МОЛИТВЕНИК






АКАТИСТ Пресветој Владичици нашој Богородици у част Њене иконе ВАЛААМСКЕ празнује се 01. (14.) јула, као и 30.јуна (13.јула) и прве недеље после дана спомена преподобних Сергија и Германа Валааламских Молитве пре читања акатиста » Кондак 1. Изабраној Војвоткињи нашој Богородици приносимо благодарне песме због Њене дароване прехвалне иконе Валаамске. Ти , пак, Свемилостива Царице, пошто имаш моћ непобедиву и неисказано милосрђе, ослободи од свих зала и недаћа православну земљу нашу да би Ти клицали: Радуј се, Владарко, дивна Заштитнице Валаамскога манастира и наше земље! Икос 1. Царице Анђела и све твари Владарко, преславним прослављањем Твоје свете иконе озарила си благодаћу целу Руску земљу. Због тога верни људи са љубављу прилазећи предивној икони Валаамској, приносе Ти ове похвале: Радуј се, Почетку нашега спасења! Радуј се, Мајко Господа Вишњега! Радуј се, непоколебљиви Стубе Цркве! Радуј се, непобедива Тврђаво Царства! Радуј се, јер си земљу Руску (и Србску) жребом изабрала Себи у наслеђе! Радуј се, јер си у њој умножила чудотврорнe иконе Твоје као звезде! Радуј се, Царице и Владаркo Руске земље! Радуј се, јер Тобом се чува Православна Русија (и Србија)! Радуј се, јер си лучама Твоје благодати озарила целу васељену! Радуј се, јер душе наше просвећујеш светлошћу радости! Радуј се, непобедива Војвоткињо царева и православних војника! Радуј се, јер побеђујеш наше видљиве и невидљиве непријатеље! Радуј се, Владарко, дивна Заштитнице Валаамског манастира и земље наше! Кондак 2. Знајући благодат и славу места овога, Господ благослови Своју Мајку да подари Њен Покров (заштиту) над острвом Валаамом, као над северним Атоном, да би сви спасaвајући се на њему од давних временa до сада, непрестно клицали Спаситељу Богу Нашем: Алилуја! Икос 2. Имајући Божански разум, преподобни оци наши Сергије и Герман одоше на север да Господу незабрањено послуже и стигавши на острво Валаам, тамо основаше манастир. Ти пак, Пресвета Дјево, као игуманија свих православних манастира, сачувај све који се овде подвизавају и певају Ти једним срцем и једним устима: Радуј се, од младости посвећена Богу! Радуј се, васпитана у Јерусалимаском храму! Радуј се, јер Твој живот при храму јави се као праслика монашкога живота! Радуј се, чедољубива Мајко монаха! Радуј се, јер си острво Валаам осветила као место јављања благодати Твоје! Радуј се, јер си Карелијску земљу испунила миомиром светости! Радуј се, јер си храмове и скитове њене осветлила славом чудеса Твојих! Радуј се, је си примила преподобнога Сергија и Германа на молитву са Собом! Радуј се, јер си Валаамски манастир прославила као Северни Атон! Радуј се, јер си милошћу Твојом на острву Валааму засадила предивни врт! Радуј се, Свечасна Игуманијо светога Валаамскога манастира! Радуј се, Наставнице монаха на путу небескога живота! Радуј се, Владарко, дивна Заштитнице Валаамског манастира и земље наше! Кондак 3. Сила Вишњега осени сликара Алексеја, када он, имајући од Бога дар за уметност, дође у Валаамски манастир и прими анђелски чин, у част преподобног Алипија Печерског, првог иконописца Свете Русије. Због тога му се даде благодат да слика свете иконе и дивно украшава храмове у манастиру, кличући Творцу и Господу: Алилуја! Икос 3. Имајући љубав према Твоме изабраном манастиру, Преблагословена, удостојила си оца Алипија да наслика Твоју часну икону којој си подарила чудотворну силу исцељења и спасења свих који јој са вером и надом прилазе, да би видећи Тобом јављену милост скрушено овако клицали: Радуј се, Заштитнице свештеног иконописања! Радуј се, Освећење поштовања светих икона! Радуј се, јер си нам подарила Твоје иконе ради молитвенога општења! Радуј се, јер кроз њих изливаш благодатну силу! Радуј се, јер си јавила свету љубав Твоју побожном сликару Алипију! Радуј се, јер си га упутила у монашким подвизима! Радуј се, јер си га укрепила у делу иконописања! Радуј се, јер си благоизволела да наслика Твоју дивну икону! Радуј се, јер си на тој икони изображена са Сином и Богом Твојим! Радуј се, јер си је прославила многим чудесима! Радуј се, јер када се молимо пред њом добијамо душевну утеху! Радуј се, јер заједно са Твојом иконом Сама невидљиво боравиш међу нама! Радуј се, Владарко, дивна Заштитнице Валаамског манастира и земље наше! Кондак 4. Бура смутњи, коју је подигао непријатељ спасења, поколеба чамац спасења смирења твога, оче Алипије, када је напустио Валаамски манастир. Међутим, молитвама Пречисте Богородице све обмане нерпријатеља си уништио и сав си био предан Богу, постом, молитвама и многим делима, удостојио си се да у дан свога Анђела преселиш се у станове небеске, где са хором анђелским певаш Богу: Алилуја! Икос 4. Господ чу бол неке жене која је дванаест година страдала тешком болешћу, подари јој благодатну помоћ Богоматере, Која се јави болесници у виђењу у сну и заповеди јој да оде на Валаам да би се тамо прославила Њена прехвална икона, која је до тада била непозната, од које многи налазе духовну радост и исцељење, кличући Преблагословеној: Радуј се, јер си услишила срдачну молитву слушкиње Божије! Радуј се, јер си јој се у виђењу у сну три пута јавила! Радуј се, јер си болесну старицу подигла са одра болести! Радуј се, јер си је упутила у Валаамски манастир! Радуј се, јер си открила чудотворну силу иконе Твоје! Радуј се, јер си показала предивну икону Твоју у манастиру! Радуј се, јер си прослављење иконе Твоје знаменовала исцељењем тешко болесне жене! Радуј се, јер испуњаваш срца православних неисказаном радошћу! Радуј се, јер си засијала иконом Твојом као сунце северне земље! Радуј се, јер си нам је оставила као скупоцену ризницу! Радуј се, јер се пред њом верни побожно клањају! Радуј се, јер онима који се