отвара нам двери милосрђа Свога.

Зато буди уверен да је свако мољење које не бива испуњено, несумњиво штетно; а оно мољење које је услишено, корисно је. Податељ је праведан и благ, и неће оставити твоје мољење неиспуњено, зато што у благости Његовој нема злобе, и у правди Његовој нема зависти.

Псалам 134.

Делање, искупљење, васкрсење (4, 678)

Стадох поред гроба, бацих поглед у њега - и видех тамо иструлело тело; у гробу је оно постало одбојно; нема ни трага од привлачног лица, виде се расуте, сасушене и трулежју покривене кости. Са жалошћу и тугом отидох од гроба, мислено се преселих у оно време када ћемо васкрснути на глас трубни, и прославити Тебе, за припремљено породу Адамовом васкрсење, и рекох: „Хвала Теби, Господе свих и свега!”

Чух оно што је у Јеванђељу речено о васкрсењу, заблагодарих Богу и ускликнух: „Хвала преславној природи владавине Твоје, која је од почетка украсила, и образом својим почаствовала природу нашу и на крају времена ниспослала Сина свога!... И Он нас је спасао од погибли, и опет ће доћи да васкрсне сав Адамов род - праведне ће узнети на небо, а нечастиве бацити у геену - и тада ће Му клицати: „Праведан је Суд Твој, Господе Царе! Хвала Теби, Господе свих!”

Псалам 135.

Чиме да узвратим? – Чашу спасења примићу (2, 90)

Дуготрпељиви Господ све нас призива у Царство Своје, али тражи од нас одговор за нерад у овом кратком времену.

Он ће нам рећи: „Ради вас сам се оваплотио, ради вас видљиво по земљи ходио, ради вас бијен, ради вас шамаран, ради вас распет, на дрво узнесен, за вас земнородне оцтом напојен, да бих вас учинио светим и небеским. Царство Своје сам вам даровао, све вас Својом браћом назвао и Духа Светога вам ниспослао.

Шта сам могао учинити више од тога, и шта нисам учинио за то да бих вас спасао?! Не желим да врпшм насиље над вашом вољом, да ваше спасење не би постало дело нужности и неслободе.

Кажите шта сте ви грешници, смртни по природи, претрпели ради Мене, Владике вашег, који је за вас пострадао?”

Ходите да се сви заједно поклонимо Њему, да заплачемо пред створившим нас Господом, и кажимо: „Чиме ће род грешни узвратити Теби, недостижном, благом и милосрдном Богу? Ти сву васељену просвећујеш благодаћу, просвети и очи срца нашег да би заволели Тебе, Владико, и са љубављу свагда испуњавали свету вољу Твоју.

Ево, чаша страшне Твоје Крви испуњена је светлошћу и животом. Даруј нам разум и просвећење, да би са љубављу и светињом вере приступили њој, и да би нам била на отпуштење грехова, а не на осуду.”

Псалам 136.

Уразумљивање себе мишљу о смрти, и о томе шта је прати (4, 57)

Страшан је долазак смрти људима страсним, грешним и слабим, који се не старају да живе непорочно у овом сујетном свету.

Делатни и савршени подвижници радују се у часу разлучења. Имајући пред својим очима велики труд свога подвижништва, бдења, постова, поклона, молитава, суза, одеће од кострети, душе њихове ликују када су призване да из тела пођу у покој.

Али, разлучење са овим животом крајње жалости грешника који види пред собом свој нерад са његовим горким плодовима... Какво ће кајање обузети тада срце онога ко је био лењив за своје спасење!

Тешко теби, душо моја, тешко теби, зашто се не трудиш за свој живот! Изненадно ћеш бити позвана, - шта ћеш чинити тамо, када си нерадна била овде? Шта ћеш чинити пред престолом праведног Судије? Како те то непријатељ поткрада, а ти и не схваташ? Како краде од тебе небеско богатство, а ти расејана и не схваташ то?

Помилуј ме, дуготрпељиви Сине Божији, безгрешни Христе! Даруј ми, Спаситељу мој, помисли о будућем животу, да бих творио вољу Твоју. Макар и у старости учини ме сарадником благодати Твоје, да бих бар добрим крајем окончао лош живот.

