МОЛИТВЕНИК






АКАТИСТ Пресветој Богородици у част Њене иконе ВЛАДИМИРСКЕ – МИРОТОЧИВЕ празнује се 21. маја (03. јуна), 23. јуна (06. јула) и 26. августа (08.септембра) Молитве пре читања акатиста » Кондак 1. Изабраној од свега народа Пречистој Дјеви и Мајци Бога нашаега, Која нам је даровала дивну утеху - Своју мироточиву икону, Теби Безбрачна приносимо благодарне песме. Ти пак, као Милостива и Блага наша Заступница, услиши нас који хитамо да послужимо Теби и да се уневестимо Сину Твоме. Измоли нам од Њега опроштај грехова да нас неосуђене на Суду Твоме постави са десне стране. Теби, пак, као Посредници нашој, Свеблагој Царици и Владичици кличемо: Радуј се, Надо и Прибежиште наше, Која нас тешиш иконом Твојом! Икос 1. Анђели и душе праведених непрестано певају Тебе, Царицу свих, Богородице. Ми пак, грешне и непотребене слуге Твоје, смирено гледајући на пречисту икону Твоју у овоме манастиру, прослављену мироточењем, са скрушеношћу певамо Ти овако: Радуј се, Изабранице предвечнога Савета! Радуј се, Мати Саздатеља света! Радуј се, Девојчице, Стану Божанске благодати! Радуј се, златни Ковчеже, Који си у себи сместио, не само таблице завета, него и Христа Бога! Радуј се, јер си се удостојила неисказане благодати да се назовеш Мајком Божијом! Радуј се, јер си проузрасла Спаситеља свету! Радуј се, јер си се прва поклонила Детету као Богу и Своме Саздатељу! Радуј се, Царице небеса, Који си Сама послужила на земљи! Радуј се, Царице, Која са Сином Твојим вечно царујеш! Радуј се, Госпођо, Која са Господом вечно владаш! Радуј се, Украсе небескога света! Радуј се, Заштито доњега света! Радуј се, Надо и Прибежиште наше, Која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 2. Видевши дивно изливање мира из преславне иконе Твоје, Пресвега Дјево, ми ако и лењи и грешни, ипак свакога дана са вером и љубављу прилазимо под пречисти покров Твој и топло вапијемо: не одврати лице Твоје од нас, него као Блага, брзо услиши и не остави у невољама нас који певамо Богу: Алилуја! Икос 2. Подари нам разум да песмама похвалимо Тебе, Свебеспрекорна Дјево, јер многа чудеса си јавила из ове иконе: изливаш миро из ње, исцелила си многе болесне, ослободила си обузете злим духовима и постали су здрави. Због тога Те прослављамо, поклањајући се светој икони Твојој, и благодарно певамо: Радуј се, јер си славом дивнога лечења украсила Твоју икону! Радуј се, јер си јој подарила благодат! Радуј се, јер си исцелила многе немоћне! Радуј се, јер си ослободила бесне од власти демонске! Радуј се, јер не одбацујеш наше молбе! Радуј се, јер нас учиш да се истински молимо! Радуј се, јер нам дајеш силу да опраштамо онима који нам чине неправду! Радуј се, јер нас поучаваш да волимо непријатеље! Радуј се, јер искорењујеш мржњу и непријатељство! Радуј се, јер међу нама настањујеш мир! Радуј се, Царице Неба и земље! Радуј се, Господарице свакога створења! Радуј се, Надо и Прибежиште наше, Која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 3. Силом дарованом од Тебе, Владичице наша, часна икона Твоја изливањем мира исцелитељски се прослави и у виђењу у сну трикратно си се јавила старици, која је имала Твоју икону, и заповедила си да је подариш овоме манастиру као Твоје изабрано место. Ми, пак, видевши дивна чуда од Тебе, смирено прилазимо пред чудотворном иконом Твојом, прослављајући Те као Матер Бога нашега, Коме певамо: Алилуја! Икос 3. Имајући богату милост и топлу љубав према људима искупљенима Крвљу Сина Твога, Владарко, Ти становнике Твога манастира у тескобним годинама непрестано си испуњавала њихове сузне молитве, који су Ти узносили: Радуј се, јер помажеш онима који се надају у милост Твоју! Радуј се, јер прослављаш оне који се у смирењу моле! Радуј се, Даватељко небеских милости! Радуј се, јер се Матерински стараш за нас! Радуј се, јер Својим молитвама избављаш од невоља! Радуј се, јер заступништвом Твојим брзо избављаш од невоља! Радуј се, јер нас учиш да славимо заштиту