АКАТИСТ светом САВИ, првом архиепископу србском
празнује се 14. (27.) јануара
Кондак 1.
Изабрани од Цара сила, Господа Исуса Христа, и благодаћу призвани од краљевског рода у монаштво и архијерејство, просветитељу Србске Цркве, Богоносни оче Саво, оспособи нас да те с љубављу хвалимо као Богодарованог пастира и учитеља нашег, а ти, имајући слободу пред Господом, заједно са оцем твојим и братом по телу, мироточивим Симеоном и преподобним Симоном, првовенчаним краљем, моли се непрестано за спасење свега рода свога, православнога народа Србскога, и за нас грешне, избављајући од свих зала, опасности и невоља нас који ти кличемо:
Радуј се, светитељу Саво, првопастиру и учитељу Србски, дивни чудотворче!
Икос 1.
Заволевши од младости анђелску чистоту, Саво блажени, ти си се у младости показао велики подвижник побожности, те су се сви дивили доброти и побожности душе твоје, јер си као младић и краљевић по рођењу укротио тело своје постом, бдењем и молитвама. Због тога почуј од нас овакве похвалне песме:
Радуј се, Богом љубљени сине побожнога оца и добродушне матере!
Радуј се, јер си јединога Бога свим срцем својим заволео!
Радуј се, јер си рођењем својим родитеље утешио и неплодност њихову разрешио!
Радуј се, плоде благословени, многим молитвама измољени!
Радуј се, свети изданче краљевског рода Немањиног!
Радуј се, духовна красото земље Србске!
Радуј се, утехо и радовање родитеља својих у старости!
Радуј се, јер су те они волели више него другу децу!
Радуј се, јер си угађање телу још у младости одбацио!
Радуј се, јер си увек више мислио на блага Небеска него на земаљска!
Радуј се, чистоте душевне и телесне истински љубитељу!
Радуј се, светитељу Саво, првопастиру и учитељу Србски, дивни чудотворче!
Кондак 2.
Видевши таштину и непостојаност земаљске славе, Саво Богомудри, ти си се духом својим устремио у висине ка Господу, и Господ, гледајући Божанствену жељу твоју, посла к теби из Свете Горе Атонске преподобнога монаха, те ти поучен њиме остави родитеље своје и отаџбину своју и дође у земаљску баштину Пречисте Богородице, у Свету Гору Атонску, и тамо се настани у обитељи руској, неућутно кличући са слугама Господњим ангелску песму: Алилуја!
Икос 2.
Дознавши за твој одлазак, родитељи твоји плакаху горко, тугујући што су се лишили тебе, Саво преподобни. Затим размислише и одмах послаше чак до Атона верне слуге своје да те траже, и да те наговоре да им се вратиш. Али ти, Светитељу, сазнавши за долазак посланих слугу, мудро си разговарао с њима, па си се искрао од њих, попео се на високу кулу, и тамо монашки постриг примио, и онда краљевско одело своје, заједно са постриженим власима главе своје, добацио с куле тим посланицима, наредивши им да кажу твојим родитељима, да је син њихов Растко већ монах Сава. Сећајући се такве ревности твоје за спасење, ми ти кличемо овако:
Радуј се, јер си славу земаљске власти презрео!
Радуј се, јер си родитеље своје и отаџбину своју Христа ради оставио!
Радуј се, јер си на Свету Атонску Гору дошао да служиш Господу!
Радуј се, јер си се тамо у обитељи руској настанио!
Радуј се, јер си постриженик те обитељи постао!
Радуј се, јер си је подвизима својим прославио!
Радуј се, јер се име твоје у њој досад молитвено прославља!
Радуј се, јер се обитељ ова увек тобом радосно дичи!
Радуј се, јер си подвизима поста и молитве атонске оце задивио!
Радуј се, јер си само у власеници босоног обитељи атонске обишао!
Радуј се, јер си уручени ти талант умножио!
Радуј се, јер си у обитељи Ватопедској предао себе на послушање Богомудроме старцу!
Радуј се, јер си се веома усавршио у смирености и трпљењу!
Радуј се, светитељу Саво, првопастиру и учитељу Србски, дивни чудотворче!
Кондак 3.
