УВОДНА РЕЧ ИЗДАВАЧА
(МОЛИТЕ СЕ НЕПРЕСТАНО - Свети Игњатије Брјанчанинов, Свети Теофан Затворник - Избор из дела)

Молитва је дисање душе. Значи да свако од нас, ако се не моли, дави душу своју. Душа, као нематеријална твар, може се давити цео живот, а да погине тек по исходу из тела. И, човек може живети и стотину година до тада - наизглед несметано. Тек по исходу душе из тела, наступа вечна смрт.

Вечна смрт је тешко замислива данашњем човеку. Ми живимо у уобразиљи да нема вечне смрти, или ако је има, да она значи потпуно непостојање, нестанак. Међутим, као што постоји вечни живот у Царству Господа Бога нашег Исуса Христа, тако постоји и вечна смрт - обитавање у царству греха, у паклу. Наша навикнутост на грех не дозвољава нам да видимо сву његову погубност.

Приласком Цркви, која је Тело Господње, човек почиње да улази и у Царство Божије. Кроз молитве, током Служби, наш дух, наша душа, долази у директан додир са Духом Светим, што значи - са Богом! Причешћујући се, ми се са Богом сједињујуемо а, сједињујући се са њим, добијамо на дар полако и неке особине Божије - вечни живот, вечну истину, вечну љубав ... Дуг је то и спор процес, али је то и једини пут ка Богу, све остало су људске измишљотине; само је Откровење истинити, јер се сам Бог кроз Свето Писмо и Свето Предање објавио људима.

Да бисмо живели у Цркви, животом Цркве, потребно је и неопходно да, уз молитве које произносимо заједно, на Службама Божијим, вршимо молитве и сами, а такођер и заједничке, породичне молитве. У ту сврху је добро поседовати молитвеник, какав је објављен у издању Светог Архијерејског Синода С.П.Ц., у издању Светигоре и сл. Са обзиром на то да нам је заповеђено: "Молите се непрестано", у договору са духовником је корисно одредити молитвено правило (јутарње, вечерње, пре и после обеда ...) и начин узношења молитви током дана, у свакој прилици. Без благослова духовника узношење молитви може да не буде спасоносно, на против, може бити на осуду; ми сами не можемо знати своје границе, посебно је почетницима тешко да се правилно одреде према молитви, као и према свему другоме у Цркви. Ни особе које поседују веће искуство у Црквеном животу не одређују сами ни молитвено правило, ни време причешћивања, нити било шта што је битно за спасење...

Књига коју сте почели да читате је приручник; помаже у продубљивању свести о суштини молитве и о неким, условно речено, техникама произношења молитве. Већим делом посвећена је Исусовој молитви, коју произносимо сами, у свако доба. Често, обраћа се монасима, али је веома корисна и за свакога ко жели да живи у заједници са Богом, за свакога ко тежи спасењу.

Нека нас Господ Бог наш, Исус Христос, приведе спасењу по милости Својој!

молитвеник » књиге о молитви » претходна страна »