МОЛИТВЕНИК






АКАТИСТ НЕРУКОТВОРЕНОМ ЛИКУ Господа Нашега Исуса Христа празнује се 16. (29.) августа Молитве пре читања акатиста » Кондак 1. Пречистоме Лику Твоме клањамо се, Благи, молећи за опроштај прегрешења наших, Христе Боже, јер си благоволео да телом узиђеш на Крст како би избавио творевину Своју од деловања вражијег, стога Ти вапијемо: Господе Боже, Спаситељу мој, дођи к мени који гинем и исцели болести моје неисцелне! Икос 1. „Исусе Спаситељу мој“, мољаше смирено Авгар, кнез едески, „дођи к мени и исцели неисцелне болести моје, јер од њих много година страдам“. Њему подражавајући и ја, огубан грехом, са молбом вапијем овако: Господе мој, Господе, помилуј ме по великој милости Твојој и по обиљу милосрђа Твога очисти безакоње моје! Господе Спаситељу мој, росом милости Твоје опери ме од безакоња мога и од греха мога очисти ме! Господе, одврати лице Твоје од грехова мојих и сва безкоња моја очисти! Господе, срце чисто саздај у мени и дух прав обнови у утроби мојој! Господе, не одбаци ме од лица Твога и Духа Твога Светога не одузми од мене! Господе Боже, Спаситељу мој, дођи к мени који гинем и исцели болести моје неисцелне! Кондак 2. Видећи љубав и веру Авгара Едескога, Господе, Ти му писаше: „Блажен си, Авгаре, јер Ме ниси видео а поверовао си у Мене, и Ја ћу послати ученика Мога који ће те исцелити и вечни живот даровати теби и онима који су с тобом“. Пошаљи, Господе, милост Твоју и мени који вапијем: Алилуја! Икос 2. Разум не може да појми тајну како је Господ додрирнувши убрус божанственим Ликом Својим, осликао на њему подобије Своје и послао Га Авгару, испунивши жељу његову, Он, пак, испунивши се радошћу великом, поклони се Лику Христовоме. Њему се и ми данас са страхопоштовањем клањамо, с молитвом и вером вапијући: Господе мој, Господе, отвори уста моја и она ће казивати славу Твоју! Господе мој, Господе, врати ми радост спасења и Духом Владалачким учврсти ме! Господе, Теби Јединоме сагреших и зло пред тобом учиних, по милости Твојој поштеди ме! Господе мој, Господе, Спаситељу мој, призри на бол душе моје и похитај у помоћ мени! Господе мој, Господе, услиши ме и од свих невоља избави ме! Господе Боже, Спаситељу мој, дођи к мени који гинем и исцели болести моје неисцелне! Кондак 3. Силом љубави и радости испуњен, поклони се Авгар нерукотвореном Лику Спаситеља света, и добивши исцељење од својих болести, с вером ускликну: „Христе Боже, ко год се у Тебе узда, неће се постидети“. Тиме и нас поучи да се увек надамо у милости Господње и да појемо: Алилуја! Икос 3. Имајући љубав према паломе роду људском, Ти си, Христе Боже, преко једнога од Својих ученика призвао Авгара из мрака греховнога и просветио му душу светлошћу истине Твоје. Призови и мене из дубине греховне, да и ја с плачем завапим овако: Господе мој, Господе, даруј ми сузе умилења да Те њима умолим – очисти пре краја сва прегрешења моја! Господе, просвети моју душу светлошћу Твога Божанског познања и уведи ме по милости Твојој у Царство Твоје! Господе мој, Господе, просвећење моје и Спаситељу мој, Теби прибегох, научи ме да творим вољу Твоју! Господе мој, Господе, Боже мој, уразуми срце моје и одврати од њега искушење лукавога, и упути ме на пут спасења! Господе мој, Господе, не одбаци мољење моје и услиши ме, Твојом Добротом утврди срце моје страхом Твојим! Господе Боже Спаситељу мој, дођи к мени који гинем и исцели болести моје неисцелне! Кондак 4. Бура страсти и немира животних потапа ме, а срце ужасом смрти обузето, вапије Ти: Господе, нема ми помоћника на земљи, спаси ме као негда Авгара, и даруј да Ти скупа с њим појем: Алилуја! Икос 4. Зачувши како Те Јудејци мрзе и хоће зло да Ти учине, Авгар Ти писаше, Господе: „Ја молим: дођи к мени и живи са мном“. Његовој љубави подражавајући, и ја, уставши из