Силом Свевишњега крепљен, Свече Божији, ти си вршио велике подвиге у монаштву у обитељи Ватопедској на Атону, умртвљујући тело своје постом, бдењем и сваким изнуравањем, ти си трпео мраз и жегу као бестелесан, и ходећи бос по оштроме камењу, остајао си неповређен, потчињавајући тело духу, пламтећи увек љубављу према Господу, да би Му могао певати неућутну песму: Алилуја!
Икос 3.
Бринући се за душевно спасење родитеља својих, оче Саво, ти си се стално молио Богу за то. А добри Човекољубац, творећи вољу оних који Га се боје, побуди родитеље твоје преко твог веома дирљивог писма упућеног њима - да оставе земаљску власт и приме монашки постриг. Тога ради отац твој преподобни Симеон дође из Србије на Атон и настани се заједно са тобом у Ватопеду. Са њим те сада величамо и кличемо:
Радуј се, јер си родитељима својим усрдно желео душевно спасење!
Радуј се, јер си их Богомудро саветовао и наговарао да оставе земаљску славу!
Радуј се, јер си се доласком оца свога к теби на Атон веома утешио!
Радуј се, јер си му сапостник и самолитвеник био!
Радуј се, јер си му помагао носити монашке подвиге!
Радуј се, јер си старачке слабости његове трпељиво подносио!
Радуј се, јер си му у болестима његовим са пуно љубави послужио!
Радуј се, јер си му тешкоћу пустињачких невоља и оскудица олакшавао!
Радуј се, јер си подвизима својим подвиге очеве допуњавао!
Радуј се, јер си оца свога истинским угодником Божјим начинио!
Радуј се, јер си светим благословом његовим осењен!
Радуј се, јер те верни људи заједно с њим молитвено поштују!
Радуј се, светитељу Саво, првопастиру и учитељу Србски, дивни чудотворче!
Кондак 4.
Ти си се, оче Саво, потрудио да витланима буром на мору живота устројиш на Атону тихо пристаниште Србскоме роду монашку обитељ, названу Хиландар, коју си Пресветој Владичици Богородици посветио, и украсивши је Божијим храмовима и многим зградама, и снабдевши је довољним имањем, и осигуравши је царским повељама, сам си се са родитељем својим, преподобним Симеоном, уселио у њу да живиш. Због тога обитељ ова поштује вас обојицу као ктиторе своје, и славећи успомену вашу молитвено узноси похвалну песму Богу: Алилуја!
Икос 4.
Када преподобни Симеон чу позив Божији, који га призива у вечне обитељи Његове, он нађе у теби, Богоносни Саво, молитвеног помоћника при умору свом, и на синовљевим рукама твојим предаде дух свој Господу, а свето тело његово ти са достојном почашћу положи у мраморну гробницу у саборноме храму Хиландарске обитељи, и молитвама својим ти испроси од Бога моштима оца свога благодат да из њих потече миро, покрећући тиме верне људе да ти кличу:
Радуј се, свемоћни и Богу благопријатни молитвениче!
Радуј се, равноангелни човече!
Радуј се, јер на молитву твоју Богу свете мошти оца твога, а и сам гроб његов, источише миомирисно и лековито миро!
Радуј се, јер силно обрадован тиме, ти си неућутно Бога славио!
Радуј се, јер преподобни отац твој после смрти показа дивну послушност према теби!
Радуј се, јер на твоју молбу из гроба његова поново потече миро, које је било пресахнуло!
Радуј се, јер си тајанствено гледао оца свога у слави светитељској!
Радуј се, јер си у светлом виђењу чуо од њега добра обећања!
Радуј се, јер си по заповести оца свога донео мошти његове са Атона у Србију!
Радуј се, јер си их тамо у обитељи Студеничкој са великом свечаношћу положио!
Радуј се, јер си ти виновник што се отац твој слави у лику светитеља!
Радуј се, усрдни поштоваоче свете успомене његове!
Радуј се, светитељу Саво, првопастиру и учитељу Србски, дивни чудотворче!
Кондак 5.
Поставши Богом светлеће светило, Богомудри Саво, ти би по вољи пастиреначелника Исуса постављен на свећњаку Србске Цркве и бивши посвећен од васељенског патријарха за архиепископа Србског, јавио си се као првосветитељ Србскоме народу из његове земље, кога си ревносно свуда и свагда поучавао да чврсто и непоколебљиво стоји у светој Вери Православној, и да Богоугодно узноси похвалну песму Пресветој Тројици: Алилуја!
