АКАТИСТ преподобним и богоносним оцима нашим АНТОНИЈУ И ТЕОДОСИЈУ ПЕЧЕРСКИМ
празнују се 10. (23.) јула
Кондак 1.
Изабрани и Духа Светога испуњени, преподобни и богоносни оци наши, Антоније и Теодосије, руске земље преособите биљке, пречудесног руског народа украси, мени недостојноме који хоћу да вам вршим похвално појање, понизно вас молим, потамнели мој разум светлошћу дате вам од Бога благодати озарите, мрак непознавања просветлите, тешкоће и препреке разрушите, моју немоћ укрепите, а све нас синове ваше из свих невоља и напасти, јада и болести очински ослободите, да у топлоти срца из дубине душе сви заједно кличемо вам:
Радујте се, Антоније и Теодосије, монашког у Русији живота првоначелници!
Икос 1.
Анђелима прикладан желећи живот, одмах у младости својој све оно красно у свету расудно пренебрегосте, и као смеће то од себе одбацивши, детињим ногама изгазисте, а себе читаве на дар и принос Христу Богу осветисте; зато расуђујући такву вашу свету и богопријатну одлуку, приносимо вам овакво појање:
Радујте се, оци богоносни, који све земаљско, добро и красно у свету презресте!
Радујте се, ви који Христа од младости свим срцем и свом душом заволесте!
Радујте се, који иметак и све сопствености родитеља ни у шта сврстасте!
Радујте се, који благо и слатко иго Христово још у детињству на рамена узесте!
Радујте се, јер се уподобисте богопријатном приносу преподобног Авеља!
Радујте се, јер постадосте подражаваоци богољубивог Ноја у његовом благодарном жртвоприношењу после изласка из барке!
Радујте се, ви који тела своја уместо угојених јагањаца и телаца Створитељу своме принесте!
Радујте се, ви који душе своје уместо миомирисног тамјана Христу Спаситељу узнесте!
Радујте се, ви који срца своја за свагдашње служење Богу и Божијој Матери лепо припремисте и потпуно предадосте!
Радујте се, ви који сав свој живот, попут Самуила, у служењу Богу све до последњег издисаја красно и богоугодно проведосте!
Радујте се, ви који много мноштво мужева и жена, младића и девојака научисте да вашем животу подражавју!
Радујте се, ви који благи и слатки јарам Христов многима осладисте!
Радујте се, Антоније и Теодосије, монашког у Русији живота првоначелници!
Кондак 2.
Свевидеће око Оца Светлости видећи такво ваше Богу веома богоугодно поступање и душеспасоносну намеру, ако вас и не устроји одмах да скупа живите, ипак вас не после дуго времена сједини и састави, као што сједини и састави Павла са Петром, да један јарам поневши, многе уведете у небеске обитељи; томе се дивећи, ми благодарно Богу који тако све устроји појемо: Алилуја!
Икос 2.
Разум богопријатан и душекористан, Антоније свехвални, за себе самог и за остале настојећи да стекнеш, дању и ноћу од свемилостивог Бога са топлим сузама прилежно си искао, пророчки зборећи: Покажи ми, Господе, пут којим ћу поћи. Зато човекољубиви Бог, обазревши се на твоје сузно молење, метну ти у срце да не задржавајући се у Атонску Гору идеш, а ти си се, као други Авраам, прихватио пута са великом горљивошћу, испуњавајући Божије наређење, због чега ти тако кличемо:
Радуј се, оче Антоније, јер се уподоби древноме Аврааму који се по речи Божијој добровољно и послушно, без јада и жалења удаљи од својих сродника и рођака!
Радуј се, што се у врло далеку непознату земљу ради проналажења монашког живота по својим снагама безбрижно удаљи!
Радуј се, јер дуги, тешки и премукотрпни пут жустро и без забуне пређе!
Радуј се, јер на томе путу, као негда Товија, Анђела Божијег за сапутника имаде!
Радуј се, јер до Атонске Горе, по твојој жељи и Божијој вољи, срећно стиже!
Радуј се, јер многа тамо духовна блага и душекорисне ризнице стече!
Радуј се, јер својим мудрољубивим животом у посту и молитви, неуморном труду и бдењу, и беспоговорном послушању, Бога ради, многе тамо задиви!
Радуј се, јер се у иночким трудовима и подвизима изједначи са великим старцима Свете Горе!
