ПСАЛМИ или БОГОМИСЛЕНА РАЗМИШЉАЊА
Преподобни Јефрем Сирин

Псалам 1.

Блаженства (1,529)

Блажен је онај ко је у Господу постао потпуно слободан од свега земног у овом сујетном животу, и заволео јединог, благог и милосрдног Бога.

Блажен је онај ко је постао делатељ добродетељи (1), и као плодоносна њива доноси обиље плодова живота у Господу.

Блажен је онај ко стојећи на служби Божијој, на молитви, сваки час као Анђео небески има чисте помисли, и не даје приступа лукавоме, да му не би поробио душу и одвојио је од Бога Спаситеља.

Блажен је онај ко љуби светињу (чистоту) (2) као светлост, и није оскврнавио пред Господом, тело своје, срамним делима лукавога.

Блажен је онај ко у себи носи непрестано сећање на Бога, јер је такав на земљи као Анђео небески, непрестано свештенослужећи Господу са страхом и љубављу.

Блажен је онај ко је заволео покајање, спасоносно за грешнике, и не наслађује се грехом да се не би показао неблагодарним пред Спаситељем нашим Богом.

Блажен је онај ко подобно храбром војнику, чувару царских ризница, чува душу своју и тело беспрекорним у Господу.

Блажен је онај ко као Анђео на небу има чисте помисли, и устима песмослови Онога, који има власт над сваким живим бићем.

Блажен је онај ко је постао подобан Серафиму и Херувиму, и никада не бива лењ за духовно свештенослужење, неућутно славословећи Господа.

Псалам 2.

Славословље Спаситељу (3, 357)

Теби се поклањам, Владико, Тебе благосиљам, Благи, Тебе умољавам, Свети, Теби припадам, Човекољупче, и Тебе прослављам, Христе, јер си Ти, Јединородни, Владару свега створеног, једини Безгрешни, за мене недостојног грешника предан смрти, и то смрти на Крсту, да би душу грепшика ослободио окова греховних.

И чиме да Ти узвратим за све ово, Владико? Слава Теби, Човекољупче! Слава Теби, Милосрдни! Слава Теби, Дуготрпељиви! Слава Теби, који прашташ све (људске) грехопаде!

Слава Теби, који си сишао да спасеш душе наше! Слава Теби, који си се оваплотио у утроби Дјеве! Слава Теби, који си понео окове! Слава Теби, који си поднео шибања! Слава Теби, предатоме на ругање! Слава Теби, Распети! Слава Теби, Погребени!

Слава Теби, Васкрсли! Слава Теби, Проповедани! Слава Теби у кога смо поверовали! Слава Теби, Вазнесени на небо! Слава Теби, који седиш у слави с десне стране Оца и који ћеш опет доћи са мноштвом Анђела да судиш свакој души која презире света страдања Твоја.

У онај трепетни и страшни час када се покрену небеске силе, када пред славом Твојом, са страхом и трепетом буду стајали сви Анђели, Арханђели, Херувими и Серафими, када се потресу темељи земље и ужасне се све што дише од, ни са чим упоредивог, величанства славе Твоје, - у онај час нека ме покрије рука Твоја у закриљу Твоме, да се избави душа моја од страшног огња и шкргута зуба, и таме најкрајње и плача вечног, да бих и ја могао рећи, благосиљајући Тебе: „Слава Ономе, који је благоизволео да спасе грешника по великој доброти Свога милосрђа.”

Псалам 3.

Даруј нам благодат свеобухватну (4, 2)

Исцели ме, Господе, и - бићу исцељен! Једини премудри и милосрдни Лекару, молим Твоју Доброту, исцели ране душе моје и просвети очи ума мога, да бих схватио свагдашње Твоје промишљање о мени! И пошто су срце и ум мој полудели, нека их исправи благодат Твоја, та со истинита.

Шта да кажем Теби, Срцезналче, који испитујеш срца и утробе? Ти сам знаш да је као земља безводна, жедна Тебе душа моја, и за Тобом чезне срце моје. А благодат Твоја вазда насићава онога који Те љуби.

И зато, као што си ме увек слушао, тако и сада не презри мољење моје. Јер гле, ум мој као заробљеник тражи Тебе, јединог истинитог Спаситеља.

Зато, пошаљи благодат Своју, да насити глад моју и утоли жеђ моју. Јер неутољиво Те желим, Владико мој! И ко се може наситити Тебе, ако Те истинито љуби и жеђа за светлошћу истине Твоје?!

Светлости Податељу! Испуни мољење моје, и даруј ми по молитви мојој, кани на срце моје једну кап благодати Твоје, да се у њему разгори пламен љубави Твоје; и као у огњу трње и шибље, нека изгоре лукаве помисли! Удели ми богато, онако како само Бог даје човеку; онако како обдарује цар царујуће, обогати ме као добри Отац.

Псалам 4.

У Теби је све што нам је потребно, Господе (4,429)

Тебе, Господе, у молитви тражимо, јер у Теби је скривено све. Тобом да се обогатимо, јер си Ти непроменљиво богатство.

Милосрђе Твоје нека дође на помоћ нама! Благодат Твоја нека нас заштити! Из ризница Твојих излиј на нас лек, исцељујући за ране наше.

Тебе смо дужни тражити уместо свега другог, и осим Тебе ништа друго не тражимо, јер ко Тебе тражи, он све налази у Теби.

У Теби је богатство ништих, срдачна радост ожалошћених, лек свих изранављених, утеха свих тужних.

Прими молитву нашу, Господе наш, и даруј нам Себе самога. У Теби да живимо, Тебе да стекнемо уместо свега другог, и тада ће бити - све наше.

Дај нам, Господе, да будемо Твоји. По милосрђу Своме буди и Ти наш, јер праведни Отац дао нам је Тебе на исцељење од рана наших.

Ти си наш по вољи Оца Твога; наш си и по Твоме благовољењу. Са нама си Ти - Емануил! Са нама си, као Господ наш.

Прими од нас молитве наше, Ти, који си сишао к нама, Боже наш; прими сузе грешника, и укажи милост виновнима.

По Својој вољи сајединио си се са нама, буди заступник молитве наше. Узнеси је Оцу Твоме, и утврди мир у душама нашим.

Псалам 5.

Буди за нас све и дај нам да Теби посветимо све своје (4,392)

Као зеницу ока сачувај ме, Господе Боже, заштити и под крилима Твојим заклони ме од искушења.

Буди стражар ока (мога), да не гледа лукаво; буди стражар уха, да не би запажало неправду.

Буди стражар устима, да не изађе из њих клевета, осуђивање, хула, чак ни празна реч.

Буди стражар срца, да се не приклања лукавству и не чини безакоње.

Даруј нам, Господе, познање (шта да чинимо), и дометни знање (како да чинимо).

Даруј нам, Господе наш, да Ти будемо пријатнији од благоухања и аромата.

Даруј нам, Господе наш, да заволимо Тебе, а презремо свет. Даруј нам, Господе наш, да уместо пролазног иметка, стекнемо Тебе, Јединог.

Даруј нам, Господе наш, да Ти принесемо три одабрана дара. Даруј нам Господе наш, да запалимо пред Тобом три благоухана када.

Даруј нам, Господе наш, да Ти запалимо три јарко горуће светиљке: дух, душу и тело, сва три дарајединој Тројици.

Дух посветимо Оцу, душу посветимо Сину, тело посветимо Духу Светоме, - Духу, који га изнова подиже из праха.

Оче, освети за Себе дух наш! Сине, освети за Себе душу нашу! Душе Свети, освети за Себе тело наше, изнемогло од рана.

Даруј нам, Господе наш, да се узрадујемо у Теби, и Ти се обрадуј нама у последњи Дан. Хвала нека је Теби од духа, душе и тела! А нама -милост Твоја.

Псалам 6.

Нада оних који су оставили свет (4, 320)

Сине Јесејев, припреми свиралу своју да запева: Благо онима којима је пут чист, који ходе у Закону Господњем. И Спаситељ наш у Јеванђељу живота вели: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети; блажени тужни, јер ће се утешити; блажени који плачу, јер ће се обрадовати.

Онима који се одрекоше света и његових сујетних дела, који омрзоше његове похоте и узгнушаше се утеха његових, у Јеванђељу спасења дато је обећање награде - дворови непролазни и живот вечни.

Из љубави према Господу своме, они у свету овом оставише рођаке, родитеље, богатство и имање, јер су чули да су блажени ништи духом. И за све ово чека их горње Царство.

Тела своја учинили су они храмовима Духа Светога, строгошћу живота надвладали су похоту, понеше јарам тешких трудова, и из љубави према Господу своме презрели су и живот свој.

Распели су они душе своје, приковали на крст телеса своја и подвизавањем својим умилостивили су Творца свога.

Узгнушали су се стомакоугађања и заволели уздржање; одагнали од себе плотску нечистоту и заволели целомудрије.

Изабрали су злопаћења за себе (сваким лишавањем) и презрели покој; разденули су се од гордости и оденули се у смирење.

Победили су они непријатеља и узликовали над њим; нагнали су га у бекство и стекли за себе славу; победили су га - и беху прослављени; презрели су га - и беху увенчани.

Отац их љуби, Син их с љубављу пригрљује, и Дух Свети се усељава у њихова чиста тела.

Христос им се обраћа говорећи: „Ходите ви који сте се потрудили ради Имена Мога, уђите у дворе из којих позвани никада не излазе.”

На такве Господ полаже венце, и они се наслађују блаженством у дворима Његовим ради невоља, поднесених с Њим од јутра до вечери.

Горње Царство чека на оне који су однели победу у невољама и прославили се кроз њих.

Анђели, по обичају своме, силазе да би крепили борце у време борбе.

Дуси хрле у сретање победницима, називају их блаженим и говоре: „Ходите, обремењени, одморите се од трудова својих; трпљењем у страдањима победили сте лукавога.”

Рај им отвара врата своја; настањују се они у обитељима светлости, налазећи тамо покој.

У устима њиховим је глас славословља и хвале Ономе, који их је крепио у невољама.

Псалам 7.

Душа, која је осетила спасење у Господу (1,549)

Ти си, Христе Спаситељу, постао за мене пут живота, који води ка Оцу. Једино тај пут - моја је радост, а његов крај - Царство небеско.

