МОЛИТВЕНИК






АКАТИСТ светом МАРТИНУ, ЕПИСКОПУ РИМСКОМ, ИСПОВЕДНИКУ празнује се 14. (27.) априла и о сабору Кримских светих отаца 15. (28.) децембра Молитве пре читања акатиста » Кондак 1. Изабрани од Војводе и Господа сила на катедри свете древне Цркве римске. Украсио си собом Петров престо и на том камену сачувao си непоколебљивом Православну Цркву, свети оче Мартине, и са првоврховним апостолом дивно си се прославио у незалазном дану Царства Христовога. Због тога ти кличемо: Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Икос 1. Арханђели и анђели дошавши на сабор у свети град Рим са апостолима Петра и Павла, уразумљујући Свете Оце Цркве да ти предају престо првоврховних апостола у тешко и сурово време, када је Црква Божија била мучена од љутих и дивљих вукова, који су грабили стадо словесних оваца Христових. Ти пак примивши благодат првосветитеља, светим речима твојим напасао си, свети оче Мартине, Цркву Божију, јавно си утврђивао пресвето учење, обарао си јеретичке пукове. Због тога прими од нас ове похвале: Радуј се, свети оче Мартине, преславни наставниче православнога учења! Радуј се, нелажни чувару свештених заповести! Радуј се, истинити покаратељу лажи! Радуј се, учитељу Божанских речи! Радуј се, реко, испуњена духовним водама! Радуј се, јер увек испуњаваш душе наше разумним добрим плодовима! Радуј се, светиљко, која сијаш светлошћу побожности! Радуј се, горо, која изливаш Божанску радост! Радуј се, свештени служитељу Божијег олтара! Радуј се, часни чудотворче! Радуј се, проповедниче Божанских речи! Радуј се, изобличитељу смрадних јереси! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 2. Видевши, светитељу, растурену плеву од Павла, цариградскога патријарха растурену усред пшенице побожне вере, и разумевши да је ово јеретичко и штетно учење противно учењу светих отаца који су били у Халкидону, испунивши се, свеблажени, божанске ревности, сабрао си, свети оче Мартине, сабор у Латерану, на коме си утврдио предање. На сабору си осудио Пира, Сергија, Теодора, Кира и сличне њима као нечасне празнословце. Православно пак учење исповедајући са Светим Оцима: две суштине и две воље и двоструко дејство, клицао си Богу: Алилуја! Икос 2. Недознали разум безумнога Павла, патријарха који је мудровао о једној вољи у Христу, јавно си обличио, свети оче Мартине, украшени, истинитим разумом и вером. Исповедао си Сина равночасног и сапрестолнога Оцу, у једној ипостаси, у две воље. Ми пак тобом у вери утврђени, овако ти кличемо: Радуј се, свети оче Мартине, верни учениче апостола Петра! Радуј се, свехвални свештениче истините скиније! Радуј се, јер си твоју паству наситио духовном храном! Радуј се, чашо, која излива божанско пиће! Радуј се, овенчани неувелим венцем од Бога! Радуј се, јер си се удостојио небескога блаженства! Радуј се, стални посредниче пред Богом за све људе! Радуј се, путовођо, који све водиш у Небеске станове! Радуј се, свећо, која јако сијаш на римској катедри! Радуј се, светиљко, која нам светлиш у животу! Радуј се, јер исходиш са запада! Радуј се, и на истоку се јављаш! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 3. Непријатељском силом си протеран из Рима, свети оче Мартине, неправедно одвојен од свога престола. Благоизволео си да пострадаш од неправедних људи. Стојећи међу разбојницима, као законски страдалник од њих мучен и поруган и без разлога вучен, остао си непоколебљив у вери, непрестано кличући Богу: Алилуја! Икос 3. Ваистину имајући неисцрпно скривено богатство у ризници срца свога, светоотачко учење о Светој Тројици, свештеним речима твојим свештено учење си јавно утврдио, оборио си пукове јеретика, претрпевши прогонство и