СВЕТИ О ПСАЛМИМА
Правило Василија Великог
Нико у другим књигама не слави Бога тако као Псалтир, књига корисна за душу, који слави Бога заједно са анђелима, узноси и пева високим гласом и подражавајући анђеле. Овде се ђаволи куну и прогоне, нагоне на плач и рањавају, за цареве и кнезове и за цео свет моли Бога. Псалтири сами од себе моле Бога више од свих других књига. Ова књига, која се зове Псалтир, слична је великом мору, које никад не оскудева водом, нити се смањује отицањем река и извора, тако се и Псалтир не умањује никад певањем. Псалтир је смело и храбро обраћање Богу за спасење душе, велика је корист у посту, клањању и читању Псалтира. Ако, брате, кажеш немоћан сам и не могу свршавати ово правило, јер сам тело, погледај у ваздух и види како сунце и месец и звезде и дању и ноћу не престају ићи својим путевима испуњавајући Госпдоње заповести. И као огњена створења не једу, не пију нити очекују казне, а боје се Бога и не престају испуњавати Његове заповести. А ти, брате, ако и јеси телесан, од тела и крви, једеш и пијеш, и довољно спаваш. Има неки који устају у поноћ, клањају се и моле Богу, стално раде и за све благодаре своме Творцу. И опет говоре како проста и немоћна природа веоде боји се Бога, не престаје дању и ноћу тећи и натапати и умивати не само људе већи и земљу, животиње и птице, звери и гмизавце, све напаја и на земљу излива. И ти, брате, како о себи не мислиш и о себи не знаш? Богу је све могуће, а човеку није ништа могуће. Зато се храбри и крепи и Бог ће ти помоћи; говори (цар) Давид: поштуј Господа и чувај пут Његов и узвисиће те и наследићеш земљу. Зато немој ни један дан остати да не читаш Псалтир. Ако неки дан не читаш, онда настој да од сутрадан, почевши од почетка не престајеш читати, због своје лењости. Свети апостол Петар каже: један дан нашег живота је као хиљада година и хиљаде година као један дан, али од њих нема никакве користи.
Браћо, све време овог света окреће се као коло. Данас сунце, сутра мрак и киша и снег, данас весеље и свадба, а сутра плач и туга, али ако се сам бринеш о спасењу своје душе, исправићеш што је наређено, научишћеш се заповестима Божијим и отворићеш очи своје да се научиш чудесима закона Господњег.
Када су браћа упитала великог Јована Златоуста: да ли је добро оставити Псалтир, он рече: боље је да сунце остави пут свој, него оставити Псалтир, јер више је користи учити се у псалимима и пажљиво читати Псалтир. Све су, вели, књиге на корист (човеку) и на тугу ђаволу, али ни једна није као Псалтир.
Свети владика Николај Велимировић
Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама него и у свој религиозној књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење с Богом своје врсте. Но, главно је општење с Богом скроз и скроз, с Богом личним и свемоћним, који све види, све чује, и у свему дејствује, опредељујући судбе људи и народа далековидним плановима, који се сви сустижу и завршују у Христу.
Свети Оци источне и западне цркве, веома су ценили Псалтир, и заповедили да се исти чита и јавно и приватно. Овако пише св. Василије Велики:
"Псалми су тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи смутних и бурних помисли; они умекшавају раздражење душе и умеравају неуздржљивост... Из Псалама познајеш величину храбрости, строгост правде, красоту целомудрености, савршенство разумности, узор покајања и сваког добра које год помислиш".
Дејство Псалтира је сасвим непосредно. Нема човека, који читајући Псалме не осети да се то говори баш о њему лично, решавају загонетке његовог живота, објављују његове тајне и страховања, трзаји, мучења и надања. Нити има друге књиге у свету, која је својом искреношћу и отвореношћу већи утук сваком лицемерству и фарисејству.
Још од апостолских дана Псалтир је ушао у употребу као богослужбена књига. Без њега се не свршава ни једно богослужење у православној цркви. У манастирима се Псалтир прочитава цео у току сваке седмице. Изузетно по Карејском Типику св. Саве у његовој Испосници, Псалтир се прочитава целином сваки Божији дан, ево већ 700 година. Тако је заповедио свети отац Сава да се чини за спасење народа, и тако се држи. Све до у другу половину 19. века учила су деца у посетним школама руским и српским читање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету.