дубине пада мога, са смелошћу Те, Христе Боже, овако молим: Господе Боже мој, уђи у дом душе моје и пребивај нераздвојно са мном грешним! Господе, Боже срца мога, дођи и сједини се са мном занавек! Господе мој, Господе, уз Тебе се приљуби душа моја, дођи и срце моје радошћу испуни! Господе Боже, Спаситељу мој, дођи к мени који гинем и исцели болести моје неисцелне! Кондак 5. Благословен је који долази у име Господње – певаху негда јеврејска деца, сусрећући Господа у Јерусалиму. Ми пак данас, отварајући двери срца Спасу Који нам долази, са умиљењем кличемо: Алилуја! Икос 5. Дивне речи Ти каза, Господе, свима који гину: „Да се не збуњује срце ваше и да се не боји. Верујући у Бога, и у Мене верујте и наследићете Царство које вам је приправљено од постања света“. Ја, пак, сећајући се свога безакоња, молим Те, Благи, утврди срце моје и просвети ум мој, који Ти вапије: Господе мој, Господе, призри на мене и просвети очи моје да не бих заспао на смрт! Господе мој, Господе, Који си извео Израиља из земље фараонове, управи ме на пут Твој да ходим у истини Твојој! Господе Исусе Христе, Сине Божији, верујем у Тебе, помози моме неверју! Господе мој, Господе, немој ме покарати у јарости Својој, и не удаљуј се од мене због безакоња мојих! Господе Боже, Спаситељу мој, дођи к мени који гинем и исцели болести моје неисцелне! Кондак 6. Не смем да погледам у Лик Твој, Господе, ја прегрешни, због лукавих дела мојих, него, као митар јадикујући, вапијем Ти: Боже, очисти ме грешнога од фарисејског лицемерја и научи да чистим срцем појем милосрђу Твоме: Алилуја! Икос 6. Засја у жалости мојој утешна реч Твоја, Спаситељу мој Који Си рекао: „Нећу вас оставити сиротне, доћи ћу к вама“. Стога, избегавши таму очајања, с надом у човекољубље Твоје, ја Ти прибегох молећи се овако: Господе мој, Господе, Прибежиште моје у невољи и жалости, не остави ме сама! Господе мој, Господе безгрешни, са безаконицима окривљени, отми ме из руку мрзитеља мојих! Господе мој, Господе, од вређања непријатеља видивих и невидивих сачувај ме! Господе мој, Господе, опрости ми и прими ме као некад блудног сина у загрљај Твој! Господе Боже, Спаситељу мој, дођи к мени који гинем и исцели болести моје неисцелне! Кондак 7. Дивна дела Твоја Ти показа, Господе, у пречистом Лику Твоме, и чудесну утеху дарова свима земнороднима, научивши их да у животним недаћама прибегавају милосрђу Твоме и Теби с љубављу поју: Алилуја! Икос 7. Носећи телесни храм сав оскврњен, због мноштва љутих грехова које починих дрхћем од страшнога Судњег дана и молим: покајања двери отвори ми, Животодавче и као Давид вапијем Ти: Господе мој, Господе, услиши мољење моје, пажљиво слушај молитву моју и помилуј ме. Господе Боже мој, Твој сам, уразуми ме и жива биће душа моја! Господе Боже мој, пастиру мој, заблудех као овца која гине, пронађи слугу Твога и спаси ме! Господе мој, Господе, помилуј ме, исцели душу моју јер сагреших Теби! Господе Боже, Спаситељу мој, дођи к мени који гинем и исцели болести моје неисцелне! Кондак 8. Од страшнога дана доласка Твога ужасавам се, Христе, и трептим као онај који има мноштво сагрешења, али Ти, Милостиви Боже, пре кончине моје обрати мене који Ти појем: Алилуја! Икос 8. Ти сав беше љубав према палим људима, о Исусе, и подари им Лик Твој Свети, што свима невољнима и очајнима јасно говори „дођите к Мени, сви напаћени и обремењени, Ја ћу вас умирити“. Стога и ја који гинем, са смелошћу молим Тебе, Христе, овако говорећи: Господе мој, Господе, чувару мој, сачувај ме од непријатеља који војују на ме! Господе мој, Господе, Који међу вишњима живиш и на смирене гледаш, призри на мене грешнога и буди утеха моја! Господе мој, Господе, спаси мене који тонем на пучини искушења животних! Господе мој, Господе, да се не збуњује срце моје и да се не