Радуј се, Антоније, што као богомудра пчела од отаца који се тамо труђаху као са различитих цветова сладост иночку сабра;
Радуј се, ти који ту исту сладост у отачаство опрезно пренесе, и тамо благоуспешно засади и однегова стоструко!
Радуј се, јер си у монаштво том истом сладошћу многе, а међу њима и Теодосија великога у речи и делу привукао!
Радуј се, јер си сабрану своју братију духовном сладошћу изобилно наситио и у врлинама укрепио!
Радујте се, Антоније и Теодосије, монашког у Русији живота првоначелници!
Кондак 3.
Кад се сила Вишњега у твоје чисто и непорочно срце усели, преблажени Теодосије, тако те читавога Божијом љубављу распали, да те научи и уразуми од свега земаљског и привременог удаљавати се и оно бесконачно стално тражити. Зато, гледајући такву твоју горљивост и усрдност за спасење душе, умилно Свесилном Богу појемо: Алилуја!
Икос 3.
Имао си, преблажени оче Теодосије, превелику жељу да посетиш света места у Јерусалиму, и за то жељено дело нашао си прилику придруживши се онима који иђаху у Јерусалим, али злобни враг ти сметњу и препреку направи, јер нахушка твоју мајку, која за тобом трчавши и стигавши те, као злочинца свезаног у дом довуче, па те после многог бијења чврсто у кући притвори, а ти си, као дијамант, ова страдања стрпљиво поднео, па потом кад беше пуштен из притвора, опет се подесно предаде печењу хлеба за црквено литургисање, и томе дивећи се овако ти кличемо:
Радуј се, оче Теодосије, непоколебљиви и неразрушиви стубе стрпљења!
Радуј се, пречудесни и прекрасни узоре понизности и кротости!
Радуј се, јер тешка мајчина бијења и гажења ногама ведро и мужевно претрпе!
Радуј се, јер њена ласкања и пољупце себи у смртоносну рану сврста!
Радуј се, ти који служење Богу и Божијој Матери изнад свега здушно заволе!
Радуј се, што црквеном служењу са сваком усрдношћу од детињства приањаше!
Радуј се, ти који поруге и подсмехе вршњака себи у част сврста!
Радуј се, јер свима старима и младима себе као узор понизности и кротости представи!
Радуј се, што свима који те вређаху прегрешења здушно опрости!
Радуј се, јер те сви врлински људи више него твоје вршњаке хваљаху, вољаху и поштоваху!
Радуј се, јер се добром нарави и благочашћем красније него светлим одећама украси!
Радуј се, ти који мајчинска и властелинска одела у скверно блато сврста!
Радујте се, Антоније и Теодосије, монашког у Русији живота првоначелници!
Кондак 4.
Од богомрских страсти и таласања ненадјачан си се јавио, преподобни оче наш Теодосије, пошто твоју одлуку да непрестано двориш Господа свагда имајући у уму и у срцу, сваки дан си се ка све већим трудовима пружао, и сваки дан си настојао да будеш пријатнији и омиљенији Богу, а свако светско сладострашће и частољубље побеђујући, Јединоме Богу стално си појао: Алилуја!
Икос 4.
Чувши, преблажени оче Теодосије, за тврди и оштри живот светог Антонија у пештерном притвору, жустро, као јелен на изворе воде, тајно од своје мајке њему си трчао, па тамо доспевши прилежно си га молио да те у свој саживот прими и у број инока упише, и он, провидевши Благодат Божију која у теби живљаше, неодложно нареди да се метне на тебе иночки образ, а ти благодарећи за то Богу Добротвору, оберучке си се прихватио иночког живота, и скупа са Антонијем непрестано си се трудио, па на то помишљајући тако вам кличемо:
Радујте се, Антоније и Теодосије, оснивачи иночког живљења!
Радујте се, најпрвији наставници монаха почетника у Русији!
Радујте се, уводиоци оних који вам долазе у монашку луку, као у неку безбедну лађу!
Радујте се, предобри управитељи оних који се ваљају по пучини овога света!
Радујте се, јер светске буре, таласања и пометње у тишину мудро приводите!
Радујте се, јер у добро и спасоносно пристаниште све љубазно упућујете!
Радујте се, јер распомамљене побуне непријатеља мудро умирујете!
Радујте се, јер од свих неугодних узбуркања оне који вам притичу лако спасавате!
Радујте се, ви који све под свој покров и заштиту очински примате!
Радујте се, ви који без пристраности од свих напасти и беда штитите!
Радујте се, ви који се за невољнике свагда и у свему и на сваком месту добро заузимате!
