МОЛИТВЕНИК






АКАТИСТ пре ПРИЧЕШЋА СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ Молитве пре читања акатиста » Кондак 1. Изабрани Жениче душа и срца, Који си очовечењем Својим и смрћу на Крсту, обручио Себи сав род људски, давши нам у залог вечног живота Само Пречисто Тело и Крв Своју, на глас Твој и ја, недостојни, усуђујући се, приступам Божанственој Трпези Твојој и порежен величанством њеним, вапијем Ти: Исусе, Боже срца мога, дођи и сједини ме с Тобом занавек! Икос 1. Ангела Твога пророку Исаији са угљевљем ужареним од олтара небескога послао јеси, да њиме очистиш уста његова, а овај, када Те угледа како на престолу седиш, због нечистоте своје се сакруши: и ја, оскврњен душом и телом зар да се усудим да приступим причешћу Божанственим Тајнама Твојим, осим ако ме Сам Ти свише не очистиш? Зато из дубине душе вапијем Теби: Исусе Сведобри, додирни огњем благодати Своје и моја нечиста уста! Исусе, спали трње многих прегрешења мојих! Исусе, саздај у мени срце чисто, обнови у мени дух прави! Исусе, изведи из тамнице страсти пребедну душу моју! Исусе, уништи у мени похоте зле и нечисте помисли моје! Исусе, управи преслабе кораке моје на пут заповести Својих! Исусе, Боже срца мога, дођи и сједини ме с Тобом у векове! Кондак 2. Зажелевши да с ученицима једеш последњу Пасху пред страдање Своје да би им, на њој, предао последњи и највећи залог љубави Своје, два дана пре доласка Свога у Јерусалим послао си двојицу ученика да припреме Пасху. Поучивши се из овога како и нама треба благовремено се припремити за једење наше Божанствене Пасхе, то јест Тела и Крви Твоје, благодарствено Ти кличемо: Алилуја! Икос 2. ”Изуј обућу своју са ногу својих, јер је света земља на којој стојиш”, рекао јеси Мојсију из грма горућег а несагоревајућег, од невидивога у њему присуства Твога. Од грма овог сасуд с Божанским Телом и Крвљу Твојом ваистину је већи и светији: зато и ја, сав земан и нечист, и подвлашћен греху, са вером и смирењем Ти вапијем: Исусе, Свемогући, свуци са мене старога човека са делима његовим! Исусе, умртви семе трулежи што се у мени угнезди! Исусе, раскини узе греха којима свеза ме враг! Исусе, подај ми срце смирено и дух скрушени! Исусе, одврати од мене искушења и саблазни! Исусе, утврди ме у вери и љубави према Теби! Исусе, Боже срца мога, дођи и сједини ме с Тобом у векове! Кондак 3. Оци наши једоше манну у пустињи и помреше. ”Ја сам Хлеб Који силази с Неба и ко једе од њега живеће вавек: и Хлеб који ћу дати Тело је Моје, које ћу дати за живот света”, рекао си Јудејцима, који од Тебе тражаху да виде знамење с Неба, слично манни Мојсијевој. Ово слушајући и испуњење прореченога гледајући са страхом кличемо: Алилуја! Икос 3. Од вечере уставши, како казује апостол Јован, и убрусом се опасавши, ученицима Својим ноге си умио, тиме нас научивши да трпези Твојој Божанској не приступамо неомивени сузама покајања за грехе наше. Свестан свенеопходности тајанственог омивења оваквог, као и оскудности суза помраченога срца мога, са Петром апостолом Ти вапијем: Исусе Предобри, не само ноге, но и руке и главу ми умиј! Исусе, откриј ми бездан душевне моје свеоскврњености! Исусе, отвори у мени источник унутарње скрушености! Исусе, ороси ме капљама милосрђа Твога! Исусе, обвиј ме страхом од Суда и мука вечних! Исусе, пробуди савест у мени заспалу и глас њен укрепи! Исусе, Боже срца мога, дођи и сједини ме с Тобом у векове! Кондак 4. Није ли овај – Исус, син Јосифов, Ком знамо оца и мајку? Како онда за Себе говори да сиђе с Неба? И како нам може дати Тело Своје да га једемо? – међу собом Јевреји говораху, чувши за преславно Твоје обећање да ћеш вернима дати Себе да Те једу, због