боји у исповедању имена Твога! Господе мој, Господе, прими ме као митара, као Хананејку помилуј, помилуј ме по милости Твојој! Господе Боже, спаситељу мој, дођи к мени који гинем и исцели болести моје неисцелне! Кондак 9. Дођите, сви народи, с љубављу и трепетом поклонимо се пречистоме Лику Спаситеља света, Који нас избавља од деловања вражјих, и захвално завапимо Њему, Победитељу смрти и ада: Алилуја! Икос 9. Сав огубан грехом, у недоумици сам како да достојно величам Тебе, о Владико многомилостиви, те с вером срдачно исповедам Тебе, истинитога Сина Божијег, смирено стојим пред Ликом Твојим Светим, молећи се овако: Господе Исусе, Радости моја, подај ми да се радујем милости Твојој! Господе, Спаситељу мој Преблаги, спаси слугу Твога од неверја и безакоња! Господе мој, Господе, Милости неизрецива, благодаћу Твојом укроти гнев у срцу моме! Господе мој, Господе, чистото неописива, чистоту срца и ума подај ми! Господе мој, Господе, Који се одеваш појањем хорова као ризом, освештај мене помраченог животним жалостима! Господе Боже, Спаситељу мој, дођи к мени који гинем и исцели болести моје неисцелне! Кондак 10. Господе мој, Господе, Милосрдни Спаситељу мој, душу моју, раслабљену студним делима, уздигни Божанским милосрђем Твојим, као негда раслабљенога крај врата овчијих (1), и на стазу спасења управи је, да Ти појем: Алилуја! Икос 10. Царе Предвечни, Утешитељу, Христе истинити, очисти ме од сваке нечистоте, као што си некад очистио десеторицу губаваца, и исцели ме као што си исцелио среброљубиву душу митара Закхеја, да Ти овако појем: Господе мој, Господе, Који си болести наше и немоћи понео, исцели болести срца мога! Господе мој, Господе, Помоћниче мој, помози ми јер изнемоћа душа моја од невоље ове! Господе мој, Господе, Који си слепоме дао очи да види, дај ми око да видим кротост и трпљење Твоје! Господе дуготрпељиви, избави душу моју од нечастивога и спаси ме зарад милости Твоје! Господе Боже, Спаситељу мој, дођи к мени који гинем и исцели болести моје неисцелне! Кондак 11. Појање свеумилно Теби приносећи, са скрушеним срцем молим се, не презри ме, о Владико Преблаги! Одврати лице Твоје од грехова мојих! Али не одврати лице Твоје од слуге твога који Ти поје: Алилуја! Икос 11. Христе, Светлости истинита што просвећујеш и освештаваш свакога човека који долази на свет, призри на мене грешнога и непотребног слугу Твога, исправи живот мој по заповестима Твојим, и душу моју освештај да Ти принесем молитву ову: Господе Исусе Христе, Ти Си светлост света, светлошћу Твојом обасјај ме! Господе мој, Господе, Ти си источник живота, даруј души мојој живот нетрулежни и утврди га у заповестима Твојим! Господе Исусе Христе, Ти Си Сунце правде, правдом Твојом угреј душу моју и озари ум мој! Господе мој, Господе, Ти Си учитељ мој, научи ме да творим вољу Твоју и да Те љубим свим срцем својим! Господе мој, Господе, Ти Си отворио очи слепоме, отвори и мени двери покајања, и као дарежљив, очисти све грехе моје! Господе Боже, Спаситељу мој, дођи к мени који гинем и исцели болести моје неисцелне! Кондак 12. Свесилном благодаћу Твојом утврди срце моје у вери, нади и љубави, даруј ми да покајањем и ревносним испуњавањем заповести Твојих достигнем Царство Небеско, и да са чиновима апостолским појем: Алилуја! Икос 12. Ти Си, Пастиру добри, рекао свима невољнима и очајницима: „ Пријатељи Моји, Ја идем Оцу Моме и Оцу вашем да вам приправим место, али ћу опет доћи и узећу вас к Себи ако заповести Моје сачувате“. Са страхопоштовањем слушајући речи ове, осмелићу се и ја, погружен у љуту невољу, да приступим Теби, овако Те молећи: Господе мој, Господе, Милосрдни Спаситељу мој, спаси мене који гинем! Господе мој, Господе, одврати од мене облаке неверја, зла и непријатељства, и Духом Твојим Благим управи ме