Радујте се, јер сте увек посредници угрожених, злостављаних и омаловажаваних!
Радујте се, Антоније и Теодосије, монашког у Русији живота првоначелници!
Кондак 5.
Богојављене звезде које на своду руском објави надземаљско сунце, које зракама високе ваше светости многе просвећујете, многе на пут богопознања упућујете, многе ка монаховању приводите, а многе у врлинама, оштром и мукотрпном животу утврђујете и укрепљујете; гледајући како се ова Божија воља у вама добро испуни, појемо благодарно Свемилостивом Богу: Алилуја!
Икос 5.
Видевши ваш богоугодни затворнички живот у пештерама као у гробовима, многи се умиљаваху душама и срцима се сакрушаваху, па журно код вас спасења тражећи притицаху понизно молећи да и њих учините заједничарима таквог живота и посветите за свагдашње служење Богу, а ви, сећајући се Онога који рече: Који мени долази, нећу га истерати напоље, - све дошљаке љубазно примасте и очински поучавасте. Зато вас венчавамо оваквим опевањем:
Радујте се, преблажени оци, који многе од ропског јарма свету у слатку слободу духа изведосте!
Радујте се, јер многе да истински Христа дворе и искрено да му служе научисте!
Радујте се, јер својим врлинама, као негда Мојсеј у земљу обећану, многима пут откристе!
Радујте се, јер многе не у Земљу обећану, већ у сама небеска обиталишта уведосте!
Радујте се, ви који не само речју, него пуно више делом и усрдном молитвом Богу своје ученике и следбенике поучавате!
Радујте се, ви који своје сужитеље монашким правилима красно и богодостојно управљате!
Радујте се, јер оне који су оптерећени разним напастима и искушењима брзо потпомажете!
Радујте се, јер нападаним и тешко угњетаваним свагда помажете!
Радујте се, јер оне које противници надјачавају, али они не очајавају и богонадно вас у молитви призивају, вашом изненадном испомоћу поткрепљујете!
Радујте се, јер сваки непријатељски налет одвраћате!
Радујте се, што духовно стадо које сабрасте будним оком стално надзирете!
Радујте се, што своје ученике и наследнике непрестано на пут Божијих заповести упућујете!
Радујте се, Антоније и Теодосије, монашког у Русији живота првоначелници!
Кондак 6.
Проповедан и свуда премного хваљен беше ваш, преподобни оци, богоугодни и тиховни живот; јер само видевши или чувши како га у нестицању и пештерним затворима проводите, ко није помислио да сте више анђели него људи?! Свако, чудећи се стрпљењу вашем и различитом умртвљивању тела, и узвраћајући Богу примерену благодарност, заједно с вама појаше песму: Алилуја!
Икос 6.
Сијате у кругу руске црквене области, преблажени, јер иако саме себе у тамне пештере као под посуду затвористе, ипак зракама ваших подвига и врлина све околне крајеве озаристе и просветлисте баш као што ово чулно сунце озарује и просветљује свет, па тако многа срца на богоугодан живот подстакосте и загрејасте и способна за доброчинство учинисте, као што и сунце загревајући земљу чини је способном да прораста разно дрвеће и плодове и пољске биљке и свако зеленило на службу људима и животињама. За то благодарећи Богу, приносимо вам овакво појање:
Радујте се, просветитељи оних који пребивају у помрачености страстима!
Радујте се, уразумитељи оних који живе у сујети и самозабораву!
Радујте се, руководиоци оних који су у недоумици и заблуди!
Радујте се, управитељи оних који почињу да добро живе!
Радујте се, укрепитељи оних који посустају у добру и који се колебају од малодушности и чамотиње!
Радујте се, јер пробудисте оне који у немару спаваху!
Радујте се, будности и трезвености предобри учитељи!
Радујте се, немара и беспослице извесни прогонитељи!
Радујте се, трудољубља, које је сваког добра почетак и утврђење, најтоплији љубитељи!
Радујте се, чистог и непорочног живота неуспављиви чувари!
Радујте се, свих ка спасењу изврсни и верни водичи!
Радујте се, свих који хоће да благочастиво и богоугодно живе мудри настваници!
Радујте се, Антоније и Теодосије, монашког у Русији живота првоначелници!
Кондак 7.
