ПРЕПОБОДНИ НИКОН
Молитва, коју нико не може одузети...
(НЕ ОСТАВЉАЈ БОЖАНСТВЕНУ МОЛИТВУ - Свети Оптински Старци о Исусовој молитви)

Kада дође време да се подносе прогони за веру, онда је живот - користан: он учвршћује веру. О времену доласка антихриста, нико не зна (али су знаци његовог скорог доласка - присутни) - а и нашта та одбројавања? За мене то није важно, главно је да би савест била чиста, треба се чврсто држати вере православне, испуњавати заповести, треба проводити морални живот, да би смо били спремни. Треба се користити садашњим временом ради исправљања и покајања.

Из келијских записа оца Никона (Бељајева)

Понекад осећам да се Исусова молитва говори лако, а понекад тешко, осећа се празнина и морам себе да приморавам на молитву. О томе сам рекао Баћушки (Старац Варсануфије). Он ми је одговорио да то није ништа и да то приморавање себе на молитву је веома потребно у молитвеном подвигу.

*
* * *
*

Питао сам за Исусову молитву, да ли може да се чита скраћено. Баћушка није дозволио, говорећи, да су њу свети оци заповедали читати целу молитву са акцентом на последњој речи: „грешнога".

Када је могуће, треба говорити Исусову молитву и по бројаницама, а када је немогуће, - тада молитва треба да буде увек у уму, без бројаница.

*
* * *
*

Када сам изјутра дошао код Баћушке, он ме је благословивши, упитао: „Данас је спомен кога светитеља?”... Јављајући Божанствена (учења) недостижна разумевању, ти си говорећи, блажени и Тројицу свима, Максиме, проповедао јасно - присносушну (свудаприсутну) и беспочетну. - Но, сада је јасно, зашто је отац Амвросије увек под јастуком имао дела светог Максима Исповедника. Његова дела су врло дубока и тајанствена.

*
* * *
*

„Да, сада ми постаје разумљиво, како су некад старац и ученик живели једнодушно (сложно). Као што је старац говорио са учеником, тако и ја вама говорим.”

То је дубока истина.

Ученик треба да буде увек код старца, који мора да зна и осећа све - како дише и шта преживљава ученик.

Када има много света тада је то немогуће. Није ли зато тако предани ученик, као епископ Игњатије, напустио свог старца, оца Лава? (због многољудства)

*
* * *
*

Рекао сам Баћушки за ометање од стране ђавола. Ја се сећам да сам у то време, када ми је било страшно, почео да неравномерно (испрекидано) читам Исусову молитву - и на првој речи само сам изговорио „Господе”, - сада се не сећам. Када сам испричао о томе Баћушки, он ми је рекао: „Познали сте снагу молитве”.

*
* * *
*

Упитао сам „праћење мисли, тј. пажња при молитви, да ли се сматра најважнијим даром у сваком случају, или само што се тиче Исусове молитве? ”

Баћушка је одговорио: „Само што се тиче Исусове молитве”.

Баћушка, пре годину и по или две, ви сте ми дали на моју молбу листиће са стиховима „Молитва Исусова”.

Ја сам питао: „Зашто тако много?”, а ви сте ми одговорили: „Ја желим да ви идете тим путем, тј. са Исусовом молитвом”.

И продужише пут Исусове молитве. Већ сам вам говорио да постоји монаштво спољашње и унутрашње. Избећи спољашње је немогуће, али и задовољити се само њиме, такође је немогуће. Спољашње монаштво може се упоредити са обрадом земље. Ма колико да има њива, ништа неће порасти, ако ништа не посејеш. А унутрашње монаштво и јесте сејање, а зрно је Исусова молитва, која освећује сав унутрашњи живот монаха, даје му снагу за борбу, а нарочито је потребна за подношење патњи и искушења... Када имате било каква маштања, то им ви сами не противречите и не одгоните, већ просто удрите их „каменом”, а камен је име Исуса Христа, Исусова молитва.

*
* * *
*

Псаламска реч: „Сви ме народи опколише, али их у име Господње разбих” (Пс. 117, 1012) (Опколише ме, опколише ме, али их у име Господње разбих”). - у потпуности схватају делатељи Исусове молитве, мада им то нико није тумачио. То је једно од најаснијих места о молитви Исусовој, којих има врло много у Псалтиру...

Недавно сам приметио да „петстотница” умирујуће делује на душу. Једанпут сам устао да обавим „петстотницу”, незадовољан нечим, са некаквим роптањем, осуђивањем и нераздвојним са њим самооправдањем. Када сам завршио, ја сам осећао у телу некакав умор од поклона (метанија), а у души мир.