Икос 5.
Када си видео да се растајеш са омиљеном ти Атонском пустињом, оче Саво, туговао си духом својим. Али се теби јави у светлом виђењу Пресвета Богородица, и обећавши ти своју помоћ и заштиту, Она утеши и укрепи твоју растужену душу. Теби, тако обрадованоме виђењем и беседом Царице Небеске, и ми земни радосно кличемо:
Радуј се, изабрани сасуде Духа Светога!
Радуј се, при рукоположењу своме Небеском светлошћу одозго обасјани!
Радуј се, тајниче Пресвете Тројице!
Радуј се, сабеседниче Пресвете Богородице!
Радуј се, јер си из уста Њених слушао милостиве речи!
Радуј се, јер ти је Она обећала помоћ и заштиту!
Радуј се, равноапостолни првопрестолниче Србске земље!
Радуј се, уредитељу Богом благословене јерархије постављењем епископа у Србској држави!
Радуј се, јер си красне ноге своје упутио на ширење проповеди јеванђелске!
Радуј се, јер си Србију светлошћу Христовом савршено просветио!
Радуј се, јер си многе храмове Божије и обитељи монашке у њој подигао!
Радуј се, дарежљиви даваоче милостиње!
Радуј се, милосрдни хранитељу сиромаха!
Радуј се, светитељу Саво, првопастиру и учитељу Србски, дивни чудотворче!
Кондак 6.
Јавио си се у Србији проповедник Православне вере, Саво свештени, када си у храму твом Жичком Символ Свете Православне Вере громогласно исповедио, и научио паству своју да га исповеда, да сви остану с тобом једномислени и узмогну једним устима и једним срцем певати заједно с тобом Троличноме Богу песму хвале и благодарности: Алилуја!
Икос 6.
Заблистао си, светитељу Христов, као пресветла звезда у земаљској отаџбини својој, и златним поукама својим утврђивао си људе своје у Православној Светој Вери и побожности, а јереси и расколе искорењивао си мачем речи Божије. Тога ради те Србски људи поштоваху као анђела Божијег, кличући и велегласно говорећи:
Радуј се, архијереју, јер си достојно примио власт да везујеш и дрешиш грехе људске!
Радуј се, јерарше, јер си у свеоружје Христово обучен!
Радуј се, пастиру добри, јер си готов душу своју положити за Богом дане ти људе и паству своју!
Радуј се, усрдни радниче у винограду Господњем!
Радуј се, светилниче који светлиш и просвећујеш срца људска!
Радуј се, пресветла лучо Сунца правде Христа!
Радуј се, јер си од Господа прослављен даром чудотворства!
Радуј се, јер си рукама својим многа исцељења извршио!
Радуј се, јер си узетога молитвом својом здравим учинио!
Радуј се, јер си непријатељство једнокрвних благодатно умирио!
Радуј се, јер си у логор непријатеља храбро сам улазио!
Радуј се, јер си речима својим завађене измирио!
Радуј се, јер си умрлог брата свог, краља Стефана, васкрсао и жељу његову испунио обукао га у монаштво, давши му име Симон!
Радуј се, светитељу Саво, првопастиру и учитељу Србски, дивни чудотворче!
Кондак 7.
Једну си жељу имао, Свече Божији - да угађаш Богу и да служиш душевном спасењу ближњих својих. Због тога ниси дао сна очима својим, ни дрема веђама, неуморно се подвизавајући на добро Свете Цркве Србске и на спасење и корист поверених ти од Бога благоверних људи. Ваистину си постао стуб Православља и непоколебљиви чувар народа Србског, који те искрено хвали и кличе Оснивачу Цркве Христу који те је укрепио: Алилуја!
Икос 7.
Као новога Николаја Мирликијскога и Златоуста Цариградскога стече те земља Србска, јер си чудесима својим био сличан првоме, а златоречивим поукама својим подражавао си другоме. Ваистину си, Светитељу оче наш Саво, достојан оваквих похвала:
Радуј се, неућутљиви проповедниче Еванђеља Христова!
Радуј се, верни последоваоче предања апостолских!
Радуј се, јер си дух светих Богоносних Отаца усвојио!
Радуј се, топли молитвениче за душе наше!
Радуј се, јер си наредио да се у Типикарници Карејској на Атону непрекидне молитве одржавају!