тамницу и многе невоље, расејао си сву обману јереси. Због тога дивећи се твоме трпљењу, овако ти кличемо: Радуј се, свехвални страдалниче! Радуј се, предивни мучениче! Радуј се, јер си претрпео дугогодишње тамновање! Радуј се, јер си био чувар непорочне вере! Радуј се, јер си уништио јеретичку таму! Радуј се, јер си све просветио спаситељном светошћу учења Христовог! Радуј се, јер си затворио уста лукавих људи! Радуј се, јер си научио верне да узносе хвалу Господу! Радуј се, јер си се украсио подвигом исповедништва! Радуј се, јер си се присајединио хору светитеља! Радуј се, јер си загрмео од запада до истока! Радуј се, јер си зрацима побожности просветио и Руску земљу! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 4. Бура сумњалачких помисли смућује наш ум, како је светитељ Христов био поруган од безаконика. Јер злобно те као звери вукоше, ланцима свезаше, усред града ругаше, ружише и псоваше, и без стида те нападоше. Ти пак сва мучења си претрпео, подражавајући твоме Претходнику, кличући: Алилуја! Икос 4. Павле, патријарх цариградски чувши да се крила смрти раширише над њим, клетвом убеђиваше цара да престане да више не злоставља светога старца. Цар пак дишући злобом, не прими молбу патријарха, опет страдалника предаде мучењу и стави у тамнцу, а потом га посла у затвор у град Херсон где га је мучио глађу, скрушеношћу и свим животним потребама и где после две године оде ка Господу. Ми пак славећи скончање мучења твог и пресељење ка Господу, кличемо ти овако: Радуј се, јер си вукове који су дошли у овчијој кожи далеко отерао од стада Спаситељевога! Радуј се, јер си мудро сашио поцепану ризу Христову и растрзану чељустима зверова! Радуј се, јер си био чувар апостолскога предања! Радуј се, јер си православно проповедао Исуса Христа, Бога пак и човека, који је имао две воље и дејства! Радуј се, јер си био жртва и приносилац жртве! Радуј се, јер си жртвовао себе Богу ради вере! Радуј се, богоречити, постао си мртав целоме свету! Радуј се, јер си био жив јединоме Господу! Радуј се, јер си се свештеним помазањем и мученичком крвљу приближио Богу! Радуј се, јер си се због разних мучења обукао у ризу нетрулежности! Радуј се, јер сада живиш на небесима! Радуј се, јер увек стојиш пред Божијим престолом! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 5. Јавио си се као боговођена зведа, преблажени оче Мартине, засијао си од запада на исток, сву земљу си просветио зрацима и одагнао дубоку јеретичку таму и све научио да певају Богу: Алилуја! Икос 5. Видевши да мноштво архијереја и свештеника због страха од цара прима јеретичко учење, устао си на суду који те је судио, осуђујући обману оних који проповедају да је у Христу једна воља, и украсио си се мученичким венцем. Због тога слушаш од свих ове похвале: Радуј се, прослављање страдалника! Радуј се, величање мученика! Радуј се, оковани гвожђем, без спотицања си ишао путем Христовим! Радуј се, јер си обагривши земљу крвљу својом ушао у светињу над светињама! Радуј се, јер си постом одагнао страсна играња! Радуј се, јер си уздржањем одбацио грешне жеље! Радуј се, јер си реком трудова твојих напојио пустињу безбожија! Радуј се, јер си у мору суза твојих потопио мисленога фараона! Радуј се, јер си разноликога змија погрузио у капима крви помешаним са сузама! Радуј се, јер си се трудом и болестима удостојио да видиш красоту Едемску! Радуј се, затворени у тамници, затворио си уста јеретицима! Радуј се, уклоњени са престола, оборио си непријатеље и противнике Цркве Божије! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 6. У сву земљу дивно изиђе проповед речи твојих, богомудри оче Мартине. Тако си се јавио претеча Васељенскога Сабора, који се одржао у Цариграду. Због тога си на небесима пронашао награду трудова својих, погубио си пукове демона, достигао си хорове анђела и светитеља, чијим животима си без порока поревновао, смело кличући Спаситељу: Алилуја! Икос 6. Засијао си свети оче Мартине, љубитељу Свете Тројице, тебе је свети апостол Павле јасно научио речима својим Божанској вери да славиш Христа у двама природама, вољама и дејствима. Због тога те верни славе овим песмама: Радуј се, проповедниче вере! Радуј се, затварање нечистих уста! Радуј се, јер изливаш благодат Светога Духа из твојих медоточивих уста! Радуј се, јер гориш огњем против јереси! Радуј се, философе, јер си у себи скупио разум земаљских и небеских! Радуј се, премудри, безмерном жељом јавио си се сличан Христу! Радуј се, подражаватељу Спаситељевога страдања! Радуј се, на Крсту своме сараспео си се са Христом! Радуј се, живоносни зраку и сунце заблуделима! Радуј се, Божанска трубо, која си загремела учење Христа! Радуј се, новопроцветали врту у винограду светитеља Христових! Радуј се, плоде Божанскога разума којим се хране верни! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 7. Желећи да богомрске јереси расејеш у најкрајњу таму, ваистину си се јавио као богосветла светлост, свети оче Мартине; људе Римљане си усрдно напасао и све си испунио твојим благодатним зрацима. Отерај и од нас богохулне јереси, да би благопријатно клицали Богу: Алилуја! Икос 7 Свети оче Мартине, тебе сматрамо као новога војводу Сампсона противу непријатеља, који одби најезду нових филистејаца на богоизабрани народ православних, оружијем свога светитељства, настанивши божански мир и тишину, да би ти клицали овако: Радуј се, јер си се обукао у одбрану правде! Радуј се, јер си на себе ставио шлем и нелицемеран суд! Радуј се, јер си примио непобедиви штит светости! Радуј се, јер си добио силу од Вишњега! Радуј се, јер си се препасао духовним мачем речи Божије! Радуј се, јер си се обукао у сандале истине, да би стао на главу древне змије! Радуј се, јер си примио венац доброте из руке Господње! Радуј се, дана ти је од Господа држава Царства! Радуј се, јер си у рату са непријатељима залан као злато у пећи! Радуј се, јер си примио жртвено изобиље! Радуј се, јер истину увек говоре твоја уста! Радуј се, јер су ти мрска лажљива уста! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 8. Завршио си земаљски живот и населио си се у Небеске станове. Срцем верујући у правду, устима исповедајући на спасење да Господ има две природе и две воље, и нас си научио да увек певамо Њему: Алилуја! Икос 8 Сав испунивши се љубављу Христовом, као добар пастир који душу своју полаже за овце данога ти стада, верно си напасао, ради многе користи би си стуб и утврђење истине, због чега ти кличемо усрдно: Радуј се, добри пастиру, који си хранио овце на богатим пашама! Радуј се, неуспављиви стражару, који чуваш стадо своје од грабљивих вукова! Радуј се, јер заблуделе приводиш Христу! Радуј се, јер си ослепљене јересима призвао у заштиту Цркве Христове! Радуј се, добри пастиру, јер спасаваш словесно стадо од свих невоља! Радуј се, двери, којом овце уђоше у двориште Очево! Радуј се, прељубљени пастиру, који полажеш душу своју за овце! Радуј се, духовна храно, која Јеванђељским речима храниш гладну паству своју! Радуј се, Божанска радости жалоснима! Радуј се, брзо исцељење болеснима! Радуј се, тихо пристаниште многих који долазе да се спасу! Радуј се, приправни избавитељу, спаститељни чувару свих! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 9. Расејао си сву обману јереси, подвизавајући се мученички, многе невоље си претрпео, свети оче Мартине, за Христа Бога, ниси дао веђама твојим дремање, док ниси постао стан Богу и сада си узашао ка безболном животу, кличући Богу: Алилуја! Икос 9. Многоречита уста немудрих лукавих људи затварају се твојим речима, достохвални оче Мартине, распаде се лукави код твојих свештених ногу и божанско учење јави се сјајније од сунца. Због тога озарени небеском светлошћу, кличемо ти свехвални: Радуј се, наследниче апостола! Радуј се, исти са мученицима! Радуј се, исте ревности са посницима! Радуј се, предложитељу догмата! Радуј се, удружење истине! Радуј се, утврђење вере! Радуј се, стану чистоте! Радуј се, миомиру Духа Светога! Радуј се, превелика ризнице познања! Радуј се, темељу Цркве Христове! Радуј се, боговођена реко разума! Радуј се, потапање богоборних учења! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 10. Желећи спасити људе Херсонске, јавио си се као молитвеник за своје ново отачаство, оче Мартине. Руску земљу си обогатио светим гробом и телом твојим, пред којим је благоизволео да се у Влахернској цркви свети равноапостолни кнез Владимир крсти, кличући Богу, Кога си прославио песмом: Алилуја! Икос 10. Зидине новога Јерихона - Цариграда уплашише се не могавши чути трубни глас критике твоје, богоречити оче Мартине. Камење пак позва мртве, јер срца људи окаменеше. Ми пак сматрајући тебе за Исуса Навина, који зна да нас води у обећану земљу, кличемо ти овако: Радуј се, јер чистиш прљавштину окамењених срца наших! Радуј се, камену, из кога истиче река живоносне воде! Радуј се, жезлу Ароновог свештенства, који процветаш мртве душе! Радуј се, Богом дана мано, чијом слашћу нас храниш! Радуј се, плоде обећане земље, који нам Господ даде за храну! Радуј се, непорочно јагње, које си на заклање принео себе ради нас! Радуј се, рајска гранчице, која нам се подари као знак вечнога живота! Радуј се, огледало, у коме имамо одраз будућих догађаја! Радуј се, звездо, која нас водиш јаслима Спаситеља! Радуј се, огњени стубе, који светиш заблуделима у греховној тами! Радуј се, многосеновито дрво, које под свој сен покриваш оне који се страдају у страстима! Радуј се, топла одећо нагих, који живе у зими и на мразу! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 11. Анђелском песмом душу твоју спроводише анђелске војске, када си се преселио из овога привремнога света у Небески, свети оче Мартине. Гроб твој, где почива часно тело твоје, излива миомирис, који миомирише верне. Ми пак скупивши се око њега весело кличемо : Алилуја! Икос 11. Засија твој светлоносни спомен, побожно просвећује душе оних који га врше и очигледно чини заједничарима Божије светолости, због чега те богумдри, достојно величамо: Радуј се, просвећени светлошћу Христовом, просвети моју помрачену душу! Радуј се, јер носиш венац победе који примаш почасти којих и нас учини заједничарима! Радуј се, јер имаш власт да везујеш и разрешаваш, разреши и свезе зала мојих! Радуј се, заједничару љубави Божије учини и мене заједничара Царства Небескога! Радуј се, јер жезлом вере одгониш јереси, отерај и од нас многе јереси! Радуј се, јер си морем исповедања угасио обману јереси, угаси огањ неверја који ме исушује! Радуј се, јер си страдањима својим, као мачем, победио пукове злих духова, од којих изабљаш оне који те поштују! Радуј се, јер због мучења наслађујеш се божанском радошћу са свима светима, са којима и нас учини заједничарима! Радуј се, јер си се храбро препасао чистотом целомудрија коју дајеш и нама! Радуј се, јер си умртвио пожуде тела, умртви телесне страсти које нас муче! Радуј се, јер си трпљењем својим победио гордост лукавога, молитвама својим научи нас трпљењу! Радуј се, јер си достојно примио благодат исцељења, исцели мноштво мојих болести! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 12. Благодат се изли из уста твојих, небомудри оче Мартине, био си пастир Цркве Христове, учећи словесне овце да верују у једнога од Свете Тројице, Бога и човека, који има две воље. Због тога данас светло празнујемо свети спомен твој, кличући слављеноме Богу: Алилуја! Икос 12. Скупивши се данас песмама и псалмима да прославимо светли спомен твој, свети оче Мартине, који прекрасно и светлоносно сијаш украшен славом и благодаћу. Зато играју сада анђелски чинови, хвале те мученици са апостолима због твојих подвига и страдања, свети споведниче. Због тога и ми са њима кличемо: Радуј се, непоколебљиви темељу Божанскога учења! Радуј се, пријатељу Христов и часни сасуде! Радуј се, духовни органе, знаку Божанскога грома! Радуј се, прекрасни цвете Божанскога раја! Радуј се, добри и верни слуго Свесвете Тројице! Радуј се, блиски саслужитељу Анђелских војски! Радуј се, славно величање православних људи! Радуј се, чврсто утврђење оних који се колебају у вери! Радуј се, устајање понижених за истину! Радуј се, разрешење невиних од оговарања! Радуј се, јер тобом се ослобађамо од страсти! Радуј се, јер тобом се удостојавамо вечнога Царства! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 13. О, прехвални и предивни оче наш Мартине, велики чудотворче и светитељу Христов, примивши ове мале молитве наше, умоли Господа сила и Творца све твари да се у време смрти наше избавимо вечни мука и страдања у аду, да би са тобом и са свима светима заједно певали увек Богу: Алилуја! *(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)* Тропар, глас 8. Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Мартине премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше. Кондак, глас 2. Насладивши се уздржања, богомудри, жеље телесне си умртвио, показавши се као онај који је вером узрастао и као рајско дрво живота си процветао, Мартине, оче свети. Акафист святителю Мартину I Исповеднику, папе Римскому http://st.martin.ru/holy/akafisty/akafist-svyatitelyu-martinu-ispovedniku/13 са црквено-словенског језика превео протојереј Животије Милојевић ЖИТИЈЕ (СТРАДАЊЕ) светог оца нашег МАРТИНА ИСПОВЕДНИКА, папе Римског После смрти папе римског Теодора (642.-649.г.) једногласно би изабран за папу блажени Мартин, 5. јула, 649. године. У то време на Истоку цароваше Констанс II (1), унук цара Ираклија. Тада су грчки цареви владали и Римом, и држали своје намеснике у западним крајевима. У то доба на Истоку јачаше јерес монотелита, тојест једновољника, који уче да у Христу Господу нашем постоји само једна воља, једно хтење. Ова јерес произађе из раније Евтихијеве јереси, која је булазнила да у Христу постоји само једна природа, насупрот православном вероисповедању, по коме у Господу нашем оваплоћеном Богу постоје две природе, две воље, два хтења и два дејства, својствени Божанској и човечанској природи, али у једном лицу Христовом, јер се Христос Бог не дели у два лица већ се распознаје у двема природама, непомешано сједињенима. Ова јерес поче од патријарха александријског Кира и патријарха цариградског Сергија (610.-639.г.); уз њу пристаде и цар Ираклије, дед цара Констанса II. После Сергија у Цариграду би патријарх Пир, такође јеретик монотелит; за овим патријарх Павле, присталица исте јереси. По наговору патријарха Павла цар Констанс II написа књижицу, названу Типос, тојест Образац, пуну монотелитске јереси, и разасла је на све стране са наређењем да сви имају тако веровати. Многи од правоверних, који се не покорише царевом неблагочестивом наређењу, поднеше прогонства, ране и смрт. Међу њима беше и преподобни Максим Исповедник, и овај свјатјејши папа Римски Мартин. Чим он постаде папа, цар му посла своју јеретичку и зловерну књижицу Типос, са жељом да папа Мартин усвоји његову веру и саборски је утврди. Блажени Мартин одбаци то зловерје, говорећи: Када би и цео свет усвојио ово учење које је супротно правоверју, ја га нећу усвојити, нити ћу отступити од еванђелског и апостолског учења и од предања светих Отаца, па макар ме и на смрт предали. - И свети Мартин посла цариградском патријарху Павлу (641.