Твоју! Радуј се, јер побуђујеш да Те непрестано хвалимо! Радуј се, јер милосрђем загреваш наша срца! Радуј се, јер извлачиш из вечне погибли! Радуј се, Надо и Прибежиште наше, Која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 4. Имајући небеску милост према људском роду, Пресвета Владичице, ниси оставила овај манастир у дане страдања и невоља, и оне који су се са сузама молили избавила си од злих искушења. Због тога благодарно кличемо Богу: Алилуја! Икос 4. Чувши вест о невољи која долази, становници Твога манастира, Владарко, сву наду положише на Тебе, прибегоше чудотворној икони Твојој, узнесоше Ти молбе са сузама, смирено молећи: Радуј се, Путеводитељко, Која помажеш слугама Твојим да иду путем побожности! Радуј се, јер крепиш оне који се труде у добрим делима! Радуј се, јер манастир Твој чуваш од невоља! Радуј се, јер поништаваш зле намере! Радуј се, јер нас поучаваш послушности према старијима! Радуј се, јер упућујеш наше умове од заблуде на прави пут! Радуј се, јер рушиш душепогубне замисли! Радуј се, јер уређујеш наш живот на земљи! Радуј се, јер нам показујеш пут у Царство Небеско! Радуј се, Надо и Прибежиште наше, Која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 5. Твоја икона поста слична пресветлој звезди, када ова источи миро, које је и до сада очувано на Твоме лику, као залог Твоје благодати и силе са том иконом, њему и ми прилазећи приносимо Ти наше усрдне молбе: не презри нас којима треба Твоја помоћ, умекшај срца оних који непријатељују против нас и загреј љубављу Христовом да би духовно утешени певали Сину Твоме: Алилуја! Икос 5. Видевши икону Твоју, о Госпођо Богомати, прослављену чудесима, испунисмо се страхом и радошћу, разумевши да нам у овом јављању би Твоја добра воља према нама. Стога поклањамо Ти се и целивајући лик Твој, благодарно Ти кличемо: Радуј се, златни Сасуде многоисцелитељнога мира! Радуј се, драга Ризнице, Која држиш лекове против сваке болести! Радуј се, Изворе многоисцелитељних чудеса! Радуј се, неисцрпна Посреднице благодати! Радуј се, Утврђење Светој Цркви и манастирима! Радуј се, Укрепљење православних светитеља! Радуј се, Похвало свих верних! Радуј се, Страху и Посрамљење грешника! Радуј се, брза Помоћнице оних који се боре са страстима и пожудама! Радуј се, росоносни Облаку, Који газиш пламен греховних жеља! Радуј се, Умољавање Праведнога Судије! Радуј се, Опроштају грехова наших! Радуј се, Надо и Прибежиште наше, Која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 6. Света Црква проповеда величанственост Твоју Пресвета Дјево, и светло се украшава Твојим чудотворним иконама, јављеним по свој васељени. Ова пак, иконаТвоја, као пресветла звезда сија у овом храму, пред њом ми приклоњени усрдно се молимо: немој оставити у сујети (таштини) жалости земљу нашу, него светлошћу истинитога Богопоштовања просвети Свету Цркву у њој узвеличај и пошаљи јој мир да би осветљени Тобом певали Богу: Алилуја! Кондак 6. Твоје чудотворне иконе засијаше као пресветле звезде освећујући све крајеве земље и светлошћу богопознања озаравајући умове, пред којим се непрестано клањамо, Тебе величамо и неседално Ти певамо: Радуј се, усрдна Заштитнице рода хришћанскога! Радуј се, јер верним дајеш неочекивану радост! Радуј се, Свеблага Брзопослушнице, Која наше молбе на добро испуњаваш! Радуј се, Похвало наша и целога света Надо и Утехо! Радуј се, Радости наша, Која нас покриваш од свакога зла! Радуј се, Царице Богородице, Надо и Прибежиште наше! Радуј се, благодатна Богородице Дјево, Радости свих ожалошћених! Радуј се, Помоћнице наша, која помажеш нама који се молимо пред иконом Твојом! Радуј се, блага Вратарко, Која вернима отвараш рајске двери! Радуј се, Помоћнице хришћана и милосрдна Заступнице за грешне! Радуј се, благодатна Несагорела Купино, Која нас чуваш од огња! Радуј се, Радости наша, Која нас избављаш од свакога зла и која ублажаваш жалости наше! Радуј се, Надо и Прибежиште наше, Која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 