Како ћу ја нерадни предстати страшноме престолу? Како ћу ја нетрпељиви и бескорисни, ступити у заједницу оних који су овде принели плод праведности. По чему ће ме признати када се у небеским дворовима Свети и Праведни, као свој свога, препознају по делима својим.

Не, нећемо имати себе чиме лагати! Праведни, целомудрени, смирени ће ходити у светлости неприступној, а грешни који безбрижно живе угађајући себи, као ја, - у вечном и неугасивом огњу.

Отрезни се, душо моја, и моли се са сузама. Завапи од свег срца свога, да би те крај затекао обраћену, као ону која је поставила добар почетак.

Молитвама Пречисте Владичице наше Богородице и свих Светих Твојих, даруј нам ово, Господе, јер си благословен у векове.

Псалам 137.

Живот тече (4, 461)

Дани теку и пролећу; часови бесповратно беже; у муњевитом протицању времена свет се приближава своме крају. Ниједан дан не дозвољава другом да иде са њим упоредо, ниједан час не чека други да би летели заједно. Као што воду не можемо задржати и зауставити прстима, тако је незадржив живот рођеног од жене.

Изваган и измерен је живот сваког ко ступа у свет - он нема ни средстава, ни могућности да преступи назначене границе.

Бог је одредио меру живота човековог, и ту одређену меру, дани деле на делове. Сваки дан, за тебе - неприметно, узима свој део из живота твога. И сваки час са својим делићем, незадрживо бежи путем својим. Дани распарчавају живот твој, часови крње здање његово, и ти журиш своме крају, јер си дим.

Дани и часови као разбојници и лопови поткрадају те и отимају, и нит живота твога се постепено тањи и скраћује. Дани предају погребу живот твој, часови га полажу у гроб, и заједно са данима и часовима ишчезава на земљи живот твој.

Живот који живиш данас, одлази и одлеће заједно са крајем тог истог дана, зато што сваки дан убира свој део из твог живота, и са њим одлази. Сваки дан предаје смрти свој део, сваки час ставља у гроб свој удео, и у брзом протицању времена они одлазе, ишчезавају и обраћају се ниушта.

Како журно теку дани, како брзо пролеће живот, - њему није могуће зауставити се и стати на једном месту. Ако сунце стане на висини, и месец буде задржан на путу своме, онда је могуће зауставити и време одређено за живот твој, -може да престане да стреми крају.

Псалам 138.

Бог све сам даје; али се и молити треба (4, 423)

Милосрдни Бог нам даје оно што молимо, не ради молитве наше, већ нас храни по Својој сопственој милости, јер нас је створио.

Свепревазилазеће Величанство нам је даровало Оног, који се не може испросити - Сина Свога, који се ради нас јавио на земљи, иако Га ми нисмо тражили; принео је Себе на жртву за наше спасење.

Јер, ко је још измолио Оца да би Сина Свога предао на крсну смрт? Или, ко је умолио Сина да Он умре за грешнике?

Коме је од праведних дошло на памет да проси од Оца да Он преда Свога Сина за безаконике?

Заиста, никада нико није чуо за такво дело, ни на памет никоме није дошло ово.

Отац је предао Сина Свога на крсну смрт - и смрћу Његовом грешници су задобили живот. А, ако је Он дао оно што Му је најдрагоценије, шта ће спречити оне који га моле, да од таквог човекољупца добију све што им је потребно?

Зато, молимо од Њега, јер Он даје; откримо пред Њим жеље своје, јер Он неће одбацити; молимо Га, јер Он на све начине жели да удовољи нашим потребама.

И по правди Својој Он чека, да би молитва наша предстала дверима Његовим, и овом молитвом помирена била Правда са свим грешницима.

Ако би благост без молитве праштала преступе, нарушила би се правда, и нико не би ни помишљао на њу.

Човечанство би се све више и више предавало бешчашћу, будући да Судија не употребљава штап уразумљења. Свако би са радошћу настављао да греши, јер га нико не уразумљује.

И тако благост, за нас толико корисна, обратила би се у штету, јер би давала повод грешницима да све више и више увећавају број својих грехова.

