МОЛИТВЕНИК






АКАТИСТ светом свештеномученику ПЛАТОНУ (ЈОВАНОВИЋУ), епископу бањалучком празнује се 22. априлa (05. мај) Молитве пре читања акатиста » Кондак 1. Теби, изабраном страдалцу, кога је Свестрадалац Господ Христос пројавио у последња времена да мучеништвом посрамиш свелукавог ђавола и храбро посведочиш Веру Православну, вапај узносимо, и призивамо те да нас молитвама својим ослободиш од свакога зла, како би могли да ти благодарно кличемо: Радуј се, свети мучениче Платоне, храбри исповедниче Православља! Икос 1. Ти си Господу, Творцу Анђела, принео себе на жртву, и сада са Анђелима другујеш у Царству Небеском, мучениче Платоне, јер цео твој живот беше непрекидна жртва за Цркву Божију и народ Србски. Својим мученичким страдањем само си запечатио свој исповеднички живот, поставши светли пример свима нама и сведочећи да је Господ жив, и да Вера Његова неће угаснути никада. Зато ти узносимо овакве похвале: Радуј се, исповедниче Вере Православне! Радуј се, непоколебљиви борче за истину и правду Божију! Радуј се, просвећење успаваних душа наших! Радуј се, похвало рода Србског Крстоносног! Радуј се, јер си, одбацивши земаљско, определио се за Небеско Царство! Радуј се, јер душом пребиваш у Вишњем Царству! Радуј се, јер си посрамио све злобне непријатеље својим храбрим мучеништвом! Радуј се, јер твоје свето име обасјава таму нашег грешног живота! Радуј се, јер си живот положио за Господа Христа! Радуј се, свети мучениче Платоне, храбри исповедниче Православља! Кондак 2. Твоји племенити родитељи, свети Платоне, беху рођени у старој Србској земљи, Херцеговини, одувек оданој Православљу, и они те од малена напојише истином, честитошћу и смерном побожношћу, и научише те да непрестано кличеш Богу: Алилуја! Икос 2. Имавши у себи живу Веру Христову, ти си, свети Платоне, желео да послужиш Богу и Србскоме роду свим својим бићем, и због тога си уписао Богословију у Београду, да себе обогатиш уљем православне премудрости, и да твоја душа вечно гори пламеном Божије благодати. Зато ти певамо овако: Радуј се, јер те родитељи твоји Богу приведоше! Радуј се, јер од младости Господа љубљаше! Радуј се, јер Христовом благодаћу силно у срцу гораше! Радуј се, јер своју невину душу од сваке нечистоте чуваше! Радуј се, јер честитост својих родитеља у себи носаше! Радуј се, јер целомудреност као скупоцени бисер чуваше! Радуј се, јер наду само у Бога полагаше! Радуј се, миомирисни цвете Царства Небеског! Радуј се, јер си благодаћу Духа Светога освећен! Радуј се, свети мучениче Платоне, храбри исповедниче Православља! Кондак 3. Желећи да душу своју напојиш најчистијим пићем Христове истине, ти пожеле да своје школовање наставиш у Православној Русији, и да узрастеш у достојна сина Србске Цркве, који ће непрестано да поје Богу: Алилуја! Икос 3. Због тога још као младић и анђелског лика, ти, свети Платоне, прими монашки постриг, обуче се у црне ризе, постаде мртав за овај свет, и роди се за вечни и непролазни. Ко ће исказати радост и трепет твоје душе када даде Богу завет да ћеш само Њему служити и ка Њему стремити свим срцем својим. Видећи те како блисташ од среће, Анђели запеваше: Радуј се, сабрате анђелских војски! Радуј се, јер испод монашке ризе сахрани старог човека! Радуј се, јер презре овај свет и сласти његове! Радуј се, јер смерно приклони главу пред Господом Христом! Радуј се, јер си у Русији стекао истинску побожност! Радуј се, јер само Богу и роду Србском служаше! Радуј се, јер свакога дана узносаше славу Свевишњем Богу! Радуј се, јер жељаше да се уподобиш Анђелима Небеским! Радуј се, јер лаки јарам Христов стави на плећа своја! Радуј се, свети