ПСАЛМИ или БОГОМИСЛЕНА РАЗМИШЉАЊА
Преподобни Јефрем Сирин

Псалам 50.

Нада на помиловање (4, 49)

Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, и по обиљу милосрђа Свог очисти безакоње моје. Јер ако ме помилујеш, ослободивши ме од тешког недуга страсти, - ако ме само помилујеш, желим бити послушан Твојој доброти.

Ако учиниш по обиљу благости Своје, избавићеш ме. Ако излијеш на мене благост Своју, бићу спасен.

Уверен сам да је Теби све могуће. Знам да си миловао и милујеш све који Ти се свом снагом својом обраћају.

Исповедам да сам и ја много пута био обдариван благодаћу Твојом, али сам потом, одбацивши је грешио, као што други нико грешио није.

Но Ти, који васкрсаваш мртве, подигни и мене, умртвљеног грехом. Ти, који исцељујеш слепе просвети помрачене очи срца мога. Ти, који си избавио Адама из уста змијиних, избави и мене из глиба безакоња мојих, јер и ја припадам броју оваца Твојих, иако сам добровољно постао храна лавовима.

Греси ме учинише псом; но, исцељен благодаћу Твојом, бићу син. Одбачен сам био као мртвац, али ако хоћеш, оживећу.

Знам да сам у знању грешио, али за молитвенике имам Свете Твоје. Знам да превазилазим сваку меру гресима својим, али благост је Твоја незадржива.

Ти, који си дао преимућство царинику, дај је и мени, који (признајем да) још више зала учиних.

Ти си, Господе, помиловао Закхеја као достојног, помилуј и мене недостојног.

Павле некада беше вук, гонећи овце стада Твога; но, по благости Твојој постаде пастир, који усрдно иђаше за овцама.

Знам да је он у незнању чинио грех, и као такав, удостојио се отпуштења грехова и велике благодати. Но Ти, Господе, осудивши мој свесно учињени грех, помилуј ме по преизобилној благодати Твојој.

Псалам 51.

Поуке о животу: Блаженства (1, 533)

Блажен је онај ко просветивши очи срца, свагда као у огледалу, види у себи Господа; такав ће задобити растерећење од страсти и лукавих помисли.

Блажен је онај ко воли лепе и добре речи, а ненавиди речи срамне и покварене, јер такав неће допасти под власт лукавога.

Блажен је онај ко ближњег утврђује у страху Божијем и не заварава душу своју, већ се боји жезла великог Пастира.

Блажен је онај ко је, Бога ради, послушан ближњему и трпи невоље са благодарношћу, јер такав ће бити увенчан као исповедник Господњи.

Блажен је онај ко је Бога ради заволео уздржање, и ради стомака не подвргава себе осуди као сластољубив и нечист, јер такав ће бити узвеличан од Господа.

Блажен је онај ко се не опија вином, већ се свагда весели сећањем на Господа, којим се непрестано веселе сви Свети.

Блажен је ко побожно располаже имовином својом, и не подлеже осуди од Бога Спаситеља, као среброљубив и немилосрдан према ближњем.

Блажен је онај ко је бодар на молитви, чтенију и чињењу добрих дела; такав ће се просветити и неће уснути на смрт.

Блажен је онај ко је постао прекрасна духовна мрежа, и који је многе уловио благоме Владици; он ће веома бити похваљен у Господу.

Блажен је онај ко је постао диван пример ближњем, и недоличним делима није повредио савест онога ко је слуга као и он; такав ће бити благословен од Господа.

Псалам 52.

Жаљење на непријатеља. Молитва за избављење од њега и поштеду на Суду, ради искупљења (4, 288)

O, Судијо, чији је суд праведан и коме је знано све скривено, не осуди ме на праведном Суду Твом, када откривено буде све тајно!

Грешница је сузама које Ти је принела, уништила обвезницу грехова својих. Ево, и ја Ти приносим на дар сузе. Прими их и од мене, Господе, као што си примио њене.

Лукави ме је преварио својим ласкањима, и поробио мој ум својим обманама. Отерај га од мене бедног, отргни ме из руке његове да ме не растргне, Господе наш.

Суди ми, Господе, и расправи парницу моју с немилосрдним врагом. Он ме је поставио за циљ стрелама својим. По милости Твојој нека њега самог прободу стреле ове.

Буди помоћник мени бедном, Господе, јер нема мени другог помоћника; и не дозволи непријатељу моме да се подсмеје нада мном побеђеним, као што је узликовао над нашом праматером.

Тешко мени ако све тајне моје буду откривене и подвргнуте испитивању, тамо где неће бити уважено нжакво оправдање. Трне дух мој, Господе, када чујем да ће нечастиви бити огњем окушани, јер сам сено и слама. И ако Ти, Господе, погледаш на кривице моје, погинућу.

Доброта Твоја, Господе, која Те је узнела на Крст ради искупљења рода нашег, - нека у Теби предухитри мене бедног, да бих се удостојио отпуштења грехова својих.

Ти си, Исусе, искупио све крвљу Својом и смрћу Својом свезао силника, скини и са мене везе лукавога, раскини окове и узе његове.

Запрети му да би се удаљио од мене бедног, и да не врши на мени вољу своју. Усагласи вољу моју са вољом Твојом, Господе, Ти, који милосрђем Својим бришеш грехе моје.

Не остави ме у рукама ненавидника, и не дај му власт нада мном, јер си Ти Крв и Тело Своје припремио за храну мени, и Крст је Твој запечаћен на челу моме.

Укрепи ме, Господе, јер сам немоћан; заглади кривице моје, јер много сагреших; уцеломудри чула моја, да би се у покорности држала пута царског.

Нека засија светлост Твоја у помислима мојим да би се просветлиле лучама Твојим, и величанствено блистање Твоје нека их обрадује, јер Ти си свеобасјавајуће сунце.

Исопом Твојим очисти скверни наше, Крвљу Својом умиј ране наше, Телом Својим освети скривене покрете помисли наших.

Славословим Тебе, који си искупио пали род људски, подметнувши Своја плећа за њега, и однео га у дом Оца Твога.

Псалам 53.

Плач због недостатка Светих (1, 340)

Срце ме моје боли, пати душа моја и сва се унутрашњост моја кида! Где да пронађем сузе, где да пронађем скрушеност и уздахе, којима бих достојно оплакао осиротелост нашу и недостатак светости међу нама?

Видим, Владико, да Свете Своје као злато одабрано узимаш из сујетног света овог, ради упокојења у животу.

Као земљоделац који, видевши да су плодови сазрели, са предострожношћу жури да их сакупи да не би претрпели какво оштећење од које чега, тако и Ти, Спаситељу, прикупљаш изабране који се потрудише у праведности.

А ми лењи, слабе воље, остајемо у својој окорелости, и плод наш остаје вазда незрео, јер нема у нама решености да се потрудимо не жалећи себе, како бисмо сазрели у добрим делима, и оправдано били сабрани у житницу живота.

Кажи, душо: „Тешко мени, тешко!”, и плачи, јер си брзо остала без савршених Отаца и праведних подвижника. Где су нам Оци? Где су Свети? Где они што бдију? Где су трезвеноумни? Где смирени? Где кротки? Где тиховатељи? Где су они који се уздржавају? Где скрушени срцем који у чистој молитви стоје пред Господом као Анђели Божији? - Преселили су се одавде ка Светоме Богу, имајући светиљке своје упаљене.

Тешко нама! У каквом времену ми живимо? У какав смо бездан зла зашли. Оци наши уђоше у пристаниште живота да не виде невоље и саблазни које нас постигоше ради грехова наших. Они су увенчани, а ми дремамо, сањамо и предајемо се самоугађању.

O, Господе, сажали се на нас! Отрезни мисли наше обузете вртлогом сујете. Даруј нам скрушеност и сузе, да би се њима, бар за мало, просветила заслепљеност срца нашег, и ми могли видети пут којим су ишли, следећи Тебе, Оци наши. Даруј нам жељу и снагу да идемо истим путем, да бисмо заједно са њима и ми задобили удео спасених, у славу Имена Твога.

Псалам 54.

Дани пролазе, не одлажи покајање (4, 36)

Љубав ме тера да се обраћам Богу, а недостојност ме моја принуђује да ћутим. Мучна болест душе принуђује ме да говорим, а греси ме нагоне да сачувам ћутање. Душа моја болује, а очи моје чезну за сузама.

Сагрешила си, душо; покај се. Јер, ево, дани наши пролазе као сен. По страшним и ужасним местима ћеш поћи. Не одлажи дан за даном, обраћење своје ка Господу; сокруши се већ једном, душо моја.

Сокруши се, помисливши на сва она блага која си добила од Господа, а ниси их сачувала, сокруши се при помисли на све оно што си учинила, а Бог је био дуготрпељив према теби; сокруши се да на страшном Суду Христовом не би била предана тами најкрајњој.

Тешко мени, грешноме! Јер по слабости својој скврнавих, и свагда скврнавим чистоту срца свога. Нерад и лењост посрамише смелост срца мога; лукава жеља управља мноме као властелин робом, и ја јој се као дете одмах са страхом повинујем. Она ме уводи у сагрешења, и ја се наслађујем тиме.

Тешко мени, Господе! Благодат ме Твоја вуче у живот, а ја више волим смрт. Ти ми заповедаш да се трудим да бих постао једнак Анђелима, а ја по покварености својој унижавам самог себе. Умножише се греси моји, Господе, и непрестано се умножавају, нема граница њиховом мноштву.

И ко ће ме оплакивати, или се молити за мене? Ти сам, Спаситељу мој, спреман на милост по благости Својој, милосрдно погледај на мене очајног! Јер како да Те молим, Владико, када су уста моја испуњена злословљем? Или како да Ти певам, када је савест моја нечиста? Како да Те заволим, када сам испуњен страстима? Или како да у мени обитава истина, када осрамотих себе лажју? Како да Те призивам, када не сачувах заповести Твоје?

Псалам 55.

Образац самоиспитивања и самоукоревања (4, 37)

Стекох познање истине, и после тога постадох убица и клеветник, препирем се због ситница, завидљив сам и суров према ближњима, немилостив према сиротињи, гневљив, свадљив, тврдоглав, лењив, раздражљив, гајим зле мисли, волим лепу одећу; још увек је у мени много лоших помисли, наступа самољубља, стомакоугађања, сластољубља, сујете, гордости, злонамерности, оговарања, тајноједења, унинија, противљења, негодовања.

Нико сам и ништа, а високо мислим о себи; непрестано лажем, а гневим се на лажове; скврнавим телесни храм блудним помислима, а строго осуђујем блуднике; осуђујем оне који падају, а сам непрестано падам; осуђујем опадаче и лопове, а сам сам и злоречив и лопов. Идем светла погледа, иако сам сав нечист.