7. Онима који хоће да буду наследници горњега света човекољубиви Господ, Који има бездан милости и милосрђа, Тебе, Матер Своју дарова нама у покров и заштиту, да увек посредујеш за нас пред Сином Твојим и Судијом нашим, Коме певамо: Алилуја! Икос 7. Нови и вечни станови су припремљени онима који љубе Сина Твога. Ми, пак, обложени слабошћу тела, преступивши заповести Његове, упавши у грехе и далеко од ових станова одосмо. Коме, дакле, да приђемо, ако не Теби, о Богородице? Ти си наша заштита и Тебе величајући певамо: Радуј се, топла Заступнице за нас пред престолом Божијим! Радуј се, Посреднице оних који траже духовно спасење! Радуј се, јер са небеских висина милостиво посматраш земнородне! Радуј се, јер брзо испуњаваш молбе оних који Те поштују! Радуј се, јер уразумљујеш оне који стоје на неравном путу греха! Радуј се, јер искушаванима од ђавола јављаш брзу помоћ! Радуј се, јер упућујеш грешне покајању! Радуј се, јер све учиш да иду ка спасењу! Радуј се, Даватељко спаситељних небеских и земаљских добара! Радуј се, Исцелитељко наших душевних и телесних болести! Радуј се, јер очекујемо да Тобом будемо сачувани од изненадне смрти! Радуј се, јер се надамо да Тобом добијемо вечне станове на небесима! Радуј се, Надо и Прибежиште наше, Која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 8. Ми смо странци и дошљаци на земљи, држани буром страсти, и опет коме да приђемо у жалостима странствовања нашега, ако не Теби, чедољубива Мати, Која си код Крста Твога све нас усиновила. Не одбаци нас и не реци нам: “Не познајем вас због ваших грехова”, него као лако послушна, Kоја тешиш у жалостима и у тугама, заштити, спаси к помилуј оне који кличу Цару славе Христу: Алилуја! Икос 8. Сав свет хришћански прославља Тебе, Матер Божију, и сву наду полаже у Тебе; а ми видевши Твоју чудотворну икону, као скупоцену ризницу, радосно певамо: Радуј се, јер си нас све усиновила код Крста Сина Твога! Радуј се, јер си пречисте ране Његове сузама Својим опрала! Радуј се, Богородице Царице, по Богу Цара над царевима! Радуј се, миомирисна Јабуко у Христовој десној руци! Радуј се, тихо Пристаниште у странствовању нашем! Радуј се, наша брза Помоћнице у овој земљи! Радуј се, јер нас учиш чистоти и целомудрију! Радуј се, јер нас поучаваш кротости и смирењу! Радуј се, благодатно Ободрење малаксалима! Радуј се, изненадно Поткрепљење изнемоглих! Радуј се, јер благодатно просвећујеш мрак душа наших! Радуј се, јер никада не оскудеваш у милости према страдалнима! Радуј се, Надо и Прибежиште наше, Која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 9. Ублажи све болести и приведи тихом пристаништу потапане буром животнога мора, а нас који смо оставили метеж света и на своје раме узели Анђелски лик, која га веома много волиш , изведи из блата страсти: отвори двери милосрђа Твог и уведи нас у дворану славе Сина Твога да са хором Анђела певамо Њему: Алилуја! Икос 9. Многоречити говорници не могу Те достојно похвалити, и не знају да опевају величине и чудеса Твоја. Међутим, прими ове наше оскудне песме које Ти певамо: Радуј се, јер нас штитиш од напада клеветника! Радуј се, јер нас избављаш од поруга људи! Радуј се, јер Бог благоизволе да Твоју икону прослави чудесима! Радуј се, јер онима који на њу гледају са вером дајеш благодат! Радујсе, јер невидљиво обитаваш у сазданом храму због прослављања Твога имена! Радуј се, јер нико ко се у њему са вером моли не излази празан и неуслишен! Радуј се, пресветла Звездо на путу ка спасењу! Радуј се, јер поучаваш да чувамо монашку скромност до краја! Радуј се, јер са небеских висина видиш наше молбе! Радуј се, јер се заступништвом Твојим удостојавамо вечнога живота! Радуј се, јер хиташ да испуниш молбе свакога! Радуј се, јер не одбацујеш мољења очајних грешника! Радуј се, Надо и Прибежиште наше, Која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 10. Желећи спасити људе од разних невоља и недаћа, онима који прилазе