-654.г.) изасланике, неке чесне клирике своје, са својим писмом, молећи га и саветујући да не прави раздор у Цркви, да не сеје кукољ јереси по пшеници вере благочестиве, и да усаветује цара да престане са умовањем противним Цркви. Но патријарх Павле не само не послуша блаженог Мартина, него и изасланике његове изружи, изби и посла на заточење у далеке покрајине. Тада свјатјејши папа, по савету светог и преподобног Максима, аве хрисопољског (код Цариграда), који је у то време био у Риму, сазва помесни сабор у Риму 649. године, састављен од сто пет епископа. На сабору би осуђена и предата анатеми заблуда Кирова, Сергијева, Пирова и Павлова, и царева књижица Типос. И свети Мартин посланицом извести о томе све верне у васељени, утврђујући их у правоверју а разголићујући пагубност јереси и наређујући им да се будно чувају од ње. Када за то чу цар Констанс II, веома се разјари и посла свог намесника, војводу Олимпија, у Рим, да ухвати папу Мартина. Олимпије стиже у Рим док је помесни сабор заседавао. Али видећи мноштво епископа и град пун света, духовног звања и мирјана, он се не усуди да папу ухвати јавно, већ нареди једноме војнику да папу убије у цркви изненада. Но када војник уђе у цркву са мачем сакривеним и приближи се папи да га прободе, наједанпут ослепе: јер Господ који не оставља жезал безбожника над уделом праведника (Пс. 124, 3), не допусти убици да подигне крвничку руку на верног слугу Његовог. А када Олимпије виде да сам Господ чува служитеља Свог, остави папу и оде у Сицилију на Сарацене и тамо умре. Цар пак, наговорен од патријарха Павла, посла у Рим другог намесника, војводу Теодора Калиопу, да Мартина веже, оптуживши га лажно: како је у дослуху са Сараценима, како неправилно држи веру предану од Отаца, и како хули на Пречисту Богоматер. - Допутовавши у Рим, царев намесник јавно изнесе ове оптужбе против папе. А блажени Мартин, невин у свему томе, брањаше себе од безочне клевете, изјављујући: Никада никакав дослух нисам имао са Сараценима, сем што сам слао милостињу православној браћи који под Сараценима живе у беди и сиротињи; а Пречисту Богоматер ако ко не штује и не исповеда и њој се не клања, да буде проклет и овога и онога века; веру пак свету, предану од светих Апостола и богоносних Отаца, не држимо неправилно ми, него је неправилно држе они који супротно нама умују. Намесник царев, не узимајући у обзир папине оправдане разлоге, кривљаше папу за све, па га најзад оптужи и за то да је тобож неправилно дошао на папски престо. И једне ноћи војна сила тајно ухвати папу (653. године), веза га, одведе на пристаниште, укрца у лађу, и посла на далека острва, звана Цикладе (2). И тамо на острву Наксосу би светитељ у заточењу читаву годину дана, мучен глађу и свеопштом оскудицом. А када су неки богољубиви житељи тога острва, сажаљевајући заточеног папу, доносили њему понуде, стражари су им то силом отимали и злостављали их, говорећи: Ко од вас воли овога, и има сажаљења према њему, непријатељ је отаџбине, јер овај заточеник је јеретик, противник Божји и разоритељ грчкоримског царства. И многе пакости чињаху стражари светитељу, ругајући му се и злостављајући га бестидно. И изнемогаваше светитељ телесно, како од