на пут истине! Господе мој, Господе, утехо душе моје, утеши мене палога у очајање! Господе Боже мој, имена Твога ради оживи ме и истином Твојом изведи из очајања душу моју! Господе, Царе Свесилни, помени ме када дођеш у Царству Твоме! Господе Боже, Спаситељу мој, дођи к мени који гинем и исцели болести моје неисцелне! Кондак 13. О, Премилосрдни и Преблаги Господе Боже, Спаситељу мој Који си дошао у свет да спасеш палог човека, немој се узгнушати мене најгрешнијега од свих људи и не одврати лице Твоје од мене, него погледај на љуту невољу и тугу душе моје, исцели је и утврди у Светлости љубави и истине, да Ти појем: Алилуја! О, Спаситељу мој Премилосрдни Који си дошао у свет да спасеш палога човека, „нађи мене који гинем и благодаћу Твојом душу моју освештај, тело очисти и живот исправи по заповестима Твојим, да Ти чистим срце појем: Алилуја! О, Спаситељу мој Премилостиви, погледај на слугу Твога који тоне у мору животних искушења и невоља, и као негда Петра дављеника, спаси ме благодаћу Твојом, освештај душу моју и утврди је на стази заповести Твојих, да Ти чистим срцем и устима с љубављу вапим: Алилуја! *(Затим се чита Икос 1. и Кондак 1.)* Молитва Господу Нашем Исусу Христу О, Преблаги Господе Исусе Христе, Боже наш, Ти си негда лице Твоје човечанске природе пресветом водом умио и убрусом отро да би чудесно на том убрусу Себе представио и благоволео да га на исцељење од болести пошаљеш Авгару, кнезу едескоме. Стога данас и ми, грешне слуге Твоје, патећи од болести душевних и телесних, лице Твоје, Господе, тражимо, и са Давидом у смирењу душа наших вапијемо: не одврати лице Твоје, Господе, од нас, и не удаљи се са гневом од слугу Твојих, него нам буди помоћник, не одбаци нас и не остави нас. О, Свемилостиви Господе, Спаситељу наш, представи Сам Себе у душама нашим, да у светињи и правди поживимо као синови Твоји и наследници Царства Твога, и да тако Тебе, Премилостивога Бога нашег, скупа са Беспочетним Оцем Твојим и Пресветим Духом, не престанемо славити у све векове. Амин. ТРОПАР НЕРУКОТВОРЕНОМ ЛИКУ Господа Нашега Исуса Христа Пречистоме Лику Твоме клањамо се, Благи, молећи опроштај прегрешења наших, Христе Боже, јер си благоволео да драговољно узиђеш на Крст како би избавио творевину Твоју од лукавства вражијег. Стога Ти захвално вапијемо: радошћу све Си испунио, Спаситељу наш Који Си дошао да спасеш свет. ПОВЕСТ О НЕРУКОТВОРЕНОЈ ИКОНИ ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА и о њеном преносу у Цариград (2) У оно време када Господ наш Исус Христос живљаше на земљи међу људима и прохођаше градове и села Јудеје и околних земаља проповедајући Еванђеље и исцељујући сваку болест и сваки недуг на људима, живљаше у сиријском граду Едеси, с оне стране реке Еуфрата, кнез неки Авгар. Он боловаше од неизлечиве болести губе: споља беше покривен плавкастим ранама, а унутра му се распадаху кости, и сви му удови беху раслабљени. Чувши о Господу Христу (3) и о великим чудесима која чини, како речју Својом исцељује губу, раслабљеност и сваку болест по људима, Авгара обузе силна жеља да својим очима види Творца таквих чудеса, надајући се да и сам добије од Њега исцељење. Но пошто њему беше немогуће да сам иде у Јудеју, он посла молбу Господу Исусу, молећи Га да дође к њему у Едесу. Али сумњајући да ће Господ хтети доћи к њему, Авгар упути у Палестину искусног живопиеца Ананију да живопише лик Његов, да бар гледањем лика Његова олакшава себи болове; тако велика беше љубав његова према Господу Христу, изазвана оним што он беше чуо о Њему. Писмо кнеза Авгара Господу Исусу гласило је овако: "Авгар кнез Едески Исусу, благоме Спаситељу који се у телу јавио у Јерусалимским покрајинама, радовати се! До мене је допро глас о Теби и о преславним чудесима Твојим, да Ти без лекова и биља