МОЛИТВЕНИК






АКАТИСТ светом АРСЕНИЈУ СРЕМСКОМ, другом архиепископу србском празнује се 28. октобара (10. новембара) Кондак 1. Теби, изабраном јерарху Цркве Христове, који си достојно пасао стадо њено, усрдне молитве узносимо, а ти, пошто си задобио слободу код Господа, измоли нам велике милости Његове, да бисмо бладодарно могли да ти кличемо: Радуј се, свети Арсеније Сремски, похвало Цркве Србске! Икос 1. Творац Ангела и Господ свих, провиде у теби, свети Арсеније, велики сасуд благодати, па те постави на чело Цркве Србске, да јој будеш пастиреначалник и архијереј, у време када јој је свети Сава учврстио темеље и донео самосталност. И ти, имајући велики страх Божији и љубав Небеску у себи, мудро вођаше поверени ти народ ка тихом пристаништу Христовом. Зато прими од нас ове похвале: Радуј се, велики међу јерарсима Цркве Србске! Радуј се, пастиру добри Архипастира Христа! Радуј се, светли камене, који си узидан у Цркву Христову! Радуј се, благословени плоде Духа Светога! Радуј се, јер си мудро пасао словесно стадо Србско! Радуј се, јер си га ка Господу достојно приводио! Радуј се, јер те Свесилни Бог за слугу свога изабра! Радуј се, јер си од светог Саве архијерејски жезал достојно наследио! Радуј се, јер кроз уста твоја Господ Еванђеље своје Србском народу објављиваше! Радуј се, свети Арсеније Сремски, похвало Цркве Србске! Кондак 2. Ти, свети Арсеније, беше од сремске стране, рођен и васпитан од доброверних и побожних родитеља, и од младости беше посвећен Богу, кога си заволео свим срцем својим, и коме си сверадосно појао: Алилуја! Икос 2. А када огањ Божанске љубави неугасиво запали срце твоје, свети Арсеније, ти презре свет овај, узе лаки јарам Христов, обукавши се у монашку ризу спасења, и радосно пође за Спаситељем својим. Због тога ти благодарним срцем и устима кличемо: Радуј се, јер си од младости Бога у себи носио! Радуј се, јер си све земаљско оставио и за Христом Господом пошао! Радуј се, јер си Господу Христу принео диван плод врлина! Радуј се, светли доме Пресвете Тројице! Радуј се, рајска сладости оних који у молитви име твоје призивају! Радуј се, јер си Господу служио свим бићем својим! Радуј се, јер си се сладошћу Христовог Еванђеља непрестано напајао! Радуј се, јер си се светлошћу Божанском испунио! Радуј се, јер си добар подвиг земаљски извојевао! Радуј се, свети Арсеније Сремски, похвало Цркве Србске! Кондак 3. Ко ће исказати монашке подвиге твоје, свети Арсеније, ко ће избројати дане и ноћи твоје на молитви и бдењу проведене, ко ће измерити потоке суза које си пред Господом пролио иштући спасења, и Коме си даноноћно умилно појао: Алилуја! Икос 3. Истините су речи Господње да се не може сакрити град који на гори стоји, јер ти, свети Арсеније, чу за велико светило Цркве, светога Саву Србскога, и похита к њему у манастир Жичу. Ту те отац рода Србскога са љубављу прими у братство манастирско да служиш Богу и народу своме. Због тога ти са дивљењем молитвено узвикујемо: Радуј се, јер си од Бога за спасење рода Србског изабран! Радуј се, јер си лепотом вишњом засијао! Радуј се, јер си тугу овога света надом у Бога одгонио! Радуј се, јер је благодаћу Божијом душа твоја постала беља од снега! Радуј се, јер си пукове демона молитвеним огњем сагорео! Радуј се, јер си у девствености себе сачувао! Радуј се, заступниче грешних пред Господом! Радуј се, светло украшење Цркве Христове! Радуј се, реко безбројних чудеса! Радуј се, свети Арсеније Сремски, похвало Цркве Србске! Кондак 4. Ту, у манастиру Жичи, ти, свети Арсеније, још приљежније служаше Богу. Сва манастирска послушања ти са страхом Божијим вршише, гледајући са љубављу у светог Саву као великог учитеља свога, чије си речи беспоговорно слушао, појући радосно Господу: Алилуја! Икос 4. Видећи подвиге и врлине твоје, свети Сава те узе у келију своју, како би те узводио ка све већем савршенству духовном. И ти, свети Арсеније, будући васпитан по светогорским правилима, узрасташе у истинског монаха, на радост духовног