КАНОН ЗА РАЗЛУЧЕЊЕ ДУШЕ ОД ТЕЛА (када се човек дуго мучи)
Песма 1.
Ирмос: По морскоме дну као по суху иђаше пешице Израиљ, и видећи гониоца Фараона где се дави, клицаше: певајмо победничку песму Богу.
Припјев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Ходите, скупите се сви, који сте побожно живели у животу, и плачите над душом, која се од славе Божије отуђила, и врло ревносно служила гнусним демонима.
Ето, све време мога живота прође као дим, и већ дођоше Анђели од Бога послани, немилостиво тражећи душу моју несрећну.
Слава: Ето дођоше многи зли дуси, држећи списак мојих грехова, и силно вичу тражећи дрско душу моју потиштену.
И ниње: Коме ћу завапити? Ко ће плач мој од бола и уздахе срца примити? Једино Ти, Свебеспрекорна, Чиста, Надо православних и свих грешника.
Песма 3.
Ирмос: Нема Светога као што си Ти, Господе Боже наш, Који си укрепио верне своје, Добри, и утврдио их на камену исповедања Твога.
Добри моји пријатељи и познаници, зашто не оплакујете, некада из срца и душе вољеног пријатеља и брата, а сада туђег Богу и свима вама?
Мила моја браћо, гледајући моја грешна дела, по правди карана, молите Христа, Бога свих, да ми буде милостив.
Слава: Сећајући се, мили, пријатељства мога према вама, молите Христа да погледа на мене несрећна, лишена живота и мучена.
И ниње: Пригни ухо своје к мени, Мати Бога мога. Са велике висине славе своје, Блага, чуј последње јецаје и пружи ми руку.
Песма 4.
Ирмос: Христос је моја Сила, Бог и Господ, часна Црква богодолично пева кличући, од чистога разума у Господу светкујући.
Тешко мени блудноме, тешко мени кукавноме, јер пружам руке к пријатељима својим, и сузе из очију проливам, али нико да се сажали на мене.
За душу моју најопаснија битка настаде, и, упирући очи к светлим Анђелима Божијим, вапијем: оставите ме да још мало поживим! Али нико да ме чује.
Слава: Тугујте због мене, тужите нада мном, зборови Анђела и сви христољубиви људи, јер се немилосрдно душа моја разлучује од тела.
И ниње: Владичице, Царице, помилуј сада душу пометену, која у Теби гледа једину заштиту, и не допусти, Блага, да будем предан демонима.
Песма 5.
Ирмос: Душе оних који Ти се с љубављу моле, Благи, озари божанском Светлошћу Својом, молим Ти се, да би знали Тебе, Реч Божију, истинитог Бога, Који позива из мрака греховнога.
Излиј на мене светлост духовну, да Те бар мало видим, Христе, пошто Те више нећу видети, јер облак демона нападе на мене изненада и тама гнусних дела мојих покри ме.
Помозите сви, мили, који се показасте милосрдни према мени несрећноме и кукавном, јер када бисте сви једним гласом завапили моме Господару, избавили бисте ме таме.
Слава: Помози, велики војводо Божији Михаило, поглавару Анђела, јер нећу више призивати свето име твоје да ми помажеш, јер умукоше уста моја и завеза се језик мој.
И ниње: Помози и Ти, нескверна чиста Мати Христа мог и Бога, јер, кукаван, због грехова мојих, нећу више видети лик Твој, јер се угаси светлост моја и ноћ ме покри.
Песма 6.
Ирмос: Гледајући море живота, узбуркано буром искушења, ја сам прибегао тихом пристаништу Твоме и вапијем Ти: изведи из пропасти живот мој, Многомилостиви.
Пригните к мени ухо своје, браћо моја, и кротко салушајте кратку повест кукавних речи, и не пречујте, и сви ћете примити награду од Господа.
Ево, сада се душа с муком разлучује од јадног тела мога. Немојте тело моје сахранити у земљу, оставите га несахрањено да би пси појели срце моје.
Слава: Када душа моја у вечне муке буде вргнута, каква ми је корист од тога што ћете ви опојати тело моје, јер није достојно, него га одвуците и баците псима.
И ниње: Можда ће мимопролазници, видећи где пси развлаче кости, потресени, завапити од душе: помози, Владичице, души јадног тела овог.
Песма 7.
Ирмос: Анђео учини, те пећ даде росу светим Младићима, а заповест Божија, палећи Халдејце, убеди мучитеља да узвикне: благословен си, Боже отаца наших.
Ево, изненада наваливши, свирепо отргоше од тела несрећну душу, и одводе је Судији неумитном и страшном. Не заборавите, мили, да ми чините помен, као што сам вам говорио.
Слава: Смилујте се на мене, свесвети Анђели, да пред судиште Христово станете, преклонивши колена завапите Му са плачем: Творче свих, смилуј се на дело руку Својих, Добри, и не одгурни га од Себе.
И ниње: Приклонивши се Владичици и Пречистој Мајци Бога мога, помолите се да се заједно са вама приклони и Њега на милост приклони, јер ће услишена бити пошто му је Мати и Хранитељка.
Песма 8.
Ирмос: Светима си из пламена росу извео, и жртву праведникову са водом спалио, јер све што хоћеш, Христе, чиниш. Тебе величамо кроз све векове.
Сви крајеви земље уздахните сада нада мном јадним, и плачите са мном, јер одозго дође страшна одлука да ми се руке свежу и ноге одузму.
Сав у недоумици, ја уздишући горко, Теби вапијем, чувару живота мога кукавнога: види муку моју од вечних окова и не престај да се молиш за мене.
Слава: Пошто сам предат демонима и они ме вуку насилно у дубину пакла, знам да ме сада сви заборавише, али ти ме се сети, Анђеле Господњи!
И ниње: Мати Христа мога, како си ме заборавила? Како ниси умилостивила Онога што крв источи из ребара да спасе оне што саздаде? Авај мени, како се затвори милосрђе Христа мога!
Песма 9.
Ирмос: Људима је немогуће Бога видети, на Њега не смеју ни чинови Анђелски гледати! Али, кроз Тебе, Свечиста, јави се људима Слово оваплоћено. Њега величајући, Тебе са Војскама небеским славимо као блажену.
Бога нећу више споменути, јер се у аду Господ не спомиње, него ћу страшном тамом покривен седети, очекујући васкрсење свих људи да бих, осуђен, био вргнут у огањ.
Бог ме неће више споменути, ни мноштво Анђела, сабор Арханђела, Пророка, збор Апостола, и мноштво Мученика и свих Праведника: сам ћу трпети зла која накупих.
Слава: Плачите нада мном сада и кукајте, дубино пакла и бездно и црве и тартаре! Све муке јецајте нада мном, јер сам једини ја несрећник доведен, и вама предат, да се горко мучим.
И ниње: Мати Божија, у бездан погледај, душу види предату мукама, на мучење, и, преклонивши колена, заплачи, да се смилује ради Твојих молитава Син Твој што је Крв Своју за мене дао, и да ме позове. ПРАВОСЛАВНИ КАНОНИК, издаје манастир Денковац, 2004.
с благословом Епископа шумадијског Господина Јована  молитвеник » канони и службе » претходна страна »
|