Ти си, Владико Исусе, Сине Божији, постао за мене пут живота и просвећење.

Благодат Твоја у срцу слуге Твога постала је светлост и радост, која је слађа од меда и саћа у устима служитеља Твога.

Благодат Твоја у души слуге Твога постала је ризница, обогатила сиромаштво његово, изагнала беду и пропаст.

Благодат Твоја постала је за слугу Твога прибежиште, сила, заступништво, висина, похвала, храна за цео живот.

Како да заћути слуга Твој, Владико, који је окусио велику сладост љубави Твоје и благодати?

И како да се, опет, осмелим да поставим препреку таласима благодати (која се излива у срца грешника) и испуњава сладошћу множином дарова?

Запеваћу Владару небеских Сила, узвеличаћу благодат Твоју, Христе Спаситељу, нећу престати језиком својим певати љубав Твоју.

Љубав ме Твоја привлачи Теби, Спаситељу, похвало живота мога.

Благодат Твоја чини сладосним за мене, оно што ум мој привлачи да следи Тебе.

Нека срце моје буде добра земља за Тебе, и не ка је благодат Твоја ороси капима живота вечног.

Нека благодат Твоја пожање добар принос на земљи срца мога, - скрушеност, поклоњење, светост и све што је Теби угодно за свагда.

Врати душу моју у пределе раја сладости, да пребива она у светлости; да бих усред рајске насладе и ја могао рећи са свима Светима: „Слава Оцу бесмртноме, поклоњење Ономе, који даје небеске дарове ништавноме, да би и он принео драхму у славу Цара свих!”

Псалам 8.

Палим грешницима једина је нада - Господ распети (4, 257)

Оплакујте наготу моју, возљубљена братијо моја! Прогневио сам Христа порочним животом својим. Као Благ, Он ме је саздао и дао ми слободу, а ја сам је злоупотребио и узвратио му злим - нечасним делима својим.

Господар свих створио ме је савршеним, и учинио оруђем славе Своје, да бих Му служио и прослављао Име Његово; а ја бедни, учинио сам удове своје оруђем греха, користећи их за сваку неправду. Тешко мени, јер Он ће ме праведно осудити.

Срамна дела моја предухитриће ме на Суду, и осудиће бедну душу моју. Неодступно молим Тебе, Спаситељу мој, осени ме крилима Својим, и не разоткривај ружноћу скверних (дела) мојих на великом Суду Твом, да бих прослављао благодат Твоју.

Зла дела моја, која учиних пред Господом свих, разлучују ме од заједнице Светих. И пошто животом својим нисам служио Богу као они, зато немам никаквог удела у њиховим добрим делима. Тешко мени, погибох!

Несрећа ће ме снаћи горе, чега сам и достојан. А да сам се подвизавао заједно с њима, сада бих као и они био прослављен. Но, пошто сам био немаран и служио страстима, то и не припадам сабору победника, већ постајем наследник геене.

Теби, Победитељу, клиновима на Крсту приковани, који грешнике призиваш: „Ходите, примите опроштај на дар”, - Тебе неодступно молим, Спаситељу мој, одврати поглед Твој од недела мојих; страдањима Твојим исцели ране моје, да бих славио благодат Твоју.

O, Свеблаги, чија доброта превишује неправде света, уздањем у доброту Твоју укрепи бедну душу моју, која је изнемогла и до краја исцрпљена тешким недузима неправде и греха, и држи се једино уздањем у Тебе, у Теби се нада да нађе себи утеху!

Псалам 9.

Оплакивање непажње према благодатном утицају (4, 34)

Као цариник уздишем, као блудница проливам сузе, као разбојник вапим, као блудни син Тебе призивам, Христе Човекољупче, Спаситељу мој: „Укрепи изнемоглу душу моју, раслабљену од опијености сластољубљем, исцели њене ране и часном Твојом Крвљу умиј је, оцрњену грехом!”

По мноштву милосрђа Твога обрати мене, једини Дуготрпељиви, и избави ме од свих угодности сластољубља. Угаси у мени огањ страсти мојих, да ме не сагори до краја.

Тешко мени! Ти си ми, Господе, даровао светлост знања, а ја сам је у таму преметнуо. Тешко мени! Ти си ме непрестано посећивао, и посећујеш ме благодаћу Твојом, а ја сам је непрестано одбацивао, и одбацујем њен исцелитељски дар.

Са колико си ме много дарова, Владико, обдарио, и стално дариваш мене грешног, а ја сам несрећник свагда био, и јесам свесно неблагодаран Теби!

Благодат ме Твоја свагда теши, свагда просвећује, и непрестано укрепљује, а ја се, по непажњи својој, предајем ономе сујетном, свагда остајући погружен у жуч и горчину страсти својих.

Ти ме, Преблаги, подсећаш на смрт и вечне муке и вучеш ме у живот да би ме спасао, а ја свагда занемарујем ове спаситељне помисли и одгоним их, заносећи се оним што за мене није корисно. Зато пред Тобом нећу имати никаквог оправдања.

Куцам на врата милосрђа Твога, Господе, да ми се отворе. Не престајем да молим како бих добио оно што тражим, и неодступно иштем помиловање.

Дуготрпељив буди према мени развратноме; избави ме од греха коме робујем, да бих поставши здрав, устао са одра његовог трулежног.

Ослободи ме мојих порочних навика, пре него што мине време мога живота, јер у гробу ко ће Те славити?

Убели нечисту одору душе моје, пре него што дође страшна заповест, и затекне ме неспремног и постиђеног.

Избави моју скрушену душу из чељусти лављих, и спаси је по благодати и милосрђу Твоме, молитвама Свепречисте Владичице наше Богородице и свих Светих.

Псалам 10.

Не владам собом, даруј ми дух покајања (1, 288 - 292)

Пред славом Твојом Христе, Спаситељу мој, изрећи ћу сву поквареност своју и исповедићу сву неизмерност милосрђа Твога, које изливаш на мене по благости Твојој.

Од утробе матере моје жалостим Те, и ни за шта не сматрах благодат Твоју, не старајући се за душу своју. Ти си, Владико мој, по великој доброти Твојој, милостиво и трпељиво гледао на сво лукавство моје. Глава је моја подигнута благодаћу Твојом, али се непрестано приклања ради грехова мојих.

Зле ме навике везују као ланцима, а ја се радујем што сам свезан. Тонем у саму дубину зла, и то ме весели. Непријатељ непрестано обнавља моје окове, јер види колико се радујем њиховом мноштву.

Ридања и плача достојно је ово; у томе и јесте стид и срамота, што сам свезан сопственим жељама, и још је страшније то што себе везујем оним везама које налаже на мене непријатељ и умртвљујем себе оним страстима које га радују.

Иако знам колико су страшни ти окови, брижљиво их скривам од свих оних који ме гледају, иза пристојне спољашности. На изглед сам обучен у предивну одежду страха Божијег, а душа је спутана срамним помислима. Од споља изгледам побожан, а изнутра сам испуњен сваком нечистоћом.

Савест ме моја изобличава у томе, и ја ако и хоћу да се ослободим окова својих, и сваки дан тужим и уздишем због тога, ипак остајем свезан тим истим мрежама.

Јадан сам ја и јадно је то свакодневно покајање моје, јер оно нема тврдог темеља. Сваки дан полажем темеље здању, и опет га сопственим рукама рушим.

Покајање моје још увек није поставило добар почетак и зломе немару моме не види се крај.

Поробљен сам страстима и злој вољи непријатеља мога, који ме уништава.

Ко ће глави мојој дати воду, и очима мојим изворе суза да непрестано плачем пред Тобом, милосрдни Боже, да би пославши благодат Твоју, избавио мене грешника из мора разбеснелог греховним таласима, који непрестано узбуркавају душу моју? Јер прохтеви моји посташе гори од рана, које ни лековите мелеме више не трпе.

Живим у нади да ћу се покајати, и обмањујем себе овим сујетним обећањем док не умрем. Стално говорим: „Покајаћу се”, и никада се не кајем. На речима се наизглед усрдно кајем, а делима сам веома далеко од покајања.

Шта ће бити са мном у Дан испитивања, када Бог све открије пред судиштем Својим! Свакако да ћу бити осуђен на муке, ако овде сузама не умилостивим Тебе, Судију мога.

Јер уздајући се у милост Твоју Господе, Теби припадам и Тебе молим: „Даруј ми дух покајања и изведи из тамнице безакоња душу моју! Нека засија луча светлости у моме разуму, док нисам доспео на страшни и предстојећи ми Суд, на коме неће бити места покајању за лоша дела!”

Псалам 11.

Не могу да се носим са собом нити са непријатељем, Ти Господе помози! (1, 42, 108)

Нико не може исцелити болест моју, осим Онога који познаје дубине срца.

Колико сам пута полагао границе, и подизао зидове између себе и греха! Али је мисао моја преступала границе, и воља моја подривала зидове, јер границе нису биле опасане страхом Божијим, и зидови нису били основани на искреном покајању.

И опет куцам у двери, да би ми се отвориле; не престајем да молим, да бих добио оно што тражим; и стида немам иштући од Тебе помиловање, Господе.

Господе, Спаситељу мој! Зашто си ме оставио? Умилостиви се нада мном Ти, једини

Човекољубиви. Спаси мене грешног, Ти - једини Безгрешни.

Истргни ме из блата безакоња мојих, да не потонем у њих занавек; избави ме из чељусти непријатеља који, као лав ричући, хоће да ме прогута.

Подигни силу Твоју и дођи да ме спасеш. Блесни муњом Твојом и уништи снагу његову, да би поражен страхом побегао од лица Твога, јер у њему нема снаге да би стајао пред Тобом и пред лицем оних који Те љубе. Чим угледа знамење благодати Твоје допада страха од Тебе и са стидом се удаљује од њих.

И сада, Владико, спаси ме, јер Теби прибегох!

Псалам 12.

Близу је последњи час. Дај ми, Господе, да се покајем, да бих безопасно прошао страшни пут после смрти (4, 254)

Хоћеш ли још дуго одлагати покајање, бедна душо моја? Суд је већ близу, огањ је већ припремљен за удове твоје.

У мору зла тонуо сам свих дана живота мога, не оплакујући грехове своје и ево, изненадно смрт ставља на мене окове своје.

