Акатист јесте најпре поздрав и радост и похвала Пресветој Богородици. Тај први Акатист, који се зове и Благовештењски, састав је непознатог црквеног песника, и настао је негде крајем шестог или почетком седмог века. Први пут забележена његова молитвена употреба доводи се у везу са опсадом Цариграда од стране Авара и персијског цара Хозроја 626. године, за време византијског цара Ираклија и цариградског патријарха Сергија, када је Цариград чудом Божјим и молитвама Пресвете Богородице био спасен опсаде. Тада је (8. августа 626. године) цео народ сву ноћ стојећи појао химну Мајци Бога Аогоса - Господа нашег Исуса Христа.

Њу је Бог изабрао као посредницу нашега спасења и помирења са Богом. Зато је послао Светог Архангела Гаврила да донесе Благу вест, и да поздрави Пресвету "Радуј се, Благодатна! Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама". Она нам је родила Спаситеља света, Који нас је избавио од Греха и вечног проклетства, и од робовања демонима. И за сва безбројна добра која нам је Пресвета учинила, и увек чини, дужни смо да Јој певамо изабране похвале описане у Акатисту. А Она је брза помоћница, па ће нам узвратити помоћ у свима невољама, и даровати нам Царство небеско.

Од тога што се ова химна појала "стојећи" дошао је и назив "Акатист" (=несједален), јер у време његовог читања или појања није допуштено седети (осим у случају болести и немоћи).

Овај Акатист је данас у веома широкој употреби у Цркви Православној. Пре свега, он се богослужбено поје (чита) на суботном јутрењу 5. седмице Светог Великог Поста (као II бденије). А у приватној молитвеној пракси угдавном представља битни део дневног келијног монашког правила, док га и побожни мирјани радо користе као своју усрдну молитву. По могућству треба га читати свакога дана. Ако неко нема времена да прочита цео, нека чита један део па сутра продужити.

Својом лепотом и складношћу Акатист Пресветој Богородици је послужио као узор и образац многим каснијим богонадахнутим црквеним песницима при састављању сличних молитвених химни - Акатиста, а у част Пресвете Тројице, Господа нашег Исуса Христа, најважнијих Јеванђељских догађаја, Анђелских Сила небеских, многих Светих Божјих, чудотворних икона Пресвете Богородице...

Ова збирка "Православних Акатиста" је приређена као покушај обједињавања неких од најпознатијих Акатиста, како би се богочежњивим душама православних хришћана олакшало молитвено обраћање Господу и Светима Његовим. Неки од Акатиста су у већ познатим и коригованим преводима (Св. Владике Николаја, оца Јустина Ћелијског, проте Живана Маринковиђа...), а неки су на овај начин сачувани од заборава по старим манастирским књигама Богу знаних преводилаца.

Акатисти који се читају одређеног дана у недељи су назначени даном читања поред назива Акатиста у садржају. Остале Акатисте требало би прочитати барем на дан прослављања Црквеног празника и Светих за који су везани; или већ према правилу, потреби, жељи и љубави коју имамо за Бога, Свете Његове и наше ближње.

Делови предговора су преузети од Владике Артемија (Радосављевића)
и схиархимандрита о. Гаврила, блаженопочившег игумана манастира Ралетинац

Предговор - ”ПРАВОСЛАВНИ АКАТИСТИ”, II допуњено издање,
издаје манастир Денсковац, л.Г.2004.
са благословом његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована

молитвеник » акатисти » претходна страна »