мучениче Платоне, храбри исповедниче Православља! Кондак 4. Када си дошао у велику Русију, и ушао у престону Москву, ти, свети Платоне, не могаше дуго да се повратиш од силног узбуђења. Јер када са стотина цркава зазвонише звона песму ка небесима, ти, мислећи да не стојиш на Земљи, него на самоме Небу, лијући сузе умиљења, запева заједно са њима: Алилуја! Икос 4. У почетку си био лепо примљен за сабрата Србског подворја у Москви, али се касније све изокрену, и слабости људске учинише да на тебе гледају са подозрењем, и да шаљу митрополиту Михаилу у Србију лоше вести о теби, свети Платоне. Али ти то све претрпи, и успешно и на време заврши духовну академију, пун наде за будуће служење Цркви и Србскоме роду. Зато прими од нас ове речи хвале: Радуј се, јер у светој Русији откриваше тајне Богословља! Радуј се, јер као млад свештеномонах са трепетом служаше пред жртвеником Господњим! Радуј се, јер си срцем и душом заволео православну Русију! Радуј се, јер си од младости водио тешку битку са ђаволом! Радуј се, јер смерно претрпе многе злобе од најближих! Радуј се, јер кроз невоље као у огњу ублиставаше своју душу! Радуј се, јер си постао грађанин Раја! Радуј се, јер у сабору светих мученика светло сијаш! Радуј се, јер сада са Анђелима радосно прослављаш Господа! Радуј се, свети мучениче Платоне, храбри исповедниче Православља! Кондак 5. Вративши се у Србију, многи твоји противници, свети Платоне, очекиваше да ће те црквене власти извести пред Духовни суд, због сплетки које се водише око тебе у Русији, али мудри митрополит, као да се ништа није догодило, постави те за старешину манастира Рајиновац, и ти од радости запева: Алилуја! Икос 5. Увидевши убрзо да су претходног старешину манастира, јеромонаха Јеронима, злонамерни људи у Цркви неправедно оптужили, ти се, свети Платоне, знајући да је он невин, испуни праведнога гнева, и на све стране писаше у његову одбрану, не штедећи ни митрополита Михаила, ни епископа Никанора, који га не бранише, већ га и они гонише. Због те твоје ревности за Бога и истину и правду, ми ти овако кличемо: Радуј се, јер те је Бог увек штитио од непријатеља твојих! Радуј се, јер са пута Господњег никада ниси скретао! Радуј се, јер си се због неправде испунио праведнога гнева као свети Илија! Радуј се, јер света ревност за истину и правду гораше у теби кроз цео живот! Радуј се, јер си за правду и истину много пута пострадао! Радуј се, јер од младости гораше од љубави према Србском роду! Радуј се, јер си витешку храброст носио у своме срцу! Радуј се, јер си се том храброшћу удостојио мучеништва за Господа Христа! Радуј се, јер се сада наслађујеш рајским красотама! Радуј се, свети мучениче Платоне, храбри исповедниче Православља! Кондак 6. После извесног времена поставише те да будеш наставник у гимназији у Београду, да учиш децу о Господу Христу и Његовој истини, правди, и љубави. И ти, свети Платоне, свим својим бићем приону на тако одговорну дужност, да младе душе приводиш Богу, и да их учиш да певају од срца: Алилуја! Икос 6. Али твоје правдољубиво и родољубиво срце, свети Платоне, никада није мировало. Ти си се борио и за манастир Високе Дечане, када руски монаси зло радише о њему; помагао си Србима у још окупираној Јужној Србији; у Алексинцу, где си премештен, задобио си срца ђака, који те заволеше због твоје доброте и истинољубивости; а борио си се и против свих неправди у Цркви, желећи да свуда владају мир и правда Божија. Зато те величамо овако: Радуј се, јер си многе дечије душе привео Господу Христу! Радуј се, јер си у њихова чиста срца посадио истинско Богопознање! Радуј се, јер за децу дивне приче о Богу