У црквама и за трпезама радујем се првим местима. Када видим инока размећем се; када видим монаха, шепурим се. Трудим се да изгледам привлачно за жене, задивљујуће за странце, мудро и разборито за ближње, савршено за благоразумне; са побожнима се опходим као најмудрији, а неразумне презирем као бесловесне.

Ако сам увређен, светим се; ако ми је указано поштовање, гнушам се онога који ми то чини; ако неко са правом од мене нешто тражи, започињем расправу, а оне који ми говоре истину, сматрам непријатељима; изобличен гневим се; али када ми ласкају, не противим се превише.

Нећу да испоштујем достојнога поштовања, а сам, иако сам недостојан, тражим почасти. Не принуђујем себе на труд, а ако мене ко не услужи, гневим се на њега. Не идем са онима који раде, а ако мени неко не помогне у послу, клеветам га.

Брата који је у невољи, одбијам надмено; а када сам ја у невољи, тада му се обраћам. Ненавидим болнога, а када сам ја болестан, очекујем љубав од свих. За боље нећу ни да знам, а горе презирем.

Ако се уздржим од неразумне жеље, узносим се; ако се потрудим на бдењу упадам у мреже непокорности и противуречења; ако се уздржим од хране, упадам у разметљивост и надменост; ако сам неуморан на молитви, побеђује ме раздражљивост и гнев; ако код неког приметим врлину, не задржавам на њему пажњу.

Презрео сам светске пријатности, али не одступам од њихових сујетних жеља. Када видим жене, обрадујем се. По спољашњости изгледам смирено, а у души сам надмен; наизглед сам некористољубив, а на самом делу патим од користољубља. И зашто да дужим? Наизглед сам се одрекао света, а на самом делу, опет, размишљам о светском.

У време службе бавим се разговорима, пребирањем помисли, сујетним сећањима. За време трпезе упуштам се у празнословље, похлепан сам на поклоне, узимам учешће у туђим падовима, упуштам се у погибељно супарништво.

Такав је мој живот! Толико тога супротстављам своме спасењу! И моја надменост и моја сујета не дозвољавају ми да размислим о својим ранама да бих се излечио. То су моји јуначки подвизи! Са таквим је мноштвом грехова заратио против мене враг! А ја бих, бедник, поред свега тога да будем слављен као праведник. Живим у гресима, а желим да ме поштују као светитеља.

Имам у свему овоме само једно оправдање: лукави ме је саплео. Али, то ни Адама није оправдало. Уверени смо у то да је и Каина наговорио ђаво, али ни он није избегао осуду. Шта ћу чинити ако ме посети Господ? Никаквог оправдања немам за свој немар.

Бојим се да и ја не будем међу онима које је апостол Павле назвао сасудима гнева, који ће бити подвргнути осуди заједно са ђаволом, и које Бог за њихово пренебрегавање предаде у срамне страсти. Бојим се, дакле, да и мене не снађе таква одлука.

Ако желиш да спасеш мене недостојног, милостиви Господе, дај покајање мени грешноме, оживи Животодавче, гресима умртвљену моју душу. Одагнај камену неосетљивост из бедног срца мог, и извор скрушености даруј ми, - Ти, који си нам излио живот из животочног ребра Свог.

Псалам 56.

Ђаво код нерадних успева, а марљивима венце припрема (1, 357)

Лукави ђаво, после одлучујуће над њим победе коју су свети подвижници однели благодаћу Божијом, стаде да се сам на себе, са плачем, жали и говори: „Тешко мени, бедноме! Чему допадох? Како сам прокоцкао битку, уступајући над собом победу? Уосталом, сам сам постао кривац свога стида, ступајући са њима у дугу борбу.

Побеђен у првој и другој бици, требало је одмах да се повучем, видећи да је са њима Христос; а сада, јурећи за победом над њима само сам увећао њихову награду, на моју срамоту.

Требало је да се уразумим после онога што претрпех од Христа, када је Њиме била поражена сва моја снага. Јер тада све учиних да би Га распели, али смрт је Његова мене самог поразила.

То исто претрпех од мученика. Ја подигох (на гнев) цареве, припремих мучења, да би се мученици, видевши то, ужаснули и одрекли Христа. Али, они не само да се нису уплашили многоразних мука, већ су до саме смрти исповедали Христа.

Тако и сада, у жељи да победим у борби те подвижнике, с великим стидом одступам побеђен. Поносио сам се лукавим замислима, али све су оне биле разорене као паукова мрежа. Хтедох да их савладам различитим страстима, али они су мене самог обратили у бекство, силом Крста. И на крају, не знам шта да чиним?

Оставићу те храбре подвижнике и поћи ћу друговима својим који су изабрали лагодан живот, где ми неће бити потребни ни труд, ни било какво лукавство.

Од њих самих узећу везе, и везаћу их њима; везаћу их оним везама којима су они привржени, и имаћу их под руком као своје робове, који свагда, добровољно испуњавају вољу моју.

Тако ће они сурвати себе у пропаст, и ја ћу се радовати њиховој погибли, држаћу их у њој да бих имао саучеснике у огњу неугасивом.”

И тако ми неразумни, сами дајемо власт над собом непријатељу, тиме што се одвајамо од Бога, одбацујући Његове заповести. Када нас затекне обнажене од благодати, он слободно овладава и без противљења нас наводи на свој пут - пут пропасти!

O, Господе! Дај нам да умакнемо лукавоме, кидајући узе којима нас везује по нашој слободној вољи. Положи на нас благи и лаки јарам Твој, и пошаљи снаге да га носимо; да идући благим путем заповести Твојих, достигнемо у обиталиште које си припремио за оне који Те љубе.

Поуке о животу (2, 105)

Ако још увек ниси силно разгорен Духом Светим, немој желети да слушаш туђе помисли, да не би кроз оно што си чуо биле покренуте твоје страсти, још увек неумртвљене, и тако развратио своју душу.

Ако си марљив у читању, - не тражи ништа необично или китњасто, јер ће демон самодопадања поразити срце твоје. Већ као што мудра пчела сакупља са цветова мед, тако и ти кроз читање прикупљај лек за душу своју.

Блажен је онај ко делима проповеда врлину. А ако говориш оно што је својствено врлини, а чиниш супротно томе, то не доноси спасење.

Када видиш људе расположене за дела нечисте љубави, не диви им се, и нека те не саблазни привлачан изглед који ће се ускоро претворити у прах, већ уздахнувши у себи кажи: „Опомени ме се, Господе, ако и прах јесам” и благодаћу Божијом нећеш постати плен лукавога.

Усрдно се моли Господу да би ти подарио дух савршеног целомудрија, да би и у ноћним сањарењима избегао мреже лукавога, као што бежи онај кога гони звер, или као што поступа човек у пожару, бежећи из одаје у одају да га не би опалио огањ.

Као што се без труда, за новац, не може себи купити писменост или какво искуство, тако је немогуће стећи навику у врлини без труда и усрђа.

Као што је глава важнија од свих делова тела твога, и ако неко на тебе замахне каменом, или штапом, или мачем, ти подмећеш друге делове тела само да одвратиш ударац од главе, знајући да се без главе не може живети; исто тако, нека од свега за тебе буде најважнија вера у Свету, једносуштну Тројицу, јер без те вере никоме није могуће живети истинитим животом.

Свим срцем својим уздај се у Господа и безбедно ћеш избећи све злоковарне замке, јер Господ неће оставити без милости оне који се труде за Њега.

Псалам 58.

Укор нерадној души од лица Господњег (1, 362)

Очима срца свога видех Господа како седи у великој слави, и (као да чух да) Он рече души мојој: „Зашто си се ти, душо, узгнушала свог небеског двора који је испуњен светлошћу славе? Зашто си се узгнушала блага која сам ти припремио у светлости живота? Зашто си се отуђила од мене својим недоличним делима и помислима? Зашто се не постараш о томе, како би достојно изашла преда ме у време доласка Мога? Зашто не одржаваш светиљку своју спремном, у ишчекивању гласа: „Ево, Женик долази” да би ми с радошћу изашла у сретање? Зашто се не стараш да припремиш достојно брачну хаљину? Зашто себе не припремаш тако да би у радости ушла у свети, небески чертог (1)? Зашто се не приљубљујеш Мени, који сам те искупио од смрти?

Ја сам се и смрти дотакао да би тебе припремио себи за невесту. У наслеђе сам ти приготовио вечно Царство. Сва блага Своја теби сам поверио, као Цар. За тебе сам се и човеком учинио, хотећи живот твој искупити од пропадања. Теби сам припремио дворове на небесима, и учинио да те Анђели уведу у те дворе, како би са радошћу у њих ушла.

А ти си се одвратила од Мене, Женика твога, и неизрецивих блага која сам припремио теби.

Ко је то жељенији од Мене, који све спасавам милошћу Својом? Који ће отац дати живот какав дајем Ја? А ти си оставила Мене, душо, заволевши странца и ненависника.”

Ко се неће ужаснути и уздрхтати од речи ових?

Ко се неће постидети, и проливајући сузе завапити: „Зашто изиђох из утробе материне? Да гневим светог, благог и милосрдног Бога?”

Али нам Ти, Господе, даруј да се отрезнимо од сујете, да дођемо себи и вратимо се Теби, у коме је сво благо наше.

Псалам 59.

Суза ради, обрати и даруј да принесем плодове покајања (4, 364. 368)

Почуј, Владико, плач мој и прими речи мољења мојега, које ја грешни приносим Теби, Дуготрпељиви и Многомилостиви.

Не поступи са мном по делима мојим, не помињи мноштво безакоња мојих, којима огорчих благодат Твоју, свеблаги Владико.

Благост је Твоја трпела грехе младости моје, којих је несагледиво мноштво. Нека претрпи још и моје неваљалство, непажњу и немар.

Милошћу Својом си се заклео, Владико човекољупче, да нећеш смрти грешника, већ да се обрати и жив буде. Самом милошћу Својом умољен буди и за мене грешног, - смилуј се и учини милост.

Погледај, Христе Спаситељу, на изворе суза мојих, на скрушеност и уздахе недостојне душе моје! Нека дође милост Твоја и покрије ме, пре него што стигне страшна одлука о смрти и затекне ме неспремног и смућеног.

Нека ми благодат Твоја дарује бар мало времена за истинско покајање. Јер она сваког грешника који пролива сузе милује, и опрашта све учињене грехе. Учини да Ти и ја принесем плодове покајања.

Привуци ме ка животу и спаси ме. Даруј ми да чистим срцем послужим Теби у све дане живота мога, и угодивши Ти добрим делима, удостојим се, како прећи овај живот, тако достићи вечно блаженство које си припремио свим Светима Твојим, који су Ти угодили у свим родовима.

Псалам 60.

Ка Богородици - за руковођење у животу и заступништво у смрти (4, 74)

Дјево, Владичице Богородице, која си у утроби носила Христа, Спаситеља и Бога нашег, на Тебе полажем сву наду, у Тебе се уздам, јер си изнад свих небеских Сила. Ти ме, Пречиста, чувај свесилним молитвама Твојим.