Радуј се, јер си и у време и у невреме паству своју побожности поучавао!
Радуј се, мачу који сече јереси и расколе!
Радуј се, громе који плаши саблазнитеље!
Радуј се, заштитниче оних којима је неправда учињена!
Радуј се, удовица и сиротих добротворе!
Радуј се, ожалошћених утешитељу!
Радуј се, покајника с Богом помиритељу!
Радуј се, младића Богомудри васпитачу!
Радуј се, пуни љубави покровитељу и Богомудри наставниче деце!
Радуј се, светитељу Саво, првопастиру и учитељу Србски, дивни чудотворче!
Кондак 8.
Странац и дошљак узажелео си се Христа ради постати, Светитељу Саво, угледајући се на Спаситеља душа наших, који није имао где главе склонити. Њега ради ти си отаџбину своју оставио и у разне земље похитао на поклоњење светим местима, с вером и љубављу клањајући се светињама у њима, и многу милостињу делећи црквама, манастирима и сиромасима, и увек певајући Богу: Алилуја!
Икос 8.
Будући сав у Богу, ти си, Светитељу преподобни, поклонички управио стопе своје ка Богу, и у светом граду Јерусалиму молитвено си обилазио света места, животом и страдањем Христа Спаситеља обележена, клањајући им се и топле сузе из очију својих проливајући, као жртву љубави своје према пострадаломе ради нас Господу, који нас подстиче да ти кличемо:
Радуј се, мудри путниче поклониче који тражиш Небеску отаџбину!
Радуј се, Христов изабраниче који си презрео сва земаљска блага!
Радуј се, светога града Јерусалима доњега Богобојажљиви поклониче!
Радуј се, светлога града Јерусалима горњега усрдни и мудри тражитељу!
Радуј се, јер си посетио Цариград, Палестину, Египат, Синај и Атон!
Радуј се, јер си обишао Либију, Тиваиду, Антиохију, Сирију и Арменију!
Радуј се, јер си по мору и копну са великим трудом путовао!
Радуј се, јер си многе велике светиње на путовањима својим сабрао!
Радуј се, јер су те пастири Православне Цркве свуда с љубављу и поштовањем примали!
Радуј се, јер су те сиромаси и убоги за доброчинства твоја благосиљали!
Радуј се, сужњих ослободиоче!
Радуј се, пустињака утешитељу!
Радуј се, светитељу Саво, првопастиру и учитељу Србски, дивни чудотворче!
Кондак 9.
Сви иноци Велике Лавре преподобнога Саве Освећенога са радошћу те сретоше, Богомудри Саво, када ти дође к њима на поклоњење и они познаше у теби чудеснога дошљака, обећанога им од старина. Стога ти као достојноме подарише на благослов жезал преподобнога Саве Освећенога и две чудотворне иконе Богородичине, зване: Тројеручица и Млекопитатељница, светим гласовима певајући Створитељу свега Богу: Алилуја!
Икос 9.
Речитост људска није у стању да прослави многа чудеса твоја, Светитељу Саво, јерарше незаборавни: јер си ти узбуркано море молитвом својом укротио и рибу на чудесан начин из дубине морске у лађу примио; болеснике си стављањем руку својих исцељивао и мртве славно васкрсавао као верни ученик Христа Бога. Стога ти са хвалом кличемо, величајући те овако:
Радуј се, јер си испуњење обећања еванђелских примио!
Радуј се, јер си смиреношћу небеске висине стекао!
Радуј се, бесплатни лекару који исцељујеш од душевних и телесних болести!
Радуј се, благодатни исцелитељу оних што ти у болести с вером прибегавају!
Радуј се, јер се руке твоје чесне показаше као оруђе исцељења!
Радуј се, јер си молитвеним полагањем ових здравље болесницима давао!
Радуј се, јер си боравећи у туђим земљама име Христово чудесима својим прославио!
Радуј се, јер си идући од града до града верне у побожности утврђивао!
Радуј се, јер од истока до запада би слављено име Твоје!
Радуј се, јер си и блиске и даљне усрдно Христу приводио!
Радуј се, јер си ти као пресветло сунце васељену обишао!
Радуј се, јер си ти као пун месец Богоугодно путовање обавио!
Радуј се, светитељу Саво, првопастиру и учитељу Србски, дивни чудотворче!
Кондак 10.