пред њом моле дају исцељења! Радуј се, Владарко, дивна Заштитнице Валаамског манастира и земље наше! Кондак 5. Свачасна икона Твоја јави се слична боговођеној звезди, коју примивши као небески дар иноци Валаамског манастира поставише у Саборној цркви Преображења Господњег, који су они подигли, благодарно кличући: Алилуја! Икос 5. Видевши чудо исцељења болеснице од Твоје иконе, Пресвета Дјево, испуни се радошћу манастирска братија и поклонише се са љубављу и побожношћу пречистоме лику Твоме. Ми пак грешни, видевши и сада у славном манастиру изображену на икони Мајку Господа, ширимо прем њој руке и скрушено кличемо: Радуј се, јер си острво Валаам осенила Својим благословом! Радуј се, неисцрпна Ризнице Валаамскога манастира! Радуј се, јер си показала љубав Твоју према манастиру! Радуј се, јер се о њему много стараш! Радуј се, јер си овај манастир посетила Својом милошћу! Радуј се, јер си јој у залог љубави подарила Твоју прехвалну икону! Радуј се, прослављена у старом манастиру! Радуј се, Заштитнице валаамских монаха! Радуј се, надежна Заштитнице оних који се подвизавају у њему! Радуј се, блага Заступнице оних који долазе у њега на поклоњење! Радуј се, јер сакушљаш монахе манастира на служење Господу! Радуј се, јер им показујеш пут служења! Радуј се, Владарко, дивна Заштитнице Валаамског манастира и земље наше! Кондак 6. Проповедница благодатне помоћи, Владичице, јави се исцељена слушкиња Божија, која побожно и радосно проповедаше о чудесима која су се збила на њој. Њој подражавајући и ми прослављамо изливене милости од иконе, јер ограђујеш градове и села, штитиш манастире, исцељујеш болеснике и шаљеш сва добра свима који Те воле и певају Сину Твоме: Алилуја! Икос 6. Засија пример равноангелног житија свима који ишту спасење на острву Валааму, који су се од пролазности света предала под моћни покров Богомајке, чија икона светли као знак старања Пречисте за све нас. Ми пак, грешни, знајући да наши оци назваше Свету Русију, домом Пресвете Богородице, кличемо Јој: Радуј се, Благодатна, јер си свети манастир осенила Твојим пречистим ликом! Радуј се, јер се Твоја икона украшава сузама радости више од бисера! Радуј се, јер си изобилно јавила благодатну силу Твоју у овој икони! Радуј се, јер у целоме свету дајеш извор исцељења из светих икона Твојих! Радуј се, јер брзо помажеш онима који се поклањају икони Твојој у недаћама и невољама! Радуј се, јер и нас грешне упућујеш ка спасењу! Радуј се, јер промишљаш о свима који поштују Твој лик! Радуј се, јер чудесима из њега утрврђујеш истиниту веру у људима! Радуј се, Богом даровано олакшање страдалнима! Радуј се, неисцрпна Ризнице благодати! Радуј се, јер шириш руке Твоје за нас пред Богом! Радуј се, јер нас одеваш вечном радошћу! Радуј се, Владарко, дивна Заштитнице Валаамског манастира и земље наше! Кондак 7. Побожни војник, велики кнез, Николај зажелевши да принесе благодарење Теби, Богородице, заповеди у години светскога рата да се изгради храм у Твоје име, да би сви монаси помињали вође и војнике који су положили живот свој за веру, цара и Отачаство, у све дане кличући Богу: Алилуја! Икос 7. Ново чудо показа Господ, када старац Валаамски Борис имаде виђење: свети старац виде преподобнога Сергија и Германа у схимама, који стоје на икони Богомајке. Ми пак, радујући се, заједно са Пречистом прослављамо вас угодници Божији, помозите нам да се молитвама вашим удостојимо да достојно прослављамо Свесвету Мaјку Господа: Радуј се, јер нам манастир чуваш заједно са преподобним Сергијем и Германом! Радуј се, јер си старца валаамскога удостојила виђења! Радуј се, Победнице отачаства нашега! Радуј се, моћна Заштитнице наша у данима тешких искушења! Радуј се, брза Помоћнице у данима рата противу непријатеља! Радуј се, Наставнице у данима мира и побожности! Радуј се, јер укрепљујеш православне војнике на ратне задатке! Радуј се, јер им дајеш непобедиву храброст! Радуј се, јер уздижеш њихову силу духа! Радуј се, јер припремаш мученичке венце убијенима на ратном пољу! Радуј се, јер анђелском војском поражаваш непријатеље наше! Радуј се, јер молитвама Твојим спашаваш цео свет! Радуј се, Владарко, дивна Заштитнице Валаамског манастира и земље наше! Кондак 8. Необично и дивно виђење дарова Господ уочи пропасти Царства Руског, виде пак, праведник Тебе Мајку Божију, како се топло са сузама молиш пред Сином Твојим и Господом да отвори двери милосрђа Свога према руској земљи и људима њеним. Због тога и ми плачући за грехе своје, кличемо Богу дивноме у светим Својим: Алилуја! Икос 8. На целу Руску земљу наиђе страх и трепет, када непријатељ рода људскога зажеле да у њој истреби веру Христову. Ти, пак, Свемилостива, у тешким даним сачувала си земљу Руску од погибли и спасила си веру православну од истребљења. Помози нам дакле, Владару, да са трпљењем и благодарењем трпимо све недаће и невоље и кличемо Ти радосно: Радуј се, јер изабраницима Твојим откриваш небеска виђења! Радуј се, јер Твојом иконом јављаш дивна знамења! Радуј се, благодатно Утврђење Руске државе! Радуј се, јер нас у време искушења спашаваш моћном руком од погибли! Радуј се, јер омофором Својим покриваш Руску Цркву у време гоњења и крсних страдања! Радуј се, јер у страдањима за Христа укрепљујете мученике и исповеднике вере! Радуј се, јер уразумљујеш оне који ратују на Цркву Божију! Радуј се, јер посрамљујеш њихово лукавство и злобу! Радуј се, јер непријатељство и мржњу побеђујеш миром и љубављу! Радуј се, јер бришеш сузе чеда Твојих! Радуј се, јер Божанским зрацима уништаваш таму вражију! Радуј се, јер нас облачиш у оружје светлости! Радуј се, Владарко, дивна Заштитнице Валаамског манастира и земље наше! Кондак 9. Као Мати свих живих, све у дворишту Цркве Христове ограђујеш, тако и