Као што је познато, први превод Псалтира на црквенословенски језик извршила су света браћа Кирил и Методије, не са јеврејског, него са Септуагинте, што је и боље. Српски превод Ђуре Даничића, мада сјајан по богатству и облицима језика, учињен је са европских превода, те има грешака, које би у неком другом издању требало исправити. Но, наш циљ засад није био да исправљамо ствари, нити чинимо нови превод, но да уједначимо нумерисање Псалам са словенским текстом, и да српски Псалтир поделимо на катизме ради користи новоначалних по манастирима као и богомољног народа, да би с разумевањем могли пратити читање црквеног Псалтира. Уз то смо још хтели да, по први пут до сада, штампамо српски Псалтир у једном укусном и достојном издању, како то и приличи овој светој књизи.
Сви трудбеници око "Свечаника" сматраће себе довољно награђеним, ако овај Псалтир први пут у оваквом облику и руху донесе српским читаоцима ону духовну светлост, моралну јачину и небесну утеху, коју ово богонадахнуто дело од памтивека доноси народима по васцелом свету.
Свети Василије Велики: Беседа на Псалме
Свако је писмо Богонадахнуто и корисно (2. Тим. 3, 16), и Дух Свети га је написао због тога да бисмо ми људи одабрали исцељење за своју сопствену страст. Књига псалама обухвата оно што је најкорисније у свим осталим књигама. Она је заједничка ризница добрих учења, она зацељује застареле душевне ране, недавно рањеном даје исцељење, васпоставља болесно а неповређено подржава. Искорењује страсти, које у човековом животу на разне начине господаре његовом душом. Дух Свети је знао да је тешко руководити људе ка врлини, јер смо због наше склоности ка наслади, немарни у погледу правог пута.
Псалам је тишина душе и раздавање мира. Он умирује пометеност помисли, умекшава раздражљивост душе и уцеломудрује неуздржање. Псалам је посредник пријатељства, сједињење међу далеким, помирење непријатеља. Псалмопојање нам даје једно од највећих добара, љубав, сједињујући људе у један заједнички хор. Псалам је уточиште од демона, ступање под заштиту ангела.
Псалмопојање празник чини светлим, псалам и камено срце приморава на сузе. Псалам је дело ангела, небеско живљење, духовни тамјан. Њиме се поуке дубље утискују у душу. Из псалама се учимо величини одважности, достојанству целомудрености, савршенству разборитости, начину покајања, мери трпљења и сваком другом добру.
Будући да смо грешили телом када смо давали удове своје да робују греху да бисмо чинили безакоње, телом треба да исповедамо, користећи за опроштај грехова оно исто оруђе, којим смо грешили. Да ли си злословио? Благосиљај! Био си користољубив? Подај! Да ли си се опијао? Пости! Био си горд? Унизи се! Да ли си убио? Претрпи мучеништво! Потребно је најпре да исправиш телесна дела, да би се она извршавала сагласно са речју Божијом, а затим да се узнесеш у духовна созерцања.
Кад у себи умртвљујемо старог човека и кад се из дана у дан обнављамо, појемо нову и онбављујућу песму учења Господњег. Онај пак који стреми ономе што је пред њим, свагда бива нов самоме себи. Тако нов и обновљен човек поје Богу нову песму.
Говор учитеља Августина о корисности Псалтира и других, о снази Псалтира
Певање Псалтира украшава душе, призива анђеле на помоћ, прогони демоне, изгони таму, гради светињу, грешном човеку је лечење ума, спирање греха, слично је милостињи светих, утврђује веру, наду, љубав, просвећује као сунце, чисти као вода, пали као огањ, као јелеј подмашћује, застиђује ђаволе, показује Бога, гаси телесне похоте, уље је милосрђа, коцка весеља, честитост анђела, изгони свирепост и утишава сваки бес, ублажава гнев, трајна је Божија хвала и слично је меду. То је изабрана песма пред Богом, одгони све грехе, а ствара савез љубави, све прелази, све испуњава, све учи, свима показује, душу велича, уста чисти, срце весели, зида висок стуб, човека просвећује, чула отвара, ништи свако зло и показује савршенство. Ко има разум и љубав његову има, такође и страх и хвалу Божију у срцу свом. Никад не отпада од тога, нити ће молитва његова бити одбачена, већ ће се на крају радовати пред Богом. Он је мир савести и весник мира. Тако Псалми моле за будућност, уздижу садашњост, кају се за прошлост, радују се за добра дела, сећају се радости небеског царства, противе се ђаволским силама, показују светлост истине, стварима су утеха, младима украс, савршено искуство стараца, којима је сам Христос Бог помогао и кроз чија је уста, као пророка научио нас да се пажљиво молимо. Њему нека је част, хвала и величанство, благослов и светлост, премудрост и благодарење, сила и снага, заједно са Богом Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
преузето са презентације Саборна црква у Београду
|