Имајући несумњиву наду спасења, Светитељу, угодниче Божији, ти си дошао у град Трново и ту завршио земаљско странствовање, упокојивши се у Господу праведном и светом смрћу, којом си велики плач у земљи Србској изазвао! Али ми верујемо, оче и архијереју наш, да си се ти по промислу Божијем упокојио изван отаџбине, и да духом својим неодвојиво остајеш с њом, и да се стално молиш Богу за оне који Му певају песму: Алилуја!
Икос 10.
Небескога Цара Христа био си верни роб и служитељ, Богоносни оче наш Саво, но иако си отпочинуо у Господу сном смрти, ти и после смрти не престајеш чинити чудеса. Свештена и свечесна рака твоја показа се као лечилиште за болести људске, па и сам прах са гроба твог постаде лековит, те сви кличу теби:
Радуј се, првопрестолниче свети, који са светитељима Србске земље обитаваш!
Радуј се, угодниче Христов, јер и после смрти преславно чиниш чудеса!
Радуј се, јер си светом смрћу својом град Трново осветио!
Радуј се, јер си Бугарску земљу чудесима својим благодатно озарио!
Радуј се, јер си по жељи својој у подвигу странствовања живот завршио!
Радуј се, јер си изван отаџбине своје сном смртним уснуо!
Радуј се, јер је смрт твоја скупоцена пред Господом!
Радуј се, јер смрт твоју светкује Света Православна Црква!
Радуј се, јер се ти као архистратиг Србске земље са војницима њеним у ратовима бориш!
Радуј се, јер заклоном молитава својих паству своју непрестано чуваш!
Радуј се, духовне просвете засадитељу и ширитељу!
Радуј се, деце и младића препуни љубављу наставниче, а хришћанских школа покровитељу и просветитељу!
Радуј се, светитељу Саво, првопастиру и учитељу Србски, дивни чудотворче!
Кондак 11.
Певањем молбеним ми те чествујемо и величамо, Светитељу угодниче Божији, и са вером славимо свети спомен твој: јер иако си у Србији заблистао, ипак те сва васељенска Црква стече као свог сјајног бранитеља, заступника и молитвеника пред Господом. Стога, сећајући се твог Богоугодног живота и многих твојих подвига и чудеса, ми прослављамо Господа Исуса који је тебе прославио, и смиреноумно Му кличемо: Алилуја!
Икос 11.
Блистајући светлошћу чудеса, ти си показао љубав своју према Србији, равноапостолни светитељу Саво, када си допустио да свете мошти твоје буду пренесене у отаџбину твоју земаљску. Јер ти, љубећи отаџбину своју како за живота тако и по смрти, зажелео си да се мошти твоје поврате међу паству твоју која те љуби, да развеселиш чеда своја која ти кличу:
Радуј се, првопастиру Србски, који молитвено надгледаш паству своју!
Радуј се, добри заступниче оних који те с вером призивају!
Радуј се, јер си пожелео да свете мошти твоје буду у Србију пренесене!
Радуј се, јер си вољу своју о томе цару бугарскоме Асену у виђењу објавио!
Радуј се, јер си са славом и чашћу из Трнова у Србију пренесен!
Радуј се, јер си у саборном храму свете обитељи Милешева, теби посвећене, са љубављу примљен и чесно положен!
Радуј се, од братанца свога, Србског краља Владислава, побожно поштовани!
Радуј се, од прејемника свога, светитеља Арсенија, молитвено прослављани!
Радуј се, од свих Срба радосно дочекани!
Радуј се, јер си доласком својим жалост пастве своје ублажио!
Радуј се, јер си многим чудесима са гроба свога светост своју потврдио!
Радуј се, јер си Богоугодним животом, мудрошћу и великом ревношћу Православље у народу свом утврдио!
Радуј се, јер га благодатним заузимањем својим и по одласку своме чуваш!
Радуј се, ангеле по животу, пророче по благодати Светога Духа, апостоле по благовешћењу, мучениче по исповедању!
Радуј се, светитељу Саво, првопастиру и учитељу Србски, дивни чудотворче!
Кондак 12.
Ризницу благодати Божије, свете и нетљене мошти твоје, Саво оче наш, због грехова наших предадоше огњу нечастиви Агарјани, непријатељи Хришћански. Ипак ми верујемо да си ти и сада с нама као и раније, када си благоволео моштима својим видљиво тешити род свој, и да нас молитвама својим чуваш од свакога зла. Стога, клањајући се светом месту, на коме злочестивци предадоше огњу твоје мошти, ми целивамо прашину светим моштима твојим освећену, и певамо Богу: Алилуја!
