КАНОН МОЛБЕНИ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ
(који се чита у име лица које се са душом растаје и не може да говори)
Песма 1.
Глас 7.
Ирмос: По дну морскоме као по сухом пешице иђаше Израил, и видећи прогонитеља фараона где се дави, клицаше: певајмо Богу песму победничку.
Припев: Пресвета Богородице, спаси нас.
Худи и кратки дани моји, као капље кишне на припеци летњој већ чиле, Владичице, спаси ме!
Сажаљивошћу Својом и милосрђем многим, Владичице, по природи самилостива, стани уз мене у овај ужасни час, Помоћнице непобедива.
Душу моју велики страх обузима, неописива је и преболна стрепња њена, сада када треба да изађе из тела, Пречиста, утеши је!
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Ти Која поуздано јеси прибежиште грешних и потиштених, Чиста, покажи према мени милост Своју, и избави ме из руку демонских, јер ме опколише пси многи.
И сада и свагда и у векове векова.
Ево времена помоћи, ево времена заштите Твоје, Владарко, ево времена за које сам дан и ноћ усрдно припадао к Теби и молио се.
Песма 2.
Ирмос: Нема Светога као што си Ти, Господе Боже наш, који си верне укрепио Своје, Благи, и утврдио их на камену исповедања Свога.
Припев: Пресвета Богородице, спаси нас.
Издалека назирући дан овај, Владичице, и замишљајући вазда као да је већ дошао, мољах Ти се сузама топлим да ме не заборавиш.
Вукови духовни опколише ме, урличући, и ишту да ме шчепају и растргну бесно. Ти, Чиста, зубе њихове и чељусти сломи, и спаси ме!
Говора моћ ми ископне, језик ми се завеза и глас изгуби, молим Ти се у скрушености срца: Спаситељко моја, спаси ме!
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Са висоте велике славе Своје приклони к мени ухо Своје, Мајко Христа Бога мога, и услиши, Блага, последње моје уздисаје, и руку пружи ми.
И сада и свагда и у векове векова.
Не одврати од мене обилну милост Своју и не затвори човекољубиво срце Своје, Чиста, но стани уз мене сада, и опомени ме се у час судњи.
Песма 3.
Ирмос: Христос је моја сила, Бог и Господ. Часна Црква богодолично пева кличући, од чистог разума у Господу светкујући.
Припев: Пресвета Богородице, спаси нас.
Примајући скрушеност срца мога, Блага, бујицом суза мојих очисти сада грехе моје. У Теби је сва нада моја, Преблага, еда ме како год избавиш од мука у огњу страшном, јер Ти си источник благодати, Богородице!
Свебеспрекорна Владичице, Ти си непостидно и непогрешно прибежиште свима који су у невољама, Ти ми буди заштитница у час Суда!
Раширивши пречисте и свечасне руке Своје, као Света Голубица крила, покриј ме, Владичице, сеном њиховом и окриљем њиховим!
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Удостој ме, Богородице, да одлазећи са земље несметано прођем поред ваздушног кнеза, насилника и мучитеља, који стоји на митарствима страшним и сваку реч неочекивано истражује!
И сада и свагда и у векове векова.
Ето, Владичице, сколи ме страх кога сам се и бојао. Ето, снађе ме борење грдно. Буди ми у њему Помоћница, надо спасења мога!
Песма 4.
Ирмос: Душе оних који Ти се са љубављу моле, Благи, озари божанственом Светлошћу Својом, молим Ти се, да би знали Тебе, Слово Божије, истинитог Бога, Који призива на излазак из мрака греховнога.
Припев: Пресвета Богородице, спаси нас.
Не заборави ме, Блага, и не одврати лице Своје од мене, слуге Свога (или слушкиње Своје), него ме услиши, јер сам у невољи, и почуј душу моју и избави је!
Сродници моји по телу, и браћо и пријатељи по духу и знанци пуки, плачите, уздишите, тугујте, јер се, ево, сада одвајам од вас!
Нигде сада избавитеља и заиста никаквог помоћника. Ти ми помози, Владичице, да ме не укљеште, беспомоћнога руке непријатеља мојих!
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Свети Ангели моји, ушавши станите пред судиште Христово и, преклонивши духовна своја колена, завапите Му плачевно: Творче свеколикога, смилуј се на дело руку Својих, Благи, и не одбаци га!
И сада и свагда и у векове векова.
Поклонивши се Господарици и Пречистој Мајци Бога мога, помолите се да са вама и Она преклони колена, и приволи Га на милост, јер ће као Мајка и Хранитељка бити услишена!
Песма 5.
Ирмос: Гледајући море живота, буром искушења узбуркано, прибегао сам тихом пристаништу Твоме и вапијем Ти: изведи из пропасти живот мој, Многомилостиви!
Припев: Пресвета Богородице, спаси нас.
Усне моје ћуте и језик не збори, али срце говори, јер док га огањ уништења сажиже изнутра, оно изгара и дозива Те, Дјево, дозивима неисказаним!
Погледај одозго на мене, Мајко Божија, и милостиво ме саслушај сада, да бих, угледавши Те, изашао из тела, радујући се.