Хотећи да вашем добром поступању направи сметњу и препреку, свезлобни враг против вас кнеза гневом ражеже и љутњом распали због пострига у монаштво његових слугу, више од осталих омиљених, неког евнуха и сина бољарског, тако да вам нужда беше да своја пештерна обиталишта оставите и другде се преселите; међутим не весељаше се злобник дуго овом својом измишљотином, пошто добродушни кнез, уразумљен својом богобојажљивом супругом, ускоро познаде вашу незлобивост, и увидевши вражију вештину и препреденост, посла к вама с молбом да се опет вратите на своје прошло пребивалиште, и томе се обрадовавши благодарно запевасте Богу: Алилуја!
Икос 7.
Новог труда и новог подвига по повратку у ваша пештерна обиталишта прихватили сте се, оци преподобни: на ширење монашких келија и на прављење молитвеног храма нелењиво се бацисте да гордост подмуклог врага погазите и његово бестидно безумље посрамите, а сабрану братију на богоугодан и врлински живот још више подстакнете, и на усрдније Христу Богу служење покренете, а гледајући на то умним очима ми вам овако узвикујемо:
Радујте се, пештерног иночког живљења трудољубиви проналазачи и ревнитељи!
Радујте се, монашког живота топли и преславни заштитници!
Радујте се, ваших обитељи бодри и неуспављиви чувари!
Радујте се, кнежевског гнева и љутње најпонизнији укротитељи!
Радујте се, душмана и непријатеља ваших истински и нелицемерни љубитељи!
Радујте се, оних који вам чине неправде и стварају напасти праведни волитељи!
Радујте се, заповести и наума Божијих најусрднији испуњивачи!
Радујте се, чистоме и непорочном животу предводници наклоњени!
Радујте се, крепости и побожности учитељи преособити!
Радујте се, оних који се подвизавају у благочашћу и труде у доброчинству свесилни силом Христовом помоћници!
Радујте се, у монашким трудовима неутрудиви подвижници!
Радујте се, стаду које сабрасте необориви у свему поборници!
Радујте се, Антоније и Теодосије, монашког у Русији живота првоначелници!
Кондак 8.
Ваш чудни и веома мукотрпан живот не само људе на земљи, већ и анђеле на небу задиви: јер ви, затворивши се у пештерама као у тамним гробовима, свеусрдно у топлоти срца и душе Јединога Бога двористе, да та дању и ноћу Створитељу своме приношена служења буду непозната и незнана свету, а да се позната и знана Самом Творцу покажу. Због тога ми Богу, Који вас тако научи и уразуми, увек певамо: Алилуја!
Икос 8.
Сва ваша горљивост, преблажени и богоносни оци, и све старање беше око тога да се стално свезлобном непријатељу рода хришћанског противите и горду му главу газите и сатирете, а свеопштог Творца заједно са ученицима својим у душама и телима вашим прославите, па у овој вашој доброј тежњи и богоугодном подвигу укрепљавани силом одозго, толико узнапредовасте да све могосте у Христу Исусу који вас укрепљиваше. Стога и слава Божија засија из пештера ваших и озари све крајеве земље, и ради тога вам овакво похвално појање предајемо:
Радујте се, хвале и части Божије у свету неуморни ревнитељи и проповедници!
Радујте се, високоумне вражије гордости јаки понизитељи!
Радујте се, непријатељских насртаја и вређања хвалодостојни уништитељи!
Радујте се, непријатељских замки и погубних смицалица јуначни спречаваоци!
Радујте се, ви који се дубоком понизношћу и кротошћу као драгоценим бисерима украсисте!
Радујте се, ви који у тим богоомиљеним врлинама многе утврдисте!
Радујте се, јер се у испосништву и уздржању на древне пустиножитеље угледасте!
Радујте се, јер у неуморној молитви без икакве досаде и чамотиње дане и ноћи проводисте!
Радујте се, што научисте ваше следбенике да у таквој молитви добро пребивају!
Радујте се, што нам показасте начин и пут како бодровати против вражијих насртаја и савлађивати их!
Радујте се, ви који против умних непријатеља пост, молитве и коленопреклоњења уместо оружја употребисте!
Радујте се, јер таквим вашим тесним и мукотрпним животом Божију славу у свету увећасте!
Радујте се, Антоније и Теодосије, монашког у Русији живота првоначелници!
Кондак 9.
Сваки чин људске врсте, од сиромашних и богатих, од нискородних и високородних, посматрајући ваш понизни и врло оштар живот, одаваше Богу велику благодарност и премного прослављаше Његову доброту и неизрециво милосрђе, што вас устроји да проходите тај тешки и мукотрпни живот, да ви многе изведете са душепогубних стаза и пастирски их на стазу спасења упутите, поучавајући их да увек певају Створитељу и Промислитељу: Алилуја!
