Оче наш у молитвеном тумачењу
Светог Николаја Жичког

Оче наш мили, благи и добри, допустио си и мени грешном да те могу назвати Оцем; и мене си примио у број синова Твојих и очинском љубављу обраћаш се моме непокајаном срцу, мојој нечистој души и зовеш ме сином. Нисам достојан да се назовем син Твој, јер Те животом мојим изневерих. Нисам достојан са послушном децом Твојом ни да станем па Те молим: прими ме као слугу да и ја будем у дому Твоме. Оче свети, освети душу моју да би била место за Тебе. Оче милости, напој милошћу моју сурову душу да и ја будем милостив. Оче праведни, дај правде и у мене да и ја неправедни право радим у животу моме са браћом. Оче истине, оживи ме по истинитој речи Твојој. Учини, Оче добри, да истина увек буде на срцу и у устима мојим. Оче многомилостиви, дај и мени милосрђа да га осетим, познам и другима указујем. Оче добри, у моју злу душу ули доброту Твоју да бн се очистнла. Оче љубави, Који си из љубави све видљиво и невидљиво, па и мене створно, дај љубави Твоје души мојој обраслој коровом зла, мржње и злобе да би умео да осетим преизобилну љубав Твоју да би Те славио и браћу моју, сву децу Твоју волео.

Оче наш, Који си на небесима уздижем молитвени глас мој Теби, отвори уму моме небо Твоје да Те назрем, да Те видим, да Те нађем дођем и паднем пред подножије престола Твога вапећи за милост, јер сам као блудни снн. О, Оче на небесима, Који си и свуда, кроз ум мој плету се разне земаљске мисли, а у срцу се пенуше многобројне жеље овога света, како ћу се бедник, уздићи Теби, како ће моћи молитва моја допрети на небо? Пођем, душа ми полети к Теби, ум ми се почне да узвисује, али ме земаљско привезује и многобројна сила духова пакости испод неба, оно што је испод Тебе и слабије од Тебе, стане на пут молитви мојој. Научи ме Оче, Који си на небу како да дођем до неба, до Тебе. Очисти душу моју, пречистим Духом Твојим и спусти у њу небо Твоје, Царство Твоје. Дај, Оче небески, видела души мојој. Лутам мислима по васиони, по небу, где да Те нађем, Оче, Који си свуда и на сваком месту свакога тренутка. Осетих да је право место у коме се Ти настањујеш душа људска. Отварам широко душу и срце моје, ох: Свезнајући, Који то знаш дођи јој, спусти се, прихвати ме Твојом свемоћном десницом и поведи ме небу Твоме, јер сам немоћан без Тебе.

Сабери све мисли и све жеље моје, као што сунце сабира све погледе људске. Ох, Оче Који вечито светлиш светлошћу непојамном, ограни у замраченој и замрзнутој души мојој обасјај је и загреј је, да се и у моме срцу свети име Твоје.

Нека се свети име Твоје Оче Свети од века до века кроз сву вечност. Нека Те слави све што дише: нека Те љубе сва деца Твоја. Оче свети, душа моја још не свети и не слави име Твоје целим бићем собом целом. Ох, Боже многомилостиви, ради Твоје славе Ти не желиш да Те ја светим и прослављам, јер шта ћу ја у коме мрак царује допринети слави Твојој. Него хоћеш да нас осветлиш и обасјаш: Твојом светлошћу мрак из душе наше да сузбијеш кроз слављење наше имена Твога. Изведи, Светодавче, из тамнице душу моју на светлост Твоју, на Твоје видело право и обасјај је. Ох, Оче свети, ја још не знам шта је у души мојој, јер у њој тама царује. Само према Твојој светлости јасно се виде сва зла и сви становници њени, а много их је. Од Твоје светлости сви ће побећи из душе моје. Обасјај и ум мој да из њега изађу зла која у моме мрачном уму царују и тада ћу моћи познати Оца свога Тебе, јер бејах Те заборавио, али још не могу да Те познам као што треба. Обасјај срце моје, да би многе жеље које у њему благују ишчезле, обасјај га Оче свети, да би осетило топлоту љубави и доброте Твоје и непрестано узносило хвалу и славу имену Твоме да би ја бедник светио име Твоје. Тада Господе Боже нека и у душу моју дође Царство Твоје.