оца свога. Стога чуј нас који те славимо: Радуј се, јер учитељу твоме, светоме Сави, подражаваше у свему! Радуј се, јер си се од њега многим Небеским мудростима поучио! Радуј се, јер си подобно ангелима непрестно Богу служио! Радуј се, јер си Небески живот заволео! Радуј се, јер си веру Христову као зеницу ока свога сачувао! Радуј се, јер си Богу у свему угађао! Радуј се, птицо Небеска која нам на крилима својим спасење доносиш! Радуј се, проповедниче Свете Тројице! Радуј се, пастиру стада Христовог! Радуј се, свети Арсеније Сремски, похвало Цркве Србске! Кондак 5. Желећи да провери послушност твоју, свети Сава те је испробавао многим искушењима, а ти, свети Арсеније, све то без роптања извршаваше, јер си знао да се само смирењем и послушношћу Богу угађа, Коме си непрестано појао: Алилуја! Икос 5. Видећи твоје истинско служење Богу, свети Сава те постави за црквењака манастирског. И ти, свети Арсеније, усрдно служаше у цркви, чувајући Богопредани устав црквени, старајући се да га и сви монаси испуњавају и усрдно држе. Због тога ти гласом радовања приносимо ове речи: Радуј се, руководитељу монаха ка Царству Небеском! Радуј се, огледало Духа Светога! Радуј се, јер си еванђељску благодат благовестио народу Србскоме! Радуј се, јер си учитеља свога светог Саву као оца слушао! Радуј се, јер си кроз њега Самога Господа Христа гледао! Радуј се, јер си стекао савршене хришћанске врлине! Радуј се, јер кроз тебе прослављамо Господа Христа! Радуј се, славо апостола! Радуј се, похвало архијереја! Радуј се, свети Арсеније Сремски, похвало Цркве Србске! Кондак 6. Због ревности своје, трудољубља и послушности, ти, свети Арсеније, постаде љубљен од свих, и глас о врлинама твојим поче да се проноси по свим земљама Србским, где верни народ због тога благодарише Богу песмом: Алилуја! Икос 6. Свети Сава, руковођен Духом Светим, у теби, свети Арсеније, гледаше наследника свога, јер је хтео да на архијерејском престолу после њега седи достојан муж, који ће бити прави пастир и учитељ деци отечества његовог. Због тога он сазва сабор архијереја, на коме те као достојног изабраше за архиепискога Србског. Зато те величамо и кличемо ти овако: Радуј се, јер си од Бога изабран да спасаваш род Србски! Радуј се, јер си Цркву Србску мудро водио! Радуј се, јер си тешко бреме вођења Цркве Христове смирено носио! Радуј се, јер си водом живом народ Србски напајао! Радуј се, јер си по свим Србским земљама Еванђеље Христово благовестио! Радуј се, заступниче рода Србскога на Небесима! Радуј се, утехо ожалошћених! Радуј се, надо безнадежних! Радуј се, уточиште беспомоћних! Радуј се, свети Арсеније Сремски, похвало Цркве Србске! Кондак 7. А када је свети Сава све мудро уредио у Цркви Србској, коју је основао, и када је тебе, свети Арсеније, поставио на чело њено као достојног наследника свога, он други и последњи пут пође ка Јерусалиму, појући васкрслом Господу: Алилуја! Икос 7. Дошавши на чело Цркве Србске, ти, свети Арсеније, будући да беше велики молитвеник и подвижник, са страхом Божијим вршише дело Господње. Све поучаваше и руководише ка спасењу, бивајући свима пример уздржања, молитве и љубави. Благоверни народ Србски те волеше због тога, а и ми ти благодаримо овако: Радуј се, јер си страху Божијем учио поверени ти народ Србски! Радуј се, јер си био кротак и смирен срцем! Радуј се, јер си чеда своја појио пићем Богоразума! Радуј се, јер си народ учио да само Богу славу узноси! Радуј се, јер си мрак греховни по земљама Србским разгонио! Радуј се, јер си Аврамово гостољубље имао! Радуј се, јер си бескрајне дубине Божије молитвом досезао! Радуј се, велики молчаниче пред Господом за грехе наше! Радуј се, Небески човече и земаљски ангеле! Радуј се, свети Арсеније Сремски, похвало Цркве Србске! Кондак 8. А када у Србске земље дође вест да је њен родитељ, свети Сава, завршио земаљски подвиг свој, народ Србски, на челу са тобом, архијерејем својим, свети Арсеније, тужно и неутешно запева Господу: Алилуја! Икос 8. Желећи