руске људе у расејању си утешила иконом Твојом, када Валаамски манастир би отргнут од Руске земље. Тада пак, монаси манастир заједно са верним чедима Цркве Православне прилажаху чудотворној икони Владарке и једнодушно запеваше Богу: Алилуја! Икос 9. Многоречити говорници не могу да објасне тајну спасења Отачаства у даним најезде непријатеља, када дође смрт и ужас на Руску земљу и огласи се плач и уздах. Тада дакле, сви на Тебе, Пречиста, положише наду на Тебе, Пречиста, и од Тебе једина очекујући спасење, певаху са сузама: Радуј се, усрдна Заступнице наша! Радуј се, Избављење од свих непријатеља! Радуј се, јер нас надахњујеш на подвиге како војних тако и духовних ратова! Радуј се, јер горде силом Својом враћаш назад са стидом! Радуј се, јер Тобом призивамо милосрђе Божије! Радуј се, јер много може молитва Твоја пред Сином Твојим и Богом нашим! Радуј се, јер свету икону Твоју чуваш неповређеном у невољама и искушењима! Радуј се, јер њоме тешиш руске људе који су у расејању! Радуј се, јер скушљаш све расејане у једно! Радуј се, је смирујеш раздоре и неслоге! Радуј се, Надо и Прибежиште наше! Радуј се, непобедива Победо! Радуј се, Владарко, дивна Заштитнице Валаамског манастира и земље наше! Кондак 10. Желећи да спасеш страдалну земљу, јавила си се, Пречиста, у виђењу старцу Валаамском Михаилу, као Заступница наша пред Богом и Заштитница и у страшни час беде стала си насупрот непријатељима, обратила си пукове непријатеља назад и подарила си победу Руској војсци, да би сви људи наше земље клицали Спаситељу Богу: Алилуја! Икос 10. Богородице Дјево, Твоја света икона јави се као непобедива тврђава и источник чудеса, не само Валаамском манастиру, него и целој Руској земљи,ограђујући нашу земљу и невидљиво ходећи по Светој Русији. Спаси и помилуј нас, који поштујемо Твој чудотворни лик, да би сви који прилазе к њему удостојили се сваке утехе, кличући Ти: Радуј се, јер у сновима и виђењима посећујеш слуге Твоје! Радуј се, јер им откриваш тајне промишљања Божијега о Руској земљи! Радуј се, јер си старцу Михаилу јавила знак Свога милосрђа према нашем народу! Радуј се, јер си Руску земљу више од претходне обасјала славом Својом! Радуј се, смела наша Заступнице пред Господом! Радуј се, јер праведни гнев Његов подигнут на нас приклањаш на милост! Радуј се, јер ратујеш против сатанских слугу! Радуј се, несломиви Штите руских војника! Радуј се, Војско, Која си поразила непријатеља! Радуј се, јер си га протерала са граница наших! Радуј се, јер си војсци Руској подарила победу на бојном пољу! Радуј се, јер предивно избављаш нашу земљу од најезде страних народа! Радуј се, Владарко, дивна Заштитнице Валаамског манастира и земље наше! Кондак 11. Свеблага Мати, сада Ти молбне песме са љубављу приноси братија манастира, у храму посвећеном у част иконе Твоје. Услиши и нас који се молимо пред пречистим ликом Твојим, и сачувај живот наш у чистоти, помози нам да се избавимо од греха, умири болести и туге, упути нас на пут спасења и научи да певамо Човекољупцу Богу победничку песму: Алилуја! Икос 11. Светло сија дивна икона Твоја, Мајко Божија, и благодаћу озарава Руску (и Србску) земљу нашу. Због тога долазе у Валаамски манастир на поклоњење мноштво православних хришћана, скрушено кличући из дубине душе пред пречистим Твојим ликом овако: Радуј се, јер си острво Варлаам озарила светлошћу светиње! Радуј се, јер си Валаамски манастир препородила благодаћу Твојом! Радуј се, Домостроитељко, Која добро уређујеш манастирски живот! Радуј се, јер из целе земље Русије призиваш православне људе у манастир! Радуј се, непостидна Надо побожних поклоника (ходочасника)! Радуј се, увек Радовање побожних поклоника! Радуј се, јер и сада часном иконом Твојом освећујеш манастир! Радуј се, јер божанском светлошћу из Твоје иконе прогониш таму неверја! Радуј се, Мати светлости, Која просвећујеш душе верних! Радуј се, јер нас узводиш ка Светлости истине! Радуј се, јер си у Себи сместила огањ Божанства! Радуј се, неугасива Светиљко божанске љубави! Радуј се, Владарко, дивна Заштитнице Валаамског манастира и земље наше! Кондак 12. Подарила си благодатну утеху, Пресвета Дјево, прослављањем иконе Твоје Валаамске у знак милости према Отачаству нашем, у заштиту од видљивих и невидљивих непријатеља у дане нове смутње. Подари покров и заштиту Твоју, Благодатна свима који иду путевима земље наше да би видели сав свет, јер је Бог са нама, Коме са љубављу певамо: Алилуја! Икос 12 . Прослављајући Те, Преблагословена, приклањамо колена пред чудотворном иконом Твојом Валаамском и молећи се пред њом верујемо и исповедамо да си Ти заиста моћна Владарка земље наше и усрдна Заштитница рода хришћанскога. Због тога Те молимо, подари држави Руској (и Србској) мир, спокој, благостање, и не остави возљубљену Тобом земљу Руску (и Србску) и њен народ, да Ти ускрушености срца приносимо ове похвале: Радуј се, јер си икону Твоју Валаамску свецрквено прославила! Радуј се, јер си њоме показала нови знак благодати у Православној Цркви! Радуј се, јер се од копије иконе Твоје врше знаци и чудеса! Радуј се, јер се срца побожних људи испуњавају радошћу! Радуј се, Утехо садашњега страдалнога света! Радуј се, јер укрепљаваш оне који изнемогавају под теретом крста! Радуј се, јер прогониш страх и униније (малаксалост)! Радуј се, јер нашу жалост претвараш у радост! Радуј се, јер нас учиш да стојимо за веру Православну! Радуј се, јер вернима отвараш двери рајске! Радуј се, Владарко, дивна Заштитнице Валаамског манастира и земље наше! Кондак 13. О, Свехвална Мајко, дивна Заштитнице земље наше, милостиво прими ово мало мољење које Ти узносимо пред чудотворном иконом Твојом, сачувај отачаство наше, укрепи људе у Православној вери, избави нас од сваких недаћа