ПРЕПОДОБНИ АМВРОСИЈЕ
Држите се смирења (Размишљања о молитви)
(НЕ ОСТАВЉАЈ БОЖАНСТВЕНУ МОЛИТВУ - Свети Оптински Старци о Исусовој молитви)

У рукописном наслеђу преподобног Амвросија Оптинског (чланцима, писмима, келејним записима), сачувало се много казивања великог старца о најглавнијем монашком делању - о молитви - и посебно о Исусовој молитви.

При пажљивом тумачењу те духовне ризнице мудрог Оптинског аве, убеђујем се у томе, да сва његова „сижеа” као да истичу један из другог, допуњују се новим подробностима, тематски, међусобно повезаним.

И ако се распореде ови драгоцени баћушкини записи у одређеном редоследу, то, они добијају изглед у потпуности завршеног дела, по форми и педантности мисли савршеног, које је саздано у жанру аскетских размишљања.

Последујмо за нашим Старцем - и по његовим дивним редовима, као по степеницама лествице духовног узлажења! Бог даје молитву, ономе, који се моли...”

*
* * *
*

Молитва је ствар таква да проживевши у манастиру неколико година, нећеш научити да се молиш онако како треба. Молитва сваког треба да буде саобрезна са његовим моћима, мора бити смерна и разумна. Молитва, без очишћења помисли и без подношења патњи не може да се врши. Мада се повремено и дају молитвена дејства, али, због недостатка љубави и смирења и трпљења - брзо се одузимају.

Од усмене молитве нико није падао у прелест, а срдачну молитву твотити без настављења (упућивања), опасно је. Таква молитва захтева упућивање, негњевљивост, ћутање и смирено самоукоравање у сваком непријатном случају. Начин молитве са виђењем и узношењем ума на небо, могу да употребљавају само бестрасни, дугим временом и подвигом, који су смирењм и помоћу Божјом, очистили себе од примеса страсти. А, за почетнике и немоћне, то је веома опасно и доводи до прелести вражје. Пишеш нешто о високом, о „унутрашњем поучавању", о умној молитви, да она код тебе сама собом делује и на време! То нешто не личи на право делање и предсказује више опасност, него успех духовни. Наша духовна мера је још увек мала...

Изгубивши молитву срдачну, ти си остала као без оружја. У свим твојим искушењима и у свим необичним дејствима, која ти се дешавају, ти не смеш остављати молитву. Ако не можеш да се молиш срдачном молитвом, моли се умном, или устима - било како моли се само не остављај молитву.

При пострижењу говори се да пострижени мора увек да има име Господа Исуса у уму и срцу, у мислима и у устима. А плод истинске молитве јесте смирење и љубав према ближњему.

До нас је дошао рукопис, где се показује прост начин, како усвојити молитву усмену, умну и срдачну - неког сељака Орловске Губерније, који је томе научен од неког непознатог старца. Рукопис, или запис тог сељака датира се 1855. годином. Кратко време пре тога, ми смо слушали од покојног нашег старца, баћушке, оца Макарија, да је код њега долазио један мирјанин, ради добијања савета, причао нашем старцу разна стања молитве, а имао је тако висок степен молитве, да је баћушка отац Макарије био у недоумици шта да му одговори - и могао је само да му каже:

„Држите се смирења”,

„Држите се смирења”.

И после је са удивљењем о томе говорио.

Непријатељ нашег спасења не устаје и против једне врлине, као против молитве, а нарочито против умне и срдачне молитве, свим начинима гони човека на гнев и на акцију против других, који по свом неразумевању, а такође по наговору вражјем ометају нас да водимо пажливи живот.

Један брат је питао другога: „Ко те је научио молитви Исусовој?”

Овај одговори: „Демони.” „Како демони?”

„Тако, они узнемиравају мене греховним помислима, а ја сам непрестано творио молитву, тако сам и привикао”

Тако и ти. Ма шта да ти говоре помисли, ти свој посао ради: моли се!

Један богољубитељ имао је папагаја, који је стално слушајући молитву домаћинову: „Господе Исусе Сине Божји, помилуј ме грешног” - и сам навикао да је понавља. Једанпут је у време лета излетео кроз отворен прозор на улицу и ту је на њега налетео јастреб, али, папагај, по навици, у страху, проговорио је молитву Исусову и одмахје јастреб одлетео од њега. Значи, чак безсазнајно изговорена молитва, послужила је за спасење од претеће несреће.

*
* * *
*

Срдачна молитва потребује наставника. Уосталом ко од почетка проходи (врши) правилно усмену молитву, укључујући ум у речи молитве Исусове, а затим буде вршио правилно и умну молитву са смирењм, држећи пажњу ума у грудима - то ће временом, и без наставника, код неких умна молитва прећи у срдачну.

Уосталом ко не проходи, мора да се задовољи усменом и умном. Пре неколико година, дошла је у Оптину једна молитвеница, коЈа се занимала молитвом Исусовом више од 30 година. Она је говорила: ја не знам где је код мене срце, али, дешава се да када говорим молитву Исусову, ја се налазим у таквом стању, да све моје кости говоре: „Господе ко је сличан Теби!”

Шта је умна молитва? То је тешко дело - све ће поломити. За молитву се старај колико можеш - ето теби мач духовни! Учитељ молитве је сам - Бог.

Молитва са именом Исуса Христа јесте заповест самога Христа. При постригу за монаштво даје се завет за молитву Исусову. Сагласно томе, монах мора да има Исусово име увек у устима, у уму и у срцу, и да сав свој живот испуни молитвом Исусовом.

молитвеник » књиге о молитви » претходна страна »