Муку несносну и тегобу причињава ми кидање свеза и растављање свеколиког састава телесног, зглобљеног законима природе.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Свештеним и часним рукама светих Ангела пренеси ме, Владичице, да, закривен крилима њиховим, не бих видео одвратно, злосмрадно и мрачно лице демона.
И сада и свагда и у векове векова.
Свечасна палато Божија. удостој ме духовне палате небеске, ужегавши свештеним уљем милости Своје утуљену и угаслу свећу моју.
Кондак, глас 6.
Душо моја, душо моја, устани, зашто спаваш? Крај се ближи и треба да се спремиш. Прени се, дакле, да би те поштедео Христос Бог, Који је свугде u све испуњава.
Икос: Видећи лечилиште Христово отвореним и здравље које се Адаму из њега лије, ђаво, настрадавши, рана допаде и, муке трпећи, повика пријатељима својим: Шта ћу са сином Маријиним? Витлејемац ме сатире, Који је свугде и све испуњава.
Песма 7.
Ирмос: Ангео учини да на свете Младиће пећ росу источи, а заповест Божија палећи Халдејце убеди мучитеља да узвикне: Благословен си, Боже отаца наших!
Припев: Пресвета Богородице, спаси нас.
Ноћ смртна, мрачна и без месечине, сустиже ме неспремног, а милост Твоја, Владичице, препуштајући ме томе дугом и страшном путовању неприпремљеног, нека ми сапутник буде.
Ето, сви дани моји заиста минуше у сујети, као што је написано, и године моје брзо, и љуте замке смрти, које ме стежу, предусретоше душу моју.
Нека мноштво грехова мојих не надвлада Твоје обилно милосрђе, Владичице, него нека ме опколи милост Твоја и нека покрије сва безакоња моја!
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Они што одавде треба да ме одведу наилазе са свих страна, а душа моја преза и плаши се, сва у смућењу. Утеши је, Чиста, појавом Својом.
И сада и свагда и у векове векова.
Не нађох, Владичице, никога ко би са мном у невољи туговао или ме тешио, јер ме сада сви пријатељи и знанци напустише! Но, Надо моја, Ти ме не напусти никако!
Песма 8.
Ирмос: Светима си росу из пламена извео, и жртву праведникову водом спалио, јер све што хоћеш, Христе, чиниш. Тебе величамо у све векове.
Припев: Пресвета Богородице, спаси нас.
Као човекољубива Мајка Бога Човекољупца, тихим и милостивим оком погледај на ме, док се душа моја одваја од тела, да бих Те у све векове славио, Богородице Света!
Удостој ме, Богородице Света, да војске варвара бестелесних избегнем и ваздушне бездане прелетим и на Небеса узиђем, да бих Те вавек славио!
Богородице Света, Која си Господа Сведржитеља родила, далеко од мене одагнај светодршца, управника митарстава љутих, кад будем имао да скончам, да бих Те свагда славио!
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Опомени ме се, Богородице Света, када васкрсну сви на величанствену последњу трубу за страшни и ужасни Суд!
И сада и свагда и у векове векова.
Узвишена палато Владике Христа, пославши ми одозго благодат Своју, предусретни ме сада у дан невољни, да бих Те славио у све векове, Пресвета Богородице!
Песма 9.
Ирмос: Људима је немогуће Бога видети, на Њега не смеју ни чинови Ангелски гледати, но кроз Тебе, Свечиста, јави се људима Слово Оваплоћено. Њега величајући, Тебе са Војскама небеским као блажену ми славимо.
Припев: Пресвета Богородице, спаси нас.
О, како ћу угледати Невидивога? Како ћу то ужасно виђење поднети? Како ћу се усудити да очи отворим? Како ћу смети да на Господа Бога свога погледам, Кога нисам од младости престајао да стално вређам?
Света Девственице, Богородице, милосрдно погледај на смирење моје, примивши ово моје умилно и последње молење, и похитај да ме избавиш од огња вечног мучења.
Душа моја, која је свете храмове оскврнила, напуштајући и оскврњени храм телесни, моли Тебе, свечасни Божији храме, Девственице Дјево Мајко, да избегне таму најкрајњу и горење у аду свирепоме.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Док сагледавам блиски крај живота свога, и помишљам на душу своју, радионицу срамних помисли и дела, Свечиста, стреле савести жестоко ме пробадају, но Ти, смиловавши се, буди ми заштитница.
И сада и свагда и у векове векова.
Син нам се даде за милост, Син Божији, и Цар Ангела, Предвечни, поставши човек од чисте утробе Твоје. Њега умилостиви, Девственице, према острашћеној души мојој, коју сада истржу из сиротога тела мога.
А потом:
Достојно је заиста блаженом звати Тебе, Богородицу, Свагдаблажену и Свебеспрекорну и Мајку Бога нашега. Часнију од Херувима и неупоредиво славнију од Серафима, Тебе што Бога Реч непорочно роди, сушту Богородицу ми Те величамо.
ПРАВОСЛАВНИ КАНОНИК, издаје манастир Денковац, 2004.
с благословом Епископа шумадијског Господина Јована
 молитвеник » канони и службе » претходна страна »
|
