МОЛИТВЕНИК






АКАТИСТ свештеномученику САВИ, ЕПИСКОПУ ГОРЊОКАРЛОВАЧКОМ, и са њим пострадалим свештеномученицима (1) празнује се 04. (17.) јула (чита се у страдањима и при најезди искушења) Молитве пре читања акатиста » Кондак 1. Просијавши крвљу својом Светој Цркви у време ново, утврдите у вери и нас недостојне слуге Господње, који, сећајући се вашег мучеништва, молитвено кличемо: Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Икос 1. Ангели Господњи радошћу великом испунише се, видевши вас непоколебљиве у страдањима и у храбром исповедању вере. Крепећи снаге ваше, прослављаху Господа Васкрслога и вас свети свештеномученици победоносно клицајући: Радујте се, пастири достојни! Радујте се, наставници ревносни и трудољубиви! Радујте се, чувари истине! Радујте се, храбри исповедници имена Христовог! Радујте се, славом вечном прослављени! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Кондак 2. Од детињства изабран Господом би да животом својим послужиш заједници Цркве Божије, свечасни Саво, епископе Горњег Карловца. Са светитељима од века просијавшим и мартирима вере, ликуј у вечној трпези радости Господње кличући: Алилуја! Икос 2. Врлинама многим којима те Дух Свети украси, свештеномучениче Саво, сијао си вернима, утврђујући примером колебљиве и снажећи одважношћу Христовог војника слабе. Многи тобом очувани на путу истине, похвале приносе добротвору своме говорећи: Радуј се, архијереју богомудри и благочестиви! Радуј се, велики у подвигу и трпљењу! Радуј се, скромношћу сијао си стаду! Радуј се, огњем вере подизао си слабе! Радуј се, очинским поукама тешио си маловерне! Радуј се, свети свештеномучениче Саво архијереју горњокарловачки, са свештеномученицима невино пострадавши! Кондак 3. Напасајући верне истинама еванђељскога живота, удостојени сте двоструких венаца, часни оци свештеномученици, као ревносни проповедници Логоса Очевог и храбри исповедници и страдалници вере, који са светима вечно блистајући у слави, Богу трисвету песму приносите: Алилуја! Икос 3. Земаљским сладостима искушавајући вас, мучитељи безумни не разумеваху како живот свој полажете за веру, не одричући се истинитог и крвљу многих печатанога исповедања вере. Ми наследници ваши, радујући се непоколебљивости којом за Христом горесте певамо: Радујте се, узори правоверних и истинољубивих! Радујте се, тајни Божијих созерцатељи! Радујте се, плату у вечности достојно примате! Радујте се, све земаљско ради вечног остависте! Радујте се, пролазна блага не преластише вас у страдању! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Кондак 4. Стичући земаљско образовање непрестано си жудео ка висотама Божјега Царства, које крвљу задоби, на радост правоверних и утеху маловерних, сведочећи Христа Васкрслога: Алилуја! Икос 4. Таланте од Бога примљене умножио си на радост пастве, извршавајући са Духом Светим свако од Цркве поверено ти послушање. Древне обитељи крушедолске достојним игуманом показао си се, негујући свето предање истине Божије: Радуј се, наставниче правоверних Хришћана! Радуј се, узоре послушања и целомудрености! Радуј се, древне крушедолске обитељи похвало нова! Радуј се, поносе монаха! Радуј се, учитељу молитвеника! Радуј се, свети свештеномучениче Саво архијереју горњокарловачки, са свештеномученицима невино пострадавши! Кондак 5. У време страдања духовни узори били сте мученичком народу, који видевши оданост вашу Цркви и вери, благодарствено прослави Бога певајући: Алилуја! Икос 5. Непоколебљиво чували сте Православно исповедање вере, одолевајући свакоме искушењу, положили сте животе своје претрпевши многа мучења. Зато вас и прослављамо говорећи: Радујте се, чувари истините вере! Радујте се, борци за правду! Радујте се, окрепитељи верних у страдањима! Радујте се, поносе рода правовернога! Радујте се, источници благослова Господњег! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Кондак 6. На крви мученика сазда Господ Цркву своју. Међу њима блиставо сијају свети епископи мученици свих времена. Са њима у слави великој и тебе, Саво премудри, показа Логос Предвечни кога песмом вечном славопојиш: Алилуја! Икос 6. Древну епархију горњокарловачку великом у духу показао си, преображавајући је у градину свету, обрађујући је као пастир добри, свештеномучениче Саво. Натопивши је крвљу својом, не остави нас ни данас, молитвено заступајући све који спомен твој са похвалама празнују: Радуј се, епархију своју оживео си Духом Светим! Радуј се, паству своју хранио си маном небеском! Радуј се, крв своју пролио си зарад светиња Цркве! Радуј се, верујућима примеру блистави и лучезарни! Радуј се, снагом древних мученика разобличио си мучитеље! Радуј се, свети свештеномучениче Саво архијереју горњокарловачки, са свештеномученицима невино пострадавши! Кондак 7. Свештеници Твоји, Господе, обућиће се у правду, Духом Светим созерцаваше Давид премудри. На вама оци наши, презвитери и свештеномонаси горњокарловачки испунише се речи великога цара и пророка, јер непоколебљиво следећи Христа уђосте у радост Царства његовога: Алилуја! Икос 7. Тајанствена је и недокучива сила Духа Божијега која је оснажила вас оци наши, да страховита мучења у наду вечности преобратите, славопојећи Бога и опраштајући мучитељима. Зато вас као сведоке истине похваљујемо срцем кличући: Радујте се, хероји вере Богом прослављени! Радујте се, јер сте се од дијаманта чвршћим показали! Радујте се, јер сте заблуде мучитеља изобличили! Радујте се, истрајни у исповедању правоверија! Радујте се, укрепитељи оних који страдају! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Кондак 8. Тихи глас проповедника и молитвеника пастви својој био си, Саво блажени, остајући вечни сведок истине и благовеститељ мудри. Прослављајући Господа, Који тебе као свога препозна и у слави светих показа славопојимо: Алилуја! Икос 8. Са светим архијерејима рода српскога ликуј данас, Саво премудри, снажећи и позивајући чада твоја да пут истине следимо, и окушамо непрестано од трпезе вечне Богочовека Христа коме предстојиш у слободи великој: Радуј се, похвало времена нових! Радуј се, страдалниче истине ради! Радуј се, проповедниче еванђеља Јагњетовог! Радуј се, мученика древних похвало! Радуј се, свештеномученика древне цркве наследниче! Радуј се, свети свештеномучениче Саво архијереју горњокарловачки, са свештеномученицима невино пострадавши. Кондак 9. Господе, крепост наша једино си ти, певали су свештеномученици горњокарловачки на страдање вођени. Загледани у радост невечерњег Царства, пројавише Бога кличући: Алилуја! Икос 9. Као некада пред Диоклецијаном рани мученици и ви, мартири времена нових, непоколебљиво исповедасте Име Христово и веру апостолску пред мучитељима. Примером храбрости сијате нама који кличемо: Радујте се, врлинама многим даровани! Радујте се, храброшћу оденути и непоколебљивошћу опасани! Радујте се, примери достојни исповедања вере! Радујте се, Цркве горњокарловачке драгуљи бесцени! Радујте се, наставници благости! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Кондак 10. Као овца на заклање би поведен, свештеномучениче Саво, следујући Господу Коме си служио предано. Са Њим поневши крст у вечном блаженству трисвету песму славопојиш: Алилуја! Икос 10. У светости Бога Триипостасног као исповедник и мученик вере засијао си, Саво оче наш, зато те са праведнима од века поштујемо, часни спомен твој са љубављу прослављајући: Радуј се, архијереја Христових примеру! Радуј се, стражитељу над тајнама Божијим! Радуј се, ангела похвало! Радуј се, чада твојих утехо! Радуј се, пламени проповедниче вере! Радуј се, свети свештеномучениче Саво архијереју горњокарловачки, са свештеномученицима невино пострадавши! Кондак 11. Царство Божије као наду имајући, телесна страдања бодро сте претрпели, росу тихе благодати Духа Светога невидљиво примајући. Тако оснажени славом будућега века победоносно клицасте: Алилуја! Икос 11. Безгласним учинисте мучитеље, који мир и спокојство ваше у страдањима не схваташе, јер тамом опседнути убијајући вас мислише да Богу принос чине: Радујте се, мука телесних победитељи! Радујте се, мир вечни у страдању недодирљивим показа вас! Радујте се, изобличење мучитеља! Радујте се, страдајући креписте духовне снаге! Радујте се, достојни наследници Косовских мученика! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки са епископом Савом невино пострадали! Кондак 12. Уђите у радост Господа свога, Еванђеље позива оне који крст свој на Голготу живота изнеше. Примајући са апостолом Павлом венац правде, Бога прослављајте песмом: Алилуја! Икос 12. Епархија горњокарловачка са великом љубављу поштује вас, свештеномученици, који чистоту вере очувасте и благослов нама дарујете заступајући нас у Дан другога доласка Господњег, е да би и ми са вама угледали Светлост Бога Тројичнога Који вас прослави: Радујте се, невино на заклање одведени! Радујте се, пострадали не одричући се Христа! Радујте се, ангели вас молитвено крепише у мукама! Радујте се, земаљска Црква прославља вас љубављу неисказивом! Радујте се, пасхе вечне сведоци! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Кондак 13. Нека је прослављен Бог у Тројици: Отац, Син и Дух Свети, Коме следовасте љубављу, делањем и животом: Саво архијереју са презвитерима Цркве горњокарловачке пострадавшима. Самилостиво погледајте и на нас поколења ваша која радосно кличу вама, о! родитељи и наставници живота и истине: Алилуја! *(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)* Молитва светом свештеномученику САВИ, ЕПИСКОПУ ГОРЊОКАРЛОВАЧКОМ О! Преславни архијереју Цркве Христове и велики страдалниче за истину вере, као што свештену епархију своју ниси напустио пред страдањем, већ си као предстојатељ стада први на заклање одведен, тако и сада, Саво премудри, моли Господа да нас помилује и као Своје препозна када буде благоизволео да суди свакоме по вери и делима. Не престај молитвено стражити над нама, пастиру духовни, учећи нас да правилно веру исповедамо, славећи Бога у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин! О! Молитва светим СВЕШТЕНОМУЧЕНИЦИМА ГОРЊОКАРЛОВАЧКИМ Христови сведочитељи у време ново засијали и невино пострадали ради исповедања вере, сетите се у дан другога Доласка Господњег и нас недостојних чада ваших, који вам молитвене похвале приносе и молитвеним уздасима вапију. Сетите се и страдалног рода нашег кога буре искушења ломе, Цркву Свету покажите недодирљивом за нападе непријатеља, прослављајући Оца и Сина и Духа Светога, сада и увек и у векове векова. Амин! Тропар, глас 8. О, свештеномучениче Саво горњокарловачки, са презвитерима својим часно пострадавши, животима својим Христа сведочећи, кроз мучеништво вечност задобисте, радујући се у лику часних страдалника, спомените и нас грешне који вас молитвено славимо. Кондак, глас 8. Служитељима верним показасте се, свештеномученици горњокарловачки, епископом Савом предвођени, мучеништво примисте наслеђујући радост непролазну,Стима у роду нашему просијавшима. ЖИТИЈЕ свештеномученика САВЕ, ЕПИСКОПА ГОРЊОКАРЛОВАЧКОГ Oвај смирени и скромни, испуњен многим врлинама, епископ Цркве, рођен је 6. јула 1884. годпне у Молу од благочестивих и побожних родитеља Стефана и Јелисавете Трлајић. На светом крштењу добио је име Светозар. (2) Основно образовање стекао је у родном месту, а велику класичну гимназију и богословију завршио је у Сремским Карловцима. Као даровпт и вредан ученик показао се и током студија, са највишим опенама завршпвши Правнп факултет у Београду и одбранпвши Правосудни испит у Загребу. Пожелевшп да као свештенпк послужи Цркви и роду, ђаконски чпн примио је на Богојављењег, а презвитерско посвећење на Светога Саву 1909. године. Непуне две деценпје службовао је као парохијски свештеник у Башаиду. Као савестан и одговоран клирик, изабран је почетком 1927. године за референта, а потом и секретара Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Као удов свештенпк, примио је монашки постриг 1929. године, у деспотској Крушедолској лаври, где је произведен за архимандрита и постављен за настојатеља манастира. Мудро руководивши