отврдлих срца својих не знајући да смирено верују и кличу Теби: Алилуја! Икос 4. ”Ако Тела Сина Човечијег не једете, и Крви Његове не пијете немате у себи живота”, говорио си спорим на веру Јудејцима, а беседа се ова тврдом за слушање показа и некима од ученика Твојих, који још не знађаху Тајну Царства Божијег. Ми пак, светлошћу Јеванђеља озарении откривена лица божанску славу Твоју гледајући, с вером и љубављу Ти кличемо: Исусе, Који све можеш величанством силе и власти Своје! Исусе, Који твориш и савршаваш оно што не можемо ни појмити ни помислити! Исусе, Који си негда манну с неба, као предзнамен садашње Свете Тајне, подарио! Исусе, Који си, као предображење Свете Тајне, воду из камена источио! Исусе, Који си облак препелица за насићење гладнима у пусињи Јудејцима послао! Исусе, Који си пред очима Јудејаца неверних, с пет хлебова пет хиљада људи наситио! Исусе, Боже срца мога, дођи и сједини ме с Тобом у векове! Кондак 5. Узевши хлеб на Вечери, благословио си га и, преломивши, дао ученицима, док једоше рекавши: ”Примите, једите, ово је Тело Моје које се за вас ломи на остављење грехова”. Овом божанственом и пресладосном гласу одазивајући се, са благодарењем кличемо: Алилуја! Икос 5. ”Који Тело Моје једе и Крв Моју пије у Мени пребива и Ја у њему: тај ће имати живот вечни и Ја ћу га васкрснути у последњи дан”,у васкрсење живота и блаженство. Овога, дакле, пречезнутога васкрсења у живот иштући да се удостојим, из дубине душе вапијем Ти: Исусе, приближи се мени који сједињење са Тобом иштем! Исусе, уђи у утробу моју, у саставе моје и кости! Исусе, светлост мог ума помраченог буди! Исусе, испуни самим Собом бескрај мог срца, што се ничим од света овога наситити не може! Исусе, говори гласом савести моје! Исусе, вољу моју покрећи и управљај њоме! Исусе, Боже срца мога, дођи и сједини ме с Тобом у векове! Кондак 6. ”Заиста, заиста вам кажем: један од вас издаће Ме”, рекао си у тузи духа ученицима Својим на Вечери. Они пак, ако и чисти од саме помисли да би Те могли издати, питаху Тебе: ”Да нисам ја, Господе?”, показавши тиме дубину своје смиреномудрености. А шта ја да Ти кажем, који седам пута на дан падам и издајем Тебе? Но, Ти сам, удостој ме да не отпаднем потпуно, већ да Ти благодарно кличем: Алилуја! Икос 6. ”Као што лоза родити рода не може сама од себе, ако на чокоту не остане, тако ни ви не можете ако у Мени не останете: ко у Мени остаје и Ја у њему, тај ће многи плод донети”. Овако, тајнодјствујући, поучио јеси љубљене ученике Своје на путу за Гетсиманију. Ову, дакле, поуку пажљиво слушајући и знајући немоћ природе моје без благодати Твоје, усрдно вапијем Ти: Исусе, наднебесни Делатељу, Сам ме насади у живоносни виноград Твој! Исусе, Чокоте Истинити, прицепи ме на Себе, мене лозу дивљу! Исусе, Корене Неувениви, прожми ме животом вечним! Исусе, Који си умртвљеност сваку победио, одбаци све што је у мени усахло од жеге страсти мојих! Исусе, добротом Прекрасни, украси ме цветањем осећања и мисли добрих! Исусе, милошћу Пребогати, обдари ме плодовима покајања истинитог и праведности! Исусе, Боже срца мога, дођи и сједини ме с Тобом у векове! Кондак 7. ”Ко је тај који ће Те предати?”, упита Те ученик који на Вечери Тајној беше наслоњен на груди Твоје и Ти му одговори: ”Онај је коме Ја, умочивши, залогај дам”. И умочивши даде га Јуди Симоновом Искариотском, позвав га тиме на покајање. Но он, духом злобе свепомрачен, не хте да разуме глас љубави Учитеља и Господа свога. Да такве ослабљености срца избављен будем благодаћу Твојом, непрестано Ти кличем: Алилуја! Икос 7. Поштедевши немоћ природе наше, која би се кушањем тела човечијег саблазнила, не очевидно, већ у виду хлеба и вина благоволео јеси да нам предаш Пречисто Тело и Крв Твоју: премудро и човекољубиво устројивши свецело дело спасења нашег, Исусе, саме спасоносне Свете Тајне Твоје немоћима примања и осећања нашег самерио јеси. Дивећи се пред таквим снисхођењем премусрости Твоје немоћима природе наше, благодарно славословимо Те овако: Исусе, Који си, да неверне увериш, на Светој Трпези много пута, уместо хлеба и вина Само Тело и Крв Своју пројавио! Исусе, Који си достојним служитељима олтара Свога показао Духа Светога како при освештању Дарова с неба силази! Исусе, Који уместо недостојних служитеља олтара Ангеле Своје невидиво ради савршења Божанске Тајне шаљеш! Исусе, Који се јављањем чудеса над Светом Трпезом многе међу зловерницима у веру обратио! Исусе, Боже срца мога, дођи и сједини ме с Тобом у векове! Кондак 8. И по залогају, то јест, по кушању од Тобом преданог му хлеба, како казује Апостол Јован, у Јуду издајника уђе сатана. О, страшне казне, за неверје! О злосрећне судбе издајникове! Оно што је требало на спасење да буде, у смрт и погибељ преобрати се њему. Пред таквим, дакле, судом правде Твоје побожно стојим, са страхом и трепетом кличући Ти: Алилуја! Икос 8. ”Ово творите у мој спомен”, рекао си Ученицима Својима на Вечери, у виду вина предавши им Крв Своју. Зато кад год од Хлеба једемо и кад год од Чаше пијемо смрт Твоју објављујемо, по речима Светога Павла. Сећајући се сада Страдања Твојих, са умиљењем Ти кличем: Исусе, у руке непријатеља Својих за спасење света Себе си драговољно предао! Исусе, легионима Ангела да долете у заштиту Твоју ниси допустио! Исусе, невернога ученика Петра погледом Својим и оглашавањем петла на покајање си обратио! Исусе, Кајафи и Пилату који Те неразумно ислеђиваху ниси одговорио! Исусе, са крста си од Оца отпуштење греха онима који Те разапеше молио! Исусе, Мајци Својој си љубљенога ученика Свога премилостиво усиновио! Исусе, Боже срца мога, дођи и сједини ме с Тобом у векове! Кондак 9. ”Јудо, зар целивом Сина Човечијег издајеш?”, горко си рекао ученику неверном, кад је са стражом дошао у врт Гетсимански, да Те целивом изда. Међутим, ни претешка ова реч на покајање није нагнала злом помрачену душу његову. Знајући непостојаност воље своје, бојим се да Ти кадгод и ја не дам издајнички целив Јудин. Ти Сам ме укрепи благодаћу Својом да са покајаним разбојником непрестано кличем: Алилуја! Икос 9. ”Да сви једно буду, Оче: као што си Ти у Мени и Ја у Теби, да и они у Нама једно буду, да свет верује да си Ме Ти послао”, тако си говорио у последњој, првосвештеничкој молитви Оцу. Овом пресладосном гласу Твоме одзивајући се и на мољење силом молитве Твоје одважујући се, са вером кличем Ти: Исусе, Који све у једно сабираш, сједини нас нераздвојиво са Тобом и Оцем Твојим! Исусе, Који све измирујеш, дај нам да будемо једномислени у вери и љубави према Теби! Исусе, Који не трпиш распре и поделе, окончај злосрећне јереси и расколе! Исусе, Који све љубиш и милујеш, сабери у једно све овце заблуделе! Исусе, Који мир свима дајеш, угаси завист и клевете међу онима који призивају Име Твоје! Исусе, Који ме причешћујеш Самим Телом и Крвљу Својом, дај да уистину будем Тело од Тела Твога и Кост од Кости Твоје! Исусе, Боже срца мога, дођи и сједини ме с Тобом у векове! Кондак 10. На вечери у Кани Галилејској, воду у вино претворивши, прво знамење божанствене силе Твоје показао јеси. Полазећи на Распеће, као Женик душа људских, последње чудо љубави верујућима у Тебе пројавио јеси, хлеб у Тело Твоје и вино у Крв Твоју претворивши; њима насићујући се и ја на живот вечни, благодарно кличем ти: Алилуја! Икос 10. У дан Васкрсења Твога, двојицу ученика