писаше! Радуј се, јер су те ђаци због доброте твоје неизмерно волели! Радуј се, јер си са љубављу служио Богу Који се зове Љубав! Радуј се, неустрашиви борче за правду и истину! Радуј се, јер си неизмерно волео народ свој Србски! Радуј се, си стално прослављао Бога! Радуј се, јер је и Бог тебе вечно прославио! Радуј се, свети мучениче Платоне, храбри исповедниче Православља! Кондак 7. Када почеше балкански ратови, ти у њима учествоваше као свештеник, крепећи Србске борце у ослобађању поробљене земље и молећи се Богу за спас Србског народа. Једно време управљаше и охридском архиепископијом, сав служећи роду, Цркви и Богу, непрестано појући: Алилуја! Икос 7. После слома Србске војске у Првом светском рату, ти Божијим промислом, преживевши сигурну смрт од Аустријанаца, остаде у поробљеној Србији. И само Бог зна колико си људи спасао од смрти, колико се болних обишао, сиромашних нахранио, за Цркву се жртвовао, знајући да служиш Самоме Господу Христу. Нека ове молитвене речи буду плата за та твоја добра дела: Радуј се, милосрдни Самарјанине рода Србскога! Радуј се, јер си многе људе из канxи смрти извукао! Радуј се, јер си вредно сакупљао податке о страдању народа и свештенства за време рата! Радуј се, јер си се честито и храбро држао пред окупатором! Радуј се, јер си много пута свој живот заложио, да би спасао брата свога! Радуј се, јер си са болнима боловао! Радуј се, јер си са сиротима сиротовао! Радуј се, јер си са уцвељенима плакао! Радуј се, јер си безнадежним наду у живот уливао! Радуј се, свети мучениче Платоне, храбри исповедниче Православља! Кондак 8. А када прође рат, и када се сви што избегоше из Србије вратише у отаxбину, почеше злобни напади на тебе, свети Платоне. Оптужише те да се ниси долично понео за време окупације и да си сарађивао са окупатором. А ти, који си био спреман и стотину живота да даш за свој народ, са тугом у срцу примаше те отровне речи, уздајући се у Господа Који све твоје тајне зна, и Коме појаше: Алилуја! Икос 8. Због злобе твојих непријатеља, свети Платоне, ти би превремено пензионисан из школске службе. Уздајући се само у Господа Христа, ти као и Он постаде дрводеља, и тако зарађиваше хлеб насушни. Тиме доказа својим непријатељима, да иако беше високог школског и духовног звања и знања, тебе не беше стид да радиш и најниже послове. Зато ти овакве похвале узносимо: Радуј се, јер беше прогнан правде ради! Радуј се, јер си се као и твој Господ дрводељством бавио! Радуј се, јер је Господ хтео да искуша твоје трпљење у невољама! Радуј се, јер си Крст свога исповедништва одважно носио! Радуј се, јер када те муке животне сламаше, ти на Христа наду полагаше! Радуј се, јер си страх презирао! Радуј се, јер си многе горке шибе претрпео у свом страдалном животу! Радуј се, јер си тврду веру у Господа Христа имао! Радуј се, јер си због те вере мученички и пострадао! Радуј се, свети мучениче Платоне, храбри исповедниче Православља! Кондак 9. Видећи твоје трпљење, свети Платоне, Господ уреди па те убрзо изабраше за управника Монашке школе и настојатеља манастира Раковица, да посрами све твоје непријатеље који те злобно нападаше. А ти, обрадован што је Бог исправио све људске неправде према теби, радосно запева: Алилуја! Икос 9. Ни сви речити говорници не могу да искажу твоју серафимску пламену ревност у одбрани Вере Православне, свети Платоне. Јер када се појави питање потписивања конкордата између државе и Ватикана, и када се узбуни сва православна јавност, ти беше међу најватренијим поборницима Православља. Пошто тада беше викарни епископ Србског патријарха и на дужности управника штампарије у Сремским Карловцима, из