под Твој покров шаљеш Твоју богату милост. И чудотворну икону Твоју си подарила овом манастиру као залог непрестанога Твога старања за њега. Гледајући на њу и на Богомладенца, Који седи на руци Твојој, певамо Ти: Алилуја! Икос 10. Ти си непобедива тврђава и покров монасима, који су оставили красоте света и који су узели на раме своје крст, и моћна заступница свима који Ти долазе, поштују Твоју икону и Теби певају: Радуј се, Тврђаво и Покрове онима који Ти прилазе! Радуј се, Олакшање оних који очекују утеху! Радуј се, Даватељко вечне радости добробрижном монаштву! Радуј се, Посреднице спасења оних који се добро подвизавају! Радуј се, јер стојиш на путу гресима нашим! Радуј се, јер речима молитве Твоје одбијаш грехе наше, молећи се за нас Богу! Радуј се, јер увек јављаш материнску љубав према овом манастиру! Радуј се, јер у њему чудесно умножаваш храну! Радуј се, јер у данима тешких искушења не остављаш манастир! Радуј се, јер његове становнике не остављаш у затвору и прогонству! Радуј се, Заштитнице неправедно прогоњених и онеправданих! Радуј се, правосудна Казнитељко гонилаца и оних који чине неправду! Радуј се, Надо и Прибежиште наше, Која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 11. Свеусрдне и двоструке песме осмељујемо се да Ти принесемо, али недостају речи, не зна ум како да их искаже. Знаш пак, да Ти их из пуноте љубави и усрђа приносимо. Пречиста, просвети ум наш и Сама нас научи да непрестано певамо Богу:Алилуја! Икос 11. Светлоносна Свећо, Која гори љубављу према Богу, просвети и наша окорела срца и запали љубављу према Богу и ближњима да Ти певамо: Радуј се, добра Учитељице покајања са сузама! Радуј се, јер си многе душе уневестила Христу! Радуј се, јер снажиш оне који живе у овој обитељи! Радуј се, јер за њу јављаш добро старање! Радуј се, силна Тврђаво Православља! Радуј се, његова једина Заштитнице! Радуј се, Даватељко духовне утехе огорченим душама! Радуј се, неуспављива Бранитељко манастира! Радуј се, јер си узнесена руком Господа у станове рајске! Радуј се, јер си од свих прослављена! Радуј се, свима нама крепка Заштитнице! Радуј се, усрдна Посреднице доброг нам одговора пред Праведним Судијом! Радуј се, Надо и Прибежиште наше, Која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 12. Измоли нам благодат и милост од Сина Твога и Бога, Кога си неисказано родила. Човекољубива Владарко, утврди нас у трпљењу и у бедама, пошаљи нам братољубље и избави нас од злопамћења да радујући се милосрђу Твоме, велегласно певамо Господу: Алилуја! Икос 12. Прослављајући Тебе, нашу милосрдну Покровитељку, Која је мироточивом иконом јавила Своју милост имајући Тебе као једину надежду и прибежиште, чистим срцем приносимо Ти похвалу : Радуј се, трогодишња Девојчице, Која си са славом уведена у храм Божији! Радуј се, јер си од арханђела Гаврила обавештена о зачећу Сина и Бога! Радуј се, јер си родила Цара Христа на спасење људи! Радуј се, Најчистија, јер си испунила закон очишћења! Радуј се, јер си разнежила окамењено срце многих грешника! Радуј се, јер си доласком у земљу Египатску уништила рукотворене идоле! Радуј се, јер си горко оплакивала Сина Твога распетога на Крсту! Радуј се, јер си збуњено посматала Живот положен у гробу! Радуј се, јер си у срцу носила ране Сина Твога! Радуј се, јер си сву твар задивила дубином страдања и трпљењем ! Радуј се, јер си се удостојила да прва од свих видиш Васкрслога Сина Твога! Радуј се, јер си се пре свих наслађивала Његових беседа! Радуј се, Надо и Прибежиште наше, Која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 13. О, Свемилостива Мајко, пресветла Звездо, јавила си нам Сунце Правде Христа. Прими садашње наше молитве које Ти смирено приносимо пред иконом Твојом. Избави нас од свих невоља и ослободи вечних мука да би у рајским становима вечно певали Богу: Алилуја! *(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)* Молитва Пресветој Богородици у част Њене иконе ВЛАДИМИРСКА – МИРОТОЧИВА