Нека дође Царство Твоје, о Царе свети, и усели се потпуно у душе људске, јер Царство Твоје, по речи Сина Твога, унутра у нама је. Усели Царство Твоје, Оче милостиви, Царе свети, у све људе да сви буду поданици Царства Твога, да га сви носе у себи и за њега да залажу и душу и живот свој. Има одметнуте деце Твоје, непослушних поданика као и сам што сам, који не знају за Царство Твоје, већ мисле да је земаљско царство једино. Дај да познамо благодати Царства Твога које је вечно: дај Господе, срцима нашим Царства Твога или бар наде на њега. О Царе вечни, уђи у душу моју и изагнај из ње цара привременог, цара таме, греха и свакога зла и зацари се Ти, Који љубиш све, Који прашташ, Који утешаваш бедне, Који болесне и сироте обилазиш, Који си милостив и добра дела чиниш: усели се Ти, Царе мој и Боже мој који царујеш вавек. Тада, Царе добри, милостиви, свемоћни, свезнајући, истинити и праведни, са мном чини шта хоћеш. Нека буде воља Твоја са мном у свему.

Нека буде воља Твоја и на земљи међу људима као и на небу међу Анђелима, Оче наш, Царе свети. На небу све Силе, сви Свети, сви Анђели и све помиловане душе у свему слушају вољу Твоју, а не своју. Учини, Оче свемоћни, да и на земљи буде тако. Људи се одвраћају од воље Твоје и врше вољу своју, коју им је наметнуо цар зла и таме, па зато Твоју вољу одбацују. Твоју вољу многи, Господе, и не разумеју па испитују шта ћеш Ти са њима чинити и прижељкују добар живот у вечности, па тако исто и овде на земљи, а не испитују како Твоја воља хоће да људи живе и Теби угоде. Молим Те, Господе, дај ми да познам тај део воље Твоје, који ми говори о томе како да се исправим у животу, како да волим ближње како да поступам у пословима мојим, а поврх свега како Теби да угодим. Оно што ће ми се десити, не од моје воље, него по Твојој вољи нека буде. Ја не знам шта је за мене добро, а шта није. Нека буде воља Твоја у мени, Господе, да и ја познам и покорим јој као слугу господару, моју вољу. О вољо моја, нека те нестане пред вољом Онога, Који види сваку мисао твоју и сваку намеру твоју. Нека Твоја воља загосподари мојом вољом: Нека не чини ништа како ја хоћу, него како ти хоћеш, Господару душе моје. Оче наш, не дај мојој вољи да се развије и одведе душу моју у пропаст, него проткај вољу моју Твојом у свима пословима мојим, у свима мислима мојим, у свима жељама мојим сваког дана и сваке ноћи до краја мога живота на земљи. Али о, Оче наш, нека Твоја воља буде у свима људима на земљи тако као што је и на небу. Да; Господе, да се покори наша воља Твојој, да би могли стати пред Тебе и завапити.

Хлеб наш потребни дај нам за данас. Хлеб наш потребни дај данас и нама, Оче, храниоче целе васељене. Молимо Те, Оче благи, не дај срцу моме да мисли о сутрашњем хлебу, да се брине како ће и шта ће, ако сутра не буде хлеба. Не дај, Господе, да брига о земаљском животу обузме грешну душу моју, а да заборави о небеском животу. Не дај, Господе, да само мислим о телесном хлебу, а не о душевном. Овде, Дародавче, можда си Ти рекао да молимо за душевни хлеб, а ја грешни, који се једнако бринем о земаљском хлебу, и не знам шта тражим, Ти ми говориш да тражим данас хлеб за душу - благодати Твоје - ја заблудели тражим га за тело. О како сам далеко од праве истине, зато Те молим данас да нахраниш душу моју Твојим небеским хлебом, правим јелом и напојиш је правим пићем. Јединородни Сине Божји, Господе Исусе Христе, Ти си овде мислио на душевни хлеб, па си зато и рекао да се молимо да га за данас добијемо, а не и за сутра. Помози моме плиткоумљу да разумем да си овим рекао: ако се данас молимо Отац благи појиће и храниће душе наше духовном храном. Ако хоћемо да нас и сутра свемоћна рука храни потребно је и сутра читати молитве и вапити, јер ће Отац благи уливати благодат у душу оних који му се моле. О Боже милостиви, вапим и молим милосрђе Твоје, да данас појиш благодаћу душу моју, да би помоћу ње испуњавао вољу Твоју и осећао Царство Твоје у себи. О мудрости неиспитљива и недокучива, која нас учиш да свакога дана призивамо Оца свесветога, да освети душу и срце наше и очисти га од онога што би у њега ушло.

