О МОЛИТВИ – Свети Јован Кронштатски
из књиге “Небо на земљи - учење Св. Јована Кронштатског о Божанској литургији”,
митрополит Венијамин Седченков, Цетиње 1999.

У чему је тајна и снага нашег заједничког богослужења? У томе, да би се они који се моле – и пастири и црквенослужитењи – увек уздизали до идеала хришћанске молитве; до жарке молитве у свеобузимајућој љубави; да би они који се моле горели љубављу према Богу Триипостасном, према Богомајци, према свим Силама анђеоским, према свим Силама које на Небесима са Христом царствују, да би молитвеници били у искреном, молитвеном општењу са њима, да би човек познао и поново узљубио првобитну лепоту лика Божијег у човеку...

Православни верници! Када се молите за време службе, и када се узnосе молитве за здравље и спасење живих и за упокојене – ви општите, на Проскомидији и Литургији, са Господом, Богомајком, Јованом Претечом, Пророцима и са свима Светима...

*
* * *
*

Када у време усмене молитве ђаво буде обасипао речи молитве кишом лукавих помисли, говори себи: владичанство Спаситеља је у свакој речи у сваком звуку.

Не обраћај пажњу на помрачења, огањ и тескобу вражију у време вршења молитве, и чврсто се својим срцем ослони на саме речи молитве, са увереношћу да су у њима скривена блага Духа Светога.

Показан ти је пример и у Светом Писму: како је све магновено настало Речју Божијом; како се воде, на реч Мојсијеву, претварају у крв, земља у рој мушица, жезло у змију, светлост у опипљиву таму... Дођи и видећеш!

*
* * *
*

Неосетљивост срца за истине у речима молитве долази од неверја срца и неосећања своје огреховљености, а то са своје стране проистиче од прикривеног осећања гордости.

*
* * *
*

Зато када идеш да се молиш Богу, буди свестан да је Он – близу теби, "у устима твојим и у срцу твоме" (Римљ. 10 : 8), да те воли, као Своје чедо, и да ти непрестано добра чини, да те оживљује, очишћује, освештава, просвећује, успокојава, укрепљује, теши, храни, помаже ти. И, са највећом љубављу призивај Га и прослављај Га; јер то је – дуг твој, живот твој, сила твоја, слава твоја.

*
* * *
*

Tреба увек да имаш следеће уверење о Богу, Божјој Мајци, Анђелима и Светима: они ме слушају. Можда ће Бог и испунити праведну жељу моју, и испуниће је ако се будем усрдно и без сумње молио, испуниће је, ако је Њему то угодно.

*
* * *
*

Приступајући молитви... треба, пре свега, бити свестан своје грешности, нечистоте, своје недостојности, и са трепетом призивати Име господње, пречасно и великолепно... јер су гнусна уста наша, нечисто је срце наше, душа нам је оскрнављена безбројним гресима.

(Молитве)... морају да нас подсете да смо ми људи – бића пала, грешна, осуђена, достојна сваке казне и муке; и да се само вером у Сина Божијег, Који је за нас пострадао и умро, избављамо од осуде на пакао... задобијамо мир са Богом и приступ к Оцу Небеском, усиновљење и право на наслеђе вечнога живота и вечне радости.

*
* * *
*

Морамо увек благодарити Богу за оно што нам је даровао. Слава Оцу и Сину и Свјатому Духу! Где је слава ова? Пре свега – у нама: у стварању човека и у промишљању о њему, а највише у искупљењу: у непрестаном очишћењу греха наших и у раздрешењу греховних узда; у освештању, умирењу и укрепљењу душа, смућених и раслабљених непрестаним гресима; у просветљењу наших душа, непрестано помрачиваних гресима; у исцељењу наших немоћи и болести; у благодатној помоћи у делима нашим, у уређењу живота наших. Даље... у благорастворењу ваздуха; у миру и спокојству народа; у разобличавању јереси и раскола, и у њиховом посрамљењу. Највише се слава Божија открива у Светој Цркви: у заступништву за вернике Богоблагодатне Богородице Марије и светих угодника Божијих, у Божанственим Тајанама, у чудотворним Светим иконама и моштима, у безбројним пројавама натприродне силе, суда и милости Божије у Цркви Православној. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и свагда и у векове векова. Амин!