исцељујеш болести: слепима дајеш вид, хромима ход, губаве очишћујеш, из људи нечисте духове изгониш, раслабљене који годинама леже на одру исцељујеш речју, и мртве васкрсаваш. Слушајући то о Теби, ја сам дошао до двојаког закључка о Теби: Ти, или си Бог, који је сишао с неба, или си Син Божји, пошто таква дивна чудеса чиниш. Стога Ти и упућујем ову смирену молбу моју, да се потрудиш доћи к мени и исцелити неизлечиву болест моју, од које већ много година патим. Такође чујем и то, да те Јевреји мрзе и хоће да Ти учине неко зло. Ја пак имам град, иако не веома велик, али леп и изобилан сваким благом. Дођи дакле код мене и живи са мном у моме граду, у коме ће се наћи за нас обојицу оно што нам је потребно". Са овим Авгаревим писмом живописац Ананија стиже у Јерусалим. У Јерусалиму он виде Господа Исуса усред мноштва народа где на равном месту говори поуку народу, али Му се не могаше приближити од силне тескобе и тискања. Очекујући да се народ разиђе, Ананија стаде на један повећи камен и пажљиво посматрајући Спаситељево лице покушаваше да га живопише. Али му то беше немогуће, јер Свевидац, ненаклољен живопишчсвој намери, мењаше пресвето лице Своје божанском, непостижном и неизобразивом славом и благодаћу. Дуго се Ананија труђаше, али без икаквог успеха. Господ пак нареди апостолу Томи да иде и доведе му тог човека који, стојећи на камену, живопише Његово лице. Када га доведоше, и док он још не беше ни проговорио, Господ га позва к себи по имену и по занимању, назваши га Ананијем живописцем и откривши му разлог због кога је дошао, и упита га: "Где је писмо кнеза твога Авгара, које си ми донео из Едесе?" Ананија, удивљен и запањен овом прозорљивошћу Господа Исуса, брзо извади писмо из недара и с трепетом га предаде у руке Спаситељу. Прочитавши писмо, Господ отписа Авгару овако: "Блажен си, Авгаре, што си поверовао у мене не видевши ме. Јер је писано о мени: да они који ме виде неће веровати, а који ме не виде повероваће у мене и наследиће живот вечни. Ти ми пишеш да дођем к теби, али мени ваља извршити оно ради чега сам послан, и по извршењу вратити се к Оцу који ме посла. Када будем узнесен к Оцу, ја ћу ти послати једног од мојих ученика, који ће те потпуно исцелити од твоје болести, и кроз крштење подарити живот вечни теби и онима што су с тобом". Написавши такво писмо Авгару, Господ Христос га запечати печатом, на коме је јеврејским словима стајало написано: Божије виђење, Божанствено чудо. - Затим Господ, испуњујући другу жељу Авгареву и живопишчеву, нареди да се донесе вода, те Он уми пресветло лице Своје, и убриса га поданим Му четвртастим убрусом. И, о чуда! проста вода претвори се у боју, и на убрусу се уписа савршено пречист лик Његов. Предајући тај убрус са Својим ликом Ананији и писмо, Господ рече: "Носи и предај ономе који те посла". (Ово се догоди у последње дане живота Спаситељева на земљи, пред Његово страдање). И врати се Ананија у Едесу к своме кнезу, и предаде му нерукотворену икону лица Христова на убрусу и писмо. Примивши их, Авгар се испуни великом радошћу и с љубављу их целива; и поклонивши се лику Христовом, он се одмах исцели од болести, само један мали део губе остаде на лицу његовом, до онога времена када је имао доћи к њему послани од Господа ученик. После добровољног страдања, васкрсења и вазнесења Господњег на небо, у Едесу дође послат Божанском благодаћу свети Тадеј, један од седамдесеторице апостола. Пошто довољно поучи Авгара светој вери у Христа, свети Тадеј приведе кнеза крштењу; и када се Авгар, ушавши у купељ, крсти, тог часа нестаде преостали део губе, и он изиђе из купељи потпуно чист, и здрав телом и душом. Заједно са Авгаром крсти се и сав дом његов, затим и сав град, и слављаше се у Едеси име Господа нашег Исуса Христа, јединога истинитог