да тело духовног оца твога почива у Србији, ти; свети Арсеније, умоли краља Владислава, да иде у град Трново, где је лежало тело светога Саве, и да га измоли од бугарског краља да га донесу у Србију у манастир Милешеву. Због тога прими ове похвалне молитве срца наших: Радуј се, непоколебљиви стубе Цркве Христове! Радуј се, весеље земље Србске! Радуј се, правило правде! Радуј се, заступниче поробљених! Радуј се, лекару немоћних! Радуј се, учитељу земље Србске од Бога постављени! Радуј се, Богоглагољива уста Духа Светога! Радуј се, ангелска трубо, која на спасење позива! Радуј се, јер си стуб врлина до Небеских висина уздигао! Радуј се, свети Арсеније Сремски, похвало Цркве Србске! Кондак 9. Из превелике љубави према светом Сави, ти си, свети Арсеније, припремио свечани дочек моштију његових на граници Србије, где је многи благоверни народ са сузама појао: Алилуја! Икос 9. Ни најречитији говорници нису у стању да опишу блажену тугу и сузе твоје, свети Арсеније, и целог рода Србског, када нетрулежне мошти светога Саве у Србију дођоше. Иако је туга твоја била неизмерна, ти си духом знао да се свети Сава као угодник Божији моли за род свој. Утешним речима си крепио ожалошћени народ, говорећи им да је отац рода Србскога сада заступник њихов пред престолом Господњим. Зато ти трепетним срцем узвикујемо: Радуј се, јер си мошти светога Саве у Србију вратио! Радуј се, јер си семе побожности у народу Србском сејао! Радуј се, јер си све телесно у себи презрео! Радуј се, јер си у анђелској чистоти живот проживео! Радуј се, јер си узрастао у меру раста висине Христове! Радуј се, велико утврђење Цркве! Радуј се, похвало монаха! Радуј се, путеводитељу верних ка спасењу! Радуј се, Божији светилниче, који силом чудотворства сијаш! Радуј се, свети Арсеније Сремски, похвало Цркве Србске! Кондак 10. Пошто су мошти светог Саве донешене у манастир Милешеву, ти, свети Арсеније, имајући у њима бесцени Небески бисер и утеху, усрдно вођаше брод Цркве Србске, градећи храмове и манастире, и све учећи да једино Богу поју: Алилуја! Икос 10. Због сталних ратних опасности са севера, ти, свети Арсеније, премести седиште Србске архиепископије у Пећ, где сагради манастир у част светих Апостола. Ту много година мудро руковођаше Црквом Србском, бивајући њен добри пастир и молитвеник пред Господом. Због тога ти приносимо ову молитвену песму, говорећи: Радуј се, јер си Богу цркве и манастире подизао! Радуј се, јер си неуки народ Србски просвећивао Духом Светим! Радуј се, јер нас житијем својим на пут покајања призиваш! Радуј се, јер си се у одећу смирења обукао! Радуј се, јер си подвигом својим Србско име прославио! Радуј се, јер са апостолима и јерарсима пред Господом предстојиш! Радуј се, јер си на крилима врлина ка Господу узлетео! Радуј се, јер си се по престављењу удостојио Божанске трпезе! Радуј се, надо свих који те у молитвама призивају! Радуј се, свети Арсеније Сремски, похвало Цркве Србске! Кондак 11. Три године пред смрт своју, ти, свети Арсеније, паде у тешку и љуту болест, тако да ниси могао вршити Божанствене службе, али си ношен у храм на рукама благоверне деце своје, тихо и смерно појући Богу: Алилуја! Икос 11. Када Христољубива душа твоја, свети Арсеније, оде у наручје Господу, тело твоје погребоше у цркви пећског манастира, у гробницу коју си за живота припремио. А када после много векова агарјани спалише пећску патријаршију, свете мошти твоје дођоше у манастир Ждребаоник, где Небески миомирис њихов укрепљиваше верне кроз векове. Стога прими од нас грешних ове похвале: Радуј се, јер ангели са радошћу душу твоју Господу однесоше! Радуј се, јер си Небеса обрадовао доласком својим! Радуј се, неувенљиви цвете раја Христовог! Радуј се, Небеска заштито наша! Радуј се, јер беше озарен зраком Духа Светога! Радуј се, јер нас по дугу Небеске љубави пред Господом заступаш! Радуј се, јер молитвама твојим многи у Царство Божије долазе! Радуј се, јер свете мошти твоје по свој васељени исцељења доносе! Радуј