свакодневног злостављања и оскудице, тако и од болести, али не изнемогаваше великодушношћу, трпећи све с благодарношћу Бога ради. Затим би одведен у Цариград. У јесен лађа стиже у Цариград у пристаниште Јевтимијево, близу Архандије. И то стиже једнога дана рано ујутру. Светитељ беше тешко болестан. И разни бездушни људи, слати из царске палате и из патријаршије, долажаху и наношаху увреде и погрде чесном архијереју Божјем. И то светитељ подношаше од јутра до вечера. А на заласку сунца дође неки нотарије (3) Саголива са великом војском, положи болесног светитеља на носила, и однесоше у дворац, звани Пандиарија. Тамо га затворише у мрачну и тесну ћелију, и поставише јаку стражу, да нико из града не би сазнао за њега. И проведе светитељ у тој тамници деведесет и три дана, немајући с ким да проговори ни речи. Затим однеше болесног светитеља у дом сакеларијев (4), где се беху скупили сенатори. И кад га на носилима унеше у салу, најстарији сенатор викну на њега наређујући му да устане. Слуге које су га носиле рекоше да не може да стоји пошто је тешко болестан. Али сенатори љутито наређиваху светитељу да стоји пред њима, макар га слуге придржавале. И светитељ, придржаван слугама, стаде пред сенаторе. Тада доведоше лажне и потплаћене сведоке који изношаху на њега лажне, гореспоменуте кривице, и друге измишљотине; и сведочаху заклињући се светим Еванђељем. А када блажени Мартин, који није знао грчки, хтеде да се преко тумача брани, они му не дадоше ни да проговори, а тумача бестидно изгрдише. Онда им свјатјејши папа рече: Господ зна, учинићете ми велико добро, ако ме што пре ма каком смрћу уморите. Потом светитељ би посађен на једно високо и истакнуто место у позоришту, где га је сав народ посматрао. А цар га из једне оближње високе куће посматраше. Онда дође царев сакеларије и презриво рече светитељу: Ето, пошто си оставио Бога и Бог је тебе оставио. И рекавши то, он нареди народу да прокуне блаженог Мартина- И народ викаше громко: Анатема Мартину папи! А они који су знали да је папа невин, тужна лица и сузних очију одлажаху из позоришта. Затим сакеларије рече старешини суда: Узми овога па га на комаде исеци , јер не заслужује да живи. И џелати одмах зграбише светитеља, свукоше му горњу хаљину, а доњу му исцепаше од врха до дна, па му око врата ставише тешке вериге и цело му тело оковаше, и тако га вуцијаху кроз град у судиште. Испред њега је ношен мач којим је имао бити посечен. А од светине неки му се ругаху, вређаху га и злостављаху, и викаху: Где је Бог његов? где је учење вере његове? Други пак плакаху и ридаху гледајући какво се бешчашће чини и на какве се муке ставља тако велики светитељ Божји. А преподобни Мартин подношаше двоструке патње: једне од болести и тешких окова и немилосрдних руку џелата, а друге - душевне зато што је наг и што му се срце кида од стида. Кад га довукоше у судиште, вргоше га у тамницу међу злочинце и разбојнике, вукући га окована наниже по многам степеницама, од чега светитељ задоби многе ране и силна крв истече из њега. И после нешто времена пренесоше га у другу тамницу, која се звала Диомидова. Тамо од болести и великог јануарског мраза он беше на самрти. Но жена тамничког стражара, сажаливши се на светитеља, тајом дође у тамницу к светоме сужњу, однесе га одатле, опра му и преви ране, положи га у своју постељу, добро покри, и тако светитељ лежаше без гласа као мртав све до вечера. А касно увече, старешина царских евнуха Григорије посла к светитељу економа свога дома са нешто понуда, и овом поруком: Не малаксавај у тузи! надамо се у Бога да нећеш умрети. Чувши то, преподобни Мартин дубоко уздахну, јер му та реч не беше пријатна, пошто је желео