братијом и у свему унапређујући Благовештењску свету обптељ, промисао Божија је овога светога и врлпнскога свештеномонаха повела још узвишенијом стазом служења Цркви и роду. Изабран је за викарног епископа Сремског и хиротонисан 30. септемора, 1934. године у Саборној пркви у Сремским Карловцима, руком такође мученога за веру, патријарха србског Варнаве. Као викар сремски, епископ Сава је до новембра 1936. године вршпо дужност председника Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке и свега неколико месеци дужност председника Црквеног суда Архиепископије. Као одговоран, трудољубпв и марљив посленик на њиви Господњој изабран је за епархијског архијереја упражњене горњокарловачке епископпје са седиштем у Плашком, где је и устоличен 4. септембра 1938. године. Богом повереном епархијом са љубављу је управљао чувајући хитон Светосавске цркве, не реметећи и не угрожавајући слободу народа других вероисповести. У народу је упамћен као тих, скроман и побожан епископ, увек спреман да жртвује себе ради ближњих. Посебно се са светитељем Николајем жичким, истакао у борби против Конкордата, што му касније нису заборавили идејни творци НДХ. Други светски рат затекао је овог марљивог еппскопа у престоном Плашком, у коме су се већ 21. маја, 1941. године окупиле десетине усташа, како би власт над градом преузели од Италијана. Еппскопа Саву су одмах по преузимању власти прогласили за таоца "нове католичке државе Хрватске". Усташе су већ 23. маја упале у епископски двор, насилно иселили епископа Саву и сав намештај превезли у Огулин. Злогласни логорник, усташа Јоспп Томљеновић, тражио је насилну предају епархијског новца и вредности, наређујући епископу Сави да напусти просторије, јер "његово присутство није ни пожељно ни потребно". Уз то му је наређено да одмах напусти Плашки и иде у Србију, што је овај храбри епископ Пркве одбио, рекавшп да је законити епископ горњокарловачки и да не сме и не може напустити своју Богом поверену епархију и паству. Остајући непоколебљпв и не напуштајући епископско седиште, свештеномученпк Сава ухапшен је 17. јуна 1941. године, са тринаест угледних Срба и свештенппима Богољубом Гаковићем, Ђуром Стојановићем и Станиславом Насадилом. Затворенп су и страховито мучени у штали Јосипа Томљеновпћа, особито епископ Сава. Дана 19. јула, 1941. године усташе су извеле заробљенпке, сврстали их по двојицу у ред и одвели на железничку станицу у Плашком у намери да их отпреме у Госпић. На железничкој станици провели су више од седам часова. Епископа Саву су везаног и ланцима зверски малтретирали, не дозвољавајућп му ни да седне ради предаха. У госпићком затвору у који су депортовани, новомученпци доведени из Плашког су страховито мучени. Половином августа 1941. године из госпићког затвора изведено је око две хиљаде Срба, везаних жицом по двојица и одведени су путем ка Велебиту. Међу тим мученицима био је и свештеномученпк Сава. Италијански новинари су сведочили да је на Велебиту током августа 1941. године убијено преко осам хиљада Срба, међу којима се предпоставља да је пострадао и епископ Сава. Постоји још једно сведочење о мученичкој смрти епископа Саве, забележено руком свештеника Јована Силашког и објављено у Банатском веснику, а које је епископ захумско-херцеговачки и приморски др Атанасије Јевтић, записао у књизи "Српска Црква у другом светском рату". Сведочење свештеника Силашког гласи: "Године 1941. у горњокарловачкој епархији завладала је ужасна усташка страховлада. Свештеницима и епископу речено је да више нису пожељни и да морају напустити своје вернпке и свој народ. Надбискуп Алојзије Степинац отворено је рекао владици да мора да напусти "хрватски" Карловац, иначе ће бити ликвидиран. На то му је владика одговорио "Главу дајем, али свој народ не остављам"! Да се надбискуп није шалио видело се одмах. Владика Сава је ухапшен и страховито мучен. За време његовог мучења у Плашком, усташе су певали: "Сви који сте у Христу рођени - у Христа сте се обукли". Када су владику после мучења повели