Управи живот мој и руководи њиме, сагласно са светом вољом Сина Твога и Бога нашег.

Даруј ми отпуштење грехова и буди ми прибежиште, покров, заштита и руководитељка у живот вечни.

У страшни час смртни не остави ме, Владичице моја, већ ми притекни у помоћ, и отргни ме од љутог мучења демонског. Јер Ти имаш моћ да ово учиниш, као истинита Матер Божија и Владарка свих.

Не престај молити се за све нас, недостојне слуге Твоје, да би се избавили од сваке замке лукавога и сваке невоље, и сачували себе неповређеним при сваком непријатељском нападу.

И све до краја сачувај нас Твојим молитвама неосуђене, да спасени Твојим заступништвом и Твојом помоћи, свагда узносимо славу, хвалу, благодарење и поклоњење Једном у Тројици Богу, Саздатељу свих.

Псалам 61.

Овде исправи од свих грешнијег (4, 41)

Свевишњи Боже, Ти, који једини имаш власт над животом и смрћу, покажи на мени грешном Твоју велику милост, да у онај час Твог страшног доласка, пред престолом Твојим не будем прекорен на општу срамоту пред Анђелима, Арханђелима, пророцима, апостолима, патријарсима, мученицима, подвижницима и свима праведницима који ће ме тада видети.

Још овде, Спаситељу мој, овде где се наслађивах обманом греха, уразуми ме као милосрдни и чадољубив Отац, а тамо ми опрости као милостиви Бог, једини Безгрешни.

Сваки грех учиних, бедник, све превазиђох развратом својим. Заслужујем казну, али и кад почнем да тражим покајање, не налазим у себи суза.

O, каквог ћу образа, ја грешни и немарни, погледати на онај страшни престо, на коме ћеш Ти, Господе, седети и разобличавати оно што учиних? Сав живот свој расточих ја блудно, непрестано се ваљајући у блату сластољубља.

Све моје тајне падове и сву безмерност грехова мојих, знаш једино Ти, Саздатељу мој. Нико не беше такво обиталиште греха, као ја. Нико толико не разгневи доброту Твоју, Владико, као ја, следећи стремљења греха.

Но Ти, као море благости, исуши погубна мора грехова мојих; Ти као бездан милосрђа, потопи бездан грехова мојих.

Не узврати ми по заслузи дела мојих, и не осуди ме на огањ паклени. Јер неиздржив је гнев Твој, Господе, - и ко ће истрпети претње Твоје?

Псалам 62.

Ка Светима - за заступништво (4, 42)

Уплаши се, душо, Суда и геене, и одбаци тешки сан немара и поспаност страшне безбрижности. Крај је близу и Суд је пред вратима. Шта ће нас задесити после разлучења са животом?

Притеците у помоћ мени, Свети и Праведни, који се подвизавасте подвигом добрим, и плачите за мном као за мртвим, или жалите за мном као за живим, али полумртвим, јер пун сам стида и немам смелости, због грехова свесно учињених.

Излијте на мене милосрђе своје као на сужња, или неког покривеног гнојним ранама.

Смилујте се на мене, ви повереници милостивог Бога, Спаситеља нашег, и умолите Га да ме обрати не тражећи плате, да се у часу доласка Његовог не бих показао недостојним, и да не чујем ону страшну одлуку: Иди од мене ти, који чиниш неправду, кажем ти, не познајем те.

Псалам 63.

Молба за даривање сваке врлине (4, 291)

Даруј ми, Сине Свеблагог, оно чему стреме помисли моје, и придодај томе оно што је угодно вољи Твојој.

Даруј ми вољу да чиним добро, и да ни у чему не одступам од воље Твоје.

Не допусти да будем ученик лукави и лицемерни, и дај ми да не нарушим заповести Твоје.

Сачувај ме од помисли да идем путем Твојим само онолико колико се види, обмањујући лицемерјем својим оне који ме гледају, не би ли ме прогласили блаженим.

Даруј ми да срце моје угађа величанству Твоме тајно, да би мој истинити живот угађао Теби јавно.

Нека истина буде учитељица мени, поклонику Твоме, и нека ме она и изблиза и издалека чува у чистоти.

Избави ме од несреће да знам Закон Твој, и познајући га, да немам жељу да Ти угађам.

Удостој ме заједнице људи простих, али који су искусни и мудри у испуњавању врлина.

Тело је моје немоћно; укрепи ме силом Твојом. Помози и сокруши стреле злоковарног врага, и присаједини ме броју првородних Твојих.

Дај ми, Господе, да свагда будем наслеђе Твоје, и да без страха чиним оно што је угодно Теби. И када започнем што добро, укрепи ме да га и завршим.

Знам где сам се оглушио о вољу Твоју; јасно видим да сам преступио заповести Твоје. Али Ти, који обасјаваш сунцем Својим и добре и зле, благоволи да засија светлост Твоја и у моме помраченом уму. Овом светлошћу Твојом нека буду прогнани греси - те убице и разбојници настањени у унутрашњости мојој.

Лукави не налази у мени зла које није од њега, јер од њега сам и постао зао, ипак побеђен сам од њега по својој сопственој вољи; лукави ме је свезао, јер сам га сам научио томе.

Лењи и плашљиви беже од јарма Твога; нерадне постиђује љубав Твоја.

Хвала благости Твојој, тој матери свих врлина, јер колико да су болни њени ударци којима уразумљује упорне, толико су исцељење онима који се кају.

Поклоњења је достојан Отац Твој и Дух Твој, који се радује нашем обраћењу!

Псалам 64.

Поуке о животу: Блаженства (1, 534)

Блажен је онај ко је постао великодушан и милосрдан, и није се предао необузданој раздражљивости, односно зломе гневу, Јер такав ће бити узвеличан од Господа.

Блажен је онај ко је узрастао у љубави и постао као град утврђен на врху гбре, јер погледавши на њега, враг са страхом бежи, бојећи га се као тврђаве Господње.

Блажен је онај ко је просијао вером у Господа као јарка светиљка на високом свећњаку, и просветио душе помрачене које су следиле учења неверних и злочестивих.

Блажен је онај ко свагда љуби истину, и уста своја није дао лажи као оруђе бешчашћа, бојећи се заповести која забрањује чак и празну реч.

Блажен је онај ко не осуђује ближњега, као што чине немудри, већ као човек разуман и духован, пре свега се стара да отклони брвно из свога сопственог ока.

Блажен је онај ко је обарао поглед, и ни мислено, ни осећајно није био примамљен спољашњом лепотом која ће ускоро из себе источити гној.

Блажен је онај ко пред очима има дан исхода, презревши надменост, пре него што ништавност наше природе буде изобличена - труљењем у гробу.

Псалам 65.

На шта се ослања нада за оправдање на Суду (4, 300)

Огањ прети, Господе, удовима мојим, али је у мени, Избавитељу мој, сакривена успокојавајућа Крв Твоја; за мучење ме геена чека, али животворно Тело Твоје тесно је саједињено са мном. Обучен у ризу Духа Светог, - нећу сагорети. Када зашуми река огњена претећи осветом, угасиће се у мени огањ, чим до њега стигне мирис Тела и Крви Твоје.

Ти си, Господе наш, уздање покајника; Ти друг свих грешника. Молим Те светим Именом Твојим, не казни ме праведним Судом Твојим. Љубављу Родитеља Твога, наручјем Материним - на коме Те је носила, копљем - које је на Голготи проболо ребра Твоја, (у име свега овога) молим Тебе: „Источи на мене росу милосрђа Твога, да не останем изморен жеђу тамо.”

Крст Твој, Господе, у којем тражим себи прибежиште, нека ми тамо буде мост преко велике пламене реке. Њиме да пређем у обитељ живих.

Вапио је Теби Јона из дубине мора и Данило из чељусти лављих; Тебе су призивала три отрока јеврејска из пећи запаљене од Халдеја.

И Ти си извео Јону из дубине, и спасао Данила, и милосрђе Твоје оросило је и угасило пламен пећи. Зато помилуј и мене, Господе, јер и ја сам Те исповедао, и по благодати Твојој опрости дугове моје.

Помилуј ме, милосрдни Господе наш, и по обиљу милосрђа Твога избриши грехе моје. Опери ме од безакоња руку мојих, да се очистим и умијем од скверни својих. Знано ми је оно што погреших, и греси су моји свагда преда мном и видим их. Толико сам пред Тобом сагрешио и крив сам; буди милостив мени, Господе Исусе, Боже наш.

Симон се три пута одрекао Тебе, Господе, али Ти је принео сузе, и Ти си га примио. Ево, и ја Ти приносим чисту исповест. Мноштво је грехова мојих, нема им броја. По милости Твојој, Господе наш, опрости ми безакоња моја; благодаћу Твојом изглади обвезницу преступа мојих, и не опомињи се грехова мојих.

Хвала Господу Богу, који неће смрти грешнику! Хвала Теби, који грешнике милујеш! Хвала Теби, који примаш покајнике! Хвала Теби Исусе, који отвараш двери Своје свакоме ко куца у њих и моли отпуштење грехова! Хвала Теби, Господе, а нама милост Твоја! Буди нам милостив, Господе наш Исусе!

Псалам 66.

Завео ме је враг, - и ја сагреших много; исповедам грехе, помилуј (4, 296)

По благодати Твојој, Боже, која нас призива, да Ти се приближимо и не погинемо, о, Благи; према обећању које си дао рекавши: „Призовите ме и услишићу вас”, ево у двер благости Твоје куцам, Избавитељу мој!

Услиши ме, по доброти Твојој, и не гледај на безакоња моја. Помилуј ме, Господе, помилуј, по благости Твојој, јер много сам крив пред правдом Твојом.

Ти си ме створио, Господе, назвао ме образом Твојим, по доброти Својој, саздао ме према подобију Своме, Ти си ме научио да знам пут у станиште живота, и показао ми пут у геену. А лукави ми је, по зависти својој, поставио скривене заседе, одвукао ме са пута Твога, - и ја потонух у глиб. Тешко мени, о, Господе наш, крив сам много! Помилуј ме, Господе, и спаси по благодати Твојој.

Разбојник, крадљивац душа, злобно је отео од мене слободу моју, саблазнио ме и наругао ми се. Преластио ме је погледом очију мојих и поробио, и утиснуо у мене мисли греховне. Погледах и зажелех, загледах се са радозналошћу и сагреших. А пошто се и руке пружише на безаконо дело, пропашћу потпуно. O, сада ми прети огањ! Спаси ме, Милосрдни, да не умрем.

Несрећнији сам од свих рођених од жена, јер сам себе делима својим учиних несрећним и бацих у пропаст. Свакодневно грешим уживајући у томе, и не помишљам да ми прети смрт. O, како је близу Анђео смрти, послат са заповешћу да ме поведе на Суд! O, све скривено биће тамо откривено, и мене ће обузети стид!