Опрости ми благи и мили Оче, што сам мислио да Ти овде говориш о хлебу земаљском. Тако сам мислио, а бунио сам се у себи: како Господ говори да не треба бринути ни о чему, ни храни, ни о оделу, већ само о правди и Царству Божјем, а овде у самој молитви Он нас учи да тражимо хлеба за данас, да бринемо о јелу. Сада, Оче благи, видим да сам грешио, јер земаљски хлеб Ти не дајеш да имамо само колико за данас него често пута и за целу годину. О, Господе, како је Твоја брига о телу нашем обилна и велика, а нама остављаш да се свакодневно бринемо о душама нашим и да непрестано молимо за душевну храну?

Молимо Те, дародавче и храниоче Боже, дај нам моћи и снаге да увек можемо бринути и вапити за душевну храну, а за телесну Ти сам бринеш и о томе као и о свему другом нека буде воља Твоја.

И опрости нам дугове наше. Сада тек видим да сам много грешио пред Тобом, па и самом молитвом. Кајем се и обећавам да ћу бити бољи, да ћу управити живот мој по Твојој вољи, која прво чини у човеку који хоће да се преда њој, да се покаје од свега зла свога. Осећам, Оче добри, да је то почетак воље Твоје. Дај ми да још више осетим то и из дубине душе своје покајем се, јер видим сва зла срца и ума мога при светлости науке Твоје. О, Господе, дођи и опери црну и усмрделу душу моју, опрости ми дугове моје.

Сећам се, Господе, и ја својих дужника, а Ти си рекао да ћеш опростити нама.

Као што и ми опраштамо дужницима својим. О, Боже милостиви, све опраштамо свакоме, ма како зла да ми је учинио. И ако ме је вређао, мене зла човека, ја сам још више вређао Тебе, праведна и милостива. И ако ме је крао, и ја сам то исто чинно од Тебе, мислећи да Ти не видиш. И ако ме је грдио и ружио јавно или тајно тако сам ја недостојни према Теби поступао, мислећи да Ти не чујеш, а много пута говорио сам: све једно, нека чини Бог шта хоће са мном. Ма како зло да ми је учинио, опраштам му, јер сам ја према Теби много већа зла чинио. Мрзи ме ближњи мој, ја сам мрзео и њега и Тебе, свађа се и прети ми, ја сам се и са њим свађао и са Тобом, грдећи и ружећи и њега брата свога и Тебе Бога мога. Рекао ми је увредљиву реч, ја сам му рекао две и поред тога неправедно сам роптао и на Тебе Који си благ; мојих грехова је, чини ми се, као песка на обали морској, а брат ми је учинио зала једва за једну шаку песка. Ја опраштам свима све што ми је ко учинно и молим Ти се о, Милосрђе вечно, смилуј се и гресима мојим и гресима ближњих мојих, смилуј се свима нама и опрости нам наше грехе по великој милости Својој, а не по правди, јер ако по правди узасудиш мени јадном станиште биће пакао огњени.

Молимо Те, Господе Боже, Оче добри многомилостиви, опрости нам све наше грехове и грехове ближњих наших, опери нас благодаћу Твојом, очисти, чувај нас Твојом свемоћном руком да не упаднемо у грех поново.

И не уведи нас у искушење него нас избави од зла. Не наведи душе наше у искушење, Оче свемоћни. Слаба је душа моја, а кнез овога света снажан је противник. Како ћу се одржати против њега кад сам прах, кад сам ништа. Знам да многи људи својом кривицом падају у искушење, па кад пропадну у искушењу тада хуле на име Твоје и говоре да си Ти неправедан. Сачувај душу моју, Оче свети, од искушења да ја у њих не падам мојом кривицом. Ухвати ме за руку и избави ме, јер непријатељ наваљује да ме поново ували у глиб страсти и греха. Он поново хоће да ме окаља и многобројни су начини његових превара које моје смртно око не може опазити. Не допусти благи, многомилостивн Оче, да паднем у коју замку сатанину, већ ме Ти Твојом руком спречи и задржи. Када Ти сам, Господе свезнајући, хоћеш да уведеш у искушење душу моју, не остави ме мени самом, јер ћу пропасти. Буди са мном у свим невољама и тегобама мојим, крепи устрепталу душу моју, гаси разбуктале страсти душе моје, одагнај мисли нечисте и жеље, и ја ћу Те славити вечно.

са благословом његовог преосвештенства епископа шумадијског г. Јована
издаје манастир Денковац, ”Православни каноник”, 2004.

молитвеник » молитве »