невоља и напасти и удостој нас да чистим срцем овде и у будућем веку певамо Богу: Алилуја! *(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)* Молитва прва Пресветој Богородици у част Њене иконе ВАЛААМСКЕ поштоване у Свето-Преображењском Валаамском манастиру Пресвета Госпођо Владарко Богородице, Заштитнице наше земље, красото и славо Валаамскога манастира. Гледајући на пречисти лик Твој јављен у чудотворној икони, молимо Те, сачувај од свакога зла овај манастир, који основа преподобни Сергије и Герман, сачувај и огради мир међу братијом, осени Покровом Твојим управитеље, доброчинитеље и добре украситеље њене. О, Свечасна наша Мајко, Игуманијо свих православних манастира и заштитнице монашкога живота, буди неодступна од овога манастира, који је достојан наслеђа Твога и свесилним Твојим молитвама покри и заштити нас, који се овде подвизавамо од свих невоља и недаћа, помози да правила преподобних отаца непоколебљиво сачувамо, избави од греховних падова, даруј нам дух скрушености и смирења, упути на испуњење монашких завета и свих Божијих заповести. Прими смирене молитве наше, загреј нас дахом љубави Твоје и никада не одступи од нас, да не оскудева вера у нама грешнима, и да се удостојимо да уђемо у Царство Небеско, у коме ћемо величати Тебе, Свеопевану Мајку нашу и прославимо Сина Твога и Бога нашега са Беспочетним Оцем Његовим и Пресветим и Животворним Духом Његовим, сада и увек и у векове векова. Амин! Молитва друга Пресветој Богородици у част Њене иконе ВАЛААМСКЕ О, Пресвета и Преблагословена Владарко Богородице, Царице неба и земље, Заштитнице Валаамскога манастира. Прилазимо и поклањамо се Теби пред чудотворном иконом Твојом, јер си милостиво погледала на молитве слушкиње Твоје и подарила си јој исцљење, тако и сада прими наше усрдно мољење које Ти приносимо. Спаси и сачувај Свемилостива, Отачаство наше, и све православне људе који живе у њему, и са љубављу прилазе теби од најезде туђих народа, од глади и помора и од свакога зла; управи путеве наше да би засијала у земљи Русији (и Србији) мир и правда, радост и љубав, сачувај у њој православну веру до скончања века. Погледај милостивим Твојим очима на Валаламски манастир и саврши Сама у Господу спасење свих који се у вери и нади подвизавају у њему. Умоли Сина Твога и Бога нашега да избави све нас од свих невоља и недаћа, и болести, да нас упути на испуњење заповести Својих, избави вечних мука, и да удостоји да се Твојим посредовањем уселимо у небеским насељима и да тамо славимо Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа,сада и у век и у векове векова.Амин! Тропар икони, глас 4. Данас се светло украшава Валаамски манастир, и духовно празнују сви верни у Руској земљи, прослављају чудотворну икону Твоју, Владарко, у којој сада ми прилазимо и са љубављу говоримо овако: О, Пресвета Дјево Богородице, моли Сина Твога Христа Бога нашега, да избави овај манастир и све градове и села наше земље, од свих напада непријатељских, и спаси душе наше као Милостив! Тропар други икони, глас 4. К Богородици приљежно сада похитајмо Њеној чудотворној икони, и завапимо Јој: о Прехвална Владарко Богородице, брзо нам јави заштиту и помоћ, огради миром земљу нашу, похитај да нас избавиш од свих недаћа по великој милости Твојој. Кондак икони, глас 8. Изабраној Војвоткињи, Владарки нашој Богородици, приносимо похвалне песме, прослављајући Њену чудотворну икону, објављеној на острву Валааму. Ти пак, пошто имаш моћ непобедиву, избави земљу Руску (и Србску) од свих невоља и недаћа и сатвори молитву за све људе који певају Теби: Радуј се, Невесто неневесна (неудата)! Писац акатиста: А.Трофимов "Воскликните Богу гласом радования" Москва, 2007. Извори: Акафист.народ.ру и КОТЛОВКА.РУ информационный портал Са црквено-словенског и руског језика превео протојереј Животије Милојевић ПОВЕСТ О ИКОНИ Божије Мајке ВАЛААМСКА Валаам је одавно назван Северним Атоном. У тим двама великим тврђавама прaвославног монаштва има много спољних сличности. Валаам је као и Атон (1) окружен водом и састоји се од мноштва скитова и отшелничких келија, предстваљјући собом монашку земљу. Међутим, Света Гора Атон - јесте удео Мајке Божије на земљи, и Валаам се може показати неуобличен неким посебним избором Богородице. Главни престо Валаама је посвећен Преображењу Господњем, главни скитови - Воскресењски и Никољски. Упоређење са Атоном се ограничава само са спољне стране. Али изабрање тога места Мајке Божије ствара скривену реалност Валаама, која се постепено открива у свој пуноћи. Дакле, у ХIV веку преподобни Арсеније Коневски доневши на Ладогу са Атона икону Мајке Божије, која је добила назив Коневска или Голубицка, постала je заштитница целе Ладоге. У скитовима и у храмовима Валаама било је много поштованих икона Богомајке: Благовести, Живоносни источник, Знамење, Казанска, Несагорела Купина, Тихвинска, Умиљење, Смоленска, Державна. Али све те иконе су биле прослављене пре тога у другим крајевима. Своју заштиту над Валаамом Мајка Божије је јавно открила на крају прве хиљадугодишњице историје манастира, крајем ХIХ века. У лето 1896.г. у Валаамски манастир је допутовала једна побожна жена, коју су веома много болеле ноге. У Успењском храму она се обратила монасима са питањем: "Где се налази бивша, пре тога у том храму у реду (у колони) са леве стране, икона Мајке Божије, на којој је Царица Небеска изображена у целости са Богомладенца на рукама?" Нико јој није могао одговорити на то, и посаветовали су је да се обрати код ризничара о. Пафнутија, који је надгледао све иконе у манастиру. За две недеље боравака у манастиру на Валааму болесница је тражила икону Мајке Божије: обишла је све храмове манастира, погледала све иконе. То тражење је било узалудно и болесница се вратила у Петроград. Икона није била ни у Валаамској капели у Петрограду, како јој је посаветовао о.