да умре у своме страдању за правоверје. Сутрадан цар посети болесног патријарха Павла, који беше на самрти, и све му исприча о папи Мартину. А Павле, уздахнувши тешко окрете главу дувару: Тешко мени, и то на моју осуду! Цар га упита, зашто говори тако. А патријарх одговори: Зар је то мала мука, господару, да папа страда толико? И преклињаше цара да више не мучи папу. На осам дана после смрти патријарха Павла цар посла свога нотарија Демостена и друге угледне људе к светоме Мартину у Диомидову тамницу. Ушавши код светитеља, они му рекоше: Господар наш цар говори ти: Ето, у каквој си слави био, и у какво си бешчешће пао! Али, за то си ти једини крив, и нико друга. - Свјатјејши папа им ништа не одговори, већ подиже очи к Богу и рече: Хвала и благодарност за све јединоме Цару Бесмртноме! - и распитиваху светитеља за Пира, ранијег патријарха, да ли је добровољно био у Риму и одрекао се своје монотелитске вере, и како га је примио ранији папа Теодор. Свети Мартин им исприча подробно све о Пиру, како је добровољно дошао у Рим и писмено се одрекао неправе вере, ма да се потом опет вратио свом првом зловерју, и како га је папа Теодор примио чесно као епископа и снабдео свим потребним. Напослетку светитељ им ово рече: Ево, у вашим сам рукама, чините са мном шта хоћете, пошто вам Бог допусти. Али знајте насигурно, макар ме на парчад исекли, ја нећу имати никакво општење са цариградском црквом све док остаје у зловерју. Пробајте на делу, и увидећете каква је благодат Божја у слугама Божјим. - Чувши то, изасланици се вратише к цару, дивећи се светитељевој великодушности и неустрашивости, јер се ни мука ни смрти не боји. Пошто светитељ проведе у Диомидовој тамници осамдесет и пет дана, дође к њему нотарије Саголива и рече: Наређено ми је да те одавде одведем дому твоме, а потом ћеш бити послан некуда. Светитељ га упита: Куда ћу то бити послан, и у које место? Али му овај не хте казати. И рече му. преподобни: Оставите ме овде у тамници све до онога часа када ћете ме одавде послати некуда. - И нотарије оде. А на заласку сунца блажени Мартин рече својим сасужњима: Ходите, браћо, да један другоме дамо последњи целив, јер ће сада доћи онај који ће ме одвести одавде. - И пошто се с плачем целиваше, светитељ им весела лица рече: Не плачите, него се заједно радујте са мном, јер за правоверје идем на заточење. Утом опет дође нотарије Саголива и одведе светитеља. А сви затвореници неутешно ридаху у тамници због растанка с њим. Светитељ пак би одведен на лађу, и лађом послат на заточење у Херсон (5), где мучен глађу, тескобом и оскудицом у свачему, после две године отиде ка Господу, 665. године (6). А свето тело његово би погребено изван града Херсона у цркви Пресвете Богородице Влахернске. И гроб његов беше славан, јер даваше исцељења многим и разним болесницима светим молитвама његовим, а благодаћу Господа нашег Исуса Христа, коме са Оцем и Светим Духом слава вавек, амин. (1) Констанс II царовао од 641. до 668. године. (назад ») (2) Ова острва, по броју шездесет, налазе се у Јегејском Мору. (назад ») (3) Секретар патријаршије. (назад ») (4) Сакеларије - највиши црквени чиновник, који је стајао на челу нарочитог савета, који је управљао цариградским манастирима и манастирском имовином, и мотрио над животом монаха. (назад ») (5) Херсон - гребен на западној обали Крима; ту у петом веку пре Христа основан град Херсон; на неколико километара од Севастопоља виде се развалине тога града. (назад ») (6) Св. папа Мартин се упокојио највероватније 15. септембра, због чега се негде и спомиње тога дана (или 20. септ.). (назад ») (житије преузето са Светосавље.орг) молитвеник » акатисти » претходна страна »