штампарије свакодневно излажаше на хиљаде летака којима је обавештаван народ о погубности уговора са римокатолицима. Зато те хвалимо овако: Радуј се, неустрашиви борче за Веру Христову! Радуј се, јер си за Христа бијен по глави од жандара! Радуј се, јер твој ватрени дух несагориво гораше за чистоту Православне Вере! Радуј се, јер си оштрим речима секао све јереси римокатоличке! Радуј се, јер си истину љубио као Бога! Радуј се, добри војниче Цркве Христове! Радуј се, непролазна звездо Царства Небеског! Радуј се, јер си мучничком смрћу васкрсао за живот вечни! Радуј се, светла победо Православља над свим непријатељима! Радуј се, свети мучениче Платоне, храбри исповедниче Православља! Кондак 10. Због свих твојих заслуга за Цркву, свети Платоне, архијерејски сабор те као заиста достојног ускоро после тога изабра за епископа охридско-битољског. И ти са надом и вером у Васкрслог Господа Исуса Христа пође да будеш добри пастир словесном стаду Божијем, са којим ћеш непрестано славити Творца песмом: Алилуја! Икос 10. У навечерје Другог светског рата, ти, свети Платоне, би изабран за епископа бањалучког, али због гласа о једној твојој несмотрено ватреној беседи у Охриду, створи се незадовољство о твом доласку у Бања Луку. Али када ти мудро и предусретљиво примаше свештенике и народне прваке, поучивши их као отац децу, попусти нетрпељивост према теби, и они те са радошћу прихватише као свога духовног пастира. Зато те величамо: Радуј се, мудри пастиру словесног стада Христовог! Радуј се, јер те Небески Архијереј постави за земаљског архијереја! Радуј се, јер мучеништвом као злато у огњу засија! Радуј се, јер нас својим страдалним животом трпљењу учиш! Радуј се, јер си смрћу смрт победио! Радуј се, јер ни своје непријатеље ниси мрзио! Радуј се, јер ниси побегао од руке мучитеља! Радуј се, јер си радост вечну доживео! Радуј се, јер си прославио име Господње! Радуј се, свети мучениче Платоне, храбри исповедниче Православља! Кондак 11. Када се успостави злогласна усташка држава, која је желела да затре све што је Србско и Православно, одмах би издато наређење да сви Срби које беху дошли из Србије напусте њихову територију. А ти, свети Платоне, са својим најближим свештеницима реши да не пристанеш на њихову наредбу, спреман да погинеш за одбрану Православља, и храбро запева: Алилуја! Икос 11. А када ти дође акт од усташке државе да треба да напустиш своје архијерејско место, и да га уступиш на неканонски начин једном свештенику, ти им, мучениче Платоне, посла заиста храбар одговор, да не пристајеш на њихову уцену, и да си спреман да положиш и душу за народ свој који ти је Господ подарио, јер си се на то заклео, примајући на управу бањалучку епархију. Због те твоје храбрости, ми те кличемо: Радуј се, јер се ниси уплашио непријатеља својих! Радуј се, јер си ђавола победнички на плећа положио! Радуј се, јер си до смрти верно служио Господу Христу! Радуј се, јер својом храброшћу многе на подвиг мучеништва охрабри! Радуј се, јер нас твоје молитве тајанствено од греха одвраћају! Радуј се, освећење земље Србске! Радуј се, јер си незалазном светлошћу Христовом засијао! Радуј се, јер се молиш за цео род Србски и Православни! Радуј се, јер нам срца надахњујеш љубављу ка Богу! Радуј се, свети мучениче Платоне, храбри исповедниче Православља! Кондак 12. Као што сам сатана воли таму и слуга је таме, тако и његове слуге, усташе, једне априлске ноћи дођоше по тебе, и одведоше те у смрт. Мучили су те заиста зверски, чупали су ти браду, резали нос и уши, секли те по ногама и сипали со у ране, палили те ватром, а ти си, гледајући духом у Васкрслог Господа, све