Пафнутије да је потражи. Следеће године болесница је поново дошла на Валаам, трудећи се да нађе икону. Њена упорност је обратила на себе пажњу братије. Болесница се звала Наталија Андрејевна Андрејева. Пореклом је била од земљорадника Тверске губерније, Корчевскога среза, села Зарино, живела је у Петербургу, на Васиљевском острву, у старачком дому Брусницина, који је био на Косој линији (дом бр.16.). 1878. Наталија Андрејевна се силно прехладила и код ње је наступио оштри реуматизам руку и ногу. Болест је причињавала несносна страдања. Болесница је ишла ослањајући се на штап, на степеницама није мога да иде без помоћи, и дошло је до тога да се на степеницама пење на коленима; рукама никакав озбиљан посао није могла да ради, чак ни рукав није могла сама подићи. Никакво лечење није помогло. Лекари су јој саветовали да иде на море, али за то она није имала средства. Болесница је била на гранцици очајања. Али неки унутрашњи глас јој је говорио: "Иди на Валаам, тамо ћеш оздравити." Сакупивши последњи новац, она је купила карту за Валааам. Међутим у последњем моменту, њу је обузела веома јака сумња и малодушност. И ево, у ноћ уочи одласка када је Наталија Андрејева била приправна да откаже пут за Валаам, имала је виђење : "Не знам сигурно, да ли сам спавала или не, но само јасно видим: према мом кревету иде Жена високога раста у оделу тамноцрвене кадифе са Дететом на рукама, и сва је окружена некаквом чудном светлошћу. У мени се појавила мисао: да ли је то Мајка Божија? Али да је назовем тако гласно, ја нисам смела. Ја сам желела да је, ако је могуће, да је додирнем, али она је одступила и каже : - Не плачи, Спаситељ је на путу и Ја сам истим путем дошла к теби! Ја јој кажем: Матушка, како сте ви лепа, како сте добра. Да ли ви живите на Валааму? Да, и тамо живим, ти ћеш ме видети на Валааму! - и нестаде. Укрепљена чудесним виђењем Мајке Божије, страдалница Наталија се радосном душом другога дана упутила у свето поклоништво. То је било 1887. на празник обретења моштију преподобних Сергија и Германа Валаамских. Први долазак Наталије А. је пао на полагање темеља манастирскога сабора у част Преображења Господњег, на коме је присуствовао Велики кнез Владимир Александрович са супругом Маријом Павловном. Наталија се топло молила испред кивота са моштима преподобних Сергија и Германа за исцењење. Пре одласка, она је ушла у Успењску цркву. "Само што сам ушла у припрату цркве", сећа се Наталија, "некако сам невољно погледала у леву стану и запањила сам се: ноге су ми се одсекле и да нису биле степенице за хор, ја бих сигурно пала. Узрок мога запрешашћења и узбуђења било је изненађење: са леве стране из златнога рама на мене је гледала Царица Небеска; у Њој сам препознала ту саму Жену која ми се јавила у сну пре мога доласка из Кексгољма (сада Приозерск), на Валааму и оснажила ме у мојој малодушности. Нисам могла да отргнем поглед од лика Царице Небеске, и све више сам се убеђивала како је она, Матушка милостива, удостојила мене Својом посетом у виђењу у сну. Ја сам познала Њен пресветли лик, Њен благодатни поглед, и Њено одело, - све је било савршено и само Њено. И Пречистога Младенца је држала на рукама онако како сам видела у сну." Али у самом том трену, када је Наталија А. видела лик Мајке Божије, који јој се јавио у сну, разлегла се сирена пароброда који је позивао путнике. Наталија није имала време да се поклони икони која је високо стајала и да штавише одслужи молебан. Само је убрзо поставила свећу. Вративши се у Петроград, осетила је значајно олакшање у ногама, тако да је почела да иде без штапа. Тада је дала обећање да ће обавезно убрзо отићи на Валаам и да ће заблагодарити Спаситељу и Његовој Пречистој Мајци пред јављеном иконом. Међутим, њен други долазак се показао неуспешним: иконе није било у Успењском храму. Допутовавши на Валаам 1897.г. (трећи пут) на празник преподобног Сергија и Германа, Наталија се са сузама топло молила пред моштима Валаамских чудотвораца за налажење иконе Мајке Божије. Прве ноћи на Валааму она је била утешена благодатним сном, који је другога дана после молебана пред моштима преподобних казала о. Пафнутију. "Ноћ је, а ја идем унутар манастира око празне цркве св.Николаја Чудотворца, молим се са сузама Царици Небеској: само да видим Тебе једним оком, Матушка. Одједном чујем глас : - Ја сам овде, брзо Ме потражи! Запрепастила сам се много, али сам продужила да се молим. Чујем глас, но други: - Због чега се жалостиш? Шта тражиш? Окренула сам се и видим старца са плавом камилавком, са седом брадом, и одговарам: - Тражим Царицу Небеску! - Пођи, наћи ћеш је! - Како ви хоћете да је брзо нађем, кажем му. Отац Пафнутије је три недеље тражио и није је могао наћи. - То није истина, он је није добро тражио, заборавио је на њу, - каже старац. Одлазим са тим старцем ка вратима. Кажем: - Врата су затворена! Он отвара врата и каже: - Ево она! Ја сам почела да гледам у цркви, и у углу међу црквеним утварима и старим иконама видела је до половине увијену рогозину и лик и платно Мајке Божије у коме сам одмах препознала икону коју сам одавно тражила. И узвикнула сам: - Ево је! - и пренула сам се." У току три дана Наталија Андрејева се припремала за причешће. Дан уочи причешћа имала је још један благодатни сан: "Стојим ја у нижњем сабору, сама код кивота су само два монаха: о.Серафима и о.Николаја. Са нестрпљењем очекујем нешто и не скидам очи са улазних врата. Одједном отварају се врата и видим, да о.Пафнутије и неки млади монах у кратком кафтану од чоје носи икону Мајке Божије. Ја сам узвикнула: Ево, то је Она, Матушка! И пала сам на под. Лежим и мислим. Проћи ће нада мном икона и оздравићу. А о.