Икос 9.
Беседници изабрани се показасте, преславни оци наши, али ви не беседисте по обрасцу овога света, јер оно што овај свет воли ви са свом усрдношћу омрзнусте, а што он ублажава и веома поштује ви презресте, и далеко то од себе одбацивши као непотребно и бескорисно смеће, ногама га својим погазисте; зато од свих примате овакво похвално поштовање:
Радујте се, света и свих његових сласти, красота и прелести одважни презирачи!
Радујте се, иночког нестицања и сиромаштва најтоплији љубитељи!
Радујте се, тела свога и свих телесних чула сурови умртвитељи!
Радујте се, кротости, понизности и уздржања стални волитељи!
Радујте се, јер сву вашу утеху и блаженство у сиромаштво и нестицање метнусте!
Радујте се, јер тиховањем и удаљавањем од света себе врло пролепшасте!
Радујте се, што старање за саме себе на Божији Промисао стависте!
Радујте се, што слатка јела и грлу угодна пића никада не зажелесте!
Радујте се, ви који мека и светла одела на себе никада не метнусте!
Радујте се, ви који драгоцене украсе кроз читав ваш живот свагда с љубављу носисте!
Радујте се, који уместо изабране хране многодневним постом и оштрим умртвљивањем тела себе хранисте!
Радујте се, који уместо слатког пића срдачним сузама себе напајасте!
Радујте се, Антоније и Теодосије, монашког у Русији живота првоначелници!
Кондак 10.
Премилосрдни Бог који хоће да многе спасе, обраћење и спасење свих милостиво очекујући, показа вас као друге апостоле Русије, да вама многе уразуми и на прави пут спасења упути, а ви се на томе апостолски потрудисте, нелењиво поучавајући оне у незнању еванђелске истине, правоверју их приведосте, а чувању Божијих заповести и богоугодном и чистом животу речју и делом непрестано побуђивасте, певајући Богу помоћнику: Алилуја!
Икос 10.
Зидина тврда и чврста ограда се показасте, свехвални оци, онима који вам прибегаваху, јер не само да руку помоћи онима који жељаху да са вама монахују милостиво давасте, него и оптерећене и притешњене разним световним пословима, напастима и обавезама тешисте као родитељи своја чеда у навали страсти и болести, својим старањем им пружајући растерећење и очинском нежношћу им тегобу јада олакшавајући. За такво ваше добротворство, овакво вам узвраћамо благодарно појање:
Радујте се, невољницима и угроженима разним напастима брзи помоћници!
Радујте се, оштећених и злостављаних извесни заштитници!
Радујте се, узбуркиванима тешким нападајима овог света предобри кормилари!
Радујте се, убогих и оних у мукотрпном сиромаштву свештедри обогатитељи!
Радујте се, изгладнелих и гладујућих милостиви крманоши!
Радујте се, несносном жеђу паљених и притешњаваних предивни освеживачи!
Радујте се, ви који лишенима одеће и крова у недрима милосрђа Божијег заклон и уточиште откривате!
Радујте се, слепих, а понајвише оних који се у закону Божијем варају, пречудесни руководиоци!
Радујте се, болестима и тешким оболењима обузетим и мореним премудри излечитељи!
Радујте се, свих напасти, невоља и јада силни и снажни прогонитељи!
Радујте се, сваког привременог и вечног добра даваоци!
Радујте се, оних који вам с вером притичу од свих тегобних околности топли заштитници!
Радујте се, Антоније и Теодосије, монашког у Русији живота првоначелници!
Кондак 11.
Појање које вам приносимо, богоносни оци, није довољно за похвалу преславних ваших подвига и трудова надљудских, јер вам живот превазилажаше живот људски, анђелскоме се уподобљавајући, зато похвале од анђела више него од људи треба да вам се приносе; видећи, међутим, нашу усрдну тежњу, љубазно примите појање које вам приносимо, а нас од греха и сваке скверни и нечистоте вашим молитвама очистите, да сваки дан и час чистим срцем појемо Богу: Алилуја!
Икос 11.
На земаљском кругу јависте се као светлодавна светила испуњена Божијом благодаћу, оци преблажени, сву васељену из подземног пештерног скровишта пресветлим вашим врлинама јасно просветљујући, јер ваша дела засијавши из подземних притвора толико свему свету на сазнање и познање дођоше, да их и Исток ублажава и Запад велича, и Југ хвали и Север премного прославља. Зато вам и ми овако из љубави припевамо:
Радујте се, свих врлина нелењиви испуњивачи!