те муке храбро издржао и победоносно са Анђелима, који те крепише у подвигу, појао: Алилуја! Икос 12. Имајући Бога цео живот у своме срцу, ти си, свештеномучениче Платоне, за Њега и Његову Веру храбро пострадао, преселивши се из привременог живота у вечни као величанствени и неустрашиви победилац. Господ је твоје труде и муке наградио венцем неувелим, а нама оставио да се молитвено сећамо твоје свете и светле успомене, која нас надахњује Небом и даје снагу да издржимо све животне недаће. Зато ти захвално узносимо овакве похвале: Радуј се, свештеномучениче и победиоче непријатеља Христових! Радуј се, јер си постао садруг великим мученицима Христовим! Радуј се, јер си победоносно препливао море живота! Радуј се, свети мучениче међу светим архијерејима! Радуј се, јер си мучеништвом изабрао живот вечни! Радуј се, јер си у мученичкој крви ђавола потопио! Радуј се, јер си мучење неиздрживо издржао! Радуј се, добри пастиру, који си живот за своје овце положио! Радуј се, јер се Анђели обрадоваше твом доласку на Небо! Радуј се, свети мучениче Платоне, храбри исповедниче Православља! Кондак 13. О, свети мучениче Платоне, верни слуго Христа Бога, услиши ове наше мале речи хвале, и по дару благодати који си добио од Господа, измоли да се избавимо од свакога зла и сваке страсти, да Веру Православну као и ти до смрти сачувамо, душе у Христу Господу обожимо, и наследимо Царство Небеско, како би могли радосно да кличемо: Алилуја! *(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)* МОЛИТВА светом свештеномученику ПЛАТОНУ (ЈОВАНОВИЋУ), епископу бањалучком О, свети мучениче и свети владико, Платоне, погледај са Небеских висина на Земљу, и помози нама који те молитвом призивамо, јер смо безбројним страстима и гресима поробљени, и више не знамо како да се од њих ослободимо. Јер ако нам не дође Вишња помоћ, утопићемо се у мору безакоња и грехова, и изгубићемо сваку наду на спасење. Ти си својим страдалним животом и узвишеним мучеништвом победоносно ушао у дворе Цара Небеског, где све радошћу и љубављу мирише, и стекао си слободу да помажеш свима који те за нешто замоле, ако је то у складу са Божијом вољом. И ево ми, изранављени и умртвљени безбројним стрелама вражијим, не тражимо ништа друго, никаква блага ни радости овога света, већ само да се спасемо од свих смрти којима смо за вечност умрли. Ненаучени закону Божијем, а и не желећи да слушамо глас Господњи у себи, глас савести, све светиљке душе смо погасили дрским и бестидним безакоњима, и сада у мраку духовном пребивамо. Али опет, Творац и Избавитељ наш, Који нас безмерно воли, не дајући да занавек умремо, и да нас обузме безнадежно очајање, Својом руком долива уље у угасло кандило наших срца, и пали жижак наде, и опет и опет нас призива Себи. И по Свом премудром промислу уводи у наш живот успомену на твој светли и узвишени живот, како би, угледавши се на тебе, и ми смогли снаге да се вратимо из даљње земље у Очев дом. Зато те молимо, свети владико, да се заузмеш за нас код Господа, како би се непоколебљиво одлучили на истинско покајање без кога се нико ко је огрезао у гресима не може спасити. Не дозволи нам да на првој препреци поклекнемо, и да изгубимо жељу да се боримо за Живот Вечни. Јер чији је живот на Земљи био лак. Ни онима који су били праведни. А нама који смо неизмерно дужни Богу, требаће много труда и зноја, да све што смо порушили, поново сазидамо. Али, ако нам ти будеш помогао, можда наше душе опет оживе Духом Светим, можда се и удостојимо да и ми наследимо макар део оне славе у којој ти пребиваш. Зато, са надом се молећи теби, призивамо твој свети благослов, који ће нас као