Ако молиш нешто од Оца Небеског, или чиниш нешто у Име Господа нашега Исуса Христа, Отац Небески у Име Свога љубљенога Сина све ће ти дати у Духу Светом, ако испуњаваш заповести Његове, а у Светим тајнама – потпуно ће пренебрећи твоју недостојност. Где се са вером употребљава Име Божије, тамо оно делује силно: јер само Име Божије јесте сила!

Господ више воли и услишава молитве када нисмо сами и када се не молимо само у своје име и не само за себе, него заједно, у име свих и за све...

*
* * *
*

На пример, у јектенијама молимо се за мир целог света, за сједињење цркава, за побожности и светињу, за јерархију свештеноначалничку, епископство, презвитерство, ђаконство, црквенослужитељство и за све људе; за добру и брзу помоћ и успех државе и власти; за благорастворење ваздуха и изобиље плодова земаљских.

Или: молимо се, да нам се да дан савршен, миран и безгрешан; анђела мирна, чувара душа и тела наших; да нам се греси опросте, и да ми оставимо грехе наше; да у миру и покајању проведмо остатак дана наших; молимо се, на крају, за хришћански крај живота наших...

"У свему са молитвом и мољењем и са захвалношћу казујте Богу жеље ваше" (Филип. 4:6 ). Ове речи Апостола Павла обистињују се и дан-данас у заједничком Богослужењу, баш као и у појединачним молитвама. Први Хришћани бејаху вазда у цркви, хвалећи и славословећи Бога. Ми имамо исту ту хвалу и славословље.

(У јектнијама) дише љубав чиста, света, свеобухватна... у њима су исказане све наше стварне потребе, све молбе за све и за свакога, сва благородна осећања. У овим молитвама, које тајно или наглас чита свештеник, такође дише љубав Божија...

*
* * *
*

И сва добра која имамо и за која молимо, имамо по милости Божијој, а не по делима или заслугама нашим; молимо за милост Божију, а не за нешто што смо заслужили, што нам по неком праву припада. Тако нас ова кратка молитва ("Господи помилуј") учи непрестаном самоукоравању, покајању, смирењу, исправљању, надању на милост Божију, милосрђу према ближњима, сталном подсећању и размишљању о праведном суду Божијем и о плати коју ће свако од нас примити према делима својим.

Молитва "Подај, Господе" такође нам говори да ми ништа своје немамо, осим множине граеха својих, него да све добијамо од Бога, незаслужено, на дар, по милости Његовој; због тога ми и морамо смирено да Га молимо за све своје потребе, а за добијена добра – одмах да Му благодаримо! А речи "Тебје, Господи" усађују нам свагдашњу и савршену преданост Исусу Христу целим нашим животом, у свим невољама, искушењима, у свакој оскудици, увредама које нам људи наносе.

*
* * *
*

Молитва "Господи, помилуј!" је срдачни вапај грешника који се кају, који моле милост од Господа...

Кратке молитве "Господи, помилуј!" и "Подај, Господе" подсећају нас на нашу свагдашњу кривицу пред Господом, због сталних сагрешења, свесних и несвесних, и на потребу за непрестаним покајањем; подсећа нас на нашу свегрешност духовну, убогост, јадност, наготу, и на непрестану нашу потребу за милошћу и помоћју Божијом. То су најнеопходније молитве, за нас исто тако неопходне као што је дисање неопходно телу, те се зато тако и често и користе...

Овим покајањем, овим смирењем, овим призивањем Бога да нас помилује – ми се разликујемо од демона, односно злих духова који, сагрешивши, и грешећи преко сваке мере, не допуштају ни мисао о покајању, због своје гордости и злобе они не могу изговорити: Господе, помилуј!...