Сатана ме је преварио и оковима својих страсти увукао у ропство, и немилосрдно сурвао на земљу. Тешко мени, шта да чиним сада?

Ти, праведни Судијо, посрами лукавога који војује против мене и тајно ми поставља препредене мреже своје, онда када желим да се покајем.

Буди помоћник мој, многомилостиви Господе, и ја ћу устати, подсмехнућу се и разорити све замке његове. Тешко мени у онај Дан, када Ти, Господе, будеш судио грешницима! O, да се не постидим тада пред збором Анђела!

Трепти и страхуј, душо моја, и моли Господа свога, говорећи Му: „Помилуј ме, Спаситељу мој, и извуци ме погружену у пороке. Грешна сам и стидим се да Те молим. Благодаћу Твојом, Господе, спаси ме од геене.”

Ево, Дан Господњи изненадно осветљава сву твар, и праведници ће поћи у сретање Господу са упаљеним светиљкама; а ја сам тама, немам уља у светиљци мојој, да бих дочекала Женика када дође.

Трепти дух мој, чувши да је Дан Суда близу; смућују се мисли моје од сазнања да нечастиве очекује огањ. По благости Твојој, вазда милосрдној за грешнике, помилуј мене који гинем, - и ја ћу узносити хвалу Теби, када дође Царство Твоје.

Крст Твој нека ме води на том страшном преласку, нека разагна од мене мрачне силе, и нека ми послужи као кључ и отвори двери рај ске, да бих ушао у радост, развеселио се и прослављао доброту Твоју, Многомилостиви.

Псалам 13.

Уразуми и укрепи ради искупљења (4, 273)

Нека нам притекне помоћ Твоја, Свеблаги, који никада не остављаш род наш! Удели нам Твоју свеиспитујућу премудрост, да би познали пролазност свега. Исцели ране наше покајањем.

Посети нас да не би и даље остали у гресима својим. Ти, Многомилостиви душама нашим, усади у нас сећање на добро, јер веома заволесмо зло. Одврати од нас, о Благи, све штетно.

Прими добру намеру, колико је још има у нама, и пошаљи нам потребну снагу. Душа наша није у стању да Ти принесе толико велики дар, какав приличи величини Твојој. Нека Те умилостиви, Господе, чудесна смрт Твоја.

Неправда наша далеко је силнија од молитава наших. Мољење наше је незнатно, а кривица наша велика. Какву би жртву ми могли принети у име помирења свога са Тобом? Немамо Ти шта дати. Зато нас крвљу Твојом помири, Свемилостиви.

Благодаримо Оцу који Те је послао, Спаситељу наш! Јер Тобом се ми кривци оправдавамо. Ти си уклонио грехе наше Крстом Својим, уклони од нас и кривице наше (у време) доласка Твога.

Псалам 14.

Искупитељу свих спаси и мене, и даруј сузе – да би разориле стену која ме одваја од Тебе. (4, 284)

Хвала Благоме, који је сишао ради нас, посгао подобан нама и излечио ране наше Својом свеосвећујућом Плоти и Својом свеосвећујућом Крвљу! Нека све и сва узнесе хвалу Теби!

Благодаримо Милосрдноме, који непрестано носи бреме наше, иако је позната Њему злоба наша, - који нас је створио, храни нас и заповеда сунцу да сија за нас! Хвала благости Његовој!

Отвори ми двери милосрђа, добротом испуњени Господе наш; пружи ми руку Своју, Благи и Милостиви, и врати ме у стадо Твоје, да славим благост Твоју.

Греси моји - стена су између мене и доброте Твоје. Разори је, да бих могао приступити милосрђу Твоме, излиј на мене љубав Твоју и уздигни ме до висина Твојих.

Но, стена грехова мојих разара се сузама и скрушеношћу; зато ми дај да све дане живота свога приљежно оплакујем грехове своје, и сабирам за себе плодове који ће ми бити од користи на Дан Суда.

Псалам 15.

Богочовештво (2, 81)

Отац је рекао: Ово је Син Мој возљубљени, који је по мојој вољи, Њега послушајте, -објавио је то о Сину, неодвојивом од Славе Божанства. Јер су Отац и Син са Светим Духом једна природа, једна сила, једна суштина и једно Царство.

И Марија - Богоматер, називала Га је сином, по човечанском телу, - нераздвојивом од славе Божанства Његовог. Јер један је Бог, који се у свету утелу јавио.

Слава Његова објавила је Његову Божанску природу, која је од Оца, а тело Његово објавило је људску природу, која је од Марије; обе, пак, природе сусреле су се и сјединиле у једној ипостаси.

Јединородни од Оца, исто тако је јединородни и од Марије. И ко раздељује у Њему ипостас, он ће одељен бити од Царства Његовог и ко слива природе, лишен ће бити живота Његовог.

Ко одриче да је Марија родила Бога, тај неће видети славу Божанства Његовог; и ко пориче да Он носи безгрешно тело, тај неће добити спасење и живот, подарене кроз тело Његово.

Сама дела сведоче, и Божанска сила Његова учи разборите да је Он истинити Бог. А страдања Његова показују да је Он истинити човек.

Псалам 16.

Ниспошљи благодат, да ме оживи, као што пролеће све оживљава дахом живота (1, 120, 122, 123)

Благи Човекољупче! Ако се на траву, цвеће, на сваку биљку земаљску обилно излива благодат Твоја у своје време, утолико ћеш пре дати тражено слузи Твоме, који Те умољава.

Јер ево, ваздух се бистри, и птице разногласног поја опевају славу велике премудрости Твоје. Ево, сва се земља облачи у ризу цветних боја, без руку људских изаткану, весели се и празнује.

Окропи и срце моје росом благодати Твоје, благи Човекољупче! Као што ни засејана земља без падања потребне кише, не може дати ни отхранити плодове своје, тако ни срце моје без благодати Твоје, нема снаге да изнедри оно што Ти је угодно и принети плод правде.

Гле, киша храни растиње и дрвље се увенчава разнообразним цветовима. Роса благодати Твоје нека просвети ум и срце моје, и украси га цветовима умиљења, смирења, љубави и трпљења.

Нека изађе мољење моје преда Те, Господе! Даруј ми светога семена Твога, да бих Ти и ја могао принети прегршт добрих плодова и рећи: „Слава Ономе који нам је дао да имамо шта да Му принесемо - и да се поклонимо Оцу и Сину и Светоме Духу.”

Псалам 17.

O благодати која нас руководи и сузама (4, 4; сн. 1, 121, 122)

Благи Човекољупче, који си примио две лепте и похвалио намеру удовице, прими мољење слуге Твога, умножи молитву моју и даруј оно што просим, да постанем храмом благодати Твоје; да се она усели у мене и научи ме сама како да јој угађам; да сама дотиче лиру душе моје и покреће умилне песме, радошћу испуњене; сама да свеже ум мој као уздом, да не сагреши пред Тобом заблудевши, и одбачен не будем из онога света.

Услиши, Господе, услиши мољење моје, и даруј ми да ја нечисти постанем чист, да се ја безумни уразумим, да ја бескорисни постанем користан у стаду изабраних подвижника Твојих и свих Светих, који су Ти угодили и били примљени у Царство Твоје.

Они који се радују у Рају, сами се за мене заузимају и вапе к Теби, једином Човекољупцу, па Ти почуј мољење њихово, а ја ћу Ти кроз њих одати славу, јер си услишио молитве њихове и смиловао се на мене, и ниси презрео мољење моје.

Ти си, Господе, рекао преко Пророка Твога: Отвори уста Твоја и напунићу их. Ево, отворени су и срце и уста слуге Твога; испуни их благодаћу Твојом, да бих Те непрестано благосиљао, Христе Боже, Спаситељу мој.

Молитва је моја немоћна, а безакоња велика и силна. Греси ме моји гуше, и немоћ ме моја смућује; а Ти си богат и благ, милостив и дарежљив.

Ти си отворио очи слепоме, отвори очи ума мога, да непрестано созерцава красоту Твоју.

Ти си поставио границе мору - речју заповести Твоје, постави границе и срцу моме - благодаћу Твојом, да не скреће ни на десно, ни на лево од красоте Твоје.

Ти си дао воду у пустињи народу непокорном и свадљивом, дај и мени скрушеност и сузе очима мојим, да бих плакао дан и ноћ у све дане живота мога, смирено, са љубављу и чистим срцем.

Услиши, Господе, молитву слуге Твога, заступништвом свих Светих Твојих, над којима си благословен у векове.

Псалам 18.

Не гледај на грехе, услиши, одагнај врага и укрепи на добро (4, 6)

Боже праведни и хваљени, Боже предвечни! Услиши човека грешника у овај час!

Чуј ме, Боже, чуј у сили Твојој; не опомињи се свагдашњих преслушања ништавности моје.

Чуј ме, Господе, чуј ме огњем молитвеним, као некада пророка Твога.

O, Боже светих Сила! O, Творче бестелесних! O, Господе који си рекао: Тражите и даће вам се! Не узгнушај се мене нечистог, који сам оскврнавио уста своја и који сам покривен грехом.

Чуј ме Ти, који си обећао чути оне који Те призивају у истини, и управи стопе слуге Твога на пут миран.

Тебе призивам свим срцем својим: „Боже, Боже, услиши ме, узданицо свих крајева земаљских и оних који странствују далеко. Запрети свим нечистим дусима да беже од лица слуге Твога.”

Узми оружје и штит и дигни се мени у помоћ. Извуци мач и подигни га на оне који ме гоне. Реци, Господе, души мојој: ,Ја сам спасење твоје.”

Нека одступи од душе моје дух страха, дух унинија, дух гордости и сваке злобе; нека згасне у њој сваки пламен, дејством ђаволским изазван; нека се просвети дух мој, душа и тело, светлошћу познања Твога, да узраставши у човека савршена, према мери узраста, у векове векова с Анђелима и свима који су Ти угодили, прослављам свечасно Име Твоје - коме се клањамо - Оца и Сина и Светога Духа.

Псалам 19.

O успокојавању савести од унутрашњег смућења (4, 8)

Владико, Господе! Боже неба и земље! Благоволи да ми се отворе двери покајања, болне Те душе молим.

Погледај на мене по великој доброти Твојој, приклони ухо Твоје к мољењу моме и опрости ми кривицу за многа прегрешења; опрости ми свако зло које учиних, побеђен својим лошим настројењем.

Тражим покој и не налазим, јер је савест моја оскврнављена, и нема у мени мира због мноштва безакоња мојих.

Услиши, Господе, срце, с болом вапијуће к Теби. Не на дела моја, већ на бол душе моје погледај, и пожури да исцелиш мене, жестоко изранављеног; дај ми да убрзо дођем к себи, благодаћу човекољубља Твога.

Скини с мене бреме грехова мојих, и не дај ми по заслузи дела мојих, да не бих пропао до краја и лишио се сваке бриге и помисли о исправљању своме.

Припадам доброти Твојој, помилуј мене, који сам осудом дела својих оборен у прах.

Призови, Владико, мене сужња, кога држе и као ланцима везују дела моја, јер Ти једини знаш како да раздрешиш свезане и исцелиш скривене ране, познате једино Теби, Тајновидче.

Благоволи пружити ми руку, и извуци мене из глиба безакоња мојих, - Ти, који се не радујеш пропасти човековој и не одвраћаш лица Свога од оних који Те са сузама траже.

Услиши, Господе, глас слуге Твога, вапијућег к Теби, покажи лице Своје мени помраченом, просвети ме силаском Светога Духа Твога.

Даруј, Господе, усрђе мени нечистом, и труд мој обрати у радост моју.

Раздери жалобну одору моју и опаши ме весељем, да ми се отворе двери Царства Твога, да ушавши у њега прослављам свесвето Име Тво је, Оца и Сина и Светога Духа.

Псалам 20.

O слободном проласку кроз митарства и помиловању на Суду (4, 11)

Величајући узвеличах Тебе, Господе, јер си погледао на смирење моје и ниси ме предао у руке непријатељима мојим, већ си спасао од невоље душу моју.

И сада, Владико, нека ме покрије рука Твоја, и нека дође на мене милост Твоја, јер смућена је душа моја и тугује веома, да је при исходу њеном из бедног тела овог не пресретне лукава рука противникова и не задржи у тами, због грехова учињених у животу овом у знању и незнању.

Буди милостив мени, Владико свих и свега, да не угледа душа моја мрачни призор лукавих бесова, већ нека је приме чисти и светли Анђели Твоји.

Дај славу Имену Твоме Светоме, и силом Твојом узведи мене к Божанственоме Твоме престолу.

И када будем на Суду, нека ме не ухвати рука кнеза овога света, да би ме грешног увукла у дубину адску. Но, Ти се заузми за мене и буди ми Заступник.

Помилуј, Господе, душу моју, оскврњену страстима живота овог; и ако сам у нечему, као човек, по слабости природе погрешио речју, или делом, или мишљу, - Ти, који имаш власт да отпушташ грехе, опрости ми и разреши мене, да се обретем у (месту) свежине и покажем се пред Тобом без нечистота или скверни, беспрекоран, неупрљан; нека ме прими рука Твоја, Владико, јер си благословен у векове.

Псалам 21.

Дођи с покајањем, Господ је спреман да те прими (4, 256)

Ти, коме су угодни покајници, погледај и на мене грешника. Насити ме мрвицама са велике трпезе Твоје, не дозволи да мој живот заврши у тами леве стране, и правда Твоја нека не погледа на страшне нечистоте убогости моје, тог страшног јутра када буде изречен вечни Суд.

Радост овог света је горка; тешко ономе ко се обмањује њоме! Као брод на таласима узбуркава се живот мој у невољама; сујетна радост плени га призорима задовољстава. Ти буди крманош мој, и уведи лађу моју у пристаниште Своје, тог великог јутра када буде изречен вечни Суд.

Бог воли грепшика када се каје, и очима пуних суза, са уздасима и ридањем вапи к Њему: „Господе наш, избави ме огња! Молим Те, прими сузе моје убогости. Добровољно греших пред Тобом, али се добровољно и кајем.”

Смело, дакле, приступи, грешниче; двери су већ отворене и спремне да те приме. Принеси Господу на жртву сузе и слободно приступи Њему. Не потребује Он дарове, нити Он гледа ко је ко. Милосрдан је према људима, и радо опрашта грехе кајућим се грешницима.

Псалам 22.

Поуке о животу: Блаженства (1, 5 -33. 73)

Блажен је човек који има у себи страх Божији, како га хвали Дух Свети, говорећи: Блажен је човек који се боји Господа.

Блажен је човек у коме почива љубав Божија, јер он у себи носи Бога. Бог је љубав и ко пребива у љубави - у Богу пребива.

Блажен је онај ко је стекао дуготрпљење, јер човек дуготрпељив, мудар је веома.

Блажен је онај у коме нема гнева и раздражљивости, јер гнев људски не твори правде Божије.

Блажен је онај ко је заволео кротост, према речи Господњој: Блажени кротки.

Блажен је онај ко је стекао истинско послушање, јер тај је постао подражаватељ Господа Спаситеља, који је био послушан до смрти.

Блажен је онај коме су завист и препирке страни, јер завишћу смрт уђе у свет.

Блажен је онај ко не скврнави језик свој злословљем, јер срце таквог пуно је сваке скверни.

Блажен је онај ко је стекао уздржање, јер то је основа свих врлина.

Блажен је онај ко добро чини беднима, јер ће га на Суду дочекати многи заштитници.

Блажен је онај ко при свој висини духовног живота има смирен начин мишљења; он подражава Христа и са Њим ће седети у слави.

Блажен је онај ко себе принуђује на свако добро дело, јер трудбеници стичу Царство небеско.

Блажен је онај ко иде уским путем, јер ће се на небу показати венценосцем.

Блажени су сви ови, јер ће са смелошћу предстати Судији, и из руку Његових примиће свету награду.

Псалам 23.

Богочовештво Спаситеља (2, 82)

Једнога и јединога исповедам као савршена Бога и савршена човека. Он је Бог - Слово, којисе у телу јавио.

Ако се Он није у телу јавио, због чега би се онда појавила Марија? И ако Он није Бог, кога онда Гаврило назива Господом?

Ако се Он није у телу јавио, ко је у јаслама лежао? И ако Он није Бог, кога су Анђели силазећи са небеса славили?

Ако се Он није у телу јавио, ко је у пелене био повијен? И ако Он није Бог, у чију част се звезда појавила?

Ако се Он није у телу јавио, кога је у наручју носио Симеон? И ако Он није Бог, коме је рекао: Сада отпушташ слугу Твога, Владико?

Ако се Он није у телу јавио, кога је узео Јосиф и побегао у Египат? И ако Он није Бог, на коме се испунило речено: Из Егпита дозвах Сина Свога?

Ако се Он није у телу јавио, кога је Јован крстио? И ако Он није Бог, коме је Отац говорио: Ово је Син Мој возљубљени, који је по Мојој вољи?

Ако се Он није у телу јавио, ко је огладнео у пустињи? И ако Он није Бог, коме су прилазећи служили Анђели?

Ако се Он није у телу јавио, ко је био позван на свадбу у Кани Галилејској? И ако Он није Бог, ко је претворио воду у вино?

Ако се Он није у телу јавио, ко је у руке узео хлебове у пустињи? И ако Он није Бог, ко је са пет хлебова и две рибе нахранио пет хиљада људи, осим жена и деце?

Ако се Он није у телу јавио, ко је спавао на лађи? И ако Он није Бог, ко је запретио таласима и мору?

Ако се Он није у телу јавио, с ким је јео Симон фарисеј? И ако Он није Бог, ко је опростио грехе грешници?

Ако се Он није у телу јавио, ко је носио људску одећу? И ако Он није Бог, ко је онда исцелио крвоточиву додиром одежде?

Ако се Он није у телу јавио, ко је пљунуо на земљу и замесио блато? И ако Он није Бог, ко је блатом дао моћ очима да виде?

Ако се Он није у телу јавио, ко је плакао на гробу Лазаревом? И ако Он није Бог, ко је заповедио четвородневном мртвацу да из гроба изађе?

Ако се Он није у телу јавио, кога су Јудејци заробили у врту? И ако Он није Бог, ко их је речима: „Ја сам” - бацио на земљу?

Ако се Он није у телу јавио, ко је изашао на суд пред Пилата? И ако Он није Бог, ко је у сну уплашио жену Пилатову?

Ако се Он није у телу јавио, чију су скинуту одежду делили војници? И ако Он није Бог, зашто се са Његовим распећем помрачило сунце?

Ако се Он није у телу јавио, ко је на Крсту био распет? И ако Он није Бог, ко је уздрмао темеље земље?

Ако се Он није у телу јавио, чије су руке и ноге приковане биле за Крст? И ако Он није Бог, од чега се раздрала црквена завеса, распукло камење и отворили гробови?

Ако се Он није у телу јавио, ко је између разбојника на Крсту висио? И ако Он није Бог, како је рекао разбојнику: Данас ћеш бити са мном у рају?

Ако се Он није у телу јавио, ко је завапивши предао дух (Свој)? И ако Он није Бог, од чијег су гласа многа тела уснулих Светитеља устала?

Ако се Он није у телу јавио, кога су жене положеног у гроб виделе? И ако Он није Бог, за кога су Анђели рекли: Устаде, није овде?

Ако се Он није у телу јавио, чије је ране од клинова Тома додирнуо? И ако Он није Бог, ко је ушао кроз затворена врата?

Ако се Он није у телу јавио, ко је јео на мору Тиверијадском? И ако Он није Бог, по чијој су се заповести напуниле мреже?

Ако се Он није у телу јавио, кога су апостоли видели вазнесена на небо? И ако Он није Бог, ко је узишао уз клицање светих Анђела, и коме је објавио Отац: Седи Мени с десне стране?

Ако Он није Бог и човек, лажно је, на крају, и наше спасење, лажне и речи Пророчке.

Псалам 24.

O дару суза и одгнању непријатеља (4, 12)

Господе Исусе Христе, Сине Божији, Спаситељу наш! Даруј мени, слузи Твоме, скрушеност и просвећење срца, да бих очишћеног срца, са сладошћу изливао сузе у чистој молитви, а Ти, ради то мало мојих суза изгладио обвезницу грехова мојих, и ради тог малог мог плача угасио у мени разбуктали огањ. Јер ако ми даш, Владико, да плачем овде, ослободићеш ме огња неугасивог тамо.