*
* * *
*

Једна слушкиња Господња дошла је једанпут код мене и замолила ме је да јој побјасним значење речи из 136. псалма „На реках Вавилонских”:

„Кћери Вавилонска, крвницо,...

... благо ономе, који узме и разбије твоју децу о камен!”

Многи су поражени жестокошћу тих речи, схватајући их буквално. Истина, у Старом Завету се тако и схватало, али у Христовој новој Благодати, то се схвата савршено другачије. Младенцима се овде, како објашњавају свети оци, називају изникле страсне помисли и страсни покрети. И те страсне помисли и покрети, чим они поникну, само што се зачну, у самом почетку њиховог зачећа, такорећи у њиховом „младеченству” (детињству), не дајући им да одрасту, него, док су они још мали, док се нису учврстили, треба их уништити, разбијати о камен. А камен је - Христос. Удри именом Исусовим, уништавај молитвом Исусовим и уопште, средствима благодати Христове - ове младенце вавилонске! Ето, какво су дубоко схватање речи овог псалма, нама оставили свети оци.

*
* * *
*

Мучно, често безуспешно стање, које претходи задобијању молитве Исусове, унутршње не бива обавезно код свакога.. Али, општи поредак стицања молитве Исусове је тај, да се она постиже трудовима и патњама и мучним (тегобним) стањем духа.

Из успомена духовних чеда оца Никона

Једанпут су оца Никона упитали: „Говоре да монаштво пада, зато што се не врши Исусова молитва. Да ли је то тачно?”

„Не само од тога, већ и зато што не пратимо себе и чистоту срца. Старајте се да пажљиво очистите своја срца од свега што је Богу неугодно, искреном исповешћу, Исусовом молитвом и испуњавањем заповести Божијих, јер само очишћено срце може да пева песму Господњу.”

Посаветовао нас је да прочитамо предговор књиге о Исусовој молитви старца Пајсија (Величковског).

Неко од сестара упитао је баћушку о певању химни.

„Певање химни - то није грех, али то је за мирјане добро, - ... али за монахе - то не иде, јер одвлачи од молитве Исусове, која све превазилази. Она је највиша, она је највећа радост и утеха, све остало само смета молитви. Певање то је мека храна, а монах мора да се храни тврдом храном...”

*
* * *
*

Питали су: може ли да се прође без Исусове молитве?

Баћушка је одговорио: „Може. Један се моли молитвом Исусовом, други, стојећи у храму са пажњом се моли речима црквених молитава, употребљава још неке молитве, али, Исусова молитва све превазилази. Баћушка Варсануфије говорио је: може се брезовим дрвима наложити пећ, а може и јасиковим, само да буде топло. Потребно је да се у души ви увек молитвено обраћате Богу, ма шта радили. ”

*
* * *
*

У књизи је записан израз: „Када једеш за трпезом, сећај се да није потребно да се најдеш до ситости - потребно је оставити места Духу Светоме, а ако се наједеш Дух Свети ће оставити тебе.”

- Може ли се тако говорити?

- Може, - одговорио је отац Никон - као што је речено код Јована Лествичника: када седиш за трпезом, говори Исусову молитву да би се она мешала са храном.

*
* * *
*

„Понекад размишљам - пише у својим успоменама монахиња Амвросија (Оберучева) - можда, одједанпут нећу моћи да са прекрстим, или ћу се разболети тако, да руке буду непокретне, и било би добро да истетовирам крст на својим грудима?” На то јој је Баћушка Никон одговорио: ”Ти имаш Исусову молитву, коју нико не може да ти одузме, - и она ће заменити крст.”

*
* * *
*

„Забринут сам што ми се ум расејава при Исусовој молитви.”

Отац Никон је одговорио: „Не збуњуј се, већ стално твори молитву. Ум се расејава, а уста и срце се ипак освећују том молитвом, која је велико оруђе. Ми немамо ничег већег ни важнијег од те молитве.”

„Шта значи монах спољашњи и унутрашњи?”

Отац Никон је одговорио: „Један епископ је дошао у један манастир и упитао настојатеља: Имаш ли добре монахе?”

„Имам” - био је одговор.

Настојатељ их је позвао и почео да говори: „Овај је добар ковач, овај је добар мајстор, итд... ”

Слушао је епископ и рекао: „Ја сам мислио да ми се покаже прави монах, тј. делатељ молитве или смирени, а ти ми показујеш добре мајсторе. Тога има и у свету много.”

молитвеник » књиге о молитви » претходна страна »