се, јер нам нетрулежношћу тела Бога громогласно објављујеш! Радуј се, свети Арсеније Сремсни, похвало Цркве Србске! Кондак 12. Имајући те за Небеског заступника свога, свети Арсеније, ми знамо да имамо коме да се обратимо, ми знамо да ти можеш да нам измолиш милост од Господа за све грехе наше, и зато Богу, што је благоизволео тако, благодаримо песмом: Алилуја! Икос 12. Сећајући се подвига твојих, свети Арсеније, и светлог живота твога, ми, још путници земаљски, имамо наду да ћемо, молитвама твојим, препливати узбуркано море живота, да ћемо Веру Православну сачувати, да ћемо се од греха очистити, и да ћемо у тихо пристаниште спасења упловити, и тебе, са свима Светима угледати. Због тога, љубављу према теби надахнути, смиреноумно се усуђујемо да ти певамо: Радуј се, сажитељу бестелесних ангела Небеских! Радуј се, светилниче рода Србскога! Радуј се, огњезрачна похвало архијереја! Радуј се, топла утехо свима који молитвено притичу моштима твојим! Радуј се, јер кроз уста твоја Господ Христос објави спасење роду Србскоме! Радуј се, јер си благодат Божију свима благовестио! Радуј се, јер успомена твоја кроз векове неугасиво сија! Радуј се, јер благоухане мошти твоје Небом миришу! Радуј се, јер се кроз тебе Божије име прослави! Радуј се, свети Арсеније Сремски, похвало Цркве Србске! Кондак 13. О, свети Арсеније сремски, велики угодниче Божији из рода Србскога, прими ове молитве наше, и по благодати коју си стекао, испроси нам милости у Господа, и спасење у вечности, да би благодарно могли да појемо најлепшу песму васељене: Алилуја! *(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)* Молитва светом АРСЕНИЈУ СРЕМСКОМ, другом архиепископу србском О, свети Арсеније, похвало земље сремске и велики јерарше Цркве Србске, погледај са Неба на нас који те молитвено прослављамо, и измоли нам спасење у Господа, Коме сада са радошћу предстојиш. Ти си високо узнео Крст Христов који си у животу своме носио, прошавши кроз велике и тешке подвиге. Ти си за учитеља имао светога Саву, и његовим руковођењем си достигао у Небеске житнице Господње. И ми, мада смо гресима оборени, вапимо ка Небесима, и иштемо помоћи твоје, да нас, како је то Богу угодно, избави од страдања наших. Јер од људи нам спасења нема, и само нам ви, светитељи Божији, са Неба можете помоћи. Зато се помоли Господу, свети Арсеније, да нам подари довољно снаге како би устали из замки греховних, и почели да творимо закон Божији. Јер безбројне нас узе греховне стежу, телесне, и духовне, па молимо помоћ твоју да се избавимо од њих тајанственим путем, који је само Богу знан. А када погледамо на житије светло твоје, ухвати нас страх и трепет пред коначном судбином нашом. Јер ми ниједно добро дело немамо да принесемо пред Господа, и ђаво ће са правом одвести душу нашу у таму најкрајњу. Али ипак срца наша осећају и желе да побегну из тамнице греховне, јер вечност је пред вратима, и ко овде не напуни уљем врлина душе своје, тамо ће чути страшни глас Жеников: Идите од Мене, не познајем вас! Зато те молимо, свети Арсеније, нека нас Господ спасе било како, било кроз страдање, кроз болести, кроз тешка искушења, кроз животну тугу, или како већ Он благоизволи. Али те молимо, немој због недостојности наше одвраћати лице своје од нас, него нас изведи на пут спасења, и ми ћемо ти вечно благодарити за помоћ твоју. И ако једнога дана, о када би то и било, доспемо до Небеских двора Господњих, смерно ћемо се поклонити пред тобом, и пред свима Светима, који се непрестано молите за нас, и сверадосно ћемо узносити славу Свемилостивом Троједином Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, кроз све векове векова. Амин. Са благословом његовог преосвештенства Епископа сремског господина Василија АКАТИСТИ СВЕТИМ СРБИМА - Светом Сави Србском, Светом Симеону Мироточивом, Светом Стефану Првовенчаном-Симону Монаху, Светом Арсенију Сремском приредио Мирко И. Нанић, Србска Православна Заједница Шид, л.Г. 2009. молитвеник » акатисти » претходна страна »