О МОЛИТВИ ГОСПОДЊОЈ – свети Филарет Московски
(ОСНОВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ)

О МОЛИТВИ ГОСПОДЊОЈ

391. Постоји молитва која може да буде општа хришћанска молитва и образац за све друге молитве. То је - Молитва Господња (Оченаш).

392. Молитва Господња је молитва којој је Господ наш Исус Христос научио Апостоле и коју су они предали свима вернима.

393. Она гласи овако:
Оче наш, Који си на Небесима,
(1) да се свети име Твоје;
(2) да дође Царство Твоје;
(3) да буде воља Твоја и на земљи као (што је) на Небу;
(4) хлеб наш насушни дај нам данас;
(5) и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
(6) и не уведи нас у искушење,
(7) но избави нас од злога. Јер је Твоје Царство и сила и слава у векове. Амин (Мт. 6, 9-13).

397. Ради лакшег разматрања Молитве Господње, њује могуће поделити на призивање, седам мољења и славословље.

О призивању

Оче наш, Који си на Небесима,

398. По вери у Исуса Христа и по благодати поновног рођења ми се усуђујемо да Бога називамо својим Оцем. А онима који га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који веру/у у Име Његово; који се не родише од крви, ни од жеље телесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога (Јн. 1,1213).

399. "Оче наш" треба да говоримо увек, чак и онда када се неко моли сам.

400. Ово стога, што по хришћанском братољубљу Бога треба призивати и од Њега треба молити добра не само за себе, него и за све.

401. У призивању треба говорити " Који си на Небесима" зато, да бисмо, почињући са молитвом, оставили све земаљско и пропадљиво, и да бисмо ум и срце узнели према Небеском, Вечном и Божанском.

О првом мољењу

Да се свети Име Твоје;

402. Име Божије је свето и то, без сумње, свето само по себи (Лк. 1, 49).

403. Оно може да буде свето и у људима, тј. вечна светост Његова може да се јави у њима.

404. Ово бива на следећи начин. Као прво, када у мислима и у срцу имамо Име Божије, када живимо онако како захтева Његова светост, и када таквим животом прослављамо Бога; као друго, када и остали, видећи наш добар живот, прослављају Бога. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега Који је на Небесима (Мт. 5,16).

О другом мољењу

Да дође Царство Твоје;

405. У другом мољењу Молитве Господње реч је о Царству Божијем, тј. благодатном Царству које је, по Апостолу, праведност и мир и радост у Духу Светоме (Римљ. 14, 17).

406. Ово Царство за неке још није дошло у свој својој сили, а за неке уопште и није дошло, пошто у њиховом смртном телу још царује грех, и слушају га у похотама његовим (Римљ. 6, 12).

407. Оно долази скривено и духовно. Царство Божије не долази на видљив начин... Царство Божије унутра је у вама (Лк. 17, 20-21).

408. Као Царство Божије Хришћанин може да тражи прослављење, односно потпуно блаженство за верне. Имам жељу умрети и са Христом бити, што је много боље (Фил. 1, 23).

О трећем мољењу

Да буде воља Твоја и на земљи као на небу;

409. Треће мољење казује како од Бога треба тражити да све што чинимо и што нам се догађа буде не онако како како ми то желимо, него како је угодно Богу.

410. Ово треба молити зато што ми често грешимо у нашим жељама, а Бог нам непогрешиво, чак и више него ми сами, жели свако добро и увек је спреман да нам ra дарује, ако то не спречава наша самовоља или тврдоглавост. Ономе који може још и неупоредиво више учинити од онога што ми иштемо или мислимо, по сили која дејствује у нама, Њему нека је слава у Цркви (Еф. 3, 2021).

411. Ми молимо да се испуни воља Божија "на земљи" управо онако "као на небу", зато што на Небу Свети Анђели и блажени људи, сви без изузетка, свагда и у свему извршавају вољу Божију.

О четвртом мољењу

Хлеб наш насушни дај нам данас;

412. "Хлеб наш насушни" - то је хлеб који нам је неопходан да би нас било, да бисмо живели.

413. Мољење за хлеб насушни Богу треба приносити са оваквим мислима. Господ наш Исус Христос учи нас да не треба да тражимо више од "насушног хлеба", тј. од онога који нам је неопходан за јело, а такође ни од најнужнијег одела и обитавалишта; све што је преко тога и што није нужно, него служи за задовољство, треба препустити вољи Божијој; ако буде дато треба заблагодарити Богу, а ако не буде - не треба се због тога узнемиравати.

414. Заповеђено је да хлеб насушни тражимо само данас, тј. за овај дан, зато да се не бисмо претерано оптерећивали оним што ће бити у будућности, него да бисмо се уздали у Бога. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста je сваком дану зла свога (Мт. 6, 34). Зна и Отац ваш небески да вама треба све ово (тј. зна шта вам је потребно) (Мт. 6, 32).