А сада у свету, и то што правда тражи казну јесте дело благости, јер се грешник на тај начин приводи у страх да би престао да греши и дошао у срдачну скрушеност, јер је сам на себе навукао казну. И на тај начин, грешник за кратко време оставља неправде своје, и стара се да испроси за себе отпуштење грехова.

Ко Ти не би заблагодарио, Господе наш, јер је и правда Твоја благост, и казна је Твоја за нас благодат, јер ваистину си благ према свима.

Жезлом правде смираваш Ти главу грешника који греше са бестидним високоумљем, и не обраћају се без посебног подстицаја.

Казна Твоја, Господе, саједињена са милосрђем, нека буде васпитач наш. Десница Твоја нека нам помогне да се окористимо и казном Твојом.

Псалам 139.

Све је исто код мене, докле тако?... Обрати, јер ево краја (4, 56)

Ево, одасвуд сабирам помисли своје и не успевам, јер у мени су творитељи тих страсти. Још се нисам ослободио од дејства лукавих духова на мене, који ће ме задржавати на ваздушном путу. Још нисам познао тежину мноштва грехова мојих. Потапајући ме у грех, они убирају плодове у мојој плоти.

Хоћу ли се још дуго опијати без вина, и не старати се о своме, као да је туђе? Као лукави роб против свога господара, као да ће неко други од тога отрпети штету, - не пратим себе, и свакодневно гневим Твоје дуготрпљење. Пред очима ми је зло моје. Ти све то дуго трпиш, по великој благости Својој.

Даруј ми, Господе, лек за обраћење, да бих се исцелио од свега лошег у мени. Даруј ми да ступим на поприште уздржања; даруј ми да у срдачној скрушености прођем све дане живота мога; просвети помрачене очи ума мога, да бих са усрђем пожурио да ступим на пут који води у виноград Твој.

Време живота мога је при крају, јер проведено је било у сујети и срамним помислима. Време живота мога достигло је већ једанаести час. Управи, Господе, лађу са иметком мојим, и даруј уразумљење немоћноме трговцу да бих окончао трговину своју док још за мене има времена. Јер настао је час разлучења, - он је пред очима мојим, - и ја се безмерно бојим, увиђајући беду своју.

Псалам 140.

Не вреди крити се, - Бог све види. Боље пожури да се умијеш, док је још времена (4, 388)

Грешим и скривам се, да ме ниједан човек не би видео, али Господ види када чиним зло!

Ако ме види човек, стидим се, но Бога се не стидим. Поштеди и помилуј нас, Судијо и Владару судија! Ако се човек обраћа, било рано или касно, Ти га примаш.

Шта да чиним са гресима својим? Не знам; -не види ум мој, чиме би умио и очистио себе. Ако помислим да се умијем водама, мала су за мене мора, а реке недовољне да би ме очистиле. Ако умијем себе Крвљу и водом из ребра Сина Божијег, очистићу се и излиће се на мене милост.

Трепти, грешниче, од надолазећег Суда, - са тугом и сузама прибегни покајању. Док се још молитва прима, моли се овде, да би примљен био тамо. Моли се док није дошла, и одвукла душу твоју смрт, - тада је узалудна свака молитва и мољење, тада су бескорисне и сузе.

Ка Богородици - иако сам нечист; прими молитву, даруј покајање и на Суду заштити (4, 95)

Свеопевана и свеблага Владичице, источниче милосрђа, бездно човекољубља! Иако нечист и одан прељуботворном и метежном свету, немаран и у мислима и у делима и намерама, који блудно проводим живот свој; но Ти, као чадољубива и састрадална Матер Божија, не узгнушај се мене грешног и блудног, већ ми изађи у сусрет, прими мољење које Ти приносе погана уста моја, и Твојим благопријатним и свеблагим молитвама, милостивим учини мени Судију.

Отвори ми милосрђе човекољубивог Сина Твог, и умоли га да превиди грехопаде моје, управи помисли моје ка покајању, покажи ме искусним творитељем заповести Његових, не допусти да постанем храном упропаститеља душа - ђавола; заступништвом Твојим обнови мене остарелог у мноштву грехова, исправи овештали живот мој, да бих имајући Тебе, Преблагу, за заступницу, без страха могао предстати Судији, и избећи страшна мучења. Заузимањем Твојим учини ме наследником славе, умољавајући Творца мојега да је и ја задобијем.