Својих, путујући са њима у Емаус, у лику странца, поучио јеси о Тајни Страдања Твога: њихове очи беху затворене да Те не познају, а срце њихово гораше у њима од сладости речи Твојих. Приставши на мољења њихова, остао си са њима да обедујеш, и благословивши хлеб подао им га јеси: тада им се отоврише очи да Те препознају. Уподобљавајући се ученицима овим, одважујем се и ја са смирењем да Теби узносим мољења ова: Исусе, Дуготрпељиви, не остави мене усамљеног на путу живота мога због оскудности вере моје! Исусе, научи ме као и њих да разумем пророштва сва о Теби и тајну благодатног сједињења с Тобом! Исусе, загреј и разгори, као у ученика оних, и моје охладнело срце! Исусе, Предобри, обедуј са мном јер се к вечери нагнуо дан живота мога! Исусе, дај да Те уистину познам у ломљењу Хлеба светотајинскога и у пијењу од Свете Чаше! Исусе, учини да и ја, познавши силу љубави Твоје, будем њен весник браћи мојој! Исусе, Боже срца мога, дођи и сједини ме с Тобом у векове! Кондак 11. Ономе који победи обећао си да ћеш дати да једе од манне скривене и Дрвета Живота, које је усред Раја. За ово окушање на Небесима нека ми припремом буде на земљи причешће Телом и Крвљу Твојом, коме недостојан приступам сада, кличући Ти: Алилуја! Икос 11. Ко једе и пије недостојно суд себи једе и пије, не разликујући Тела и Крви Господње – опомиње неболетни Павле све који Причешћу Светом приступају. Зато и ја, дрхтећи и трептећи од страха због недостојности своје, да не бих – удаљујући се задуго од општења с Тобом – од вука духовнога уловљен био, приступам Теби овако се молећи: Исусе, прими ме као што си примио цариника, блудницу и разбојника! Исусе, не згнушај се ући под кров дома душе моје, јер је срушен и пуст! Исусе, отвори очи душе моје као што си отворио очи слепоме од рођења! Исусе, реци и мени као што рече узетоме: устани и ходи! Исусе, заустави течење нечистих жеља душе моје као што си течење крви жени крвоточивој зауставио! Исусе, исцели губу душе и савести моје! Исусе, Боже срца мога, дођи и сједини ме с Тобом у векове! Кондак 12. Завишћу ђавола, који кроз уста змије говораше, свецели род људски кушањем од плода забрањеног изгуби рај и смрти се предаде. Кушањем од Пречистог Тела и Крви Твоје, сви земнородни се изнова живота вечног удостојавају и усходе ка првом наслеђу човековом. Причешће животворним тајнама Твојим лек је од отрова змијског и семе бесмрћа Твога. Стога благодарно Ти кличем: Алилуја! Икос 12. Пред сасудом с Божанским Тајнама Твојим стојим, а од злих помисли својих не одступам: једина свемогућа благодат Твоја привлачи ме и укрепљује. Стога, поверавајући себе бескрајном милосрђу Твоме, вапијем Ти: Исусе, Који си дошао да на покајање позовеш не праведне већ грешне, разреши ме од греха и страсти мојих! Исусе, Који сваку болест и сваку рану исцељујеш, излечи и ране загнојене душе моје! Исусе, Који гладне насићујеш, насити ме Телом и Крвљу Својом! Исусе, Који мртве васкрсаваш, оживи ме умртвљеног гресима! Исусе, Победитељу над адом, избави ме из чељусти духа злобе! Исусе, Боже срца мога, дођи и сједини ме с Тобом у векове! Кондак 13. О, преслатки и Свештедри (Сведарежљиви) Исусе! Ти Који у Тајни Пречистог Тела и Крви Твоје непрестано силазиш, као манна с Небеса, да нахраниш душе и тела наша, удостој ме да се неосуђено причестим Божанским Тајнама Твојим, да исцељен, насићен и обожен Тобом у векове, благодарно Ти кличем: Алилуја! *(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)* ПРАВОСЛАВНИ АКАТИСТИ, II допуњено издање, издаје манастир Денсковац, л.Г.2004. са благословом његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована молитвеник » акатисти » претходна страна »