на стратиште, његова мајка је стајала поред цркве и чекала да га проведу. Хтела је, још једанпут, да види сина и да се са њиме поздрави. Мучитељи јој то, међутим, нису дозволили. Владика је, ипак, везанпм рукама благословио мајку и отишао у смрт. Неколико година касније, у башаидску цркву, у којој је владика Сава службовао као месни парох, свратио је непознат човек. Срео је тадашњег управника поште Саву Сараволца. Сава је, иначе, био дугогодишњи појац у башаидској цркви и то са поносом истицао. "Да ли сте познавали владику Саву Трлајића?" - упитао је непознати Сараволца - "Чуо сам да је био свештеник у Башаиду." "Како да не! Владика ме је школовао. Њему сам захвалан за све што сам у животу постигао." "Одкуд познајете владику?" "Био сам непосредни сведок његовог страдања" - одговорио је незнанац. "Усташки мучитељи довели су владику на једну пољану и наставили мучење. Живом су му кожу одрали и посули сољу. Затим су га закопали у земљу. Само му је глава вирила. Потом су довукли гвоздену дрљачу и вукли је преко његове главе, све док није душу предао Господу. Даље не знам. Биће да су га усташе бацили у једну од многборојних јама у том крају, српских гробница. Ни смрт га, дакле, није одвојила од народа". Непознати се окренуо и отишао, а Сава је остао скамењен, не успевши да га упита за име ...". Само Богу Живоме познато је како је и где свештеномученик Сава завршио свој страдалнички живот. Једно је сигурно, ушао је у радост Господа Кога је посведочио мученичком крвљу. (3) Свештеномученик Сава је са другим свештеномучениппма и мученицима, уписан у Диптихе Светих, током редовног заседања Светог Архијерејског Сабора, Србске Православне Цркве, 1999. године. Литургијски се спомпње 4. јула (по јулијанском односно, 17. јула по грегоријанском календару). Свештеномучениче Саво, епископе горњокарловачки моли Бога за нас! (1) У остале пострадале свештеномученике се убрајају: Бранко (Добросављевић), Миле Горњобудашчански, Борис (Муљев), Михаило Требињски, Владимир Српско-Моравички, Бранко Брђанско-Јаворањски, Душан Јесенички, Вуколај Брињски, Георгије Сењски, Манојло Врелски, Гено Госпићки, Матија Смиљански, Петар Плашчански, Петар Бунићки, Илија Средњогорски, Данило Бјелопољски, Милојко Почитељски, Никола Личко-Петровоселски, Димитрије Широко-Кулски, Вујадин Дебело-Брдски, Радивој Коренички, Душан Плитвичко-Љесковачки, Јован Радучки, Милош Грачачки, Спасо Доњелапачки, Дмитар Цвијановићко-Брдски, Петар Петрињски, Родољуб Петрињски, Дане Свињички, Глигорије Бачугски, Петар Војнићки, Душан Коларићки, Милош Радовички, Душан Дуњачки, Богдан Глински, Стеван Огулински, Ђуро Горњодубравски, Илија Муњавски, Илија Црно-Власни, Теофан Гомирски, Методије Гомирски, Сава Бувачки, Игњатије Велико-Градушки, Стефан Гомирски, Доситеј Плашчански, Богољуб Плашчански, Миле Перјасички, Милан Плашчански, Петар Плашчански, Илија Плашчански, Радован Примишљански, Милан Плашчански, Милан Плашчански, Станислав Личко-Јесенички, Јаша Плашчански, Ђуро Плашчански, као и свештеноисповедници : Симеон Сушачки и Андрија Томино-Гајски. (назад ») (2) Као да је Дух Свети мирским именом свештеномученика Саве предсказао светлосност његовог страдалничког и исповедничког живота ислужења Цркви. (Прим. аутора) (назад ») (3) За животопис свештеномученика Саве горњокарловачког коришћени су следећи извори: Џомић В. Велибор, Усташки злочини над србским свештеницима, Перун-Подгорица, 1995; Нови свештеномученици и мученици Православне Цркве просијавши у Православном Српском народу, Цетиње, 2000, Плећевић 3. Димитрије, Српски светачник, Београд, 2008, Архив епархије горњокарловачке. (назад ») "Нови сведоци васкрслог Христа: свештеномученик Сава епископ горњокарловачки, са пострадалим свештеномученицима: житија, служба, акатист", Димитрије З. Плећевић, са благословом његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима (Поповића) издаје Епархија Горњокарловачка, издавачка установа ,,Мартириа", Београд Карловац, 2010. молитвеник » акатисти » претходна страна »