Бога. На капији града Едесе бејаше идол неког незнабожачког божанства, коме је сваки улазник у град дужан био поклонити се. Тог идола Авгар збаци и уништи, па изнад капије начини у каменом зиду округло удубљење, да киша не допире до њега, намести убрус са нерукотвореном иконом Христовом на дасци од нетрулежног дрвета, окружи га и украси златом и драгим камењем, па постави на том месту удубљеном, изнад капије. Поред тога он написа златним словима испод иконе ово: "Христе Боже, нико се неће постидети, ко се у Тебе нада". И нареди Авгар свима, да који год улази у град и излази из њега има се поклонити божанственој икони Христовој; и издаде закон да се такво поштовање неизоставно указује икони Господњој кроз векове. Ова побожна наредба Авгарова, потврђена законом, држала се у току много година, како за живота његова и његовог сина који је после њега кнезовао у Едеси, тако и за владавине његова унука. Затим, за кнезовања у Едеси једнога од праунука Авгарових, обнови се у граду древно незнабоштво: јер тај кнез покваривши се одступи од Христа и скрену у идолопоклонство. Угледавши на градској капији Христов лик, поштован од свију улазника и излазника, кнез као непријатељ Христов узнегодова, и донесе одлуку да ту божанствену икону скине одатле и место ње постави идола. Дознавши о томе нарочитим откривењем од Господа, епископ града Едесе дође са својим клирицима ноћу код градске капије, попе се уз лествице, постави пред светом иконом Христовом упаљено кандило, огради то ћерамидом, па зазида циглом, премаза малтером и кречом, и изравна са зидом, - јер тако беше наређено епископу божанским откривењем. Када нерукотворна икона Христова поста невидљива, незнабожни кнез одустаде од своје намере. После много времена код људи ишчезе сећање на свету нерукотворну икону, и заборављено би место где она беше зазидана. И нико не знађаше о њој све до чудесног јављења њеног које се после врло много година догоди на следећи начин. У дане благочестивог цара Ираклија (610.-641.г.) персијски цар Хозрој са силном војском дође под Едесу, опколи је, и дуго је држаше под тешком опсадом. И када се грађани, изнемогавајући у недоумици и великом страху, мољаху Богу са сузама, једне ноћи јави се епископу едеском Евлавију нека пресветла у великој слави невеста, и указујући прстом на градску капију и место у зиду она рече: "Изнад ове капије сакривена је божанствена нерукотворна икона Спаса Христа; извади је из зазиданости, и добро ћеш учинити". Епископ хитно оде ка капији града, попе се до показаног му у зиду места, и нађе све као што му би речено у откривењу: познаде зазидано место, разида цигле, уклони ћерамиду и нађе пречисти и пресветли лик Христов читав и неповређен, и кандило где после толико година још гори и пуно зејтина; а на самој ћерамиди, којом је био покривен лик, бејаше нерукотворно одсликан тај исти лик Христов. Епископ узе свети убрус са ликом Спасовим и показа грађанима, и сви се веома обрадоваше и охрабрише уздајући се у Господа. Епископ у литији обнесе по бедемима градским лик Спасов, показујући га војницима персијским који опседаху град; и одмах се сва персијска војска помете у великом страху, и даде се у бекство гоњена силом Божијом. Тако град Едеса би избављен од непријатеља својих милосрђем Христа Бога нашег и јављењем нерукотворног лика Његовог пресветог. Затим, после много и много година, када у Грчкој цароваше Роман II звани Лекапин (920.