Пафнутије каже: - Код нас још није готово, треба да се одслужи молебан за исцељење болне. И ја сам се пробудила. Причестивши се тога дана, Наталија Анрејевна после ране литругије је видела да народ из гостионице иде журно у цркву. Упитала је: - Шта се десило? - Пронашли су икону Мајке Божије и донели у нижњи сабор. - одговорили су јој. Болесница је одједном добила снагу: она је малтене трчала у сабор са својим болесним ногама заједно са свима. Тамо на столу је стајала икона. Да ли је то та икона? - упитао је о.Пафнутије. Да, то је та икона! - у узбуђењу је рекла Наталија Андрејевна. Отац Пафнутије је по указању слушкиње Божије стварно нашао у остави, која је била у затвореној цркви светог Николаја Чудотворца. Све се десило тако како је било откривено Наталији: и лик је откривен у углу увијен у платно и стварно је у преносу иконе помагао млади монах у радничком кратком кафтану. Наталија је ту замолила о.Пафнутија да се одслужи молебан са водоосвећењем пред чудесно откривеном иконом Мајке Божије. Пред иконом су запалили неугасиво кандило и савршили молебан. После првога освећења воде са молебаном, Наталији је јављена велика милост: доживела је велико одушевљење и добила телесно исцељење. "Од велике радости што се на крају нашла икона Царице Небеске, која ми се јавила, мени је стао дах и сузе су саме ишле не стајући. Топло сам заблагодарила Господу, за неисказану Његову милост. Сипали су ми свету воду у чашу. Када сам попила свету воду, одмах сам осетила да се у мени враћа снага, узела сам уље из кандила и вративши се у моју собу, помазала сам руке и ноге, бол и жигање су престали и после толико година ја сам први пут спавала спокојно. После недељу дана ја сам могла да идем без штапа. Заблагодаривши из све душе и од свега срца Милосрдној Царици Небеској за Њено чудо јављено на мени, недостојној вратила сам се у Петроград. И почела сам да се поправљам без икаквих лекова и за Ускрс сам била попуно здрава. Све ово што се збило, Наталија Андрејевна је подробно испричала валаамским монасима, који су записали њену причу под називом: Предање о обретењу (налажењу) иконе Пресвете Богородице, зване "Месна Валаамска". Убрзо се открило да је пронађену икону нацртао валаамски инок животписац о. Алипије, 1878.г. (тада је Наталија Андрејевна добила јаку прехладу, која је послужила у делу прослављања иконе Мајке Божије). Наталија Андрејевна је нашла о.Алипија у моменту када је он прислуживао пред кивотом са моштима Валаамских чудотвораца и поклонила му се до ногу. О иконописцу јеромонаху Алипију (у свету - Алексеј Константинов) познато је да је родом из Рибинскога среза Јарославске губерније. У Валаамски манастир је дошао 1875. г. Игуману је био познат његов дар живописања. Због тога је на монашком постригу добио име у част преподобног Алипија, иконописца Кијево-Печерског, што се показало као благослов за његов главни рад у манастиру. Заједно са другим иконографима Валаама, јеромонахом о.Луком и игуманом старешином о.Гаврилом, јеромонах Алипије је украсио многе цркве и манастире фрескама. Нацртао је многе иконе, створивши посебни "Валаамски стил", блиски Атонском стилу ХIХвека. Натпис на надгробно ј плочи о. Алипија на старом гробљу гласи: "Јеромонах Алипије, скончао 17.августа, 1901.г. педесет година од рођења. Искусни иконописац и усрдни радник. Свети оци и братијо, не заборавите и мене када се молите". Иконографија јављене иконе показала се необичном. Она није подсећала ни на једну од познатих прослављених у Цркви икона Пресвете Богородице. На тој икони Богомајка је приказана у целој величини на облаку у тамносивом хитону и јарко-црвеном подраснику, држећи Богомладенца покривеног под хитоном руком наниже, а другом у наручје – спреда. Стопе Богомајке су покривене без обуће. Богомладенец је у белом хитону. Његова десна рука благосиља, а лева показује моћ - овенчана је крстом. Сличан приказ Богомаке у Византији су називали Никопеја (Победничка). На Валааму икона је добила назив "Месна Валаамска". У годинама првог светскога рата, Валаамска икона Мајке Божије показала се као заштитница руске војске. Велики кнез Николај Николајевич, бивши Врховни Главнокомандујући Руске Армије, од првих дана рата обратио се двоструким молитвама пред Валаамском иконом. Децембра 1914.г. он је приложио хиљаду рубаља "са тим да би се тај новац остао неприкосновен, а камата од њега били употребљени на вечно паљење кандила пред иконом Превете Богородице Валаамске". У одговору игумана Маврикија, између осталог су речене и ове речи: "Ваше усрђе према Царици Небеској, посебно у садашње време има висок и посебни значај, он несумњиво привлачи према вама двоструку милост Божију, што је очигледно, и то што се Њен Покров простире над целом нашом земљом и над храбром војском нашом која се ево, већ пола године бори за свето и право дело. Ако се и у претходним временима спасавала само Покровом Богородице, Света Русија и цела историја нашега отачаства, јесте непрекидни низ доброчинстава Царице Небеске према руском народу, то нас и сада Владичица неће оставити: јер Она је "ваистиу Мајка наша, Света Русија је – Њен дом..." Још о једном јављању Мајке Божије на Валааму открива да се заступништво Царице Небеске за Русију продужава, причао је свету валаамски старац Борис (2) (у схими Николај). То је било у јеку првог светског рата. "Стајао сам на хору, - сећа се старац, "по милости Божијој, дошао сам у умиљење и молио сам се Мајци Божијој са сузама. И ево долази према мени старац и говори показујући прстом: Видиш, пред престолом Господњим стоји Владарка наша,Мајка Божија, видиш? Она плаче и моли Господа нашега, Свога Сина, да би нам Господ опростио наша сагрешења, дао нам победу над