Иако увиђам, дуготрпељиви и човекољубиви Господе, да Те свакога дана и часа безмерно жалостим и гневим, али доброта дуготрпљења Твога, нека надвлада моју злобу и чемер.

O, Господе благи, Боже милости и доброте! Спаси ме од нечистог и страшног непријатеља, који свакодневно раздире и мучи душу моју злим и скверним помислима.

Неизрецива сила Твоја, Христе, која је запретила таласима морским, нека запрети и њему, нека онемоћа сила његова и одагна га далеко од мене, слуге Твога.

Свакога дана обнавља он против мене замке своје, и покушава да овлада раслабљеним умом мојим, да би ме удаљио од Тебе и Божанских заповести Твојих.

Но Ти, Владико, многомилостиви Господе, ниспошљи брзо силу Твоју, и од мене, непотребног слуге Твог, отерај ову велику змију са свим њеним лукавим и срамним помислима, да бих у чистоти певао и славио Тебе, са беспочетним Твојим Оцем и Свесветим, благим и животворним Твојим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин.

Псалам 25.

Избави од нерада и лењости (4, 13)

Безгрешно Јагње Божије, који си по Својој слободној вољи у телу претрпео Крст, заклан за спасење нас грешних, и телом искусио смрт непроменљиво да би спасао палу природу нашу, - Премудрости и Сило Бога Оца, Сијање славе Његове, недокучиви Исусе, неиспитиви Христе, једини милосрдни и човекољубиви, на мене грешног излиј велику Твоју милост, и благодаћу Твојом отерај од мене сваки нерад, лењост и нетрпељивост, - да не бих при другом доласку Твом чуо и ја страшни прекор: „Шта си ти претрпео ради Мене?”

У онај страшни и ужасни Дан рећи ћеш, Господе, нама грешнима: „Сви ви добро знате, шта сам Ја ради вас претрпео. Ја Бог, ради вас тело сам (на себе) узео; Ја невидљиви, ради вас, видљиво сам на земљи боравио, ради вас гладовао, жеђао, трудио се; ради вас гоњен био, камењем ударан; Ја чисти, ради вас сам шибан и попљуван био; Ја безгрешни, ради вас претрпех срамну смрт, ради вас кроз ребра копљем прободен, оцтом смешаним са жучи напојен. Све то Ја претрпех ради вас, да бих вас учинио светима и небескима; Царство небеско сам вам даровао, све вас браћом назвао, Духа Светога вам ниспослао. - А шта сте ви људи, ради Мене претрпели?”

Шта ћу на све ово рећи ја бедни, лукави, грешни и нечисти? - Мученици ће показати на ране своје, на мучења, на одсечене делове (тела) и на трпљење своје до краја. Подвижници ће указати на своје подвижништво, на дуге постове, на бденија, на нестицање, на сузе и сва остала злопаћења. А ја лењиви и грешни, на шта ћу указати ја, осим на плодове стомакоугађања, сластољубља, многоспавања, користољубља, нетрпљења, сујете и нерада?

Ако затражиш од мене Господе, одговор за оно време које због немара свог нисам искористио, а било ми је дато за покајање, како ћу се оправдати? А ако будем подвргнут испитивању и за празну реч, лукаву помисао или жељу, то какав страх, каква смућеност ће обузети тада мене бедног, и какво ће потом уследити мучење?

Поштеди, Господе! Поштеди, Благоутробни! Поштеди, Човекољубиви! Поштеди, једини Добри! Смилуј се и помилуј ме једино по благости Твојој. Укрепи душу моју, раслабљену од лењости и нерада мога, - Ти, који подижеш пале и исцељујеш сокрушене!

Ти знаш немар окајанства мога, знаш колико лукавих помисли ратује против мене, видиш препредену вражију злобу подигнуту на мене. Заступи ме по великој милости Твојој, уразуми, пробуди, оживи и спаси благодаћу Твојом, ради молитава Пречисте Владичице наше Богородице и свих Светих.

Псалам 26.

Сва је нада - Христос. К Њему завапи (4, 260)

Ти, Господе свих, по милосрђу Своме буди за мене пристаниште спасења, прибежиште помоћи и спаси ме.

Умољавам доброту Твоју, Спаситељу мој, излиј на мене од сада милост Твоју, и тамо ме постави даље од мучених.

Христе, Ти, који си благоволео да постанеш жртва за нас, умртви грех којим су поражени сви удови моји, сиђи и обитавај у њима.

Када ускоро сазна о овоме лукави, сокрушиће се зуби његови, и огањ геенски биће угашен блистањем Твојим.

Лукави сатана избљувао је на мене јед свој,' раслабио и сурвао ме грехом. Но, све док идем путем Твојим, а Ти си свемогућ, немоћ се моја храни надом да ћеш ми Ти, презревши га, указати помоћ отпуштањем грехова, - и посрамиће се непријатељ мој.

Кнезови злобе ослепели су ме страстима својим, и препреденошћу својом опленили у мени красоту младости моје. Шта да чиним ја, који сам прокоцкао чистоту своју? Завапићу Христу, да би ми Он повратио красоту моју и тада ће се посрамити лукави.

Спаситељ мој говори мени, ученику Своме: „Не очајавај ради свог спасења; Ја ћу те подићи и отпустићу ти грехе твоје. Моје си богатство и нећу те оставити, јер сам те Својом сопственом крвљу искупио.”

Завапи, грешниче, из све снаге, и не штеди грло своје, јер Господ је твој милостив и воли покајнике. Уколико се пре вратиш, Отац твој предухитриће те сретањем Својим, заклаће теле угојено, оденуће ти ризу светлу и обрадоваће се због тебе.

Псалам 27.

Не падај духом. Ваистину је нада – Христос (3, 665)

Не падај духом, душо, не жалости се, не произноси над собом коначни суд због мноштва грехова, не привлачи на себе огањ, не говори: „Одбацио ме је Господ од лица Свога.”

Богу нису угодне такве речи. - Зар онај који је пао, не може и да устане? Зар онај који се одвратио, не може да се поврати? - Или не чујеш каква је благодат Очева према блудноме сину?

Не стиди се повратка, већ са смелошћу кажи: „Уставши, отићи ћу Оцу своме!” Устани и иди.

Он ће те примити и неће те прекорити, и изнад свега ће се обрадовати твоме повратку. Он те чека; зато се не стиди и не скривај од лица Божија, као Адам.

Ради тебе се Христос распео, зар ће те одбацити? - Он зна ко нас угњетава; и зна да за нас нема другог помоћника осим Њега јединога.

Христос зна да је човек бедан. Не предај се очајању и немару, као да си већ припремљен за огањ. Христу није утеха да нас баци у огањ; нити Он има користи од тога што ће нас послати у бездан на мучење.

Подражавај блудном сину; остави град који те мори глађу. Приступи и проси милост, и видећеш славу Божију. Просветиће се лице твоје и обрадоваћеш се у рају сладости. Слава Спаситељу нашему, Господу - Човекољупцу!

Псалам 28.

Поуке о животу (2, 100)

Желиш ли истинити живот? Вежбај се у смиреноумљу, јер је без њега прави живот немогућ.

Сва дела своја чини у Име Спаситеља нашег Исуса Христа, и кроз то, плод твој биће узнесен до неба.

Почетак отпадања (од Бога) код човека - је његово удаљавање од смирења. Остављеног од Бога дави лукави дух, као Саула.

Мреже демонске намазане су медом; привучен њиховом сладошћу заплићеш се у њих и испуњујеш се сваком горчином.

Заволи смирење и никада нећеш упасти у мреже демонске, јер ћеш летећи на његовим хитрим крилима, свагда бити изнад демонских мрежа.

Гордост је слична веома високом трулом дрвету чије су гране крте; и ако се неко попне на њега, истог часа ће се сурвати са висине.

Блажен је онај ко је утврђен у доброј нади и озарен добрим помислима; слава је његова велика и без краја.

Стремимо трезвеној пажњи, да би нас виђење својих прегрешења непрестано смиравало, не гајећи у себи, као змија, помисли самодопадања или лукавства.

Заволимо трезвење, да би имали чисто срце и да би поверени нам храм сачували неоскврњеним од греховног распадања.

Прекрасна је молитва с уздасима и сузама, особито ако се сузе проливају тајно.

Ко се са вером моли у уму, тај види пред собом Господа, јер Њиме живимо, крећемо се и постојимо.

Ако је окамењено срце твоје, плачи пред Господом, да би Он источио на тебе озарење знања и дао ти да се пламеног срца узносиш к Њему.

Псалам 29.

Исповедање Богочовештва у Христу Исусу, Господу (2, 85)

Онај који је од Бога, Бог Слово, од Оца Јединородни Син, једносуштан Оцу, Истинити од Истинитог, рођен од Оца без матере пре свих векова неизрециво - Он сам се на крају рађа од кћери људске, од Марије Дјеве, без Оца, рађа се оваплоћени Бог, узимајући на Себе позајмљено од Ње тело, - поставши човеком, какав није био, и оставши Бог, - који је био, да би спасао свет. - И Он је Христос, Син Божији, Јединородни од Оца, јединородни од матере.

Тог и јединог исповедам као савршена Бога и савршена човека, - у две природе, ипостасно или лично сједињене, спознате нераздељно, несливено, неизмењено, - као Бога, који се обукао у тело, одушетворено словесном и разумном душом, учинивши се подобан нама у свему, осим у греху.

Тог и јединог, који је земни и небески, времени и вечни, подначални и безначални, безвремени и времену подложни, саздани и несаздани, страдални и бестрасни, Бог и човек, у првоме и у другом савршен. Један у две природе, и у двојности Један.

Псалам 30.

Ево - ево смрти. Отрезни се душо (1, 310)

Време живота мога протраћено је у сујети и срамним помислима. Даруј ми, Господе, лек, да бих се потпуно исцелио од скривених рана мојих, и укрепи ме да се бар један час усрдно потрудим у винограду Твоме. Јер време сујетног живота мога већ је у једанаестом часу.