-944. г.) са својим зетом Константином, сином Лава Мудрог, би свети убрус нерукотворног лика Христовог пренесен у Цариград из Едесе, држане од стране Сарацена, јер у то време сва Сирија, и у њој град Едеса, беху под влашћу Сарацена. То пренесење би на овај начин: грчки цар Роман, желећи да има у Цариграду то неизмерно благо - нерукотворни лик Спасов, слао је много пута молбу Сараценском емиру да му да нерукотворни лик Христов. А емир, мољен од едеских хришћана, није хтео да да лик Христов, и настаде рат: цар Роман посла своју војску на град Едесу и опколи га, пустошећи околину. Тада Едешани послаше молбу грчкоме цару, да прекине рат и не пустоши њихову земљу; али цар захтеваше од њих Христов нерукотворни лик. Међутим емир сараценски, под чијом влашћу бејаше Едеса, не хте га дати забадава. Тада цар хришћански, обузет силном жељом да има код себе нерукотворни лик Христов, даде емиру дванаест хиљада сребрника, и врати му двеста угледних Сарацена који су били грчки заробљеници; поред тога даде му своје царско написмено са златним печатом, да никада неће ићи у рат на Едесу и на њену околину. Добивши на тај начин оно што жели, цар узе нерукотворни лик Христов, а са њим заједно и оно писмо које, као што је раније речено, Господ наш Исус Христос написа кнезу едеском Авгару, и пренесе их свечано у Цариград рукама архијереја и осталих уважених људи духовнога чина. Путем и у самом Цариграду биваху многа чудеса од свечесног лика Спасовог: исцељиваху се сваковрсни недузи, - слепи прогледаху, глуви слух добијаху, хроми хођаху и ђаволи се изгоњаху. Један ђавоимани човек викаше говорећи: "Прими, Цариграде, славу и весеље твоје, а ти, Порфирородни, част царства твога". Тако вичући, човек се тај исцели од бесомучности. Празновање пренесења (4) нерукотворног лика Христовог одређено је на шеснаести дан месеца августа, када га управо веома свечано прими царска град и постави најпре у Цркву Пресвете Богородице у Влахерни, а затим у цркву Пресвете Богородице Фароске (5) на заштиту града, а у славу Христа Бога нашег, са Оцем и Светим Духом слављеног сада и увек и кроза све векове. Амин. Неколико година касније цар Никифор Фока (963.-969.г.) пренесе из града Едесе у Цариград и ону свету ћерамиду на којој беше одсликан нерукотворни лик Христов и постави је у царском граду 967 године. --------------------------------------------------------------------------------- 1) у Библијском речнику Радомира Ракића (Београд 2002) налазимо овакво тумачење синтагме овчија врата: врата која су се вероватно налазила на северном градском зиду јерусалимском, северно од подручја Храма. Ова врата су подигнута по повратку из ропства од првосвештеника Елијасива и његове сабраће (Нем 3,1) у склопу Немијине обнове јерусалимских зидина. Услед близине ове капије Храму и бањи Витезди (Јн 5,2), претпоставља се да су овце намењене за жртвовање овуда дотериване у град – прим. прев. (назад ») 2) У неким Синаксарима овај спомен бива 10. или 11. августа. (назад ») 3) Прво казивање о односу Господа Христа са Авгаром налази се код оца црквене историје Јевсевија Памфила (+340.г.); по његовим речима он је ово казивање унео у своју Историју, ослањајући се не само на предање него и на писмена документа која је он пронашао у архивама Едеским. После Јевсевија повест о томе налазимо у четвртом веку код Св. Јефрема Сирина, у петом код јерменског историчара Мојсија Хоренског и у шестом код Прокопија. Јерменски историчар Мојсије Хоренски овако описује то: Авгар је сазнао о Христу од својих посланика, које је он упутио био римскоме трибуну који је управљао Финикијом, Палестином, Сиријом и Месопотамијом. При повратку посланици се задрже у Јерусалиму и тамо виде чудеса Спаситељева. - Писац десетог века Константин Порфирородни (+950.год.), који најподробније говори о пореклу Нерукотворене иконе, вели да је Авгару донео вести о Христу његов слуга Ананија, по повратку са пута у Египат. (назад ») 4) Пренесење нерукотворног лика Христовог и писма Христовог Авгару из Едесе у Цариград било је 944 године. (назад ») 5) Ту цркву подигао цар Михаил (856.-867.г.). (назад ») молитвеник » акатисти » претходна страна »