Икос 12.
Опевајући свети и Богоугодни живот твој и многа преславна чудеса твоја, Светитељу, оче наш Саво, ми те смерно молимо: Немој се узгнушати на наше муцаве похвале, којима се усуђујемо да те из усрдности своје славимо, него милостивно погледај на нас који ти свесрдно узносимо овакве похвале:
Радуј се, састрадални, препуни љубави и недремљиви чувару земље Србске!
Радуј се, јер си заједно са њом, од злих Агарјана, преко моштију огњено искушење примио!
Радуј се, јер си стубом који је сијао до неба над спаљиваним моштима твојим светост њихову чудесно пројавио!
Радуј се, јер си грозно казнио војводу агарјанског који ти је мошти спалио!
Радуј се, јер ни после спаљивања моштију твојих ти ниси престао чудеса чинити!
Радуј се, јер си и само место на коме су оне спаљене учинио заједничарем благодати!
Радуј се, јер у виђењима и сновима верне похађаш!
Радуј се, јер и блискима и даљнима помоћ своју указујеш!
Радуј се, дивни украсе Цркве Православне!
Радуј се, архијереја славо и похвало!
Радуј се, по Богу и Богородици чврста узданицо наша!
Радуј се, светитељу Саво, првопастиру и учитељу Србски, дивни чудотворче!
Кондак 13.
О, пресвети и предивни чудотворче, Светитељу оче наш Саво, Србске земље заштитниче и свих Православних Хришћана заступниче, милостивно прими ово мало мољење наше, које ти у похвалу приносимо, и молитвама својим ка Господу избави нас од опасности привремених и вечних, и удостоји нас да заједно с тобом у Царству Небеском певамо Богу Спаситељу нашем: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
Молитва прва светом САВИ, првом архиепископу србском
О, свештена главо, преславни чудотворче, Светитељу Христов Саво, Србске земље првопрестолниче, чувару и просветитељу, а свих Хришћана добронадежни пред Господом заступниче, теби припадамо и молимо се: Дај нам да будемо учесници љубави твоје према Богу и ближњему, којом је душа твоја за живота препуна била. Озари нас истином, просвети ум и срце наше светлошћу Божанствене науке. Научи нас да те истински љубимо, и да заповести Господње непогрешиво извршујемо, те да и ми будемо чеда твоја, не само по имену него и по целокупном животу свом. Моли се, свети архијереју, за Свету Православну Цркву и отаџбину твоју земаљску, која те увек с љубављу поштује. Милостиво погледај на сваку душу верних твојих поштовалаца, који ишту милост и помоћ Твоју: Буди нам свима у болестима исцелитељ, у тугама утешитељ, у жалостима посетитељ, у опасностима и невољама помоћник, а у смртном часу милостиви покровитељ и заштитник, да се помоћу светих молитава твојих и ми грешни удостојимо добити вечно спасење и наследити Царство Небеско. Да, Свече Божији, не посрами уздање наше, које чврсто полажемо на тебе, него нам укажи многомоћну заштиту твоју, да славимо и певамо дивног у светима Својим, Бога Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и кроза све векове. Амин.
Молитва друга светом САВИ, првом архиепископу србском
Велики украсе међу светитељима, Богомудри оче Саво, молимо ти се, ми, слуге твоје, и припадајући, вапијемо ти: Не остави децу своју, оче, него свагда буди са нама, као што си обећао, да те и ми по дужности славимо, да те величамо, да прослављамо величину и силу твоју, и да ти принесемо достојну песму кличући и говорећи: Тебе величамо, Светитељу, тебе славимо, Светилниче, теби се клањамо, оче Саво, моли, молимо ти се, да се спасу они који славе свету успомену твоју. Амин. Са благословом његовог преосвештенства Епископа сремског господина Василија
АКАТИСТИ СВЕТИМ СРБИМА - Светом Сави Србском, Светом Симеону Мироточивом, Светом Стефану Првовенчаном-Симону Монаху, Светом Арсенију Сремском
приредио Мирко И. Нанић, Србска Православна Заједница Шид, л.Г. 2009.
молитвеник » акатисти » претходна страна »
|