Псалам 142.

Поуке о животу: Тешко ономе... (2, 541)

Тешко ономе ко пребива у гресима, и не зна за време покајања, јер ће се тамо раскајати, и без користи оплакивати грехе своје у векове.

Тешко ономе ко говори: „Сада ћу се одати телесној наслади, а у старости ћу се покајати”, јер ће га изненадно, као мрежа покрити смрт, и нада ће његова пропасти.

Тешко ономе ко слободно греши са намером да се ујутру покаје, јер не зна шта ће изродити следећи дан и предстојећа ноћ.

Тешко ономе ко знајући шта је добро, пружа руку лукавоме, јер ће га у дан исхода узети зли анђели.

Тешко ономе ко својим лукавим делима спотиче ближњег, јер ће у Дан Суда дати одговор за све чиме је саблазнио друге својим лукавим обичајима.

Тешко ономе ко се одрекао света, а опет се држи светског начина размишљања, јер се на њега односи прича о ономе који се ухватио рала, и осврће се назад.

Тешко ономе ко следи жеље тела, и пренебрегава старање о души својој, јер ће се живот његов и нада његова расути по земљи.

Тешко ономе ко се свом снагом својом не труди да припреми себе овде, како би дао оправдање тамо.

Псалам 143.

Нека је благословен милостиви Творац и Искупитељ (5, 69)

Благословен нека је Благи и Милостиви, који се радује нама када приносимо покајање и, без прекора, радосно нас прима по љубави Својој.

Благословен нека је Благи, у кога је двер отворена да би добри кроз њу ушли; који ни злима који се обраћају, не затвара двери благости Своје.

Благословен нека је Онај који свима дарује средства да наследе Царство небеско: праведници - добрим делима, а грешници - покајањем.

Благословен је Онај који је за грешнике предао Себе на смрт и поругу, и претрпео срамоту да би грешнима даровао живот.

Благословен нека је Онај који нас је створио по милосрђу Своме, сишао да би нас Крстом спасао, и који ће опет доћи да би нас васкрсао у велики Дан доласка Свога.

Удостој и мене, Благи, да по доброти Твојој видим милост Твоју у Дан Суда, и заједно са праведнима запевам хвалу Теби у векове векова.

Псалам 144.

Ко су блажени? (2, 540)

Блажени су они који су заволели Бога, и из љубави према Њему остављају све земаљско.

Блажени су они који плачу дан и ноћ, јер ће се избавити од будућег гнева.

Блажени су они који добровољно смиравају сами себе, јер ће бити узвишени.

Блажени су уздржљиви, јер их чекају рајске радости.

Блажени су они који изнуравају тело своје бдењем и подвизима, јер им је припремљено рајско весеље.

Блажени су они који су очистили себе од лукавих помисли, јер у њима обитава Дух Свети.

Блажени су они који љубе Бога од све душе, више од целог света, јер ће бити признати за пријатеље Христове.

Блажени су они који су добровољно понели крст свој, и делатно следују Христу, јер ће достићи горњи Јерусалим.

Блажени су они који су опасали бедра своја истином, и светиљке своје имају спремне, чекајући небеског Женика, јер ће с Њим царевати у Царству небеском.

Блажени су они који су стекли умне очи, и недремиво их усмеравају у созерцање (3) будућих блага, јер ће их такви наследити.

Блажен је онај ко непрестано пред очима има Дан Суда, и стара се да се тада покаже благоугодним Богу.

Блажен је онај ко је постао победник плотских задовољстава, јер ће у последњи Дан испитивања стећи смелост.

Блажен је онај ко је плакао на земљи Бога ради, јер ће плодови његови родити на небу.

Псалам 145.

Смрт - и нада у смрти (4, 675)

Душа говори: „У гостопримници тела живех, и Домаћин посла по мене; не могу више остати у њему доле, јер ме посланик тера: „Излази из дома свога, остави то обиталиште.” Остај, дакле, тело, у миру - привремено станиште моје, и нека те са радошћу угледам у дан Васкрсења.”