Радујте се, многих монашких обитељи предобри градитељи!
Радујте се, сваке врлине пресветла огледала!
Радујте се, ваших обитељи чврсти и несавладиви браници!
Радујте се, прекрасна и пречудесна Духа Светог обиталишта!
Радујте се, свих богоугодних и благопријатних дела преурешена сместишта!
Радујте се, јер Творцу и Богу своме у привременом животу добро угодисте!
Радујте се, јер се на исход из овог привременог и пренапорног живљења прекрасно припремисте!
Радујте се, јер ваше ученике, као права чеда, не само у овом животу, него и при исходу понајпре на богоугодно живљење упутисте!
Радујте се, јер тим ученицима по одласку одавде невидљиво сапребивање и свагдашњу сарадњу и помоћ обећасте!
Радујте се, што у небеске обитељи богопомогнуто без икакве препреке уђосте!
Радујте се, јер плату велику за ваша монашка злопаћења од Свештедрог Исплатиоца примисте!
Радујте се, Антоније и Теодосије, монашког у Русији живота првоначелници!
Кондак 12.
Благодат коју Свемилостиви и Сведарежљиви Бог од својих неисцрпних ризница даваше, никад у вама не би празна и бескорисна, него стално обилан плод твораше, као добро зрно убачено у добру земљу; ви, наиме, уподобивши се верним и мудрим слугама који од свог господара узеше таланте, силама одозго вам даваним толико трудољубиво радисте да би и Богу пријатни и мили се показали и себи у небеским становима стекли бескрајну накнаду, непрестано појући Богу: Алилуја!
Икос 12.
Опевајући ваш тиховни живот са Јединим Богом, сасвим од житејских и световних старања удаљен, хвалимо паћеничке трудове и подвиге ваше, поштујемо дневна и свеноћна бдења и молитве, славимо честа простирања и коленопреклоњења, и частимо сва она умртвљивања плоти и скрушивања духа што љубави ради Христове ведро предузесте, помињемо уједно и награде које од Праведног Судије и Исплатиоца Бога обилно примисте, овако појући:
Радујте се, ви који се у небеској бескрајној слави анђелима уподобисте!
Радујте се, ви који част равну патријарсима примисте!
Радујте се, у чин пророка, као они који имају дар прорицања, уписани!
Радујте се, збору апостола и еванђелиста, као они који речју и делом Христа благовестише, прибројани!
Радујте се, у скуп мученика, као они који много Христа ради претрпеше, благочасно примљени!
Радујте се, у сабору исповедника достојанством исповедништва одликовани!
Радујте се, са девствујућима као девственици узвеличани!
Радујте се, јер са свима светима добро Богу угодивши, удео и наслеђе нађосте!
Радујте се, јер се преслатким и блаженим лицегледањем Пресвете Тројице стално насићујете!
Радујте се, јер се после иночких подвига и посничких трудова бескрајним успокојењем наслађујете!
Радујте се, што се наслеђа неизречених блага, преподобнима од века припремљених, праведно удостојисте!
Радујте се, што се Царства Небеског које у себи садржи све сладости и красоте, сва величанства и блаженства која ум људски превазилазе, заједничари и поседници јависте!
Радујте се, Антоније и Теодосије, монашког у Русији живота првоначелници!
Кондак 13.
О, преблажени и сваке части достојни оци богоносни, Антоније и Теодосије Печерски, ово мало мољење које вам ми недостојни из љубави приносимо, љубазно примивши, своје а уједно и наше отачаство од свих противничких напада и непријатељских насртаја непоколебиво и неоштећено сачувајте, а нас који синовски с вером и љубављу вама притичемо, од сваке невоље, јада и напасти очински избавите, да стално благодарно појемо за вас Богу Спаситељу: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
Тропар преподобним Антонију и Теодосију Печерским, глас 3.
Двоје почетних руских светила почастимо, Антонија Богом посланог и Теодосија Богом дарованог, пошто они први у Русији, равноангелским животом засијавши са гора Кијевских, осветлише отачаства нашег све крајеве и прави пут ка небу многима показаше, и поставши првооци иноцима, зборове спасаваних Богу приведоше, и сада предстојећи у висинама неугасивој Светлости Божанства, моле се за душе наше.
 молитвеник » акатисти » претходна страна »
|