Ево, дела су моја забележена за Суд, и ни једно слово заборављено бити неће. У тој великој књизи Судије записана су дела и безакоња моја. Тешко мени, када тамо буду прочитани сви греси које учиних од младости до старости моје.

Шта ћу чинити у тај час, и куда да побегнем од Тебе, Господе?

Тешко мени, Господе! Колико сам много крив! O, колико сам грешио и нисам приносио покајање! Боже, Ти који си помиловао грешницу, помилуј и мене бедног, Господе наш, да не погинем! Уместо мира, које Ти је принела грешница, у мени је Плот и Крв Твоја саједињена са удовима мојим. Немој, Господе наш, немој гледати на дела моја; благодат Твоја нека изглади кривице моје.

Не иди на Суд са мном, Господе наш, јер се нико жив неће оправдати пред Тобом. Јер си Ти једини чист, Господе. Поштеди ме и очисти од грехова, благодаћу Твојом; удостој ме, Милосрдни, велике милости Твоје, да се обогатим њоме и задобијем опроштење, и тада ће се обрадовати Анђели Твоји, као што си рекао Ти, милостиви према грешницима.

Псалам 67.

Против сплетки демонских (4, 43)

Тебе молим, Светлости истинита, породе благословенога Оца, образу ипостаси Његове, Тебе који седиш с десне стране величанства Његова, Христе, похвало и радости оних који Те љубе, животе мој, светлости моја, утехо моја!

Не презри мене униженог, не одбаци ме презреног, јер је веома угодно непријатељу моме када очајавам у себи због магле порока којом сам обузет. Једино се томе и радује, када види да ме очајање чини његовим заробљеником.

Али Ти, по болећивости Својој, посрами његово надање, истргни ме из зуба његових, избави ме од злобних намера његових, и од свега што предузима против мене, јер се устремио веома.

Даруј ми, Господе, просвећење, да препознам сплетке непријатеља мога и ненавидника сваког добра, јер ће ми ставити на пут мноштво саблазни и повода за пад и губитке и богатство, утехе века овог и плотско задовољство, дуговечност овог живота, млакост према подвизавању, лењост за молитву, сан и телесни покој у време псалмопојања.

Колико се непријатељ труди за моју пропаст, толико се ја бедни предајем безбрижности и нераду, и што ми више мрежа поставља, то сам све безбрижнији.

Пажљива буди, душо моја, постарај се за своју савест, не обраћај пажњу на падове других, већ буди пажљивија према својим посрнућима. Пожури, предупреди, помири се са Христом, распетим за тебе у телу. Ако сами себе будемо осуђивали овде, нећемо бити осуђени тамо где је осуда велика и без краја.

Милостив буди мени, Господе, по благоутробију Твоме, и спаси ме, једино по благости Својој, молитвама Владичице наше Богородице и свих Светих Твојих.

Псалам 68.

Избави од непријатеља, као ревнитељ за душу, која Ти је обручена (1, 381)

Жалошћу притешњена душа Теби приступа, Свети Владико, и са сузама Ти жалбу приноси на непријатеља који је мучи, и са сваким смирењем припада Теби, просећи заштиту од противника који је угњетава.

И пошто се усуђује да Ти приступи, Ти је ускоро услиши, и посети брижно њу која Ти са љубављу притиче.

Ако је презреш несрећну, она ће погинути. Ако оклеваш да је намучену чујеш, изгубиће снагу.

Ако је, пак, по доброти Твојој посетиш, биће сачувана; ако је погледаш, биће спасена; ако је саслушаш, укрепиће се.

Поревнуј за њу зато што је Теби обручена, јер и свети апостол Павле, обручивши своју душу Теби, рекао је да си Ти бесмртни - ревнитељ.

Не презри је, да враг не помисли да си се Ти развео од ње и одгурнуо је од Себе. Казни ме, Господе, по милости Твојој, али ме не предај у руке губитеља.

Ево, са свих страна сабирам мисли своје, и не налазим ништа вредно што бих пред Тобом поменуо, осим једино то да не знам другог Бога, осим Тебе.

Псалам 69.

Сплетке демонске и варљивост греха (4, 45)

Ево, поново пршадам стопама Владике мога, просећи, молећи, клањајући се и са страхом вапијући.

Чуј, Владико, тугу моју, и прими речи мољења мога, које Ти приносим ја посрамљени грешник.

Излиј, по милости Својој, на мене бедног, макар једну кап благодати уразумљења и обраћења - да бих стекао бар мало усрђа за исправљање самога себе. Јер ако благодат Твоја не просвети моју душу, ја нећу бити у стању ни да уочим у себи повреде и пустош које су створиле у мени страсти, због мога нерада и безбрижности.

О, господарећи нада мном грех, нашао је у мени пашу своју, и сваким ме даном све више и више унижава и погружава у дубину своју, а ја окајани не престајем да гневим Бога, не бојећи се оног неугасивог огња, нити трептим од вечних мука.

Грех ме, прешавши у навику, увлачи у потпуну пропаст. Иако сам себе изобличавам и не престајем да исповедам себе, ипак остајем у гресима. Гледам и не видим, јер и у самом покајању грешим, не удубљујући се у испитивање дела својих.

Као роб греха и нехотице чиним зло, као војник под влашћу греха, њему се потчињавам, па иако имам могућност да побегнем, плаћам данак тој царствујућој у мени навици. Предајући се страстима, плаћам данак плоти. Знам да пустош у мени бива све већа, а сам је поспешујем вучен неком невидљивом силом, и тобоже бих хтео да побегнем, али као пас на ланцу опет се враћам истом.

Понекад долазим до мржње према греху, и осећам одбојност према безакоњу, али и даље остајем да робујем страсти; она влада мноме злосрећним, па ме насладом греха, и против моје воље увлачи у грех. Страст је поткупила себи моју слободну вољу и поји ме грехом. Кључају у мени страсти, упркос разуму, јер су се присајединиле плоти и више не трпе раздвајање.

Напрежем се да променим настројење, али ми пређашње моје стање не дозвољава да истрајем у томе. Трудим се, бедник, да ослободим своју душу од греха, али ме зли зајмодавац уводи у још веће дугове. Дарежљиво он даје на зајам, и не помиње враћање; шта више, неће позајмљено назад, једино што жели је моје ропство; даје и не тражи своје, да би ме обогатио страстима. Хтео бих да му вратим стари дуг, а он ми додаје нови.

Ако себе принудим на незнатни труд супротстављајући се страстима, да би ме оборио он ми придодаје нове страсти, и видевши да ме стално пребивање у дуговима задржава у греху, уводи ме у нове прохтеве и да се не бих исповедио баца ме у заборав мојих страсти.

Срећем се са новим страстима, и бавећи се њима, заборављам пређашње. Здружујем се са новопојавившим се страстима, и опет остајем дужник; јурим њима као пријатељима, а мој се зајмодавац опходи са мном као властелин, и ја, који сам се до скоро трудио да задобијем слободу, ради њих постајем покорни роб. Хитам изнова да раскинем њихове везе, и опет се налазим у новима. Журим да се ослободим војевања у њиховим редовима, али како сам примио од њих много дарова, и не желећи остајем везан њима.

O, каква је нада мном власт греховних страсти! O, каква владавина препредене и лукаве змије! Делујући по природи, она улази у трговину; даје залог, да би ум продао самом греху. Убеђује ме да угађам плоти, под изговором да ће оно служити души, и ја побеђен сластољубљем, предавши се одмах незадрживом сну, потпуно се лишавам његове услуге. Када се молим убацује ми помисао на неко ништавно задовољство, и њиме као ланцем држи мој слаби ум - и ако би ум и хтео да се отргне, ланац не попушта.

Тако грех чува ум под стражом и затвара врата сазнања. Непријатељ непрестано надгледа ум да не би дошао у сагласност са Богом и спречио трговину плоти; зато доноси мноштво испреплетаних помисли, уверавајући да на Суду неће бити ни речи о таквој ситници, да није могуће чак, ни да се сазнају такве мисли, и да ће све слично томе бити предано забораву. Али ја видим пред собом изобличење своје, и знам да ми предстоји казна.

Овим ме држи, овим ме везује, овим ме грех купује и продаје, овим ме уводи у заблуду, овим ме лаже и подчињава себи, јер је, као што каже Апостол, човек телесан продан у ропство греху. Јер грех који је у моме телу влада умом, и мојом кривицом користећи деловање плоти, њиме обремењује душу.

Ако неко научи да пости, или пребива у бдењу, или узме на себе неку жртву, грех, посредством плоти, обремењује душу ланцима као своју сопственост, као овцу за клање свезује је, и посредством тог истог тела, одсеца и руке и ноге. Не могу ни да бежим нити да помогнем себи.

O, ја сам живи мртвац; гледам, а не видим; од човека постадох пас, и са мном, иако разумним, опходе се као са скотом.

Помилуј, душо, себе саму, и пожури да већ једном устанеш у борбу са грехом пре разлучења са телом, да не останемо испред двери са лудим девојкама, јер је смртнима немогуће да угледају живот; бесмислено је помишљати о праведности тамо где нема борбе у којој су живот и смрт, и где нема тела - којим се предаје порузи непријатељ, побеђен посредством њега (тела).

Псалам 70.

Како милостиво прима Господ покајнике! (1, 383)

Извор богат водом која непрестано струји и изобилно пружа воду свима који му притичу, изображава собом обиље и неисцрпност милости Твоје, Господе.

Ти изобилно напајаш небеске Силе, и снабдеваш храном све што дише на земљи. Љубав Твоја, желећи наше спасење, сама се приклања нама, да би нас привукла себи и спасла оне који јој долазе.

Као свезнајући, Ти видиш, Владико, са каквом се ко готовошћу одвраћа од греха; и пре него ли он дође до двери - Ти му отвараш; пре него ли припадне, пружаш њему руку (Своју); пре него ли излије сузе, изливаш на њега милост Своју; пре него ли исповеди грехе своје, дајеш му опроштај.

Не кривиш га и не говориш: „Где си расточио богатство (своје)?” Не помињеш колико Те је прогневио својим одступањем, не прекореваш за пренебрегавање доброчинстава Твојих, већ провидећи смирење, плач, срдачно расположење, јављаш: Узмите одећу најбољу и обуците га, закољите теле угојено да се утешимо и провеселимо. Нека се саберу Анђели и радују се обраћењу пропалог сина, повратку заблуделог наследника.

Као што се дочекује трговац који се враћа кући са великим богатством, тако благодат Твоја дочекује грешника који Ти од све душе притиче. Јер воли да види сузе, жељан је да види покајање, радује се одважности оних који се труде да се покају.

Слава дуготрпљењу и милосрђу Твоме, Човекољубиви Владико.

Псалам 71.

Непостојаност воље и чврсте решености (4, 308)

Страшан је и ужасан Дан Суда Твога, Спаситељу наш, када ће се открити греховне тајне. Зато трептим, Господе, и обузима ме ужас, јер греси моји превазиђоше меру. Буди милостив мени, по доброти Твојој, о, Благи и Благосрдни!