О, Пресвета Владарко Дјево Богородице, Надо и Прибежиште наше, Ти си нам даровала ову мироточењем овде прослављену Твоју икону, пред којом ми стојећи молимо се: не одврати лице Твоје од нас, не отступи од нас због безакоња наших, него као блага прими нас под свој покров. Огањ нечистоте и сваке прљавштине који је у нама потопи морем благодати Твоје, дај нам познање сопствених грехова и слабости и бекство од људских похвала. Омекшај нас отежале тврдим срцем и немилосрђем, дај нам да састрадавамо са ближњима, избави од злопамћења, одбаци од нас излишну љубав овога живота и насладу телеснога одмора, а смрт, суд, муке припремљене грешницима у спомен учини да буду дубоке, срца пак, наша одврати од свакога зла, да би чистим устима и срцем прославили Тебе, Владарку нашу. Амин! ПОВЕСТ О ИКОНИ Божије Мајке ,,Владимирска – Мироточива“ и Гродњенски Свето-Рођењско–Богородични женски манастир На месту где се сада налази Гродњенски Свето-Рођењски-Богородични женски манастир од старих времена (12. век), налазила се Саборна Свето-Пречистанска црква. У 16. веку оснивачи цркве били су Михаил Глински и Велики кнез Литвански Александар. Али са уласком у унију, црква је била претворена у унијатску. Благогословом унијатског митрополита Јосифа – Венијамина Руцкога, при цркви је било организаовано сетринство сестара Василијанки (1). Тако је у Гродном изникао женски манастир. Сестре Василијанке су основале на месту изгореле старе Свето-Пресчистанске цркве цркву Рођења Пресвете Богородице и живеле су поред ње. Чести пожари су били препрека за оснивање манастира и он је био освећен тек 1756.године (у 18. веку) Када су се по одлуци Полоцкога Сабора, 1839.године белоруски унијати вратили у окриље Православне Цркве, гродњенски василијански женски маанастир претворен је у православни Рођењско–Богородични женски манастир. У то време у манастиру су живеле само две престареле унијатске монахиње. По њиховој молби оне су биле премештене у католичкки манастир. Тако је 1839.године почела дуга етапа развоја Гродњенског манастира. Урађена је обнова и рестаурација старих манастирских зграда и црква Рођења-Богородице, подигнута је домска (зимска) црква посвећена преподобном Сергију Радоњешком (1866.). При манастиру је отворено прихватилиште за девојке из сиромашних породица и сирочад. 1877. године у манастиру догодило се чудо мироточења Владимирске иконе Мајке Божије. Историја те свете иконе је овакава: Близу града Гродна живела је побожна православна породица Домбровских. У тој породици чувала се као породична светиња копија Владимирске иконе Мајке Божије. Када је кћер Домбровских саопштила родитељима своју жељу да иде у манастир, њена мајка је три пута видела у сну Богородицу и чула речи које јој заповедају да отпусти кћер у манастир са својом светом иконом. Мати је благословила кћер Владимирском иконом и искушеница Наталија Домбровска понела ју је са собом у манастир и поставила свету икону у својој келији, где је она одједном замироточила. Мироточење Владимирске иконе Мајке Божије продужило се још пола године. Свето миро по благослову игуманије било је скупљано у ковчежић у облику крста, и сада се чува у кивоту код иконе. Владимирска-Мироточива икона (тако су почели да зову ову светињу) прославила се чудеснима и у том броју чудом исцељења побеснеле жене. У 20. веку у част Владимирске - Мироточиве иконе Мајке Божије састављен је акатист. Историја Гродњенског манастира у 20. веку је почела са необичним развојем. 1900.