Лађу са мојим иметком управи заповестима Твојим, и мени, ништавноме трговцу, даруј благоразумност у продаји имовине, док још има времена.

Време пловидбе приближило се крају и већ се чује глас Судије упућен мени расејаном: „Покажи сада, лењиви, имовину коју си стекао током свога живота.”

Час смртни застрашује мене бедног. Јер гледам на дела своја, и душа моја трепти, видећи нерад свој и лењост, и леде се кости моје.

Час разлучења пред очима је мојима, и ја доспевам у потресни страх, помисливши на њега. И уместо да се радујем ја се још више уплаших, јер ни при благодати не чиних дела, Бога достојна.

O, бедна душо моја! Зашто се не стараш о животу своме! Зашто у расејаности проводиш ово мало преосталих својих дана? Зар не знаш да, ево - ево позваће те? Шта ћеш чинити тамо, када си немарно живела овде? Шта ћеш одговорити у своје оправдање, представши престолу страшног Судије? Непријатељ те обмањује и из дана у дан растаче наслеђе твоје, а да ти то и не схваташ.

Отрезни се, повуци се у себе и моли се Богу са сузама; завапи к Њему са срдачном тугом: „Дај ми, Господе, да Те заволим свом снагом својом, да са усрђем послужим Теби у испуњавању |светих заповести Твојих, да би ме када дође час разлучења, затекао приправну и са великом радошћу ишчекујући сретање Твоје, увео у Твоје вечно Царство, на општу радост са свима Светима који су Ти угодили.”

Псалам 31.

Сећај се живота вечног, да би се достојно припремио за њега (1, 313)

Спаси ме, дуготрпељиви Господе! Спаси ме, Сине Божији, безгрешни Христе! И дај ми мисао о вечном животу, да бих, немајући ништа у срцу своме осим ове мисли, свагда испуњавао вољу Твоју, при садејствујућој, мени грешном, благодати Твојој, и радосно ходио (путем) заповести Твојих, да корисно употребим таланат који си ми Ти сам дао, Царе небески, - и њиме обавим добру трговину и удостојим се похвале од Тебе, Владико; када дођеш, Господе, да Ти кажем са смелошћу и чистим срцем: „Блажен сам, јер долазиш Ти, Владико!”

За брак Твој, Господе, одени ме у одежду достојну, коју нека уготови за мене, још овде благодат Твоја. Удостој ме да тада запалим светиљку, коју нека подари мени свешчедрост Твоја.

Тако ћу са радошћу изаћи у сретање Теби, прослављајући и благосиљајући Тебе, са надом да ћу бити сапричасник Праведних и Светих, од памтивека благоугодивших Теби.

Псалам 32.

Тражиш милост? Сам милостив буди (4, 268)

Опраштају се дугови ономе, ко проси помиловање. Но, пази да док молиш отпуштење грехова, не гајиш мржњу према браћи својој.

Иза (затворених) двери остају оне молитве које се узносе Богу, а немају у себи љубав, јер једино љубав откључава двери молитве.

Ако се брат твој разгневио на тебе, то се и Господ разгневио на тебе. И ако си се помирио са братом својим доле, онда си се помирио и са Господом горе. Ако примиш брата свога, онда ћеш примити и Господа свога.

И тако, помири се са Господом у лицу ожалошћених, обрадуј се Њему у лицу уцвељених, посети Га у лицу болних, нахрани Га у лицу гладних.

У лицу уморног путника пружи Му меку постељу, умиј ноге Његове, постави Га на прво место трпезе своје, преломи хлеб свој и удели Му, подај Му и чашу своју.

Он је указао теби већу љубав, преломио је за тебе Тело Своје, и Крв Своју дао је теби за пиће.

Псалам ЗЗ.

Опраштање грехова за опраштање увреда (3, 3)

Господ би овако рекао свакој души: „Опрости сагрешења брату твоме и Ја ћу опростити теби грехе твоје. Ти опрашташ мале погрешке, тек понеки грош, или динар - два, а Ја ти дарујем хиљаде таланата. Ти само опрашташ, и ништа не дајеш на дар, а Ја ти грехе опраштам, и дарујем исцелење и Царство.”

И дар твој примићу тада, када се помириш са оним ко има непријатељство према теби. Када не будеш имао никаквог непријатељства, када те сунце на заласку не затекне у гневу твоме, када са свима, у себи будеш имао мир и љубав, - тада ће и молитва твоја бити благопријатна, и принос твој благоугодан, и дом благословен, и ти сам блажен.

А ако се не помириш са братом својим, како ћеш онда од Мене просити опроштај. Ја, Владика твој, заповедам ти, а ти не слушаш; како се ти слуга усуђујеш да Ми принесеш молитву, или жртву, или првине, гајећи према некоме непријатељство? - Као што ти одвраћаш лице од брата свога, тако и Ја одвраћам очи Моје од молитве твоје и од дара твога.

Псалам 34.

Пролиј сузе, да би се умио, и ослободио од уза страсти (4, 17)

Човекољупче, Исусе Христе, Боже наш, чврсто се уздајући у милост Твоју, молим Те, не постави ме са Своје леве стране са козама које Те огорчише, и не кажи ми: Заиста, заиста, ти кажем, не познајем те, већ по благости Својој даруј ми непрестане сузе, скрушеност и смирење срца мога, и очисти га страхом Твојим, да постане храмом благодати Твоје.

Иако сам много грешан и недостојан, ипак непрестано куцам на двери Твоје; иако нерадан и лењив, који се не брине за своје спасење, ипак Твојим путем желим да идем. Спаси ме ради милости Твоје, јер си благ Ти, Господе свих, и милост је Твоја на свим делима Твојим.

Буди ми помоћник, Владико свих, заштити моју душевну немоћ, да бих се избавио од греховног растакања и постао слободан од уза страсти, да не делује у мени мучитељна злоба, и мноме, као заробљеником, не овлада злобни демон; већ нека дође на мене Царство Божанственог Твога Духа, коме се клањамо, да би се удаљиле од мене нечисте страсти које сада преовлађују и царују у мени. Јер Ти си Бог милосрђа, човекољубља и доброте.

Ка Богородици - за очишћење од страсти и унутрашње благоустројство (4, 71)

Пресвета Владичице Богородице, једина пречиста душом и телом, призри на мене гадног, нечистог, који душу и тело оцрних сквернима страсти и сластољубивим животом својим; мој страсни ум очисти, непорочним учини, и ка добру устрој блудеће и слепе помисли моје.

Уравнотежи осећања моја и руководи њима. Ослободи ме од господареће нада мном мучитељне зле и гнусне навике ка нечистим предрасудама и страстима. Заустави сваки грех који делује у мени. Помраченом и грешном уму моме, даруј трезвеност и разборитост за исправљање мојих посрнућа и падова, да бих се, ослободивши се од греховне таме, удостојио са смелошћу прослављати и певати Тебе, једину истиниту Матер Истините Светлости - Христа Бога нашег; јер Тебе са Њим и због Њега благосиљају и славе сва невидљива и видљива створења.

Псалам 36.

Поуке о животу – Блаженства (1, 531)

Блажен је онај ко је свагда испуњен духовном радошћу, и не лењећи се носи благи јарам Господњи, јер он ће бити увенчан славом.

Блажен је онај ко је очистио себе од сваке греховне нечистоте, да би са смелошћу примио дом свој Цара славе, Господа нашег Исуса Христа.

Блажен је онај ко са страхом и трепетом, побожно приступа пречистим Тајнама Спаситеља, знајући да у себе прима неразрушиви живот.

Блажен је онај ко непрестано помишља на смрт, и који је угушио у себи срамне страсти, уврежене у срцу нерадних, јер такав ће бити утешен у часу кончине своје.

Блажен је онај коме су непрестано у сећању геенске муке, и жури да се са сузама и уздасима искрено покаје пред Господом, јер он ће се избавити од сваке невоље.

Блажен је онај ко свагда добровољно смирава себе самог, јер он ће бити увенчан Оним, који је добровољно смирио Себе ради нас.

Блажен је онај ко са сваким страхопоштовањем, као Марија пребива поред ногу Господњих (молитвом), и као Марта жури да прими Господа и Спаса (добрим делима).

Блажен је онај ко запаљен страхом Божијим, свагда у себи има топлину Светог Духа, сажижући трње и изданке лукавих помисли.

Блажен је онај ко са духовном благоразумношћу љуби кротост, и не да се обманути лукавом змијом, полажући наду на благог и милосрдног Господа.

Исповедање Пресвете Тројице (2, 86)

Једно лице Оца, и једно лице Сина, и једно лице Духа Светог, - једно Божанство, једна сила, једно Царство у три лица или ипостаси.

Тако славим Свету Јединицу у Тројици и Свету Тројицу у Јединици. Тако исповеда Света, Божија васељенска Црква!

У ову Свету Тројицу она крштава за живот вечни, Њу равночесно слави, Њу неодступно и неразделно исповеда, Њој се поклања непогрешиво, Њу прославља неућутно.

Овој Триипостасној Јединици - Оцу и Сину и Светоме Духу приличи слава, благодарење, част, власт, величање, - у векове.

Псалам 38.

Опомени се другог доласка, - и прени се (1, 315)

Подигни очи своје на небо, када оно, подобно чистом огледалу, са славом обасјава звездама земљу, и задивљено кажи: „Ако звезде сијају таквом славом, колико ће више Праведни и Свети који су испунили вољу Светог Бога, у онај час када дође Господ, засијати неизрецивом светлошћу спаситељне славе.”

Сетивши се страшног оног доласка, уздрхти телом и душом, и са срдачним болом кажи себи: „Каквим ћу се ја грешни, показати у онај страшни час? Како ћу предстати престолу страшног Судије? Како ћу ја расејани, имати место међу савршенима? Или, како ћу ја, коза, стати са овцама са десне стране Христа? Или, како ћу се ја бесплодни, наћи у броју Светих који овде донеше плодове правде?”

Мученици ће показати своје муке, подвижници своје врлине; а шта ћу показати ја, осим свога нерада и свагдашњег попуштања себи?

O, душо грешна, душо бестидна, душо која непрестано занемарујеш богоугодни живот! Хоћеш ли се још дуго предавати лошој навици према лукавим помислима? Шта очекујеш у свом нераду?