Журно дођоше да ме узму, а ја ни знао нисам; послан за мене, већ је пред (вратима), а ја то и не осетих. Избави ме, Господе наш, од оне осуде којој је допао ђаво, ненависник непорочних синова Твојих, и са Светима Твојима уведи ме у Царство, да бих узносио хвалу и прослављао Тебе, заједно са њима.

Душа говори телу: „Како је горка чаша коју за тебе раствара смрт! Како је страшно ово време и тежак час испитивања! Остај у миру, пријатно станиште у коме сам боравила, док је угодно било Господу.”

Каква ће скорб испунити срца грешника у тај час, када Судија - Христос седне на страшни престо Свој; сва покољења предстаће Њему, и откриће се све тајне срца! Страшан Суд, Страшни Судија, страшан је овај час!...

Блажен је онај кога тада покрије благост Твоја, Господе.

Тебе, Сине Божији, примих у себе за попутнину, и када огладнех, наситих се Тобом, Спаситељу света.

Нека бежи огањ од удова мојих; нека га одагна мирис Тела и Крви Твоје; крштење нека буде за мене непотопива лађа. Тебе, Господе наш, нека угледам тамо у дан Васкрсења.

Псалам 146.

Коме да прибегнем? Спаси ме Имена ради Свога (4, 154)

Тешко мени, обремењеном гресима беспримерним! Од песка морскога бројнија су прегрешења моја, и ја изнемогавам од њих као од многих окова железних, јер нема у мени смелости да погледам и видим висину небеску.

Коме да прибегнем, осим Теби, Човекољупче? Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој, и по мноштву милосрђа Твога очисти безакоње моје.

К Теби прибегавам, по великој благости Твојој и по милосрђу Твоме.

Тебе сам прогневио, Теби и прибегавам, ради велике незлопамтивости Твоје.

Тебе сам ожалостио, Теби и прибегох, по великом човекољубљу Твоме, молим и вапим: „Одврати лице Твоје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти. Срце чисто сагради у мени, Боже, и дух прав обнови у утроби мојој!”

Нема у мени ничега доброг што бих могао принети Теби, ни доброг дела, ни срце чисто; али надајући се на милост Твоју бацам себе самог (преда Те), да би ме Ти довео у скрушеност и постојаност испуњавања заповести Твојих, и да више не падам у грехе са таквом лакоћом, да бих од сада служио Теби у побожности и правди у све дане живота свога.

Ка Богородици - о заступништву у животу, смрти и после смрти (4, 97)

Дјево, Владичице, Мајко човекољубивог Бога! Приведи у скрушеност срце моје и смири га, напуни очи моје спаситељним сузама, и просвети их светлошћу молитава Твојих, да не заспим на смрт.

Окропи и очисти ме исопом милосрђа Твога, омиј ме сузама мојим, и бићу бељи од снега.

O, Мати Господа мога Исуса Христа, прими ову ништавну исповест и молбу моју, обузми ум мој и остатак мог живота сачувај у покајању и без саблазни.

У време исхода смирене душе моје из тела, када се, тешко мени, на вратима будем суочио са демонима, тада, Владичице, погледај на мене милостивим оком Твојим, ослободи ме немилосрдних мучитеља и страшних представника кнеза овог века, буди моја заштитница, и уништи тада обвезницу грехова мојих. Непостиђеног и спасеног приведи ме к престолу Сина Твога и беспочетног Оца Његовог и Свесветог Духа - јединој светоначалној и једносуштној Тројици.

Псалам 148.

Сами Свети ће се зачудити слави својој (2, 95)

Блажен је човек који стекне смелост у Дан страшног Суда и чује заједно са другима: Ходите, благословени Оца Мога, наследите припремљено вам Царство од постања света!

Тада ће свако, видећи себе у светлости, питати се и размишљати говорећи: „Јесам ли то ја? И на који се начин створих овде, ја недостојни?”

Приступиће Анђели с великом радошћу, и почеће да славе Свете и да хвале њихов живот, подвиге, уздржање, бденија, молитве, добровољно сиромаштво, савршено нестицање, трпљење жеђи, чврстину у гладовању, постојаност пребивања у молитвама, радост у наготи ради савршене љубави Христове, - о свему томе с великом радошћу говориће праведницима Анђели.

А праведни ће им као одговор рећи: „Ни једног јединог дана на земљи није било код нас, ни једног доброг дела.”