Гледам, Господе, на грехе своје и тугујем, видевши њихово мноштво. O, како ме снађе таква беда? Језик мој говори предивно, а владање је моје срамно и презира вредно. Тешко мени у онај Дан када се открију тајне!

Прекрасне су речи моје за оне који ме слушају, а дела су моја распусна. Друге поучавам светском поредку, а сам се, несрећни, одајем страстима.

Сви дани моји протекоше и ишчезоше у гресима, и нема ни једног јединог дана када сам служио правди. Тек што бих поставио почетак покајању, са намером да више не грешим, дошао би лукави и уловио ме по ненависти својој. Тешко мени, јер добровољно падам у његове замке.

Ако изађем међу људе, понашам се као праведник и мудрац. Приметим ли да неко други греши, смејем се и изругујем га. O, када се обзнане моја безакоња, - какав срам ће ме обузети тада.

O, боље да се ни родио нисам на овом свету! Тада ме не би покварио овај пролазни свет; да га ни видео нисам, не бих учинио себе кривцем, не бих себе испрљао грехом, и не бих се бојао патњи, Суда и мучења.

Тек што дам обећање да ћу се покајати, поново се враћам и падам у исте грехе. Радује ме време проведено у греху, и још мислим како сам урадио нешто похвално. Тешко мени! Још увек не помишљам да ме чека геена.

Лукавост воље уводи ме у грех, а када погрешим, пребацујем кривицу на сатану! Али тешко мени, ја сам сам узрочник својих грехова. Лукави ме није насилно натерао да сагрешим; грешио сам по својој вољи.

Умилостиви се на мене, Ти који си милосрдан према онима који се кају! Опрости ми кривице моје, по мноштву благости Твоје. Прими, Господе, сузе које Ти приносим, и као грешницу очисти ме од греха. Схватам, Господе, да сам погрешио; поштеди ме ради милости Твоје.

Псалам 72.

Са сузама приступи Лекару, и исцелиће те (4, 311)

Ходите да затражимо милост, док је још могуће искати је. Место за покајање је овде у овом пролазном свету, а у оном непролазном, неће бити примљене ни молитве, ни сузе.

Грешница је сузама које је пролила, уништила обвезницу грехова својих. И ти, грешниче, узми са собом и принеси на дар сузе, са уздахом завапи ка Господу, и истог часа опростиће ти дугове твоје.

Као дар Христу Господу принеси сузе покајања; и ударај себе у груди као онај цариник који се са уздасима молио и говорио: Господе, милостив буди мени грешном који сам Те прогневио.

Ево, двери отворене чекају повратак твој, грешниче. Врати се Господу своме, остави пут греха, устани и ступи на стазу која води у Царство.

Отворила се твоја греховна рана; ако оклеваш, потпуно ће те уништити. Лекар је твој веома искусан; покажи Њему ране своје, са сузама ударај у двери Његове, побуди милост Његову да би те исцелио.

O Благи, Ти, који си за нас предао Себе на распеће да би нас искупио, избави душу слуге Твога од мноштва сагрешења његових, да би узнео глас благодарности Теби и Оцу Твоме и Духу Твоме Светоме.

Псалам 73.

Крајње сам лош; али, по милости Твојој, дај ми да се покајем и избавим осуде (4, 68)

Ка Теби вапим, Господе, не презри тужно мољење моје. Ка Теби пружам нечисте руке своје, не одбаци мене који се кајем, већ човекољубиво погледај на мене и прими ме с брижним старањем.

Оскврних себе насладом греха, обешчастих душевну красоту, потчиних се телесном мудровању, уништих првобитно достојанство послушавши непријатеља свога, затамних светлост своје природе, и имајући част усиновљења (Богу), уподобих се бесловесној стоци.

Страх и трепет ме обузима када замислим како смрт односи своје, неприметно се приближавајући свакоме, - и мимо свега тога, не исправљам се.

Буди милостив мени, Човекољупче! Једино на Тебе полажем сву наду своју. Дај ми да се покајем и, исправљајући себе, принесем плодове покајања, да на крају не бих био посечен као бесплодно дрво, или предан огњу као плева, већ као пшеница нека будем сабран у житницу Твоју.

Колена и срце своје приклањам, не усуђујући се погледати на небо. Прими мољење из нечистих уста, једини безгрешни Саздатељу мој! Ти, Царе свих, који си збацио метежног Велијара, избави и мене од свих безакоња. Анђели и смртни, видевши моје обраћење, празнују у славу Твоју.

Презрео сам животворне заповести Твоје, привучен делима срамним, но, благи Владико, немој се узгнушати да ме избавиш из ропства лукавоме.

Учинио сам себе робом греховне насладе, оскврнивши тело и душу; сваки дан вапим: „Сагреших”, али не престајем чинити зло. И сада, као осуђеник пред Тобом стојим.

Даруј ми, Благи, опроштење злих дела мојих, као милостив и човекољубив Бог.

Псалам 74.

Суза ради, очисти грехе и даруј снагу, да 6и се посрамио непријатељ (4, 313)

Ко ће исцелити душу, ако не Ти, једини Лекару душа, Христе! Код кога ћу да пронађем лек за боли душевне, ако не код Тебе, који си извор исцељења! Исцеливши крвоточиву, исцели и моју душу сатрвену грехом.

Нека сиђе на мене милост Твоја и помогне ми да победим непријатеља мога. Укрепи мишицом Твојом мене немоћнога - и лукави ће се постидети, увидевши да сам спреман за борбу. Надахни ме - и непријатељ ће се посрамити и са стидом ће одступити, а ја ћу прослављати Име Твоје.

Прими сузе убогости моје, и изглади обвезницу грехова мојих - и опет ће се посрамити непријатељ, видећи да је милосрђе Твоје уништило плод његовог труда у злу, и да нећу бити кажњен.

Милост Твоја нека дође на помоћ мени, да бих безопасно прошао места искушења, и потом за свагда пребивао близу Тебе и са Тобом.

Душа грешна славословиће Тебе и Оца Твојега и Духа Светога, јер је плакала, и услишена била, и умивена сузама покајања, постала је храмом у који се уселило Божанство, које је створило светове.

Псалам 75.

Жаљење на свет и молитва за избављеље од њега (4, 315)

Никакву корист не доносиш љубитељима својим, јер си ти, свете, - станиште туге. Све блиске теби заводиш богатством и разним задовољствима; али, у дан смрти, и благоликост лепих и крепост силних, све у гроб свргаваш. Тешко ономе ко воли тебе и кога ти волиш, - његова ће се радост обратити у лелек.

У свету, овом мору греха, сви дани моји испразно протекоше. Живот је мој за мене бескорисно прошао; и дан смртни сам, чак, заборавио; лутао сам и увећавао бреме греховно - прегршти плеве за огањ предвиђене. И ево, плач и уздисаји чекају ме на оној страни која је ужасом испуњена.

Пошто сам те од младости моје до старости волео, варљиви свете, време живота мога прошло је неприметно, и ево, у гресима ме затиче смрт. O, боље да никада ни ступио нисам у тебе, свете, - који обмањујеш сваког ко (у тебе) улази. Они који те воле не наслађују се радошћу, а они који те не воле - не плачу. Блажен је онај ко раскида твоје мреже, тај ће наследити дворе радости.

Свет овај изгледом својим обмањује и мудре, јер се извесно време показује привлачним, чак и на зајам даје срећу и богатство; али у дан смртни узима их натраг, узвраћајући мучењем неупоредиво већим од наших грехова. Кратко нам време дозвољава да грешимо, и за награду нам даје вечну таму.

Праведан си, Господе, и праведан је Суд Твој, који осуђује свет и оне који га воле! Зато Те молим, нека десница Твоја која је извукла Симона из мора, извуче и мене из буре и метежа овога света који се подигао на мене. Запао сам у блато, потапају ме светске воде, не дозвољавају ми да испливам и дођем до даха... Крст Твој, Господе, нека буде жезал и потпора на путу којим идем.

Псалам 76.

Непостојаност светског богатства побуђује на одвајање од њега (4, 318)

Како је прекрасан свет, али испуњен смрћу! Сличан је цвету који се отвара у пролеће; цвета док га роса и дажд одржавају у животу; настану ли врућине - цвет вене. Тако и смрт принуђује лице човечије да сахне, и стасито тело растаче у гробу... Даруј нам, Господе, прибежиште и заштиту у земљи где обитавају праведни.

Свет је полудео кроз децу своју. Они греше, тумарају, гоњени сопственим немиром. Како многи од њих лутају не налазећи себи покоја, већ сакупљају трње за огањ! Бешчашће надмено отвара своја уста, истина је занемела и ћути. Безакоње влада, а правда се скрива. Само смрт принуђује на ћутање све који дођоше на овај свет. Блажен је онај ко је у њему завршио свој пут, а није потонуо.

Свет је много бурније узмућен таласима и силније узбуркан грехом, него ли море ветром. Бива и такво време да се воде морске стишавају када се ветрови примирују у својим скровиштима; али у свету се непрестано ковитлају таласи пожуде и ветрови обмане дувају у двери његових управитеља. Али близу је дан када ће он утихнути... Блажен је онај ко је окончао пут свој у овоме свету - и није допао у мреже његове.

Узбуркава се и подиже безакоње које се чини у свету; силније од таласа бесни у свету распаљена похота; у замке и мреже заплићу се они који му служе; греси и безакоња су њихова лукава бремена. Али за врлинске (подвижнике) приближава се време, када ће брод наћи спокој у пристаништу.

Пријатна су времена и лета твоја, свете, али она су као дим. Ти си сличан пролазном сновиђењу, и дани су твоји као сен; вечери твоје пролазе брзо, јутро је твоје кратко, - часови твоји у трку јуре ка крају... Пожури, грешниче, стекни опроштај, док те још увек обасјава светлост дана.

Праведан је Судија, такав је и Суд правде - на коме ће се измерити и наградити дела сваког по заслузи; они који су чинили безакоње, у тај Дан мучиће се раскајани, а подвижници врлине у тамошњим пределима наслађиваће се радошћу... Побуђен самом милошћу Својом, Господе, дај ми да се ослободим светских мрежа, да бих безопасно ушао у пристаниште живота.

Поуке о животу (2, 111)

Јосиф, оросивши душу сећањем на Сведржитеља, није био обузет безаконим огњем, већ победивши искушење, постао је царем Египта.

Пођимо путем тесним и тегобним, учинивши себе достојним да би стекли ту част, да за заштитника свога имамо Бога.

Бисери се увек чувају у најскровитијим ризницама, а оно непотребно, као смеће избацује се чак и на пут.

Очисти себе покајањем од срамних дела - и неће те уплашити прекор злоречивог.

Уз помоћ Божанственог огња, дужни смо противити се огњу (страсти). Тако је и ћерпич док је непечен, трошан и ломљив, а када се стави у ватру и испече се, постаје заштита за огањ и воду.