непријатељима и спасао Русију. Како да ми не плачемо, када Сама Владарка плаче за нас пред Сином Својим. Те речи старац је поновио неколико пута. Мени су ишле реке суза и душа је хитала ка небесима. Виђење се завршило и ја сам био једини на хору. Престо Господњи и Мајка Божија су били у мрачном облаку, мени грешном и и недостојном, било је тешко да разумем, а глас старца је одзавањао у мојим ушима..." Велики кнез Николај Николајевич је желео да подигне заветни храм у част Валаамске иконе Мајке Божије, и тамо да оснује скит. Братија скита је била дужна да помиње христољубиву војску убијених у рату, заједно са тим да приноси благодарне песме "Изабраној Војвоткињи" (Возбраној Војеводје), руске војске. Храм је био сређен, али због немирнога времена требало је да се освети само после фебруарске револуције. Али с обзиром што Валааамска икона тада још није била званично прослављена у Цркви, храм су посветили у част иконе Смоленске Мајке Божије. На иконостасу храма са леве стане од царских двери била је постављена Валаамска икона. Овде при храму је живео духовник Великога кнеза Николаја Николајевича - јеромонах Георгије, (у схими Јефрем, Хробостов,1871.-1947.), који је вршио свакодневно богослужење по пуном манастирском правилу за покој душа убијених војника. Јеромонах Јефрем је потом постао духовник братији и свој живот је окончао у Финској. Молитвама старца Јефрема и других подвижника Валаама Смоленски скит (3) и храм при њему су постали споменици свима који су погинули у годинама велике смутње у нашој домовини. Овде су се узносиле молитве не само за убијене за отачаство, него и за све пострадале у грађанском рату, а потом и за убијене за веру у многостадалној Руској земљи. После октобарског преврата, Финска се одвојила од Русије и Валаам се нашао изван територије Русије. Монаси су били принуђени да приме финско држављанство. И све је у томе био промисао Божији: на територији Совјетске Русије није био ни један активни манастир. У току више од двадесет година Нови Валааму Финској је остао живо острвце Свете Русије. Валаамски манастир је био један од немногих светиња Руске земље доступних за поклоњење православним људима који су били у емиграцији. Посебним старањем Валаамске иконе Мајке Божије, остао је већ спомињан старац Јефрем. Све богомољце и духовна чеда који су долазили к њему, у Смоленски скит, он је уобичајено благосиљао иконицама Валаамске Мајке Божије. Валаамска икона Мајке Божије остаће засвагда повезанаа са руским војницима - мученицима, који су дали душу за веру и отачаство. Али није само у првом светском рату Мајка Божија ширила Свој покров над Русијом. Управо је одавде од Валаама дошло у Русију откровење о новом заступништву Пресвете Богородице за наше отачаство. Пре почетка Великог Отаџбинског рата (другог светског рата), старац Валаамског манастира, јеросхимонах Михаил (Питкевич, 1877.-1962.) је имао три виђења за време службе у цркви. Валаам је у то време још био у надлежности Финске. Прво виђење: старац је видео Мајку Божију, св.Јована Крститеља, св.Николаја, и мноштво светих, који су се молили Спаситељу, да Он не остави Русију. Спаситељ је одговорио да је у Русији тако велика мрзост запуштења, разврат, пад вере и побожности, да не може више трпети безакоња. Сви свети са Богородицом су продужили да се моле са сузама и на крају је Спаситељ рекао:"Ја нећу оставити Русију!" Друго виђење: Мајка Божија и св.Јован Крститељ стоје пред престолом Спаситеља и моле Га за спасење Русије. Спаситељ је одговорио: "Нећу оставити Русију"! Треће виђење: Мајка Божије стоји сама пред Сином Својим и са сузама Га моли за спасење Русије.Она је казала: "Сети се, Сине мој, како сам Ја стајала код Крста Сина Свога и хтела да станем на колена пред Њим." Спаситељ Ју је прекинуо и рекао: "Ја знам како Ти волиш Русију, и због Твојих суза нећу је оставити. Казнићу, али сачуваћу." У време финскога рата, 1939.-1940., војне власти су рекле монасима да напусте острво. Фебруара 1940.г. Био је "излаз" валаамске братије на челу са игуманом Харитоном из отаџбинског манастира у Финску. Монаси су са собом понели све саме поштоване светиње манастира и међу њима и Валаамаску икону Мајке Божије, и такође архив и библиотеку. У лето 24.јула, 1940.г. монаси су у месту Папиниеми, на истоку Финске основали Нови валаамски манастрир: главна његова светиња је постала Валааамске икона Мајке Божије. 1957.г. старац Михаило са братијом Валаамскога манастира - оцима Луком, Борисом (у схими Николај), Исавиром, Генадијем, Сергијем и другим монасима, вратили су се у отаџбину и настанили се у Псково-Печерском манастиру. Број руских монаха постепено се смањивао на Новом Валааму, а братско гробље се повећавало. 1970. у манастир су остала само два руска монаха: схиархимадрит Симфориан и јеромонах Акакије, коме је било суђено да одслужи последњи молебан пред Валааамском иконом Мајке Божије. Смрћу последњих руских монаха почела је историја финског Новога Валаама. Јављањем Валаамске иконе Мајка Божија је посведочила Свој покров над Валаамом и Своје посебно присуство на Њему. Валаамска икона је постала знамење изабрања Валаама од Мајке Божије, његовог духовног достојанства као Северног Атона, које је постало друго духовно име Валаама. Валаамска икона изображава молитвено созерцање Мајке Божије, тајна оваплоћења кроз Ње Бога Слова. Богомајка гледа, чује спустивши очи, погрузивши духовни поглед у Своје срце, тајанствено созерцавајући славу Онога који је седео на рукама, Сина Божијега. Икона показује начин исихастиче молитве, монашккога умног делања. Богородица на икони је представљена као Велика игуманија свих монаха, старешена Валаамска. Са друге стране Богородица је обучена у порфиру, украсни црвени хитон, јавља се на