године Свети Синод је донео одлуку да се Свето-Рођењско-Богородични Гродњенски манастир пренесе у место Красноток, које је близу града Гродна, са циљем проширења и уређења манастира. Таквом одлуком древни манастир у Гродну постао је подворјем новопроцветалога Краснотоцкога Свето-Рођењско-Богородичног женскога манастира. Подворја тога манастира су била отворена у Санкт–Петресбургу и Дрогичину. Краснотоцки манастир је постао један од узорних манастира у империји. При манастиру је радило сиротиште за сирочад, школа, пољопривредна школа, апотека, амбуланта, болница; производили су се изврсна мајсторска дела. Земљишни поседи манастира обрађивали су се на самом примереном стандарду, тако да се у пољопривредим школама,односно њиховим изложбама манастирка производња окитила се многим медаљама и дипломама. Припремао се и долазак императора Николаја II у манастир, али је тај план пореметио први светски рат. Због приближавања фронта, манастир је био евакуисан 1914.године у Москву, где су сестре на челу са игуманијом преживеле револуцију, грађански рат и почетак бољшевистичких гоњења Цркве. 1921.године сестре на челу са игуманијом су добиле решење о враћању у Гродно. У то време Гродно је постао део Пољске републике и пољске власти су Краснотоцки манастир предали католичкој цркви. Зато су се сестре вратиле у зидине древног Гродњенскога манастира, који је годинама био подворје Краснотоцкога манастира. Од тада до свога затварања, 1960.године манастир је био активан, не гледајући на све догађаје светске историје: сједињење са Совјетском Белорусијом 1939.године, почетак великог отаџбинског рата (2), немачку окупацију и послератне совјетске репресије против свештенослжетеља. Управо у Гродњенском Свето-Рођењско–Богородичном манастиру завршио је своје последње богослужење свети свештеномученик Серафим Жировицки. 1960.године Совјетске власти су донеле решење о затварању Гродњенског женског манастира. Власти су намеравале да преселе сестре у активни женски манастир далеко у пределима Белорусије (то је био Пјухтицки манастир у Естонији), но милошћу Божијом сестре су нашле прихватилиште у Свето-Успењском Жировицком манастиру. После тога како су Совјетске власти предузимале мере да затворе Жировицки манастир, сви су увидели промисао Божији у пресељењу сестара Гродњенског манастира на територији мушког Жировицког манастира. Благодарећи томе, власти нису могле затворити Жировицки манастир. Прогнане сестре су са собом понеле у Жировицу главне светиње свога манастира: икону Владимирске-Мироточиве Мајке Божије и друге светиње. У изгнанству схиигуманија Гродњенско манастира мати Гаврила (Рисицкаја) саставила је акатист у част Владимирској-Мироточивој икони Мајке Божије. Духоносна старица схиигуманија Гаврила починула је у Жировицком манастриру. 1992.године почела је обнова Гродњенског манастира, под руководством игуманије Гавриле II (Глухове). Сестре после 30.година изгнанства смогле су снагу да се врате у зидине древнога манастира, где је после исељења манастира од стране богоборачких власти био отворен музеј атеизма. Али све зграде манастира још нису враћене сестрама. Обновљење је ишло постепено, савлађивањем мноштва препрека. Јануара 1993.године мирополит Филарет је осветио установљени храм преподобног Сергија Радоњешког, а јула месеца враћен је манастиру главни храм посвећен Рођењу Богоодичном. 1995.године манастир је посетио патријарх Алексеј II, а 1998.године у Гродњенском манастиру је боравио председник А. Лукашенко и те године председничким указом манастиру су враћене све манастирске зграде. (1) Василијани,односно Василијанке је монашки ред на Западу. Добио је име по светом Василију Великом. Створен је од стране Руцкога за пропаганду уније усред православног становништва. (назад ») (2) отаџбински рат - руси тако називају други светски рат. (назад ») Акафист в честь иконы Божией Матери „Владимирския-Мироточивая“ находящейся в Свято-Рождество-Богородичном храме Гродненского женского монастыря Написала га је схиигуманија Гаврила (Рисицкаја), упокојена 12. јуна, 1976.године у Жировицком Свето-Успењском манастиру) Издање Гродњенско Свето-Рођењско-Богородичног Женскога манастира, Москва, 1999. По благослову Најсветијег патријарха московскога и целе Русије Алексија II Извори: Акафист.народ.ру и КОТЛОВКА.РУ информационный портал Са црквено-словенског и руског језика превео протојереј Животије Милојевић молитвеник » акатисти » претходна страна »