Уложи старање да не робујеш сопственој вољи, већ буди послушан онима који се боје Господа, и милошћу Божијом сокрушићеш главу змије.

Трпи невоље, Господа ради, да би се зарадовао. Поднеси труд, да би стекао обилну награду.

Не исмевај и не осуђуј оног који је пао у искушење, већ се често моли да и сам не би допао искушења.

Ко има срце помрачено буром помисли и побеђено страстима, такав нити се људи стиди, нити Бога боји.

Моли се често са смиреним срцем, и не чини од себе пећину разбојничку, предајући се лошим помислима и жељама, да се не би постидео у Дан Суда, када се буду откриле тајне људске.

Ко је нерадан у време жетве, његов дом неће бити у изобиљу. И ко је сада небрижан, такав ће у време даривања остати без утехе праведних.

Псалам 78.

Исцели, Господе, да би се посрамио непријатељ (1, 384)

Господе! Покажи намени велико Твоје милосрђе, и укажи ми олакшање од непријатељског угњетавања, јер ми је нанео ране; стоји и подсмева се нада мном.

Као када си, пробуђен од ученика, једном речју уста Својих укротио море, тако услиши уздахе и вапај мој, укроти таласе страсних покрета, побуђиваних у души мојој непријатељем спасења мога.

Као што се једним додиром краја хаљине Твоје излечила крвоточива, и истог се часа зауставило истицање крви њезине, тако нека се исцели и душа моја из које непријатељ непрестано истаче реке греховних помисли - ради тог једног мог додира Тебе - вером, Лекару душа наших.

Покажи на излеченим удовима мојим, повређеним од непријатеља, исцељујућу силу вере у Тебе - Исцелитељу свих недуга. Залечи ране и њихова места покриј врлинама, да би се посрамио враг који се радује мојој пропасти.

Благодат Твоју, безгрешно Јагње, заклано за спасење света, који си помирио небо и земљу, увек ћу хвалити ја, Тобом спасени и обрадовани слуга Твој.

Псалам 79.

Плач од сагледавања горког удела, који очекује грешнике (4, 328)

Када си видео, Господе наш, да сам остао без славе Твоје, то није могла да поднесе љубав Твоја. Сишао си рођењем Твојим, страдањем и крсном смрћу Твојом избавио ме од сатане.

Али ево, ја сам опет грешио, гневио Те, жалостио Име Твоје безакоњем, гресима и злим делима које починих. Тешко мени, - неблагодаран сам био и упрљао себе мноштвом злих дела!

Плакао сам и проливао горке сузе када бих почео да размишљам о овоме. То ме је (мислено) преселило у огањ, привело на места ужаса, пренело у страшни и ужасни бездан, погрузило у пламен, бацило у таму. Срце је моје осетило све ово, и занемео сам од страха и ужаса, помисливши на ово пресељење.

Преносећи се мислима, размишљао сам о стаништима таме. Тада сам са ридањем и плачем, са тугом и болом, себе самог осуђивао и горко вапио: „Тешко мени, тешко! Ево, шта је правда припремила за мене?!”

У ужасу сам се пренуо, као из сна, али се тиме нисам избавио од срдачног мучења. Раздирао сам хаљине своје, плакао и ридао: „Шта сам учинио од себе бедног?” Открићу главу своју, подобно блудници, и исповедићу грехе своје, са уздасима ћу се молити, претворићу очи своје у изворе сузне да бих оплакивао себе злосрећног.

Поћи ћу сличним мени цариницима, поћи ћу грешницима који су се покајали; пробудићу успавано срце моје, остарело у злу безмерном, њима ћу се присајединити, њима уподобити. Заридаћу као и они, ради учињених грехова мојих, да не бих доспео на Суд Божији и (допао) мука у понору геене.

Удостој ме, Господе, да заволим љубав Твоју у којој Свети и Праведни налазе себи утеху, и не љубе ништа страно Теби - Боже, Ти, који волиш покајнике и љубиш грешнике што лице своје орошавају сузама и горко оплакују преступништво своје! Удостој и мене, Господе, оног благословеног краја који си Ти уготовио свима Светима.

Псалам 80.

Наша слабост и променљивост, и постојаност Светих (5, 248)

Милостив буди, о, Благи, према нашем злом насгројењу, томе узрочнику свих невоља. Мисли су његове - болести тајне, а дела болести - јавне. Од њега је произашло прво преступање заповести, имајући за последицу све грехе. Ти, Чисти, очисти слободу нашу, јер она је сама по себи мутни извор.

Чудим се слободној вољи нашој; она је силна - а истовремено унижена; иако је господар - постала је робом; имајући могућност да побеђује -она воли да уступи над собом победу; иако слободна, она истовремено себе предаје неслободи као робиња, и својом руком потписује сагласност на своје сужањство.

Благословено нека је сећање на праведнике који су остали чврсти. Они се нису мењали као месец, већ су се уподобили сунцу чија је светлост увек иста. Њихов дух није био подобан (плаховитом) кишном потоку који сада буја, а потом сахне.

Таласи свакојаких искушења устремљивали су се на праведнике, али они нису посустајали. Нити их је слава надимала, нити их је ружење доводило до малодушности. Свагда су били исти, - никада не губећи благоухање својих узвишених врлина.

Благословен нека је Благи, који из ризница Својих излива благоухање дела њихових. Благословен нека је Правосудни, који је венцима прославио подвиге њихове.

Псалам 81.

Само под условом да се обећа добро настројење воље, упорне молитве бивају услишене (4, 50)

O, стидим се оних који ме сада поштују, да не бих био постиђен пред њима (тамо) ради скривених мојих грехова; стидим се оних који су ме родили, да временом не осуде мене који сам обећао да нећу живети светски.

Хтео бих да постанем подобан оној удовици која је, дуго узнемиравајући судију, достигла свој циљ. Хтео бих да се покажем пред Тобом, преблагим Владиком мојим, сличан нераздвојном другу да би Ти обратио моју душу, поробљену грехом; онај је просио хлеб да би утолио глад, а ја утеху души тражим; онај је тражио телесну храну, а ја пробуђење душе тражим.

Као благ и преблаг услиши глас сузног плача мог и обрати ме, да бих Ти приносио плодове покајања. Ороси пламен савести моје, обнови мене остарелог у греховним страстима, да бих ослободивши се њиховог ропства са пријатношћу удахнуо ваздух слободе, и са радошћу и весељем прослављао благост Твоју.

Ти знаш, Владико, да сам се са спремношћу душе на труд, иако малом, осмелио да Ти ово говорим. Јер ја грешни, знам да си Ти благоутробни Господ, и рад си да се променим, - али желиш и плод добре воље; спреман си да ме помилујеш, али очекујеш моје добро настројење, јер милујући хоћеш да ме научиш добру, и праштајући желиш да ме учиниш достојним учесником Царства Твога.

Псалам 82.

O сну безметежном (4, 332)

Даруј ми, Господе, када сам будан да чист пред Тобом стојим, Искупитељу мој, и када спавам да сан мој без греха буде.

Ако ли будан учиним безакоње, нека очишћен будем благодаћу Твојом, Господе; ако ли сагрешим у време сна, очишћење нека ми буде милосрђе Твоје.

Крстом понижења Твога учини сан мој безметежним, сачувај ме од безаконих ноћних маштања и нечистих представа уобразиље; даруј ми да сву ноћ проведем у спокојном сну, и да мноме не овладају лукаве и порочне помисли.

Животворним Телом Твојим које сам окусио, сачувај ме од нечисте похоте, да легнем и заспим у миру. Крв Твоја нека ме сачува. А души мојој која је образ Твој, даруј слободу која приличи образу Твоме; и тело моје саздано рукама Твојим, нека покрије десница Твоја.

Стеном милосрђа Твога заклони ме као одбрамбеним штитом; и када се тело моје умири и заспи, благодат Твоја нека буде стражар мој, како се постељи мојој не би приближио лукави. Заступништвом Матере која Те је родила, жртвом која је Тобом принесена за све, умољен буди - одагнај сатану да ме узнемиравао не би.

На мени, Господе, испуни обећање Своје, и Крстом сачувај живот мој. Тебе ћу хвалити када се пробудим, јер си мени бедном указао љубав Своју. И они који спавају и почивају у миру, и будни који су ограђени свеоружјем Твојим, нека одају хвалу Теби, вечно живећем Чувару који побуђује душу моју на славословље Твоје.

Псалам 83.

Са сузама моли опроштај, али пре свега ти сам опрости (4, 336)

Уста су Твоја, Господе наш, обећала и изрекла: Призовите и услишићу; куцајте у врата и отворићу.

Подобно грешници, призивам Те: „По обиљу дарова милосрђа Твога, опрости нам дугове и грехе наше.”

Као онај цариник молим Те, и као син, расточивши имање своје, са покајањем душевним дозивам Те: Сагреших небу и Теби, Господе.

Прими нас као што си сам обећао, и нека нам се узрадују Анђели чувари и Арханђели. Ти, који си примио покајање Симоново, прими и покајање слугу Твојих и помилуј нас.

Приступи, грешниче, ти који си сагрешио пред Господом, - приступи к Њему с покајањем душевним, - и Он ће ти опростити дугове и грехе твоје.

Проливај сузе пред дверима Лекара, са уздасима Га моли, покажи Му ране које су на души твојој.

Сачувај језик свој од сваког зла, и уста твоја, створена за хвалу, нека не произнесу реч хулну.

Опрости брату своме ако ти је сагрешио, и Христос ће опростити теби, као што је обећао, по милосрђу Своме.

Помилуј нас, Господе наш, опрости нам дугове и грехе наше, и удостој нас дворова Твојих пресветлих.

Псалам 84.

Помилуј, пре него ли ме стигне крај мој (4, 338)

Пре него ли се точак времена заустави у моме животу, - помилуј ме.

Пре него ли дуну на мене ветрови смрти, и на телу моме појаве се болести - весници блиског краја, - помилуј.

Пре него ли величанствено сунце на висини помркне за мене, помилуј, и нека засија за мене светлост Твоја свише и развеје страшну таму ума мога.

Пре него ли се земља врати земљи и постане трулеж, и све црте красоте њене ишчезну, помилуј.

Пре него ли ме греси моји предухитре на Суду и посраме пред Судијом, - помилуј ме, Господе, благошћу испуњени.

Пре него ли војинства изађу, претходећи Сину Цареву да саберу бедни род наш пред престо Судије, - помилуј.

Пре него ли зазвучи глас трубе пред доласком Твојим, Господе наш Исусе, - поштеди слуге Твоје који Те моле, и помилуј.

Пре него ли закључаш двер Своју за мене, Сине Божији, и постанем храном неугасивог огња геенског, - помилуј ме.

Псалам 85.

Поуке о животу: Блаженства (1, 535-541)

Блажен је онај ко помишља на оне који у гробовима почивају, и одбацује сваку злосмрадну похоту, јер такав ће устати у слави када зазвучи небеска труба која има да пробуди све синове људске.