Мислиш ли да ће Судија окаснити са доласком? Неће Он окаснити, већ као страшна муња биће долазак Његов са небеса.

Постарај се да се покажеш спремна у тај страшни час, да не би плакала тамо у све векове.

Псалам 39.

Овде кажњавај и благодаћу исправи, да се тамо не постидим (1, 319)

Поштеди, милосрдни Господе, поштеди слугу Твога, да се тамо, када станем пред Суд Твој не нађем у страху и стиду великом, и не осрамотим се пред Анђелима и људима.

Овде ме, Спаситељу мој, покарај, као чадољубив и брижни Отац, а тамо опрости, као једини безгрешни и многомилостиви Бог.

Јер ако овде не уразумиш палог и не подариш му срдачног озарења, да би свакодневно без стида приносио покајање за грехе своје, - шта ће он чинити тамо где нема оправдања?

Кад ме још није било на овом свету, угодно Ти је било, Владико, по великој доброти Твојој, да ме уобличиш у утроби грешне матере моје; и када сам се родио, по милости Својој удостојио си ме да постанем сасудом благодати.

Али, стекавши дар, ја слаби и грешни, по лењости својој не узвратих на даровано.

Зато припадајући благости Твојој, молим Тебе, Сине Јединородни, Спаситељу наш, пробуди ме и подигни, и поново осени благодаћу Твојом. Нека она озари помрачени ум мој, како је угодно Твојој доброти, и свагда пребива са мном, својим невидљивим руководством, чинећи ме достојним Царства небеског, и као што је овде благодат Твоја била за мене недостојног непрестано озарење, покров, заштита, прибежиште и радост, тако и тамо, Спаситељу мој, да се под покровом њеним заклоним од страшног Суда, и у Царству Твоме, обдарен њоме и спасен милошћу Твојом, нађем са десне стране, певајући и прослављајући дуготрпљење Твоје, пречисти Саздатељу мој, јер ниси презрео сузе непотребног и грешног слуге Твог.

Псалам 40.

Пробуди, подај снагу и сузе (4, 25)

Пружи, Господе, руку помоћи мени, који у прашини лежим. Јер хоћу да устанем, а не могу; бреме греховно притиска ме, зла ме навика држи прикованог за земљу, и сав сам раслабљен. Дајем обећање да ћу се променити и постим, - али стално остајем исти; ревностан сам да Те славим устима, али не и ватрен кад Ти треба угађати делима.

Како да се усудим да молим од Тебе опроштај старих грехова, када нисам ни почео да одступам од пређашњих греховних склоности? Или, како да свучем старог човека, када не одбацујем жеље старих искушења?

O, Господе, подигни мене раслабљеног, пробуди успаваног, васкрсни умртвљеног грехом! Спаси бедну душу моју од смрти, Господе, Ти који имаш власт над животом и смрћу!

Очисти ме од сваког греха пре кончине моје, и даруј ми, Човекољупче, да целог свог кратковременог живота, изливам из срца сузе за очишћење душевне нечистоће моје, да бих могао тамо да обретем спасење под покровом свесилне руке Твоје, када свака душа буде задрхтала пред страшном славом Твојом.

О, Владико, услиши и прими мољење грешног и недостојног слуге Твога, спаси ме забадава, по благодати Твојој, - јер си Ти милосрдан и човекољубив Бог, и Теби славу, благодарење и поклоњење узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу.

Псалам 41.

Моја унутрашњост није као и спољашњост – исцели (4, 27)

Тешко мени, каквој осуди допадох, и каква ме срамота снађе! Моја унутрашњост није као и спољашњост; говорим о бестрашћу, а дан - ноћ размишљам о срамним страстима; говорим о непорочности, а у мислима се бавим непристојностима.

Тешко мени! Какво ми испитивање предстоји? Јер ја, уствари, имам изглед побожности, али не и њену снагу. Каквог ћу образа приступити Господу Богу, који познаје тајне срца мога, када сам крив за толика лоша дела? Када стојим на молитви, бојим се да не сиђе огањ са неба и не сагори ме, као што је некада оне што приношаху туђи кад у пустињи, сагорео огањ од Господа.

Шта да очекујем ја, који носим тако тешко бреме грехова? Сагоре срце моје, помрачен је ум мој, променише се моје побожне помисли; као пас, вазда се враћам на своју бљувотину.

Нема у мени смелости пред Оним, који испитује срца и утробе; нема у мени чистих помисли; нема суза за време молитве, - иако уздишем и сагињем лице своје покривено стидом, - ударам се у груди, - то станиште страсти, ту радионицу лукавих помисли.

Ти знаш, Господе, у тами скривене страсти моје; а знане су Ти и ране душе моје. Исцели ме, Господе, и бићу исцељен. Ако Ти не саградиш дом душе моје, узалуд се трудим да га подигнем сам.

Истина је да се понекад решим да се супротставим страстима када се подигну на мене, али лукавост змије раслабљује моје душевне силе сластољубљем, - и ја одустајем. Иако ми нико видљиво не везује руке, невидљиве ме страсти вуку као заробљеника.

O, Господе, просвети очи срца мога да бих препознао сву препреденост и злобу страсти. Благодат Твоја нека ме осени, да бих остао усправан и одолевао, опасавши бедра своја храброшћу.

Ти си, Господе, некада за народ Твој, непроходно море учинио проходним. Ти си из тврдог камена извео воду ожеднелим људима Твојим. Ти си једини, по благости Својој, спасао оног ко је допао разбојника. Смилуј се и нада мном који сам такође допао у руке разбојницима, и као сужањ везан сам злоумљем.

Ко је силан да исцели страсти душе моје, осим Тебе, Господе, који познајеш дубине срца мога. Приклони се милосрђем Својим, и спаси ме!

Псалам 42.

Пао сам; подигни ме и дај ми да се бар мало потрудим, да на Суду не бих био посрамљен (4, 218)

Очисти ме благодаћу Твојом, милосрдни Оче; отри нечистоту моју свеочишћујућим исопом Твојим, и исцели ране моје, да благодарим благодати Твојој.

Пао сам; подигни и укрепи ме, Господе, јер Ти подижеш све пале. Пружи ми руку и оживи ме поново милосрђем Твојим!

Непријатељ ме је обмануо, разденуо и ограбио сву красоту моју, учинио ме бесплодним и принудио да идем (тамо) обнажен од свега. Милост Твоја нека ми одећа буде на Дан Суда.

Велики страх ће бити у тај Дан Суда, када ће свако дати одговор за дела своја и помисли, па чак и за миг ока. Оправдај ме тада, Судијо мој, јер иако сам крив, вољу имам да се покајем.

Кидаће се и безгранично мучити срце наше, када прође све што је будило у нама похоту, када свако обнажен стане и поведен буде да одговор да.

Тешко тада ономе, ко је, подобно мени, учинио мноштво безакоња, ко је грешио и скривао грехе своје, да не би био осрамоћен овде! Тамо, на Дан Суда, прстом ће указивати на њега.

Безакоња моја умножише се, дани моји прођоше и ишчезоше, ближи се време одласка, а покајања у мени нема. Тешко мени, ако милости не буде на Дан Суда.

Блажен је човек који се бар мало потрудио у овом свету, јер ће он наследити Царство у свету непролазном. За мали труд стећи ће он велико наслеђе.

На Суду Твом, Господе наш, нема гледања на лице; тада ће сваком бити дато према делима његовим: чија су дела добра, томе (припада) Царство, а чија су лоша, њему мучење.

Отвори ми двери милосрђа Твога, Надо свих покајника, и пружи ми руку Твоју, пуну исцељења, да би загладила ожиљке моје, и исцелила ране моје.

Воља моја отказује да следи вољу Твоју. Ти ме сам покори вољи Својој, да бих кроз то задобио спасење и славио вољу Твоју, која је благонаклона према онима који се кају.

Милостиво прими молитву моју за помирење с Тобом, и по благости Твојој даруј ми живот при доласку Твоме; и посрамиће се лукави, када увиди да ме је помиловала правда Твоја.

Псалам 43.

Поуке о животу (2, 103)

Када видиш животне угодности, чувај се да те не привуку, јер у њима је скривена мрежа смрти. Јер ни рибар не забацује празну удицу.

Непријатељ, као мамац за удицу, користи обману насладе, распаљујући похоту, да би кроз то ловио душе и чинио их њему зависним.

Душа претходно уловљена у демонску намеру, постаје за друге душе демонска замка, и привидном насладом својом прикрива горчину греха.

Тежећи врлини, не малаксавај од трудова својих, зато што без трудова нема ни добродетељи.

У време напора подигни око душевно горе, па се, созерцавајући тамошњу радост, нећеш штедети од трудова.

Трудови праведних узгајају плод живота, а трудови грешника пуни су погибли. Приклањајући се првом, а уклањајући се од овог другог, не остављај простора за узалудне напоре, који не доносе плодове добра.

Трпи, Бога ради, невоље овога живота, и нећеш узалуд бити вођен уздањем Светих.

Они који се не труде (у добру) у овом сујетном животу, старају се да омету трудбенике у делима Божијим, да у својој близини не би имали неког ко их изобличава, али тиме још више увеличавају венце брижних трудбеника.

Држи се смиреноумља, да не би изгубио плодове добрих дела. Ако њега одбациш бићеш прибројан онима који се узалуд труде.

Желиш ли постати стражарем душе? Заштити се са свих страна, да се где не прикраде сластољубље помисли, и потопи твоју лађу у самом пристаништу.

Ако хоћеш да лука буде безбедна, огради је бедемима који се неће одмах усколебати од бура страсти; иначе лука ће постати место бродолома.

Ако страсне речи нађу себи место у души, оне као кукама навлаче душу на зло, у јаму погибли.

Избегавај душегубне састанке, и душа ће се твоја свагда наслађивати тишином.

Псалам 44.

Славословље Искупитељу (4, 354)

Благодаримо Благоме, који је ослободио род наш од ропства ђаволу и смрти, и помирио нас са вишњом Правдом, која се прогневила на нас, ради неправде наше.

Нека је благословен Милосрдни, који нас је потражио, иако ми Њега нисмо тражили; који се обрадовао нашем спасењу, и у причи о заблуделој овци показао нам пример како смо били изгубљени, па враћени.