*
* * *
*

(Морамо) нарочито ватрено да се молимо за живе и за почивше у време Литургије, а најусрдније после претварања Светих Дарова.

Кроз ову усрдност ми им се приближабамо, што је веома важно, и њих приближавамо себи, а тада се нама приближава Бог, Којему је угодна љубав, угодна заједница љубави.

Ми се молимо за живе, и својом искреном молитвом привлачимо на њих невидљиво, неприметно – а понекад и приметно – велику милост Божију, и привлачимо њихова срца к себи и к Богу, и к побожном животу. Молимо се за умрле, а и они, ако имају одважност у Господу моле се за нас, не остајући нам дужни, тако да Господ увек узвраћа за љубав, за свако добро које по искреној љубави чинимо у корист ближњих. "Онај Који испитује срца и оно што је скривено у човеку" ће нас наградити за сваки искрени уздах, за сваку сузу због ближњега. Онај Који је преко Апостола рекао: "Молите се Богу једни за друге, да оздравите" (Јаковљ. 5:16 ), неће оставити без плода наше ватрене молитве...

Искрено се молите за све ближње и даљње људе, јер у срдачној молитви љубављу можемо духовно доћи у додир са свима, чак и са оним кога никада нисмо ни видели. Молитва све сједињује, греје, освештава, окрепљује...

*
* * *
*

Када призивамо Свете на молитви, тада изговарање њиховог имена из свег срца већ значи њихово приближавање нашим срцима. Без икаквог сумњања тада моли од њих да се помоле за тебе и да се заузму за тебе, и они ће чути твоју молбу, и молитву твоју изнеће пред Владику – брзо и магновено, јер је Он свуда Присутан и све види.

Име Светога, састављено из гласова који га чине, представља... самог Светог... у маломе; и у устима нашим и у душама нашим као да одржава бића горњег и доњег света – и све то кроз веру, Духом Светим, који јесте један Суштни – Који је свуда присутан и све испуњава.

Ви, јереји и верни народ, често одајете славу Оцу и Сину и Светоме Духу, Богу у Тројици. Нека ова слава Њему буде пре свега у срцима вашим, у вери и љубави нелицемерној, у кротости, смирењу, незлобивости, уздржању, чистоти душевној и телесној, у једноставности, у милосрђу, у послушању једних другима, у покајању ватреном, нелицемерном, у свеспремности на свако добро дело. Ето у чему пре свега треба да буде слава Свете Тројице од нас грешних. А ми славу одајемо на речима, а док сами обезслављујемо Име Божије својим нехришћанским животом, својим страстима, својим лукавством, гневом, завишћу, непријатељством, неуздржањем, нечистотом, блудним животом, испразношћу својом, лењошћу, користољубљем, суровошћу и гневљивошћу, непокорношћу и осталим гресима.

*
* * *
*

Колико молитава читамо сваки дан! Али где су плодови, "Где је исправљење" Где је врлина хришћанска? Све, као семе посејано покрај пута или на камену или у трњу, пропада, или не доноси истинског плода!

Треба имати истанчан осећај у молитви... и богослужењу, јер у спуротном – молитва неће донети никаквог плода нити опипљиве користи. И у свему је тако. Ми се неретко молимо срцима учмалим од животних страсти и дремежа срца свог; не молимо се истински живом, врелом молитвом, (молимо се) без дубине и искрености, са журбом и брзоплетошћу. (Зато) људи често губе плод молитве...

*
* * *
*

Дело молитве је велико дело. Она је, уствари, разговор са Богом, наша словесна жртва Богу!

*
* * *
*

из књиге “Небо на земљи - учење Св. Јована Кронштатског о Божанској литургији”,
митрополит Венијамин Седченков, Цетиње 1999 .

молитвеник » текстови о молитви » претходна страна »