Блажен је онај ко не полаже наду на човека, већ на Господа, који ће доћи опет са славом великом да суди свету у правди, јер такав ће бити као дрво засађено крај потока које не престаје да доноси род свој.

Блажен је онај чији је ум постао, по благодати, као облак обилан кишом која напаја душе смртних да би доносиле плодове живота, јер таквом ће благодат бити на вечну похвалу.

Блажен је онај ко је свагда будан по Богу, јер он ће на Дан Суда бити заштићен самим Богом, постаће наследник брачне ложнице, и са радошћу и весељем видеће Женика.

Блажен је онај ко је презрео и оставио све људско, и чије су све мисли једино о Богу.

Блажен је онај ко је омрзнуо погубни грех и гнуша га се, и заволео је јединог благог и човекољубивог Бога.

Блажен је онај ко се на земљи уподобио Анђелу небеском, и подражава Серафиме, постојано имајући мисли непорочне.

Блажен је онај ко је постао непорочан пред Богом и чист од сваке скверни - од помисли и дела лукавих.

Псалам 86.

Исповедање искупљења и молитва за Цркву (4, 401)

Хвала милости Твојој, Христе, Царе наш, од свих поштовани Сине Божији! Ти си - Цар наш, Ти - Бог наш, Ти - узрочник живота нашег и велико наше уздање.

Једнодушно Ти хвалу узносе и горњи сабори и доњи чинови, и благодарну песму Теби приносе, јер си се Ти скривени на крају времена у људском телу јавио.

Када се покренуло милосрђе Твоје и благоугодно постало љубави Твојој, дошао си Ти ради нашег искупљења и ослободио род наш.

Ти си исцелио болести наше, очистио грехе наше, и по милосрђу Свом васкрсао оне који су били мртви.

Ти си на земљи основао свету Цркву, по образу горњега Царства; љубављу си је саздао, милошћу утврдио, духовно се са њом обручио, задобио је страдањима Својим.

Али мрзитељ људски, по бестидној смелости својој, напада је преко својих служитеља.

Не остави, Господе, без старања Твога Цркву Твоју свету, да се не би показало нетачним обећање које си дао о непобедивости њеној.

Не допусти да се наруши красота благољепија њеног, и разграбљено буде богатство њено.

Испуни обећање Твоје, дато Петру; оно што си рекао запечати самим делом.

Утврди врата њена, укрепи ограде њене, уздигни рог њен, узнеси главу њену.

Благослови синове њене, сачувај чеда њена, подај мир свештеницима њеним и порази оне који јој зло желе.

Усели у њу мир Твој и удаљи од ње лукаве расколе.

Даруј нам да проведемо миран и безметежан живот у страху Твоме.

Да чувамо веру нашу са великом надом и савршеном љубављу.

Да благоугодан Теби буде живот наш, и да нађемо милост Твоју у Дан награде.

Даруј ми да непрестано узносим хвалу Теби, Господе, и Оцу Твоме и Духу Светоме.

Псалам 87.

Буди милостив нама и усопшима (4, 341)

Ти који си милосрдан грешницима, буди милостив и нама у Дан Суда; опрости нам дугове наше по милосрђу Твоме и у Дан јављања Твога удостој нас дворова Твојих.

Када мноштво оних којима се суди устрепти пред правосуђем, и у страху обнажени предстану, тада, Судијо мој, помилуј мене, који сам Те славословио.

Када се затворе тамо уста мудрих, и запрети моћни и страшни скиптар Твој, тада нека се отворе уста моја, јер сам исповедао Тебе.

Када не буде могао да спасе ни друг ни пријатељ, и када свако обнажен поведен буде да одговор да, тада, Господе, заступник мој буди, јер на Тебе се надам.

Када загрми глас трубни, задрхтаће племена и прићи ће свако да прими према труду своме, тада, Господе, заступник мој буди, јер Теби прибегох.

Прими служење наше, Господе горњих и надеждо доњих, и помилуј нас. Буди нам милостив, Господе, буди милостив родитељима нашим, буди милостив учитељима нашим, буди милостив сабраћи нашој.

Буди нам милостив, Господе, и упокој усопше наше и све уснуле који су исповедали Тебе, веровали у Тебе, јели Плот Твоју, и пили животворну Крв Твоју.

Удостој нас да заједно са овцама Твојим уђе мо у тор Твој, и заједно са Светима Твојим у векове векова узносимо хвалу која приличи ве личанству Твоме.

Псалам 88.

Ка Богородици - за унутрашње духовно благоустројство (4, 75)

Блага Мајко свеблагог Бога, погледај милостивим оком Твојим на молитву недостојног слуге Твога и даруј ми скрушеност, тишину помисли, постојаност мисли, ум целомудрен, трезвеност душе, смирени начин размишљања, побожно настројење духа, нарав благоразумну и мир душевни, какав је Господ даровао ученицима Својим.

Заглади обвезницу грехова мојих, развеј облак туге моје, маглу и смућеност помисли; удаљи од мене узбурканост и смућеност страсти, рашири срце моје духовном ширином, обрадуј ме радошћу великом, и даруј да правим путем заповести Сина Твога идем верно, без укора савести, и да без спотицања пређем (пут) овог живота.

Даруј мени, који Ти се молим, чисту молитву, да бих непомућеног ума и незаблудивих мисли свагда приносио молитву, част, славу и величање Јединородном Сину Твом, Господу нашем Исусу Христу.

Псалам 89.

Душа сама застрањује, - враг није непобедив (4, 51)

O, како сам ја безосећајан! Како је груба и оземљала душа моја! О, срце развраћено, уста горчином испуњена, грло - гроб отворен!

Зашто не размислиш, душо, о неизбежном путу разлучења твога? Зашто се не спремаш за тај одлазак? Зашто се, не жалећи себе, приближаваш погибли? Зашто навлачиш на себе вечне муке? Шта то радиш, душо, живећи као бесловесно створење?

Тешко мени, јер уместо светлости бирам таму! Што ово задовољство које данас имам, а којег сутра неће бити, претпостављам вечном и неизрецивом благу!

Тешко мени, што уместо сунцезрачне оне одоре пристајем да радије будем обучен у ризу црну и мрачну! Што Царству претпостављам адска насеља.

Тешко мени грешноме! Ја сам себе, добровољно и свесно бацам у потпуну пропаст.

Дођи себи на крају, душо моја, уплаши се Бога, и храбро пођи путем заповести Његових.

Схвати, душо, да је овај век сличан попришту и да се препредена змија свим силама труди да однесе победу. Од неких она бива побеђена и посрамљена, а неке она сама побеђује и предаје порузи.

Једни обманути од ње бивају побеђени, а други ступају са њом у борбу и увенчавају се. Једни окушају од горчине њене и достижу пријатност вечног живота, док други окушајући од њене сласти, налазе горчину вечних мука.

Једни крајњим одрицањем од сваке угодности лако односе победу над њом, а други ради везаности за земно, лако бивају савладани. За оне који воле Бога свом душом, ништа не значи борба са њом, а за оне који воле свет, она је тешка и несавладива.

Сети се, јадна душо, да је радост, раскош и покој овог века испуњена тугом и жалошћу, а невоље, лишавања и самомучење доносе неизрециву радост и вечни живот.

Реши се да ступиш на пут тесан и мучан, и подвизавај се у безмолвију, да те час смрти и разлучења не затекне неспремну када дође.

Псалам 90.

Ноћне сузе (4, 358)

На постељи мојој размишљам о Теби, Човекољупче, и у поноћ устадох да славим благост Твоју. Вратих у сећање дугове и грехе своје - и проливах потоке суза. Охрабрили су ме разбојник, цариник, Марија - грешница, Хананејка, као и крвоточива, а и Самарјанка на кладенцу. Говорили су ми: „Устани, моли за милост, -јер Господ је твој добротом испуњен.”

Давид, син Јесејев, позвао ме је кроз псалме своје, пробудио из сна који је отежао удове моје и рекао ми: „Устани, човече, - што спаваш? Судија у поноћ прима дарове, - устани, моли се и проси опроштај за себе. Милосрдни Господ ће се обрадовати ради тебе. Двери су Његове дан -ноћ отворене за покајнике.”

Ноћу лежећи на постељи својој, присећао сам се дугова и грехова својих; тада би ме ужас обузимао и вапио сам: „О, долази језива ноћ и тама лишена сваке светлости. Онај ко живи у безакоњу, тај се неће обрадовати у дан Васкрсења, он ће бескрајно остати у тами.”

И Давид је бдио ноћима на постељи својој размишљајући о безакоњима својим, и исповедао грехе своје. Ноћима је квасио постељу своју сузама очију својих, и са уздасима молио Господа, говорећи: Ја знам безакоње своје, и грех је мој стално преда мном; Теби јединоме, сагреших, - помилуј ме.

Тебе призивам, Оче, Сине и Душе Свети, Тебе молим дан и ноћ - поштеди нас. По обиљу милосрђа Твога очисти безакоња и грехе наше; даруј нам, Господе, душевно и телесно здравље, избави нас од лукавог, од силе његове, од пута његовог и од свих мрежа његових, и не остављај нас ни дању ни ноћу без милости Твоје.

Дан и ноћ бди у молитви, да те не 6и изненадно затекао дан смрти (4, 363)

Пробудимо се из сна, и са уздасима призовимо Господа, дан - ноћ се трудимо, постарајмо се за исправљање своје док још траје живот наш, док још није дошло време после кога неће бити места покајању. Стражићу пред дверима Женика, да бих са њим ушао у ложницу Његову и наследио живот вечни.

Ходите - да и ноћу узнесемо сваку хвалу Богу, подражавајмо зборове Анђела који непрестано узносе хвалу Њему. И Спаситељ наш, када се покрене и дође у пратњи Анђела, видеће стражење и бдење наше, назваће нас добрим слугама, и посадиће нас за трпезу Своју.

Са праведнима који дан - ноћ угађају Богу, подвизавајући се у добру, молићу милост у Господа нашега, и певаћу са Давидом, говорећи: У поноћ устадох да Те хвалим ради судова правде Твоје, - поштеди и помилуј мене, и удостој да наследим Царство Твоје.

Нећу престати да Те хвалим, Господе наш; непрестано ћу Те славословити, нека ме не осуди правда Твоја. Знам колико сам крив. Знам да ако ме казниш по гресима мојим, наслеђе моје биће геена, изгубиће се тада свака нада, занемеће мољење моје. Зато ме помилуј, и отпусти дугове моје.

Оклизнуо сам се и пао у грех; пружи ми десницу Своју, и устаћу као грешница у дому Симоновом, као разбојнж на крсту. Помилуј ме Ти, који си милосрдан према грешницима.

Псалам 92.

Плачи; дани пролазе, а тамо су митарства (1, 489)

Тешко мени, безбрижноме! Тешко мени, немарноме за спасење! Тешко мени, сагрешившем у знању! Свестан сам да чиним зло - и не уклањам се од њега. Тешко мени, јер нема ми оправдања! На речима се приклањам десној страни, али на делу сам са леве.