415. Под изразом "хлеб насушни" може се тражити и све за душу. Јер човек се састоји од тела и душе, а душа је кудикамо важнија од тела, те се и за душу може тражити "насушни хлеб", без кога унутарњи човек умире од глади (Св. Кирил Јерусалимски, Мистагошка катихеза 4, 15).

416. Насушни хлеб за душу то су реч Божија и Тело и Крв Христова. Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих (Мт. 4, 4). Јер Тело Моје истинско је јело, а Крв је Моја истинско пиће (Јн. 6, 55).

О петом мољењу

И опрости нам дугове наше,

као што и ми опраштамо дужницима својим;

417. Под речима "дугове наше" у Молитви Господњој подразумевају се греси наши. Греси се називају дуговима зато што смо све добили од Бога и све смо дужни Њему, тј. све треба да потчинимо Његовој вољи и закону, а ако то не чинимо, онда остајемо дужници пред Његовим праведним судом.

418. "Дужници наши" - то су људи који нам нису дали оно што су по Закону Божијем били дужни; то су они који, на пример, нису показали љубав, него непријатељство.

419. На праведном Суду Божијем ми можемо да се надамо да ће нам дугови бити опроштени кроз заступништво Господа нашег Исуса Христа. Јер је један Бог, један и посредник између Бога и људи, човек Христос Исус, Који себе даде у откуп за све (1. Тим. 2, 56).

420. Ако од Бога молимо опроштај наших грехова, а при томе сами не праштамо другима, онда тај опроштај нећемо добити. Ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша (Мт. 6, 1415).

421. Бог нам не опрашта ако и ми не праштамо другима, јер кроз непраштање показујемо да смо зли и тако од себе удаљавамо благост Божију и милосрђе Божије.

422. Речи Молитве Господње " као што и ми опраштамо дужницима својим" непоколебиво захтевају да онај ко се моли ни према коме нема мржњу нити гнев, него да са свима има мир и љубав. Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и онде се сетиш да брат твој има нешто против тебе, остави онде дар свој пред жртвеником, и иди се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој (Мт. 5, 2324).

423. Ако онога ко има нешто против мене не могу брзо да нађем, или ако он не буде расположен за измирење, у том случају биће довољно измирити се са њим у срцу, пред очима Бога Који све види. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима (Римљ. 12, 18).

О шестом мољењу

И не уведи нас у искушење,

424. У Молитви Господњој под изразом "искушење" треба подразумевати такав стицај околности, код кога постоји реална опасност да ће доћи до губитка вере или до пада у тежак грех.

425. Таква искушења долазе од нашег тела, од света, тј. од других људи, и од ђавола.

426. Речима "не уведи нас у искушење" ми молимо, као прво, да Бог не допусти да до искушења дође, а као друго, ако је већ нужно да посредством искушења будемо испитани и очишћени, да нас не преда искушењу у потпуности и да не допусти да паднемо.

О седмом мољењу

Но избави нас од злога.

427. Речима " избави нас од злога" ми молимо избављење од сваког зла које може да нас задеси у свету - јер од времена првог греха свет сав у злу лежи (1. Јован. 5,19) - а нарочито молимо за избављење од греха, и од лукавих наговора и клевета узрочника зла, духа злобе - ђавола.

О славословљу

Јер је Твоје Царство и сила и слава у векове. Амин

428. Молитви Господњој додато је славословље, као прво, зато да бисмо Оцу Небеском, молећи од Њега милост, истовремено одавали достојно поштовање; као друго, зато да бисмо се, мислећи на Његово Вечно Царство и силу и славу, све више и више утврђивали у нади да ће нам Он даровати оно што молимо, јер је то у Његовој власти и тиче се Његове славе.

429. Реч "амин" значи "истина" или "нека буде".

430. Ова се реч додаје славословљу зато што се тиме показује да се молитва произноси са вером и без икакве сумње, како учи Апостол Јаков (Јаковљ. 1, 6).

текст преузет са презентације
Светосавље.орг
ШТАМПАНО ИЗДАЊЕ
Књига: ОСНОВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ
Издавач: СВЕТИГОРА, Издавачка установа митрополије црногорско-приморске
Издато: 2000.
Место: Цетиње
Превод: Младен Станковић
Рецензент: Митрополит Амфилохије (Радовић)
Уредник: Протојереј Радомир Никчевић
Штампа: Штампарија Митрополије црногорско-приморске
"Свети Василије Острошки"
ИНТЕРНЕТ ИЗДАЊЕ
Објављено: 15. фебруар 2010.
Издаје: © Svetosavlje.org
Уредник: прот. Љубо Милошевић
Основни формат: Владимир Благојевић
Дигитализација: Станоје Станковић
Коректура: Станоје Станковић
Дизајн странице: Станоје Станковић

молитвеник » текстови о молитви » претходна страна »