покров штитити у свим животним недаћама, и који ће нам давати снагу да до краја издржимо животну трку, живећи по заповестима Господњим, како би добар одговор дали на Суду Божијем. И како би нас, твојим заузимањем и твојим молитвама, свети Платоне, умилни глас Праведног Судије призвао у блаженство Царства Свога, где сви непрестано славе величанствено Име Божије, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у све векове векова. Амин. Тропар, глас 8. У чаши Христовој сапричасниче и Апостолима санаследниче, Свештеномучениче Платоне, архипастиру бањалучки, Ријека Врбас постаде ријека живота вјечног који сад насљеђујеш са паством својом што ради вјере праве с тобом пострада; и сада светитељу с новомученицима моли Христа Бога и спаса свију да спасе род наш православни. ЖИТИЈЕ светог свештеномученика ПЛАТОНА (ЈОВАНОВИЋА), епископа бањалучког Епископ Платон (световно име Миливоје), рођен је у Београду 29. септембра 1874. од оца Илије и мајке Јелке (Соколовић). Гимназију је учио у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије. По завршетку богословије, рукоположен је у чин ђакона и презвитера и послат 1896. у Српско подворје у Москви где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. са степеном кандидата богословља. По повратку из Русије, постављен је за старешину манастира Рајиновца, а убрзо за суплента у Београду. Као професор службовао је у Алексинцу и Јагодини и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита. За време рата 1912. архимандрит Платон је био бригадни свештеник, а у Првом светском рату војни свештеник. Кратко време био је администратор Охридске епархије. Окупацију је провео у Србији и помоћу својих веза у иностранству помага све оне који су били унесрећени, а нарочито сирочад и удовице. Управник манастирске штампарије у Сремским Карловцима и уредник “Гласника српске патријаршије” био је од 1932. до 1938. године. Поред својих редовних дужности у Сремским Карловцима, архимандрит Платон је био и старешина манастира Крушедола (1934-1936). За епископа моравичког изабран је 1936. године. Хиротонисао га је 4. октобра исте године у Сремским Карловцима патријарх Варнава. За епископа охридско-битољског изабран је 1938, а годину дана касније премештен је у Бања луку. Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог светског рата. Када му је саопштено (10. априла 1941) да као рођени Србин из Србије мора да напусти НДХ, он је одговорио: “Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној старжи за сво вријеме док ме Господ у животу подржи, остајуући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце. . .” Када су 4. маја 1941. године епископу Платону наредили да напусти Бањалуку, по претњом да ће бити ухапшен ако то не учини, владика је замолио римокатоличког бискупа Јозу Гарића да интервенише код надлежног стожерника да му се омогући боравак још два-три дана како би се спреми за пут. Бискуп му је одговорио да буде миран и спокојан. Међутим, већ наредне ноћи (5. маја 1941), усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намесником из Босанске Градишке, изван Бањалуке где су их убили и бацили у реку Врбању. Ово гнусно дело извршио је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тело пронађено је у селу Кумсалима 23. маја 1941. године. Првобитно је сахрањен на војничком гробљу у Бањалуци, а 1973. пренет је у бањалучку Саборну цркву. На редовном заседању Светог архијерејског сабора 1998. године, епископ бањалучки Платон проглашен је за свештеномученика и унет у Именослов светих Српске православне цркве. преузето са презентације Нови Србљак молитвеник » акатисти » претходна страна »