Теби, Господе, једином благом и незлопамтивом исповедам грехе своје. Ако ли и оћутим ја, - Ти, Господе, знаш све, и ништа није сакривено пред очима Твојим. Но, пошто си Ти, Господе, рекао преко Пророка: „Ти сам кажи своја сагрешења да би се оправдао”, - зато и велим: „Сагреших, Господе, и нисам достојан погледати и видети висоту небеску од мноштва неправди мојих.”

Шта ми је чинити, беднијем од свих људи? -Плакаћу над собом дан и ноћ, док је још време примања суза... Даруј ми сузе скрушености, Господе, једини благи и милостиви, да бих сузама измолио од Тебе очишћење срца од скверни.

O, сагрешила си душо моја! Покај се, јер ево, дани наши пролазе као сен, не задуго поћи ћеш одавде; страшна ћеш места пролазити, душо моја; не одлажи дан за даном обраћење своје ка Господу.

Тешко теби, душо моја! Нечистим си делима одагнала од себе милост Божију. Не дај себи покоја, дан - ноћ припадај Благоме и Човекољубивоме, да би ти подарена била свише благодат и милост.

Поуке о животу (2, 114 122.123.124)

Наступиће за нас време испуњено страхом и трепетом, када ће се открити све учињено тајно и у тами, - и тешко (оној) души која за помоћника нема Господа.

Уздише срце моје и очи моје прижељкују сузе, али грех мој држи у поробљености мој ум, да не би дошао у скрушеност и измолио од Господа - да бачен не будем у таму најкрајњу.

Док још имамо снаге, потрудимо се пред Господом у чистоти срца, да би у време невоље имали за помоћника Њега, који избавља од сваке беде.

Као што онај ко носи светиљку расветљава таму онима што су са њим, тако и врлина свагда са собом доноси славу.

Док не ставиш у ум свој да си се већ представио из овог живота, и не будеш на овај свет и славу његову гледао као на опустошену кућу, све до тада нећеш моћи да победиш телесне страсти и светску похоту, које увлаче човека у растројство и погибао.

Невеликим трудом поставља се темељ, али је тешко довршити здање; и што се оно више привршава, то више труда изискује од градитеља, све до самог краја.

Ево шта бива са онима који почињу да се труде Господа ради: прво иду искушења, потом невоље, онда тешкоће, униније, нагота, страдање, тескоба, понижење. Све ово побеђује онај ко је свим срцем предао себе управљању Божијем, и пребива - у вољи Божијој. Бог од нас тражи једино савршену одлучност. А Он ће нам сам придодати силе и даровати победу.

Псалам 94.

Труд утврђивања себе у бдењу и молитви доноси милост тамо (4, 403)

Хвала Свеблагоме, који је по љубави Својој открио славу Своју синовима људским! Из пепела је Он саздао бесловесну природу и украсио је душом, власницом ризница небеских.

Уста од земље Он је учинио способним да величају Њега, да би сва твар кроз њих запевала хвалу Њему.

Приђите обдарени речју, да запевамо хвалу Њему - док још нисмо уснули сном смртним.

Сваку ноћ размишљајмо о смрти, која ће затворити уста наша и положити на њих ћутање. Праведници који ноћи проводе у бденијима, и по смрти су живи, а нечастиви који одричу славу Сина Божијег, и за живота су већ мртви. Пробудимо тело наше псалмима и духовним песмама, да би се и ми прибројили мудрим девојкама које је похвалио Господ, и будни (дочекајмо) да видимо Сина Божијег те ноћи - која ће у трепет привести (цео) свет.

Не препуштајмо се задовољствима, да би угледали славу Његову у Дан јављања Његовог. Будимо будне слуге Његове, спремне за час у који ће Он извести синове људске на Суд.

Тело које је поднело труд у молитви, у дан Васкрсења узлетеће по ваздуху, непостиђено ће угледати Господа свога, и са њим ће ући у дворове светлости, где ће лепо бити и Анђелима и људима који су обремењивали себе бдењима и молитвама.

Благословен нека је онај који нас је сотворио оруђем славе Своје, и положио славословље у недостојна уста наша!

Хвала милости Његовој, јер је нас земне учинио саслужитељима Анђела, да би сваке ноћи и у свако време славили свето Име Његово.

Псалам 95.

Јутарње појање (4, 405)

Хвалите Бога јутром, децо Цркве. Сваког јутра славословимо и клањајмо се Благоме - који је поставио светила дању и она која светле ноћу.

Покривач ноћи је подигнут, и заблистала је светлост Божија над творевином; обзорје буди уснуле. Нека светлост Твоја, Господе, озари и срца наша.

Ти нас сам, Господе наш, научи да славословимо Тебе, и подај живот душама нашим; и онако како си нас извео из таме, тако нас избави из геене.

По милости Твојој храни чеда Цркве, која су се приљубила Теби. Заступник наш нека буде милосрђе Твоје, Господару јутра и вечери.

Благодат Твоја, Господе, нека нас прати, и нека нас приведе том великом јутру. Десница Твоја нека нас обдари благословима, да би њоме прешли огњено море.

Небо и земља и све што је на њима нека славослови Тебе, ради обраћења нашег. Славословље Теби, Оцу - коме се поклањамо, и Јединородном Сину Твоме и Духу Светоме.

Псалам 96.

Вечерње славословље (4, 406)

Сваке вечери нека се (узноси) хвала Теби од свих уста људских. Ти си им дао дан за делање и труд, ради стицања хране себи. И ево, изморени тешким трудовима благодаре Теби што си им подарио одмор.

Ко се не би поклонио Теби, који се са таквом љубављу стараш о нама људима. Ти изводиш звезде и време приводиш вечери, којим се прекраћују целодневни напори изморених трудбеника.

Долази вече - и успокојава оне који, борећи се са глађу и жеђу, изнуравају и троше себе трудом. Долази вечерње време, и радује свет и трудбенике његове.

Благословено нека је величанство Твоје, од почетка Ти промишљаш о нама људима!

И људима и животињама Ти доносиш одушак у вечерње време.

Печатећи Цркву Твоју и чувајући чеда њена од сатане и војске његове, Крст Твој, Господе, нека буде утеха за овце Твоје које си Ти искупио животворном Крвљу Твојом!

Пошаљи мир Твој, Господе, на све крајеве васељене, и лукави нека побегне од нас.

Сваки језик и свака уста на свим крајевима света, нека приносе хвалу Теби.

Са њима ћемо и ми прослављати Тебе, Господе, и Оца Твога и Духа Светога.

Псалам 97.

Својим удовима који се у славу Твоју потрудише овде, не дај да осете страдања тамо (4, 406)

Од свих нас прими молитву и служење и прозбе наше, Господе наш. Даруј нам срце љубављу испуњено и дух трпљења у страдању.

Уста - која веру исповедају и глас наш, нека буду гусле које хвалу узносе. Бдење и труд приношен телима нашим, нека Те учине милосрдним према гресима нашим.

Уста која Ти као фрула послужише, и језик који Ти хвалу узноси, нека не испусти уздах у мукама, јер си их достојним учинио да опевају хвалу Твоју.

Очи које су, иако мучене сном, будне остајале, и ноге које изнемогавајући стајаху пред Тобом, нека не буду лишени наде, и да не изгубе награду своју у Дан плаћања.

Звук уста наших и песама наших да се не обрати у ридање и плач, већ по милости Твојој, по милосрђу и благости Твојој, прими бденије наше.

Удостој нас да једнодушно, са чистим срцем пред Тобом станемо, и сложно принесемо хвалу Теби, Господе, и Оцу Твоме и Духу Твоме Светоме.

Псалам 98.

Нечистоте ометају долазак благодати, - омиј ме да би се она уселила (4, 51)

Душа ожалошћена Теби прилази, Свети Владико, и са сузама припада милосрђу Твоме. Самим собом си се заклео да нећеш смрти грешнику, већ радије желиш да га спасеш од грехова. И благост Твоја, ваистину, непрестано побеђује неправде људске, - Ти милујеш и оне који греше, као што милујеш и спасаваш оне што иду (путем) заповести Твојих.

O милости Твојој посвуда се проповеда у Јеванђељу и Делима апостолским; о њој објављују и свети Оци и Учитељи, по имену знани и незнани у Цркви.

Знам за блуднога сина, Манасију, разбојника, Закхеја, цариника, блудницу, Хананејку, крвоточиву, раслабљенога, слепог, Јаира и све остале о којима је писано - и зато Ти притичем.

Отвори ми милосрђе Твоје и прими ме, услади ум мој и задржи ме, јер често падам у пређашња безакоња, и као у блату, давим се у скверним помислима.

Благодат Твоја дошавши у срце моје, затиче смрад скверних помисли, због чега одмах одступа, не налазећи себи приступа, и нема могућности да уђе и усели се у мене као што би желела.

Умиј срце моје светлосном сладошћу, да бих оживео и благодат се Твоја настанила у мени, свемилостиви Господе!

Псалам 99.

Страшан пролаз кроз митарства, - овде очисти, Господе (1, 491)

Страшним и ужасним местима ускоро ћу проћи, и нико од овдашњих неће моћи да иде са мном. Тамо нам нико неће бити сапутник да би нам помогао: ни родитељи, ни браћа, ни пријатељи, ни родбина, ни богатство, нити било шта томе слично.

Ако се у тај час покажемо обнажени од покрова Божија, кнезови таме ће нас неизоставно задржати. Они су неумољиви и немилостиви, нити се цара боје, нити власти уважавају, не поштују ни мало ни велико. Само од онога ко је живео у побожности они са страхом одступају, остављајући му слободан пролаз.

Представљајући себи у уму час онај, припадам благости Твојој, Господе; не предај ме онима који ме вређају, да се непријатељи Твоји не похвале над слугама Твојим, благи Господе. Да не би шкргутом зуба уплашили грешну душу моју, и да не би рекли: „Допао си нам шака, нама си предан, само смо то чекали.”

Немој, Господе, не дај ми по безакоњу моме, и не одврати од мене лице Твоје. Не реци ми: Заиста ти кажем, не познајем те. Казни ме, Господе, по милости Твојој, да се непријатељ не узрадује нада мном. Угаси претње његове, прекини сво његово делање, учини пут мој ка Теби слободним од његових напада и поруге.

Приклони се молитви мојој, Господе благи, не ради правде моје, већ ради милости Твоје и велике доброте Твоје. Спаси од смрти жалосну душу моју. Ти - Господар свих, имаш такву власт над сваким живим бићем.

Ти си рекао, Господе: Тражите и добићете; куцајте и отвориће вам се. Куцам и тражим. Пре кончине моје, Господе, очисти ме од сваког греха.

(1) чертог - двор, свадбена дворана, место радовања, торжества

молитвеник » књиге о молитви » претходна страна »