икони као Небеска Владарка. Икона изражава пуноту достојанства, као Мајке Божије, као Царице неба и земље. Богородица се на икони види као огњени стуб, у сред кога као на престолу седи Предвечни Младенац – Сведржитељ. Икона поражава јединством царскога сјаја и кротког безмолвија. У нижем делу иконе, игуманија Гаврила је положила честицу ризе Мајке Божије. На Валааму су одмах установили поштовање иконе, пред Њом се стално служи молебан, од ње се врше знамења и исцељења. Назив Валаамска је настао за ту икону, не просто означавања њеног прослављења, него изражава њену тајанствену везу са Валаамским манастиром и његовим оснивачима. О томе сведочи једно од знамења од Валааамске иконе, повезано са моштима преподобних Сергија и Германа Валаамских. У манастиру су неки мислили и говорили да мошти преподобног Сергија и Германа одсуствују, а кивот стоји само на њихову успомену. Једно се таквој искушењској сумњи подао извесни Валаамски старац отац Борис (у схими Николај), кога смо малопре спомињали: "Ја сам се тога пуно наслушао, и мени је дошла таква мисао у главу за време свеноћнога бденија када су читали катизму. Седео сам на хору на првој клупи и размишљао. "Па наравно, овде нема, у овоме храму мошти преподобних Сергија и Германа, они су наравно на другом месту. Валаам је велики. Кивот су поставили овде у цркви, али њих самих нема". Тако сам размишљао. Одједном ја сам се умилио срцем и на очима су се показале сузе. Погледао сам на Мајку Божију, Њену икону која је стајала у реду насупрот Крста. Њу називају Валаамска Мајка Божија. Око те иконе видео сам преподобног Сергија и Германа, они су стајали испред ногу Мајке Божије, један са десне, а други са леве старне. Били су обучени у мантију и схиму. На леђима и на грудима је било написано: "Свети Боже, Свети Крепки, Свети Безсмртни, помилуј нас". У рукама су држали свитак, лица су им била мршава, очи плаве, изглед Божански. Гледали су на братију, а мени су од радости лиле сузе и душа дизала ка небесима. Опет сам погледао на икону Валаамске Мајке Божије, али проподобних Сергија и Герман више није било, они су се сакрили. После тога, ја сам чврсто веровао да су они овде положени, где се налази кивот и да у време службе присустувују са неба и стоје пред ногама Мајке Божије, моле се и гледају на нас". Валаамска икона је била отворена преко Сергија и Германа, после молитава испред њихових кивота са моштима и у даним њихових спомена (празника). Потом је кроз ту икону Мајка Божија јавила сведочанство о моштима самих Валаамских чудотвораца. Виђење преподобних Сергија и Германа, који стоје и моле се пред Валаамском Мајком Божијом, зар нам не открива тајну о томе да су се и за живота преподобни на острву молили пред сличном иконом Мајке Божије. Велики значај за целу Русију има икона Валаамске Богомајке. То је једна од три икона Мајке Божије, јављене за време царевања Господара императора Николаја Александровича. Друге две су иконе: Порт-Артурска и Државна. Валаамска икона је јављена убрзо после венчања на престо цара-мученика (1894.), а у последњи дан његовог царевања (15./2.марта, 1917.г.) јавила и Државна икона. На себе обраћа пажњу што је на обема иконама изобржен мистички симбол царске власти и моћи - царска јабука, лопта са крстићем на врху. Поражавајуће је да сходно приликама њихових обретења, пре прослављања, оне су биле заборављене и споља понижене. Ако се узме да је иконе Мајке Божије "Никопеја", на коју по иконографији личи Валаамска икона, био је Византији паладијум (4) - императорског царског дома, то постоји очигледан духовна веза Валаамске и Државне иконе Мајке Божије. Божијим промислом међу тим јављеним иконама прошле су године царевања господара, цара мученика Николаја II. Сада прототип Валаааске иконе налази се пред левом певницом у храму Преображжења Господњег Новога Валаама (освећен 1977.г). У манастиру причају о новим чудима која се дешавају од иконе. О једном од њих прича настојатељ Новог Валааама архимандрит Сергије. 1996.г. преко иконе се исцелио млађи син грчкога свештеника оца Илије, који је молио браћу да се помоле за сина пред Валаамском иконом. После молебана пред чудотворном иконом дечак се исцелио од болести. У знак благодарности Мајци Божијој отац Илија стално шаље тамјан за икону. 1997.г. напунило се тачно сто година од времена чудесног обретења Валаамске иконе. 25.јуна, 1997.г. игуман Валаамскога манастира, архимандрит Панкратије је послао писмени извештај Свјатејешему Патријарху Московском и целе Русије Алексеју II. И после три дана патријаррх Алексеј је упутио своју Посланицу о прослављању Валааамске иконе Мајке Божије. Празновање иконе установљено је прве недеље после дана спомена преподобних Сергија и германа Валаамских и светих првоврховних апостола Петра и Павла 13. Јула (30.јуна).Управо тога дана 13.јула 1997.г. први пут је било савршено свечано празновање Валаамске иконе Мајке Божије на светом острву. Бивши Никољски храм у коме је откривена чудотворна икона, 2002.г. је освећена у част Валаамске иконе Мајке Божије. --------------------------------------------------------------------------------- 1) Атон се јавља као полуострво. Међутим пут сувим до његове територије је затворен и до атонских манастирa је могуће доћи само воденим путем. (назад ») 2) О.Борис је био у броју Старога Валаама који се вратио из Финске 1957.г. у Русију. Све Валаамске старце, који су се вратили, населили су у Псково-Печерском манастиру и тамо су завршили своје живот. Како су се вратили на Валаам, нису им дозволили да иду поново. (назад ») 3) Сада се Смоленски скит обнавља. (назад ») 4) Паладијум - светиња пред којом се моле и клањају да би добили срећу, моћ, славу и успех. (назад ») молитвеник » акатисти » претходна страна »