Наследник и Син, призвао је и вратио заблуделу природу нашу, умро је и васкрсао, и нашим покајањем и обраћењем обрадовао сабор (небесних) духова.

Неизрециво је велика љубав, какву је објавио Човекољубац, јер је из нашег рода узео Он Заступника, и Њиме помирио свет са величанством Својим.

Велико је и ново чудо за нас и за сву творевину учинио Бог у нашој људској (природи), јер тело је наше учинио храмом, да би га испунио оним што је достојно свачијег поштовања.

Ходите, земни и небески, дивите се и чудите пред величином достојанства, зато што је род наш узведен на безмерну висину недостижног Божанства.

Небо и земља и све што је на њима, нека славослове заједно са нама Онога који је узвисио род наш, јер је Он обновио лик Свој у нама, избрисао грехе наше, дао нам Име Своје и све нам подредио.

Сваке славе достојан је, од оних који Га поштују, Он, који нас је над свима уздигао. Сви једногласно запевајмо хвалу Њему, и Оцу, који Га је послао, и Духу Светоме.

Свет, свет, свет! Благословен нека је Онај који је унизио Себе по благовољењу Своме, и који је обручио себи Цркву свету!

Светлост Твоја, Господе наш Исусе, засијала је над творевином и растерала таму заблуде. Нека засија и сада у душама нашим, светлост Твоја, Исусе, Царе наш, Светлости истинита.

Избави нас од свих пагубних помисли које душу смућују. Тада ћемо чистим умом хвалити Тебе, Сине скривеног Оца, јер си Ти Светлост истинита.

Несхватљива је непажња према вечном благу и мукама непрекративим. Позив на скрушеност (1, 327)

O, каква је утеха и каква сладост припремљена за нас, али нема онога који се подвизава, нема оног ко жуди за тим! Напротив, овоме претпостављамо ово садашње, времено, непостојано, а вечних оних блага се ни мишљу не дотичемо. Каква заслепљеност, каква обмана демонска!

Тешко мени! Какве муке су припремљене за казну подобним мени грешницима, који живе немарно и без страха и трепета, као да само празним речима поштујемо оно чему смо поучени, увесељавајући се плотским насладама, јер смо њима свезани као ланцима, и нема онога ко би се супротставио, - већ се свезани радујемо.

O, свепогубне замке нечисте змије! Како нам је свима помрачила ум, да би размишљали наопако и волели оно погубно, на рачун будућих блага.

Ходите, сокрушимо срце своје и дан - ноћ плачимо пред Господом. Ходите, присетимо се оног часа и онога што је прече, и у скрушености проливајмо сузе. Ходите, подсетимо се неизрецивих и неописивих оних блага, и сокрушимо се. Ходите, сетимо се оног страшног престола пред који ћемо у ужасу бити приведени, и тог стида који ће нас пред њим обузети, - и заплачимо над собом.

Ходите, подсетимо се како ће праведници засијати као сунце, а грешници се показати слични гарежу на грнету, па сокрушеним срцем узревнујмо у добрим делима.

Ходите, утврдимо себе у страху Божијем, да би се удостојили вечних блага.

Ходите, у скрушености и простоти срца припаднимо к Богу, јер је милосрдан и благ, и спасава оне који се кају.

Молимо Њега, да би нас Он увео у Царство Своје, неописиво блажено и којему нема краја.

Псалам 46.

Богородице, сам смелости немам; Ти се помоли, - брза помоћнице (4, 72)

Дјево Владичице Богородице, Преблагословена и Богоблагодатна, приклони ухо Твоје и почуј речи моје, које узносе погана и нечиста уста моја. Не презри мене бедног; не допусти да до краја пропаднем, ја недостојни слуга Твој, већ користећи Твоје материнске молитве, исцели моју окајану душу, немилосрдно сурвану лукавим страстима мојим. Зли демон, поразивши је гресима сластољубља, сатро ју је у прах.

Зато испуњен сваког стида, смелости немам, ни образа, да у човекољубивог Бога мога просим опроштај за мноштво грехова и исцељење неисцељивих рана мојих. Јер оскврнавих ја храм телесни непристојним жељама својим, унесох у њега мноштво нечистоте, и сва чувства повредих делима недозвољеним. Због тога смелости немам да подигнем к небу руке своје, оскврњене лошим делима. Зато пред Твојим неизрецивим милосрђем, свенепорочна Владичице, падам ја бедни и блудни. Јер нема мени другог прибежишта осим Тебе, једине утехе моје и брзе заштите. На Тебе се надам, не остави ме. Угодне су молитве Твоје Јединородном Сину Твоме; радује се Он заступништву Твоме, и брзо испуњава Твоје, за нас, молитве. Не презри мене најбеднијег, и недоличност дела мојих нека не прекрати безмерну милост Твоју, Богородице. Прими сада ово ништавно мољење моје и материнским Твојим молитвама учини га благопријатним Сину Твоме и Богу, и небеског Царства удостој мене, који хвалим и благосиљам Оца и Сина и Духа Светога.

Псалам 47.

Сам смелости немам; помолите се, Свети (4, 30)

Ко неће заплакати за мном, који сам за мало задовољство презрео вечно Царство, ни за шта не сматрајући вечни огањ? Предајући се страстима, упропастио сам достојанство душе своје, и постао подобан бесловесној стоци.

Бејах некада богат даровима, а сада заволех сиромаштво страсти. Далек постадох врлини, одметнувши се у далеку земљу порока. Полумртав сам, и веома мало живота је остало у мени.

И будући такав по сопственој вољи, очи не могу да подигнем ка благосрдном Господу. Плачите, преподобни и праведни, за мном обманутим страстима и грехом. Плачите, подвижници уздржања, за мном стомакоутодником и сластољупцем.

Плачите, милостиви и снисходљиви, за мном немилосрдним и злонаравним.

Плачите ви, који сте угодили Богу, за мном човекоугодником.

Плачите ви, који сте стекли кротост, за мном раздражљивим и гневљивим.

Плачите, смиреномудрени, за мном високоумујућим и гордим.

Плачите ви, који сте постигли апостолско нестицање, за мном приврженим вештаственом и обремењеном љубављу према стицању.

Плачите ви, који заволесте плач, а омрзосте смех, за мном који заволех смех, а омрзох плач.

Плачите ви, који чувате сећање на Суд после смрти, за мном који тврдим да се сећам Суда, а чиним супротно.

Молите се, Светитељи Божији, за душу узбуркану многим страстима, и чиме можете, тиме и помозите, Светитељи Божији.

Јер знам, ако будете молили човекољубивог Бога, све ће вам бити даровано из мора благости Његове. Као и човекољубиви Бог, тако и ви, које ја грешни молим, не презрите мољење моје, јер ја сам, због мноштва грехова мојих смелости немам.

Ваше је дело, Светитељи, да се заузмете за грешнике, а дело је Божије - да помилује очајне.

Умолите, Светитељи Божији, Цара за сужња; умолите Пастира за овцу; умолите Живот за мртваца, - да би послао руку помоћи и подигао смирену душу моју из њене палости.

Псалам. 48.

Тамо ће се све обелоданити. Док још времена има, пожури да се покајеш (4, 32)

Припадам обиљу благости Твоје, Владико свих! Прими мољење грешника; услади душу, измучену горчином греха; напој жедног из источника живота, и руководи ме на путевима његовим.

Као Владар слугу свога истргни ме из окова, да бих се ослободио робовања нечистим страстима којима је спутано срце моје.

Нека ме пресретне милост Твоја, Господе, пре него ли одведен будем у ад, заједно са онима који чине безакоње.

Тада ће се обелоданити све оно што сада чиним у тајности. O, какав ће стид обузети мене тада, када ме осуђеним виде они који сада мисле да сам беспрекоран, док ја бедни, остављајући духовно делање, служим страстима.

Тешко теби, душо моја; зашто се умно сунце у теби помрачује маглом страсти? И зашто та магла не ишчезава при појави луча светлости? Зашто дозвољаваш да те страсти вуку ка земљи, и уместо слободе изабираш окове?

Боготкану одежду учинила си неупотребљивом и недостојном царскога брака; добровољно се одајући гресима потчинила си себе непријатељу живота.

Шта ћеш рећи Судији у тај страшни и трепетни Дан?! Дођи к себи док још има времена. Док си још господарица своих помисли, док је при снази ум твој и тело у покрету, док још благодат може да се дотакне срца твога, и док можеш да излијеш очиститељне сузе, - устани храбро против страсти, и уз помоћ Божију одважно се бори са Голијатом.

Пожури и не дај да те предупреди некакав разбојник, или да те на улазу претекне каква блудница, или да ти се на вратима препречи неко од оних који Царство Божије задобијају на силу.

Пожури, јер када се трка заврши, неумесно је тражити такмичење; када се трговина затвори, неумесно је куповати, и када се посао оконча, неумесно је тада тражити да се ради.

Док још има времена, пожури да започнеш борбу, да би се, одолевши непријатељу, показао достојан да примиш венце.

Псалам 49.

Блаженство помиловања (4, 285)

Блажен је онај кога по љубави Својој уразумљујеш Ти, Господе, јер се не одвраћаш од оних које волиш. Не одврати се ни од мене, Господе, да ме не погуби лукави.

По благости Твојој поштеди мене немоћног, и удостој ме опроштаја безбројних грехова мојих, да бих са свима који су Ти угодили, и ја прослављао благост Твоју.

Поштеди, Господе, по доброти Твојој и помилуј све нас одбачене од правде Твоје, јер нисмо сачували речи (заповести) Твојих, а да смо их сачували, задобили би спасење.

И ја сам са свима таквима одбачен, чак и више од њих. Зато ме, по благодати Твојој, удостој да задобијем опроштај грехова, а силом овог праштања, и наду спасења.

Свакодневно се с љубављу поучавах речи Твојој. Удостој ме да заједно са праведнима објављујем и славословим ово: „Хвала Ономе који ме је помиловао! Слава Ономе који ми је опростио!”

Тебе благосиља висина, Тебе велича дубина, Теби се поклања сва твар, јер све је Тобом створено. Све песмослови Тебе, милосрдни Господе!

(1) добродетељ - врлина

(2) чистота - целомудреност

молитвеник » књиге о молитви » претходна страна »