Ангели ће им поново поменути места и време, а они, опет, чудећи се сами себи, почеће да славе Бога, видевши да њихова тела на небесима сијају јаче од светлости - зато што су они на земљи трпели незнатна добровољна лишавања и жалост.

Они су пронашли благо сакривено на њиви, и продавши све што су имали на земљи, купили су њу, пронашли прекрасан бисер и трпљењем га скрили у себи, и сами то и не примећујући, припремили за себе чисту и нетрулежну одежду.

Невелики је труд подвига, али је велика утеха. Није дуготрајан подвиг уздржања, али упокојење за њих у рају сладости, трајаће - у све векове.

При виђењу смрти - утеха васкрсењем (4, 651)

Христос - Васкрситељ ће се у слави јавити са висине, оживеће мртве и подићи оне у гробовима. Сав пород онога који од земље би саздан, дакле Адамов, свеукупно ће устати и одати хвалу Васкрситељу мртвих.

Нека се не жалосте срца ваша, смртни. Долази Дан Господњи, пробудиће и обрадоваће нас умрле; чувари ће кренути пред Господом, и Анђели ће се развеселити у дан Васкрсења.

Нека се не жалости душа ваша, ви који сте искупљени Крстом и призвани у Царство; доћи ће Дан Господњи, позваће умрле и мртви ће устати и одати хвалу.

Одајмо славу и поклонимо се Исусу, Слову Божијем, који је по љубави Својој дошао и спасао нас Крстом Својим, и опет ће доћи и васкрснути пород Адамов, у (онај) велики Дан када ће заблистати величанство Његово.

Не жалостите се, смртни, због трулежности своје; Цар - Христос ће засијати с висине, свесилним мигом Својим васкрснуће мртве из гробова, и заоденуће их у славу, у Царству Своме.

Ако се смрт зацарила и уништила природу нашу зато што је Адам сагрешио и преступио заповест, зар се тим пре нећемо оправдати и спасти страдањима Христовим - који је победио смрт, и оправдао природу нашу?

Наду и утеху даровао је Господ наш умрлима, јер је Он сам устао из гроба, победио смрт, обећао васкрсење и живот, и обдарио великим добрима Адама и сав пород његов.

Хвала и слава Оцу који нас је створио, Сину који нас је спасао Крстом Својим, и Духу Светоме, Утешитељу, - свехвалној, непостижној Тројици која васкрсава мртве, и облачи у славу тела њихова.

Псалам 150.

Хвала Васкрситељу мртвих (4, 667)

Сви упокојени ће устати на глас трубе, и узнеће хвалу Оцу и Сину и Духу Светоме, Васкрситељу тела њихових.

Оче који си створио Адама из праха, Сине који си Крстом Својим избавио род Адамов од погибли, васкрсни ме и постави са Своје десне стране, да славословим Име Твоје!

Теби се поклањам, Христе, Спаситељу наш; Ти си Васкрситељ и Спаситељ свих упокојених, крштених у Име Твоје, (који) исповедаше Крст Твој и смрт Твоју.

Благословен нека је Христос који је деци Адамовој обећао живот и васкрсење у Дан јављања Свога. И ми ћемо устати и прослављати Њега, заједно са Светима који су Му угодили.

Хвала Теби! Васкрсењем Твојим, целом роду смртних даровао си наду живота и васкрсења.

Теби хвалу узносимо и ми, јер Ти си Васкрситељ сваког тела.

Славословите и хвалите, смртни, Оног који је Својом смрћу укинуо власт смрти, и целом роду смртних обећао живот и васкрсење.

Душа која је тражила прибежиште у Крсту Твоме, наследница вечног и непролазног блага, нека хвали и славослови Тебе, заједно са духовима, чијем је мноштву и она прибројана.

Достојан је поклоњења Отац који је послао Јединородног Сина Свога, који је спасао род наш од смрти и сатане, који седи са десне стране Оца Свога, и за све нас моли милост.

(1) пуштање крви - једна од најчешћих интервенција древних лекара

(2) Ниње начах - сада почех

(3) созерцање - умно сагледавање

(1) чертог - двор, свадбена дворана, место радовања, торжества

молитвеник » књиге о молитви » претходна страна »